subota, 31. prosinca 2016.

čestitka?

koliki retard treba da budeš da bi ikome poslao čestitku sa naslovom
FWD: ČESTITKA (?)


štos' mene tiče, uspeo sam i da na Ispraćaju Godine otrčim uobičajenih 10km kao svaki pravi redovni zagrejani nabrijani posvećeni rekreativac.

brzina naravno ovakvima kao ja nije važna, bitno je potrošiti stomak od ručka i napraviti prostora za večernje pivo. kad sebi postaviš tako lagan zadatak, nema velike teškoće da ga ispuniš. barem u teoriji. ja nakon celog dana čučanja i varenja nekih igračkica i dodataka za ogradu, bogme sam opet jedva i stajao.

prvih par kilometara mi je delovalo da su mi noge svežije nego prosečno, pa sam onda usporio na onu autoPilot brzinu od 10 km/h i tako truptao do kraja. s tim da mi je nakon 6-7 km i to postalo teško, i bogme sam se (mentalno) namučio da istrpim do kuće.

biće da je dobitna kombinacija onaj juriš od 6km, pretrčim 60% od ovih 10km što je solidan procenat, a to bude u pravilu Tempo trčanje, a ne vucaranje. no sad je kasno za to.

večeras sam negde oko 18h ugledao mesec na zalasku, koji je izgledao kao i uvek drugog dana, poput onog dela nokta koji odsečeš kada ih skraćuješ. već odavno tu fazu meseca zovemo Noktić, ovako lokalno u kući.

još uvek nemam pojma koliko sam pretrčao ove godine jer mi je kompjuter crknut, vremena da zovem majstora nisam imao, a nigde nemam back-up. možda u starom kompjuteru negde imam sve stare fajlove, ali on je trajno ugašen i ostavljen na tavanu pre možda 4 godine, tako da se ni sa tim zastarelim podacima ne bih usrećio. imam sve zapisano po sveskama, no ZAISTA mislim da nema šanse da bih to sve prepisivao u Excel skroz ispočetka.

shvatio bih to kao znak sa neba, da su mi ti brojevi izgubljeni u elektronskom obliku, i ćao.

štaviše već nekoliko godina na dnu svakog meseca u svesci ostavljam prostor od "dve kockice" jer sam nekada tu upisivao mesečne brojke bicikle/trčanja. i već godinama kao mislim jednom ću sve te brojke da čitam iz kompjutera a lola će da popuni prazan prostor u svesci, i tako prolaze godine, tih praznih prostora je bilo 30 pa 50 pa... i ostali su zauvek prazni.

zanimljivo je kako teško živimo svoje dane, sate, i onda se sasvim slučajno odreknemo desetine godina. i to je neka pouka. jer niko nikada nije gledao to dno svakog lista sveske. to se samo tako slaže, slaže, u to se ulaže vreme, ni zbog čega. ti od gomilanja novih brojki ne stižeš da nešto silno analiziraš one stare, a jednako su verovatno nevažne i jedne i druge. lični u maratonu, zna se koliki je, za to ti ne treba ni ispravan ni pokvaren kompjuter. sve ovo ostalo = mlaćenje prazne slame. umesto da potrošiš vreme na nešto korisnije.

petak, 30. prosinca 2016.

kako da ne



jest sad će me još i udaljenost elektrode i dužina luka zavitlavati

taman sam mislio da sam pri kraju posla kad se nešto iskomplikovalo, pa nestalo tankih elektroda, pa neće jedan čelik na drugi lim da uhvati pa probaj ovo ono i na kraju nađem jednu Jadran S crvenkastu elektrodu što je lolin tata za sobom ostavio i rekoh hajde da je prvo malo "pecnem" nekoliko puta da se osuši ako je nahvatala vlage, pa da probam njom, i dobijem tako lep var da mi je došlo da ga poljubim.

a ja nakupovao žutih oni što pršte kao novogodišnje prskalice, pa ću prvo njih da potrošim na vežbanje, na nekim drugim cevima, a u međuvremenu ću nakupovati i ovih.

jutros krenuli u šetnju sa kučićima i živi se smrzli, vetar je baš "brijao".
u jednom trenu izvadim telefon da nešto slikam, i momentalno mi se oduzmu jagodice na prstima od hladnoće. rekoh loli, brate ženo, sestro slatka, ja kad bih otišao malo u himalaje, mene bi celog amputirali. šta kog vraga dva vrha prsta i malo od nosa, je bih se odozgo vratio bez ruku do ramena i nogu do kukova. pa kako bi hodao? upita lola, a ja u trenutku nadahnuća uskliknuh - skakutao bih na kurcu!
(vidi priloženu ilustraciju)



posle toga sam malo pogledao vesti i gle šta sam našao, kaže pokušao da ubije sekirom. pa čime treba da pokušaš jadan, da bi uspeo? sledeći naslov će biti pokušao da ga napije buretom vinjaka, pokušao da ga pregazi šleperom sa 18 točkova, pokušao da nabode kačkavalj čačkalicom, pokušao da potrči u patikama nike pegasus 34 broj 44. sekira je ipak sekira, njoj pomoć ni ne treba, jedino je potrebno da joj ne smetaš.



realno ako imate dve kuće da nasledite, ubiti brata je unosan biznis jer zamisli ostane ti od roditelja jedna za tebe od 100,000 ojra, i bratova od 100,000 ojra, roditelji naravno pocrkaju od tuge vrlo brzo, ti izađeš iz zatvora odeš u sud cap pečat molim lepo dobio si za 100 meseci ležanja u zatvoru 100,000 evra, toliko ne bi mogao da uštediš u srbiji da radiš osam poslova dnevno. 

e ali međutim ova pijana budala je promašila sto hiljada evra, pardon, htedoh da kažem promašio je brata, sekirom, i sad će otac i majka da ga se odreknu, i bratu će da dođe njegovih 100,000 evra, to mu dakle dođe od roditelja odšteta što su mu rodili brata idiota. pošteno. meni mogu da prepišu jedino ako imaju nekih burgija ili elektroda da im je ostalo, da ne skupljaju vlagu. mislim ovaj kad dobije dve kuće to znači da će imati jednu da u njoj živi i drugu rezervnu, dakle nema potrebe da išta vari i popravlja.

imajući malo rezerve u glavi zbog sutra, danas tj noćas sam pretrčao samo 9km i to po gradu. po širem centru tj užoj periferiji, taman koliko mi je trebalo da napravim krug. od zanimljivosti izdvajam da nije puknila nijedna petarda, za razliku od trčanja kroz dalja predgrađa u kojima klinci sa terasa svojih kuća samo ispaljuju rafale. biće da gejaci po Goriću i Bujačiću imaju puno više para za ulaganje u primarne nagone, nego dečurlija iz grada koja ipak džeparac sačuvaju za mobilni net ili pljeskavicu.

evo u 23:09 još uvek ne znam da li sutra ima trke u beogradu, tako da mislim da nećemo ni ići, obzirom da zvuči glupo da odeš na nešto čega nema. ranije su bile najave na sajtu somaraton, sad koliko vidim tamo je Arpad okačio novogodišnju čestitku i to je sve, od najava trka možeš da se prijaviš za beogradski maraton i za mojstirski ultra trail 2014-te godine, iz čega zaključujem da ta trka još uvek traje i da je moguća "kasna prijava". to kao što franjković svakog dana šalje čestitke/pozivnice za "rane prijave", e tako kod nas možeš da se prijaviš za trku i tri godine kasnije. nadam se samo da u međuvremenu startnine nisu puno poskupele, jer ako ono uobičajeno za takve ultre ide 40-50-60 evra, onda je za dve i po godine to moglo da nabubri do 340€.

gle! našao sam € na tastaturi :-)

srećna vam nova DveHiljadeSedamnaeee€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€

četvrtak, 29. prosinca 2016.

dugo je čekao taj četvrtak A ONDA SE DOGODILO NEŠTO NEVEROVATNO

čak nisam siguran da li je četvrtak, malo nam je haotično ovih dana, i sto puta na poslu pogledam u spisak, da lutko, vama čupamo brkove u petak u 14h30, ne gospodŽo vama ne plevimo prepone u četvrtak nego u sredu u 13h45, i tako unedogled.

vežite se, polećemo --->>> odvež'te se, pobe'ćemo

kupio sam tri para bokserica, računam idu praznici pa će me pitati šta ćeš na poklon i ja onda samo vadim paketić po paketić, što bi kuma rekla gaće su na prvom mestu ili barem u tesnom foto-finišu.

tačnije kad me je tašta pitala šta ćeš sale za novu godinu a ja one gedore već kupio, i komplet trebinjskih burgija isto već kupio, i ja viknem može kutija elektroda onih žutih rutilnih od dva milimetra, kaže ona kolka ti je ta kutija? rekoh četri i po kile! eeeee ne mogu toliko da nosim, kaže ona, daj nađi nešto lakše pa neka je i skuplje. eto zašto sam uzeo gaće. moglo bi se reći da burgije i gaće, kao i elektrode i gaće, čine neke veoma maštovite spojeve horoskopskih elemenata, kao recimo kažeš ja sam rođen u znaku gaće podznak burgija, a drugarice počnu da ti namiguju opaaaaa. a elektrode bolje da ne komentarišem.

(sat i po kasnije nastavljam pisanje, nešto sam se začitao...)

elem drugo trčanje u sezoni 2016/2017 je proteklo slično kao i prvo, s tim da je ovo bio fartlek iz elemenata Osećam se umorno - Ipak nisam umoran - Drž ne daj (se) - Ipak sam umoran - Ipak sam više nego umoran. sve u svemu ista dužina i prosek kao juče, ali osećaj nekako bljak. baš je velika razlika kad odeš na trčanje odmah ujutru i kad sačekaš da te dan izmlati sa svih strana pa pred spavanje kreneš da uhvatiš ono Bolje išta nego ništa, a učinak često ispadne i manje nego ništa, dakle daleko od išta.

supernova

ja, u dva popodne
- slikaj me, ali gađaj trenutak kad lete varnice

lola, negde oko pola pet
- evo ga!!!

a sad na trčanje...

srijeda, 28. prosinca 2016.

sutra 29.12.

onomad pre par dana sam nešto citirao pa sam se posle trgao da nisam možda nešto lupio pa sam u nastavku otvorio izvore znanja i čitao o razlikama između sufizma šiizma sunizma i vehabizma, i obzirom da mene svašta zanima pa umem tako da se začitam do besvesti na kraju sam stigao i do islamskog kalendara i njegovih posebnosti.

sutra se završava nešto.
nije kviz, radi se o islamskom kalendaru
obzirom da on prati mesečeve mene, 12 meseci se malo brže okrenu od 365 dana i svake godine taj kalendar krene u krug nekih 11-12 dana ranije.

nešto slično julijanskom kalendaru koji je pravoslavcima oterao božić 13 dana kasnije i tamo ga zacementirao, s tim da je islamski kalendar nezavisan od ostalih kalendara i jednostavno prati mesec (tzv. lunarni kalendar).

trenutno traje Treći Mesec koji se zove Rebi-ul-evvel, i to bi otprilike značilo Prvi Mesec Proleća. izvorno je to bio najlepši i najsrećniji mesec, a neki izvori upotrebljavaju i izraz "blagosloven".

e sad kakav je vama bio, nemam pojma, ja se na svoj neću žaliti iako mi je bio sušta suprotnost Proleću odnosno bio mi je totalni kraj svega, godine, napora, uzbuđenja, trka, svih kalendara, i tako se namestilo da sam upravo s krajem ovog meseca napravio nešto što bi moglo da podseća na poslednji korak jedne sezone.

sutra mu je prema većini izvora poslednji dan a 30-og decembra je prvi dan Četvrtog meseca. treba imati u vidu da sam ja rođen u 4. mesecu (gregorijanskom) aprilu, pa eto i tu neke simbolike da bi od prekosutra moglo nešto da mi "krene" nabolje.

večeras sam nakon 5 dana pauze opet otišao na trčanje, između dve bedne vejavice koje nisu pošteno ni zabelele tlo. od jutros mi se pojavio pozamašan bol u leđima, juče sam dosta teglio i fizikalisao po hladnoći, a ni danas nisam bolje prošao. noge su mi bile premorene kao i donji deo leđa, a poseban umor sam osećao u gluetusima i svaki korak mi je bio malkice bolan.

u takvim okolnostima jedino je bilo važno pomerati se od tačke A do tačke A (jer sam morao da se vratim kući) a brzina puls kadenca i dužina koraka su mogli malo da se sklone sa tapeta. na kraju sam završio negde između 56 i 57 minuta što je taman na pola između onih odmornih 52 minuta i umornih 62 minuta koji su mi potrebni za taj krug od 10km sa brdom od 100m u skoro potpunom mraku, na kraju fizički napornog dana.

plan nemam, prognozu ne znam.
ako bi išli na novogodišnju trku u subotu to bi značilo da bih mogao da otrčim još samo sutra uveče (četvrtak), i da "treća sreća" trčanje umesto u petak uveče pomerim za subotu u podne. dva treninga i odmah trka, to bi bio eksplozivan početak sezone, ujedno sa početkom Četvrtog meseca islamskog kalendara, čije ime na italijanskoj vikipediji pak interpretiraju kao "Drugo Proleće". naime jako su šturi podaci pa sam tumarao od jezika do jezika da bih nešto više saznao.

utorak, 27. prosinca 2016.

soft machine

ima neka grupa koja se tako zove pa sam po njoj naslovio blog, a ovih dana sam i ja tako neka mekana mašina. radim kao mašina, od jutra do mraka, ali sam omekanio sa ambicijama i evo već je peti dan kako nisam trčao.

držao sam se samo još malo nakon onih 20km kad umalo zaspah na treningu jer sam poneo muziku i pustio dupli album od marka knopflera iz novijeg razdoblja koji je neki americana/country žanr i nikako muzika za razbuđivanje umornog tela u kasnim večernjim časovima na pustom putu u mrklom mraku na 10km od kuće. posle tog treninga sam lupio dva brzinca od po 6km koje sam nazvao liga u Medulinu, i nakon toga KLJOK!

kao hajde da odmorim jedan dan, pa je došao vikend i radili smo do mraka i sat-dva nakon, pa je juče zahladnelo i nekako mi se nije ni trčalo, danas se prolepšalo vreme i čak sam na vreme sve završio, opet neko varenje i brusilica, i sedeo sam neko vreme i listao šta ima novo na tviteru i nećkao se da li da odem na trčanje ili ne, i na kraju sam samo otišao pod tuš.

čak ne znam najtačnije koliko sam pretrčao kilometara jer mi je taj fajl u kompjuteru, a nisam se setio da takve stvari barem jednom nedeljno back-up-ujem. dovoljno je zakačiti fajl i poslati ga samome sebi kao privitak mejlom ili preko fb poruke ili kako god bilo, i kad god otvoriš svoje poruke na bilo kojem kompjuteru ili telefonu uvek bi te najvažniji fajlovi čekali. ali cvrc Radojka, nisam to radio, i naravno da se toga setiš kad je prekasno, i jedino tada.

danas sam se borio sa varenjem u uglu, kada spojiš dve cevi u oblik L, onda u tom ćošku treba nabaciti var tako da ih poveže a on se zalepi ili na jednu ili na drugu ili na obe po malo a između ostane rupa kao da nisi ni vario. pa sam isprobavao razne uglove, tehnike, brzine, elektrode, amperaže, no nešto baš i nisam zadovoljan kako je ispadalo. mislim sve je to na kraju zavareno, i čvrsto, nije problem, ali moram još puno stvari da otkrijem/naučim da bih bio zadovoljan urađenim.

trenutno imam u dvorištu 20-ak metara ograde od segmenata po 1.5 - 2 metra, sve od četvrtastih cevi od 1.3 - 2 cm, od čega ću deo da iskoristim da stavim prema jedinom komšiji gde imamo žicu, i tu će biti silnog kombinovanja i nastavljanja, tako da ću nakon potrošenog još jednog kilograma elektroda biti proporcionalno iskusniji i veštiji.

nisam

nisam trčao, nisam vozio biciklO, nisam pisao, ništa nisam stigao ovih dana, a kako stvari stoje, neću ni stići. ovi zidaju zid uz našu kuću, ja premeštam ogradu od gvožđa na drugu stranu dvorišta. juče sam sa dve brusilice radio po kiši i čekao da me nešto drmne poput onih mikrofona što protresu pevaljku na bini, ali ništa. ovo je bila neka drukčija kiša. suva kiša, što bi Blogoje rekao.

vidim da na blogu u zadnjih mesec dana ima okruglo duplo više poseta iz hrvatske nego iz srbije, što samo potvrđuje pretpostavku da su srbi nepismeniji i da bez linka na fejsu nemaju pojma ni da li ovaj blog uopšte postoji ni kako ga pronaći. a u mnoštvu drugih šarenijih linkova možda ni ne primete da fali nešto što je do juče tu bilo. svakako poštujem sve koji su se potrudili da me pronađu, kao i redovne posete iz Danske i Njemačke. ne znam da li se Cowy vratio iz otkrivanja USA jer mi neki silan saobraćaj dolazi odatle.

kompjuter je i dalje crknut, trebalo bi ga što pre popraviti i instalirati skajp koji sam oduvek izbegavao. sad nam pak treba da bi nam Kuma uživo ispričala kako je bilo na koncertu balaševića u zg areni.

moram sad napolje, ohladiće mi se klešta.

subota, 24. prosinca 2016.

vehabije

ima neki film u kojem čovek malo zastrani i odluta u findamentalizam. žena gubi jednu po jednu sve niti komunikacije s njim, povremeno ga uhodi, čak slučajno prisustvuje i njegovoj svadbi sa sledećom izabranicom. uvučena u neki skroz novi, nepoznat, čudan svet.

upravo mi lola kaže da je umrla ona stjuardesa koja je preživela avionsku nesreću, dakle statističari će reći da se od posledica pada iz aviona umire nakon 44 godine, u proseku. a oni sektaši što objašnjavaju sve kroz karmu će već naći neko drugo objašnjenje.

reče kolega bloger da je slušao VanDGG pa je današnji blog započeo naslovom "Van ... ", a ja sam u to vreme slušao Spirit i sećam se pesme "fresh garbage" u kojoj neko poput prodavca sladoleda izvikuje "sveže smećeee, sveže smećeee", ili sam slušao Birth Control i sa duplog live albuma stalno pevušio Gamma Ray, a od nekih drugih opskurnih (tada, nama) bendova sam dok se nije izlizala vrteo i ploču Yeti od Amon Duul, štaviše taj omot albuma mi je neko vreme stajao i kao cover na fb stranici Blogoje. a taj kosac mi je ostao pradeda kosca iz pink flojdovskog spota Learning to fly.


upravo sam to pustio sa youtube (teško je dupetu ustati uzeti ploču i staviti na gramofon) no mislim da ću se večeras nakon napornog dana ipak odmoriti od prog-rocka i pustiti Ninu Romić. jeste da smo stotinama kilometara udaljeni od nje, ali je puno volimo, i ona nas, i slobodno je bez ustezanja mogu nazvati remote-frendica.

link <3 br="">NINA

i otkud sad naslov "vehabije", pitaćete se.
pa zbog onog filma, i zbog one žene, ni krive ni dužne.
misliš da pratiš sportski blog, a neka budala (ja) krene da piše o Kulinu Banu koji je verovatno u mađarskim čitankama prekršten u Kulen Bana, pa jednog dana drobi o muzici, drugog dana se vrati na trčanje, trećeg dana piše na deset kucanih strana šta je sanjao (NEĆETE VEROVATI, U DVE NOĆI SAM DVA PUTA SANJAO KAKO SAM ZAKASNIO NA START TRKE, VIŠE DETALJA SUTRA, nadam se) a četvrtog dana piše o brusilici, zavarivanju, i iznese dve tone pogrešnih teorija o uticaju prečnika elektrode na ugao varenja.

danas sam više-manje bio zadovoljan kratkim kursom zavarivanja.
imamo neku ogradu prema budućem parkingu, i onda smo zajedno sa vlasnikom te nove zgrade pričali šta bi bilo najbolje da ostane/bude između. oni će staviti neke moderne panele visoke 180, a sa naše strane je neka živa ograda visoka 3 metra, koja je poduprta drvenim letvama slične visine.

no naša gvozdena ograda je samo nešto preko metar i po, i dakle sad bih ja trebao da sklomim te drvene letve s njihove strane.


i šta sad, nakon što sam odsekao nekoliko metara ograde sa druge strane, ostale su mi šipke. pa sam onda njih obrusio, izmerio, ima ih od 100-110 cm, pa sam onda shvatio da mi trebaju cevi od 120 cm, pa sam jednu naseckao na sitne delove i dodao na one od metar i nešto. tu sam imao par sati sečenja i brušenja, i na kraju onaj delikates, ZAVARIVANJE. 

prvo sam na malenim ostacima od par cm isprobavao razne elektrode i uglove varenja, pa kad sam bio zadovoljan (recimo) naučenim, onda sam nastavio tih glavnih 6 cevi, i sada imam komplet njih od 120cm visine. sutra ili u ponedeljak ću to nastaviti u vis na naše stubove, paralelno sa ovim drvenim gredicama, pa ću prevezati našu živu ogradu, i na kraju ukloniti drvene letvice.

uglavnom 80% posla je gotovo, sve nasekao, sve obrusio, na komadima isprobao pa onda glavne cevi produžio, i to sam na kraju obrusio, i ostalo je samo da se sad to doda u visinu. najteže će biti fiskirati (uz pomoć neke čelične letve, L profila) da nastavci ne budu nakrivi, a neće biti lako ni razvlačenje kablova i prenošenje aparata na parking skroz u krug, a bogme ni varenje nije lako sa merdevina, dok ti je glava usred lisnatog zimzelenog žbuna! 

eto tako vam je sa vehabijama, oni se uhvate svojega transa a vi prvo malo pokušavajte da pratite pa malo po malo dignite ruke od svega.

da ne bude da je blog bio kompletan zayebb, o trčanju ću reći da sam juče celo popodne menjao bojler koji je našao idealan trenutak da crkne jer sam prethodne dve večeri trčao dve lige u Medulinu, pa mi je taman čučula pauza od trčanja obzirom da sam sa bojlerom završio kasno uveče. od starih bojlera su virili šrafovi i tiplovi iz zida pa sam (OPET!) brusilicom to sve odsekao a na proleće ću okrpiti i prekrečiti.

danas sam takođe završio prekasno, a svidelo mi se ono što juče NISAM trčao, tako da nisam ni večeras. ionako su mi stopala bila full utrnula nakon 6 sati čučanja na ledenom betonu (hladan tmuran maglovit dan fuj) pa je pitanje na šta bi to eventualno trčanje i ličilo. 

godina je pri kraju, pretrčao sam PREVIŠE, kompjuter je još uvek crknut a nisam stigao ni da pozovem dečka (nemam dečka, nego tog "momka za kompjutere"), i tako, uživam u zasluženom odmoru, mada neplaniranom i neplanskom. da sam stigao, naravno da bih negde otrčao. varenje je ipak bilo zanimljivije, barem danas. sačuvao sam i tu cev koja se dobila probnim zavarivanjem 5-6 komada od po par cm, pa ću je obojiti i zadržati kao neki totem(-čić) :-)

četvrtak, 22. prosinca 2016.

senka od čoveka

večeras sam, naoštren iskustvom od sinoć, rešio da opet "mažem"
svi nešto luduju po nekim Ligama, samo ja trupćem ko tovar (magarac)
ako sam mogao u sredu, mogu i u četvrtak
ionako je ona Propast bila u utorak, i organizam je polako zaboravlja

izleteo sam iz kuće kao prazna puška, maštajući da sam zapeta (puška)
prvi kilometar brzine od 5'30 preko 5'15 napokon siđoše ispod 5'/km
mrak na sve strane, ni sopstvenu senku ne vidim
razmišljam o tome, čovek koji se bude oženio ženom koja se zove Senka, svi će ga zezati kako se "plaši sopstvene senke", hehe

i tako, mazao ja, točio, tankao, jurišao, deljao, gazio, krljao, ima tih izraza...
ali brzine i ne nešto baš... otkud znam
vidim ja po načinu na koji se odrazim, odbacim, da nije to neka supersonika

no ipak na kraju istog kruga kao i juče, od nešto manje nego 6km,
BAŠ kao i liga u Medulinu, (moram veliko slovo, za beograd gotovo nikad ali ima tako trenutaka kada prosto moram, i onda se napregnem pa ga otkucam, ovo je baš bila duga zagrada) mi je vreme ispalo za okruglo minut bolje nego juče :-)

sav ushićen, presrećan, euforičan, rekoh, ovo je garant Olimpijska Norma
dođem kući, opet otvorim rezultate iz Medulina (ne kapiram ovo ime, da li je med, ili da je medulimun bilo bi mi jasno, ili da je medulinolada, ili medulinoleum, hmm) kad cvrc milojka ako si plavojka, mojih 26 naspram (juče) 27 minuta me pomerilo samo sa dna 6-te na dno 5-te strane rezultata

fuuujjjjjjj
još uzmem da gledam poene, vidim gle neko '64 godište ima preko 80 poena, pa ja sam ipak na pragu olimpijade, vidim oko njega ljudi stariji imaju manje poena, kako sad to, mora da je neka greška, i ukapiram da je baš to što sam video - žensko!

eto dakle, da sam žena, imao bih zadovoljavajući broj bodova
moram sutra opet da se ofarbam u crveno, ova kestenjasta mi dakle više ne ide uz brzinu kretanja. ili žena, ili ništa.

i da stvar dobije na trilerizmu, ta koja je osvojila 80+ bodova se zove Senka!!??
kao ona iz naslova!
i još se preziva Senković!
mora da je zovu "Senka", zbog prezimena :-D
dobar joj je štos, moram se i ja na sledeć trku prijaviti kao Senko Senković ili eventualno Senčić

(udarac po čelu)
mislim da ima i neki Senčić, možda i njega zovu Senka, ko će ga znati
pa ovo je luda kuća
još samo ja tu falim, zaista
i posle će reći ljudi - vidi Antišu, giliptera, kako se zajebava sa starijom gospođom, ipak je žena '64 godište, može baba da mu bude, a on tako neozbiljan, c, c, c...
ili se piše c - c - c ...

nisam napomenuo da sam opet trčao u lunarglide 5, koje već imaju dosta kilometara, ali ne znam koliko, jer mi je taj fajl u kompjuteru, a kompjuter je crkao, ili kao u pesmi "a kofa je bušna, jebušna, jebušna..." a dečko mi je rekao (neeee, nemam ja dečka, nego dečko-majstor za kompjutere) da ga zovem večeras ali smo imali goste i tako je kompjuter ostao crknut do sutra :-(

možda sutra odem da trčim po danu, nakon više od mesec dana treniranja uveče, ako ništa drugo onda barem da se rešim te senke koja me prati. mislim, sad kad sam je napokon stigao i čak prestigao za nekih desetak sekundi, gledajući rezultate iz Medulina

- znaš li da je negde neko uspeo da dotrči kući deset sekundi ispred svoje senke?
- pa kako je to moguće?
- pa lepo, on je trčao u valjevu, a senka u Medulinu, četiri dana ranije
- dakle on je krenuo 4 dana kasnije, a stigao deset sekundi ranije????
- tako je! pa ti računaj koliki je to hendikep!
- auuuuuuuu...

evo i muzičke podloge za blog :-)
opletiiiiiiiii
https://www.youtube.com/watch?v=hwG6N4g7cYw

opet



ššđč6
(ništa, nešto gledam na tastaturi)
evo opet sam dočekao mrak mada nisam morao.
loše navike se lako stiču.
ne rekoh vam da sam nakon dugog vremena pre par dana trčao sa slušalicama.
u jednom času se utišala muzika i začuo sam svoje korake
tup tup tup...
tu sam se iznenada setio nečeg:

pre par meseci je na državnom prvenstvu u polu- ili maratonu došlo do situacije da je jedan od bržih trčao sa slušalicama.
na primedbe konkurencije da je ta vrsta dodatne motivacije nefer prema drugima, njegova cura je u ulozi Mame to saosećajno objasnila tako da njemu zaboga smeta kad čuje sopstveno disanje, pa je navikao, i sada "mora" da trči uz muziku.

ako ćemo po fer pleju, hajde onda da mu nasnimimo tri sata zvuka brusilice i svi zadovoljni, on ne čuje sebe a ostali nisu nadrkani što on sluša ac/dc dok oni slušaju NJEGOVO disanje, koje njemu sirotom smeta!
pa ti ostani pametan, pored tako pametnih izjava.

odoh da vidim da li će mi se trčati "običnih" 10 km, ili bržih 5-6-8 poput onog sinoć...

srijeda, 21. prosinca 2016.

PC KO

izgleda da mi je crko kompjuter :-/
ok pišem na laptopu, ali nije mi isto
nekako je drukčiji "komfor" na kompu
tamo sam kod kuće, a ovde sam kao u vikendici

nema veze
imam i tablet, i telefon, oni su android pa tamo imam aplikaciju Blogger
tako mi je još i najlakše da napišem nešto
jedino tamo nemam fajlove, polar, garmin, nemam fotografije
komp je ipak sve-u-jedan, neki centar
barem je bio!

nema veze
opet kažem da nema veze, možda je to neka mantra
jer stari ljudi se plaše promena
ne treba bežati od promena
treba shvatiti Život kao jedno neprekidno menjanje
i onda će sve biti u redu
(evriting z gona bi olrajt)

otvorio sam ponude kompjutera i laptopova, nije ni tako skupo
no to donosi još jednu promenu, fuj
bolje je popraviti ovo što se može popraviti
vidim da radi HDD, grafika, sve radi, samo ne pokrene windows
negde je nešto štucnulo, preskočilo

inače nakon jučerašnjeg smrzavanja i povratka s trčanja kao s ruskog fronta, danas sam krenuo neodlučan. opet ceo dan sa bušilicom i slično, nešto smo montirali u dvorištu, MOŽDA JEDNOG DANA I SLIKAM... (to ste već navikli da obećam, pa nikad ne ispunim)

i tako, nakon nepunog kilometra vidim da su mi odvezane (razrešene) noge. vrtuckam neke živahne obrtaje, i rekoh, ma što je sigurno sigurno je, da ja raspalim neki Tempo. jer ipak je to puno više "trening" i korisno, od onih beskrajnih trčkaranja. duga lagana trčanja samo kvare tehniku, vučem noge po zemlji, krivim stopala kao neko čvornovato drvo koje su stotinu puta lomili i kalemili.

ukratko (long story short) mada je za "ukratko" već prekasno, pretrčao sam jedva nepunih 6km, upravo kao što je bila zimska liga u Medulinu.

ukupno vreme nekih 27 minuta, s tim da sam pojačavao prema kraju, sećam se da sam nakon prvih kilometar i po imao prosek oko 5'/km.

i naravno odmah sam pogledao koliko mi je to "poena". vidim iz rezultata da bih s tim vremenom bio plasiran negde oko 33% trke, oko 150-og mesta od 450-ak učesnika. i negde oko 70-ak poena, što je skoro 20% slabije od onoga kako sam uglavnom trčao istarske i riječke lige. a dobro, ako sam juče bio onoliko premoren, neka mi se malo odbije i na to.

to bi bilo to.
iz grafikona se vidi kako je sa pulsem uporedo rasla i kadenca koraka.


utorak, 20. prosinca 2016.

orao u mrtvačnici

onaj orao što je juče pao, to jest Ja, danas je na ledu u bolnici
sutra će biti javna obdukcija, pratite pažljivo fejs, da ne propustite "event"

naivno sam pomislio da nije nikakva razlika između sat i dva sata trčanja
obzirom da sam juče bio "u komi" i pauzirao, rekoh da danas nadoknadim
10+10=20, što bi reko Murakami, ozbiljan trkač ide 10 dnevno
ako sam juče bio neozbiljan trkač, danas ću biti duplo ozbiljan

prvih 10km je bilo normalno, kao i svakog dana
to je ono za šta sam trenutno "utreniran", očigledno
u jakni i širokoj pantalone-trenerci, fuć fuć lagano, po 5'30''

e kad sam okrenuo već sam bio delimično oznojen,
i to je onaj trenutak kada obično utrčim u kuću,
skinem pola stvari sa sebe, legnem na pod,
i pola sata se igram s mačkama, odmaram se, uživam.

nakon 12km sam već bio polu-umoran,
nakon 14km sam bio "dovraga, već mi je hladno",
nakon 16km sam bio zaleđen, mokar, dupe u grču jer mi se ispod jaknice mokra trenerka zalepila ispod struka i praktično sam trčao sa ledenim oblogama po sebi.

na 18km sam panično tražio najkraći put do kuće, umesto sanjanih 21km smanjio apetit na jedva dostižnih 20km, pretrčao preko 6 koloseka železnice i udario prečicu po nekom kamenju veličine pesnice, samo da bih se najkraćim putem kroz mrak nekako dokopao obližnjeg naselja i uličnih svetiljki. KO JE LUD DA IDE OKOLO, ČITAV KILOMETAR DUŽE??!!

(to vam je ovaj cik-cak na karti, iliti po esperantu zig-zag)



dolazim na semafor na 200m od kuće, garmin pokazuje 19.99, STOP!
umalo da ga oteram u tri materine, kao da mi je siroti sat nešto kriv.
odatle nadalje sve kreće prema idili, prelazim u lagani hod, postaje mi toplo.

ovim trčanjem sam stigao do 5303 km u ovoj godini.
i u teoriji, ako bih se nameračio, mogao bih u narednih 11 dana lako da dođem do 5500.
mogao bih čak i do 5555.
ili da idem na 5432?
ili da ni na šta ne "idem", nego da pustim stvar svojim tokom pa dokle dođe?
ako se moje smrznuto dupe išta pita,
mogu i da stanem na 5303, i da svež uđem u 2017-tu.

ponedjeljak, 19. prosinca 2016.

orao pao, orao pao

nakon milion dana jurnjave danas je došao i onaj dan kad bi po svakom pravilu trebao da padne lični u jurišanju. jedan od renomiranih verskih praznika na koji se "ne radi" tj možeš da upališ i brusilicu ali će ceo svet da te gleda kao ludaka. pa ako nešto i radiš, radiš u potaji. ja sam malo brisao prašinu, sređivao knjige i ploče sakriven iza zidova svog stana.

nakon jutarnjeg pešačenja kroz ledenu maglu od 2.5 sata i užine, ceo svet mi je postao igralište i mogao sam da trčim i 6 sati ako sam hteo. ali, gle preokreta, nije mi se trčalo. niti mi se išta slično radilo. eto. takav dan došao.

donekle sam i razočaran vremenskim prognozama, jer već danima pratim kao neke "proverene" izvore i stalno najavljuju hladna jutra ali sunčane/vedre dane u plusu. jedno je sunčanih +4, a drugo maglovitih -1. i tako već nekoliko dana uzastopno. verovatno će mi biti lakše kada se ne budem ni nadao suncu, i kad budem prestao da se previše uzdam u te prognoze.

sutra je novi dan, noge će mi napokon biti odmorne za šta god hoćeš, ali dok drugi misle o bazi, pripremama, proleću, trkama, meni je to sve negde predaleko, u nekom sledećem životu. dosta mi je da natrpam 500 kilometara u 3-4 nedelje marta, da otrčim par polumaratona i biću spreman za proleće i april. čudna mi čuda. ionako mi se nigde ne žuri. maj-jun su daleko, tuhelj jaska plitvice vrbovec i sve te trke koje volim, zaključno sa Sljemenskim usred jula. donekle se divim entuzijazmu ljudi koji imaju planove dugačke pola godine, ali od mene taj film nećete gledati. slede tri meseca "šta bude - biće", a posle toga ću videti šta ću, ako doživim proleće :-)

nedjelja, 18. prosinca 2016.

simetrija

nije baš, naprotiv.
što više trčim to manje blogujem, kad vikende provodim na trkama onda još manje blogujem, a kad se odmaram onda najviše pišem ali sve manje o trčanju.
tako dođemo do zaključka da sam suprotnost "sportskom blogeru" i da se praktično svo vreme lažno predstavljam.

od juče trčim novom stazom, koja mi se nešto naročito i ne sviđa.
ona stara mi je bila puno inspirativnija.
ova sad, niti ima brdo, ni neki drugi izazov, i tako, dosadna je.
dakle TO bi mogao da bude novi izazov.
da li sam sposoban da od monotone staze izvučem nešto?
hmmm...

ima ona izreka da nas život stalno stavlja pred iskušenja, ali retko baš na onom mestu, u onoj situaciji, i na onaj način na koji bi mi želeli, i za koji se pripremamo.
ugodno je zajahati nešto što ti se sviđa i kao bajagi se takmičiti protiv staze, štoperice, samog sebe.
ali hajde, probaj da od nečeg bljak napraviš nešto mljac.

promenio sam i komponentu patika, jer sam na staroj stazi jedne nedelje trčao u bruks st5, druge u nike pegasus 29, treće u nike lunarglide 5.
na ovoj novoj stazi sam juče trčao u asics noosa 10, a danas u pegasus 29.
evo već je mesec dana kako mislim da ću skoknuti u ovaj novi tržni centar da vidim ima li šta novo i zanimljivo, i ne stižem.
imaju 3 sportske radnje, a sa interneta sam uglavnom obavešten i o ponudi.

pazi taj stepen zauzetosti, ajde da te čeka neki težak posao pa da izbegavaš obavezu, ali "posao" je prošetati jedne večeri 350 metara do tamo, kupiti nekoliko pari patika, par dukserica i donjih delova trenerke, jaknu i još neke sitnice.
to je sav zadatak.
a opet nemam vremena.
na kraju će zameniti novčanice kao što su marke zamenili evrima, ja ću odneti dva džaka para na smeće, i unucima pričati kako jedne godine nisam stigao da odem do tržnog centra.

eh da, juče sam trčao 59'30'', a danas 58'30''.
ne zna se koji jogging je bio mrtvačkiji.
čak sam trčao u običnoj trenerci, bez aerodinamičnih gaća i čudesa.
motivacija da razvijem brzinu ravna nuli.
ko će ga znati, to se zove aktivan odmor, valjda.

subota, 17. prosinca 2016.

17-17

tačno je mesec dana od 17-og novembra, kada sam par dana nakon maratona Plavi Krug krenuo da lagano trčim. taj 17-ti je je bio neka prekretnica tj naglavačkica, jer mi je umesto uobičajenog pitanja "gde danas da trčim dva sata" odnekud tako "dunulo" da odem na trčanje od samo pola sata. u narednih par dana to se razvilo sa 5-5-10-7-10- - - - na 10-10-10- i evo traje još uvek. u međuvremenu sam otrčao još par trka, polumaratona i maratona, i nakon svake se vratio svom ustaljenom noćnom 10-10-10-... ritualu.

u neku ruku je olakšanje, kad si ceo dan zauzet, rešiti se još i razmišljanja kuda i koliko da trčiš. odeš kao oni što odu u teretanu i trče na traci sat vremena, razmišljajući o sutrašnjem poslu i planirajući nove dane, valjda tako nekako. s tim da je meni ta "rutina" uvek donela novinu u smislu da sam stalno istraživao kako mi se noge osećaju na istoj stazi.

eto tako se potrefilo da je danas 17-ti i da sam spontano otišao na drugu stazu, od ove koju sam trčao prethodne 4 nedelje. umesto uspona Obilaznicom na 100m nadmorske iznad grada, napravio sam malo manje valovit krug tu oko tzv Novog Naselja. nešto malo ispod sat vremena, bio sam mrtav umoran već na polasku, i trčanje je bilo više neka ubrzana šetnja nego zaista osećaj "trčanja". nevermind.

izgleda da su radovi na zgradi pored nas pri kraju, pa će narednih dana biti posla i kod nas. dogovorili smo da s njima zajedno izvedemo deo kišne kanalizacije pa ćemo oluke "provući" na susedni parking, a zidaće se i zid između nas i tog parkinga, pa me čeka skidanje ograde brusilicom. dobiću kilometar četvrtastih cevi raznih profila, da ih zavarujem i pravim raznorazne figure, da ne kažem sad baš "skulpture".

"od metalostrugara-početnika do grandioznog umetnika
u tri koraka", dogodine izdajem priručnik :-)

sutra su Detinjci, kupio sam tašti teglicu marmelade od pomorandže, znam šta joj je slaba tačka. a i moram ovih dana da budem dobar, obzirom da sedam dana nakon Detinjaca idu Materice, a ja sam već šacnuo neki komplet gedora...

petak, 16. prosinca 2016.

faza 33

tako menjam faze pa sam došao i u 33-ću
mada sam se možda zabrojao u međuvremenu

ova faza se odlikuje po tome da kao pre 10-ak godina na stadionu, kada smo svakog dana išli istih valovitih 10km istom stazom 5+5 sa okretom, opet idem tako isto, s tim da mi trčanje nije na prvom mestu liste prioriteta tokom dana, nego maltene na poslednjem

zanimljivo je pratiti umor/odmor i oporavak, jer kad svaki dan ideš na istu stazu, lako primetiš razlike u brzini, snazi, osećaju napora, raspoloženju

nekad ti treba više vremena da se zagreješ pa pred kraj malo "poletiš", a nekad ostaneš "kljok" od početka do kraja

nekad određeni osećaj donese par minuta brže, ili sporije vreme, nego tokom zadnjeg trčanja sa istim takvim osećajem

tek kada desetak ili dvadesetak dana zaredom otrčiš istu stazu, i shvatiš kolike razlike donose dani koji su naizgled slični, eeeee tek onda možeš da shvatiš kakva se papazjanija dobije kad menjaš staze, teren, profil, pa sa blago valovitog asfalta pređeš u šumu i kamenjar, sa 12km pređeš na 34km pa nazad na 10km, sa jutra na veče pa na podne pa opet na veče...

da, važno je napomenuti da sam svakog dana ovu stazu trčao negde sat nakon sumraka, na pola puta između ručka i večere, i nakon celog dana poslovanja što u radnji što po kući i oko kuće

danas smo, između ostalog, od starih skija napravili čiviluk :-)


našao sam na tavanu još dva para, biće materijala za svašta još

i druga tema za večeras, osim ove 10+10+10+10+10+10+10+... bi bila
ŠTA JE BOLJE?

1)

da li je bolje "ozbiljno trenirati", pratiti tablice, raditi intervale, sve po PE-ES-u da bi se od svakog mišića i mitohondrije izvuklo najviše, po cenu (a cenu uvek platiš) da stalno kuburiš sa nekim povredama, ili je bolje

2)

po receptu moje 2014-2015-2016-te godine, žrtvovati 5-6% ili koliko već od rezultata, spokojno trčkarati do mile volje (ove godine ću imati negde oko 5400 km), usput šarati malo trkačkom biciklom i MTB-om, a bogme i na pešačenjima sam nakupio sati koliko i na trčanju, i uspeti da preguraš tri godine bez ijedne povrede?

šta je bolje, opet vas pitam, ali ne da mi odgovorite, nego da odgovorite sebi.
meni je bilo lepo i kad sam trčao polumaratone ispod 1h20, a bogme mi je lepo i ovako kad sam skroz zaboravio šta je to trljanje ledom po kolenu ili ahilovoj, šta su razne kreme i gelovi protiv istegnuća i čega već, mnogo je lepo kad godine prolaze a ti Fastumu kažeš "odjebi"

(e sad kad sam ovo napisao, u roku od 7 dana ću nešto da slomim ili će da pukne, tako to obično biva)

eto tako

četvrtak, 15. prosinca 2016.

ja nisam odavle

evo opet ću da zaspim u fotelji odmarajući se od rada. a tek treba da odem na trčanje. realno jedini razlog za rekreaciju (bilo bi pretenciozno to nazvati Trening) ili možda izlet je "a zašto da ne?".

u smislu, zašto da se malo ne smrznem, ukočim, namrštim, umesto da samo ostanem u fotelji "jer je udobnije, i lakše"?

valjda bi svako normalan na mom mestu sad upalio TV i pustio neki dokumentarac iz II sv. rata.
možda je odgovor na pitanje "čemu neugodnost"? (jer noćno trčanje na umornim nogama jamačno nije uživancija) da želim da vidim mogu li, odnosno KAKO to mogu. lagano, kilavo, mrtvački pa kad/ako se malo zagrejem nešto življe, polu-bezvoljno, ipak-voljno, blać srać...

u međuvremenu sam na stranici balkanske lige video rang listu i moram da vam priznam da od top 10 žena prepoznajem samo dve i po. tačnije, dve znam, a treću sam kao valjda možda nekad negde viđao ali nemam pojma ni odakle je ni kako se zove. 
smešno. 
otud naslov.

srijeda, 14. prosinca 2016.

dosadne brojke


znam ja da većinu vas brojke odbijaju kao da ste na pornić naleteli.
no ne možeš svima udovoljiti.
jedan bi samo čitao tračeve, drugi o treninzima, treći bi voleo da čita kako mi ide a četvrtog bi nedajbože možda usrećilo ako mi ne ide, i kako sad ja to sve da smuljam u jednu priču, pa još da je ponavljam svake večeri?

zdesna na levo, tri tempo trčanja tj tri Treća Dana o kojima sam pričao
četvrtak nakon maratona, sreda nakon polumaratona, sreda nakon 25km u ritmu maratona.
tačkicama sam samom sebi udario zvezdice za uspeh, a levo sam nacrtao kako staza ide od lap-a do lap-a: ravno - uzbrdo - nizbrdo - ravno.

ne mislim da ulazim u formu, ako je suditi po brzinama, nego mislim da brzina na treningu pokazuje koliko brzo sam se oporavio, a logično, što je trka bila teža sporije sam se oporavljao. pa je otud iz nedelje u nedelju tempo brži, jer sam ja sve odmorniji, a sve to zato jer su mi "trke" sve lakše odnosno ležernije shvaćene.

danas sam imao "trenutak odluke" negde pred 9km, jer sam MISLEĆI da sam prethodna dva tempa trčao 52' i 50' morao da odlučim da li da idem na 50' ili na 49'. rekoh, ma dosta sam žurio, ne rastače mi se poslednji kilometar kroz grad, idem da rastrčim i da ležerno izjednačim rekord staze. tek kad sam par sati kasnije upalio kompjuter, shvatio sam da je ovih 50' u stvari rekord, jer sam zadnji put išao 51' a ne 50'. zanimljivo.

POD HITNO mi treba neka trka sad za vikend, da bih mogao da nastavim experiment :-)
jedino nadohvat mi je apatin-osijek ultra, pa da otrčim onaj prvi deo do granice od 20km, i odatle da smislim kako ću nazad do auta, gde god da sam ga ostavio. no već iz samog iznošenja ove teze shvatate koliko je besmislena, dakle ništa. baš šteta, mogao sam da krenem sa Stanetom pa dokle izdržim, valjda bih mogao 5-6 km brzinom kojom on planira 20 km.

treći Treći

evo nakon što sam između prethodnih vikenda radnim danima (večerima) trčao prvo jednom lagano, pa jednom u laganom tempu, pa trećeg dana u tempu, tako mi je i danas, treće nedelje zaredom, opet došao taj Treći Dan.
s tim da mi se prethodna dva puta zaista i trčalo, a večeras mi se leškari kod kuće i spava. nekako je ceo dan prošao u tom raspoloženju da ništa korisno neću uraditi koliko god žurio, pa mi se više ništa ni ne pokušava.
prvi set tih treninga na krugu od 10 km, preko brda od 100m, sam ceo (4 treninga) otrčao u brooks st 5 papučama, drugi u pegasus 29, a ovaj treći idem u lunarglide 5, ako ovako napamet nisam omašio verziju.

utorak, 13. prosinca 2016.

pruga

kao neko ko toliko voli prugu, 
nisam mogao da odolim a da kući ne donesem barem par delova. 
dakle ako vam voz izleti iz šina kad budete pošli na more, 
ko zna, možda se dokotrljate baš u moje dvorište. 
mislim, ako Sudbina ume da sledi odbegle komade :-)

um oran

možda je um
oran za oranje
al su leđa umorna
moj jarane
nakon ove tradicionalne oračke koju sam evo friško sročio, mogu da "pređem na stvar", što bi pederi rekli.
sinoć sam bio toliko dokrajčen neispavanošću da sam legao u 20:30 i optimistički poneo telefon u krevet, međutim odmah sam zaspao i jutros pred 7 ga našao na istom mestu.
sinoćno trčkarakami od 10 km je očekivano prošlo negde na sredini između "utorak nakon maratona" i "ponedeljak nakon polumaratona".
dva dana posle crikvenice sam taj Test Umora završio za 63', a veče nakon Šarana za 58'. sinoć pak, 60'. moglo je biti i bliže 61 ali sam zadnjih 1.5 km dodao gas da bude 60'.
naravno juče smo iskoristili topao dan za šmirglanje i farbanje, pa sam na trčanje otišao tek iza 18h, što je bio idealan tajming da me uhvate one dve mikro-olujice i mini-pljusak.
i sve to na Obilaznici u mrklom mraku. kako je odozgo naišao koji kamion iz pravca Užica, napravio je još veći vetar pa je delovalo da će me svaki sledeći baciti skroz u podnožje, kao Sizifa Iriškog, poznatog junaka Andersenovih basni o planinskom trčanju.

ponedjeljak, 12. prosinca 2016.

rane prijave

nabijem vam te vaše prijave i kotizacije u guzicu gladnu, a zna se čega pederska guzica može biti gladna.
jbt još malo će mi za 3017-tu godinu tražiti kotizacije unapred.
dok normalan svet smišlja kako da nam čestita božiće i nove godine, lešinari nas spamuju ovim glupostima.
dabogda sve rane kotizacije potrošili na hemoterapiju.

nedjelja, 11. prosinca 2016.

u moran

dođe mi da započnem pričicu sa "haha..." jer sam u nekom takvom raspoloženju, da me prosto zabavlja ovo istraživanje na temu Koliko premoren možeš da pokušavaš da trčiš, dok još uvek nisi mrtav. meni lično deluje da sam još uvek živ, ali se to na brzini nešto slabo primećuje. i svo to maratonstvo, nekako je jadno kod nas. onako, baš. od svih ljudi koje sam danas sretao na trci, jedva nekolicina je izgledala kao da TRČI. sve ostalo se vuklo, kao mrcine. kao neko crevo koje se uhvatilo zubima za rep, pa tako igra neko kružno kolo dugačko 4.2 km. i ja u njemu. onih par trkača, svaka im čast. mi ostali, nemam pojma čemu služimo. moram priznati da mi je bilo lepo, negde do pre par godina, dok sam mogao da se ušunjam u tih nekoliko bržih, koji "normalno" izgledaju. sada pak, izvan tog društva, mogu samo da ih gledam i da im se divim. kao u onim noćnim klubovima gde se ženske skidaju i uvijaju, a voajeri iz svojih kabina vire kroz male rupice. sve skupa, nije loše. ne bih inače sebe naterao da trčim par sati tempa. bilo mi je teško i da stojim, i da hodam, tako da se nisam nešto dodatno namučio :-)

subota, 10. prosinca 2016.

Kudikamo Kurakami

danas sam opet ceo dan nešto raduckao, a od treninga može da mi se upiše juriš biciklom do stovarišta koje je bilo zatvoreno subotom već u 13h30, pa juriš do drugog stovarišta, gde sam uzeo neke cevi jer mi je ponestalo materijala za radni sto(l).

eto i njega ću slikati jednog dana, kao što sam obećao i za sve ostalo.
za one koji nemaju tviter upriličiću jednu malu anegdotu ovom prilikom:


tako se svečano završilo prvo poluvreme raspremanja podruma, u duhu sutrašnjeg događaja Reciklažni Maraton, jer je ovo struganje i varenje potrajalo skoro dve nedelje, za vreme kojih smo uspeli da iskoristimo većinu starih drvenih dasaka i greda, i metalnih šipki/cevi, po sistemu "da se ne baci".

varenje mi je išlo i nije išlo, opet sam malo menjao elektrode i pokušavao da prokljuvim koja ide najbolje na ovaj materijal, pa sam kad mi je nestalo onih od 2.5 mm prešao na 3.25 mm i sve mi je delovalo skroz isto, dakle džabe sam se plašio da su "prejake" za ovu vrstu radova/profila/tankoće metala.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

dok ovo pišem, u Domu Kulture ide koncert Dejana Cukića i Ninkovića iz S vremena na vreme, povodom Dana Beatlesa u Valjevu, no bili smo premoreni da bi se nekako odgegali taj kilometar do grada, sedeli dva sata skvrčeni u sali, i opet se dogegali nazad kući. svaki koncert u Domu Omladine se pokazao kao totalni promašaj pred bilo šta planirano za Sutra.

što se tiče maratona, sad vidim da je poprilično čudna prognoza za nedelju. ovde je najavljeno 5-14°C a u Novom Sadu 0-10°C što je velika razlika, jer sam se nadao da će biti lep prolećni dan za trčanje u kratkoj opremi, kao one godine kada sam sa Uglješom uleteo u foto-finiš.

promenio sam točkove na zimske, za duplo manje vremena od uobičajenog jer sam koristio accu-odvijač za koji sam nabavio sve moguće i nemoguće adaptere da bi prihvatio gedora-nastavke svih dimenzija. baš sam se osećao kao da me snimaju dok na 24h LeMana menjam gume u boksu, drrrrr drrrrr drrrrrrrr.

moram da uzmem još jednu dizalicu, kretenski mi je dok menjam npr. prednji točak da nakon toga spustim auto da bih opet odigao zadnji deo, koji je iovako već 70% dignut.
nisam se setio da podmetnem panj, ali to valjda zato jer nemam panj :-)
vidiš moram i jedan dobar panj da nabavim :-)

tako da, ukratko, ako se sutra probudim nešto namrgođen, može da se desi i da ne odem na taj maraton. svidelo mi se ovo majstorisanje, trkâ sam se sit natrčao, za sutra nisam stigao da spakujem nijednu jedinu stvar, pa koliko god se uvek šalio kako tek u subotu uveče znam da li ću u nedelju na trku, evo upravo probijam i taj rok.

ono što se zna, treba sesti u auto između 7 i pola 8.
pa ako sednem, seo sam.
ionako, kao da je nekoga briga.

petak, 9. prosinca 2016.

Marica

ima ta izreka da se u nešto razumeš "ko Marica u kantar" pa pretpostavljam da je Marica prodavala paradajz, ili možda sir. eventualno suve šljive. tako sam ja danas nastavio u svojoj nameri samoukog kursa zavarivanja i par sati češkao glavu jer mi nešto nije išlo, a nemam iskustva da probleme rešim poput nekih sličnih prethodnih problema. sve mi je novo.

uhvati var za jednu cev ali neće za drugu, jer nisu od istog materijala. a nemam pojma da li je elektroda bliža po sastavu ovom ili onom čeliku. pa se razdvoji, pa skinem sve brusilicom, pa opet, pa promenim elektrodu, pa treću, pa smanjujem-povećavam amperažu, pa menjam ugao elektrode i brzinu kojom je pomeram, i tako u krug. juče je sve išlo, a danas sam ubo neku čudnu kombinaciju.

skulptura psa je gotova i Lola je to danas ofarbala onom 3-u-1 bojom (osnovna podloga plus boja plus glazura, sve na nitro bazi) i još je odabrala crnu. BLACK DOG. nikad nisam shvatio zašto se pesma Zeppelina o debelim devojkama tako zove.

nakon toga sam završio jedan sto-policu, jer je bolje umesto gomile dasaka i cevi u podrumu, da se to spoji u sto, pa da na njemu držimo ostatak krša. ma nema krša, biće to dobro za neki alat. možda padne neka slika, mada sam to već nekoliko puta obećavao ali kad radiš od jutra do mraka i nije ti tako prljavom i prašnjavom baš do slikanja.

nakon tog stola od tankih dasaka potrošio sam i par nekih kratkih greda, i napravio do 1/2 jedan debeli masivni radni sto, tu bi mogla da stoji ona stega (šrafštok) i držač bušilice/brusilice, pa ću tako u radionici imati mini strug :-)

to je sve bio uvod.
DANAS NISAM TRČAO!

obzirom da sam se prošle nedelje prevario pa otišao u petak uveče na trčanje i u subotzu ujutru se probudio šokiran umorom u nogama, samo 24h pred trku, eeeee ove nedelje nisam bio tako naivan. nakon polumaratona sam 4 dana trčao zaredom, danas odmaram tu već nema povratka jer sam se istuširao i već mi se spava, e još ne znam šta da radim sutra.

da li da takođe odmaram, drugi dan zaredom, jer sam i pre Ljubljane odmarao 3 dana pa solidno istrčao? ili da lupim neki kratki treningić sa par ubrzanjaca? ili samo kratko lagano trčkaranje od nekih 4-5km? ako odmaram, zašto bih toliko odmarao, ako bih nešto malo trčao, zašto pak to?

nakon 35 trka ove godine, od čega su skoro sve polumaratoni i maratoni, odnosno planinske trke iste kilometraže a puno dužeg trajanja, i nakon evo fali par kilometara do 5200 ove godine, jedino pitanje bi trebalo da glasi "šta će ti makar i samo metar više, a ne kilometar?"

no eto, u nedelju je maraton, zatvaranje sezone, poslednja lagana dužina. doći će ljudi nabrijani na plasman, na rezultat, doći će i joggeri i rekreativci, biće veoma šareno. u svom tom šarenišu na stazi od 10 krugova tamo-vamo tj 20 puta istim šetalištem po 2.1km sa sretanjem napred-nazad, pokušaću da smislim neku igru koja će me dovesti do kraja bez osećaja monotonosti.

ŠTA ću tačno smisliti, ne pitajte me, neću ni sâm znati do nedelje u podne, obzirom da je start u 11h.

patike, nemam pojma ni to.
saucony kinvara 7, asics noosa 10, noosa 11?
neću razmatrati nike lunarglide, skechers go run 3, nike pegasus 29 koje su mi jako udobne ali iako izgledaju kao nove već imaju 900km, možda da kupim pegasus 33?

drug iz italije, koji odlično zna moj stil trčanja, mi je savetovao da za maratone kupim saucony zealot iso, ili adidas adios boost 3, ali koliko znam nijedne još uvek nisu stigle u srbiju.
a pegasus 33 nikako da dođu na razumno sniženje. btw nisam ni išao u prodavnicu sa vagicom, da ih izmerim.

nekada slažu u testovima, kao i za asics noosa. verzija 11 je navodno bila pola unce lakša od 10, kad ono ćorak. čim su mi stigle brzom poštom odmah sam ih odneo na sprat u kuhinju u bacio na vagu, i tadaaammmm ista težina kao i prethodni model, u gram. više me niko neće tako navući, od sada prvo merim u prodavnici pa tek onda kupujem ili naručujem.

srijeda, 7. prosinca 2016.

tempo

dok čekate "Sjećanje 3" u neizvesnosti da li je Dida možda izgubio pamćenje pa nastavaka više neće ni biti, ostalo je na meni da popunjavam brisani prostor.

otkako sam usvojio združenu taktiku Žilić-Murakami,
sve ide po najprostijem mogućem planu
da objasnim

1) jednom je nakon trke Dolinom Kardinala Žilić objašnjavao Murinju i meni kako nema potrebe da išta trenira tokom nedelje, obzirom da svakog vikenda otrči trku ili dve. Murinjo je naravno mislio da Žilić laže i ništa mu nije poverovao, a meni je pak to zvučalo skroz logično.

2) kao što sam već par puta ponovio, Murakami je pokušavao da svakog dana otrči 10km jer je to smatrao granicom koja nekog čini "ozbiljnim trkačem". nećemo ulaziti u to šta mu znači to Ozbiljan, a možda i prevod nije baš-baš precizan jer ipak tu knjigu ne čitam u originalnom izdanju :-)

1 + 2 = da kad spojiš ta dva, dođeš do toga da između trke i trke svakog vikenda nije potrebno ništa naročito dodatno trenirati, ali da ako hoćeš da ostaneš ozbiljan trkač ne bi bilo loše da svakog dana pretrčiš 10km, pa kako god.

tako sam nakon Crikvenice trčao 4 dana krug od 10km preko obližnjeg brda, a evo i nakon poslednjeg polumaratona takođe, s tim da mi je ovaj ciklus počeo odmah od ponedeljka uveče, dok je onaj prvi krenuo od utorka obzirom da smo ceo ponedeljak proveli u autu vraćajući se sa mora.

posle maratona je to išlo ULTRALAGANO - LAGANO - TEMPO,
a sada je išlo LAGANO - TEMPIĆ - TEMPO.
za ljubitelje brojki 63' - 58' - 52'
odnosno sada 58' - 55' - 51'

fora je da sam večeras otrčao 8-9 sekundi/km brže od prethodnog Tempa, a da mi je osećaj bio negde sličan a negde i lakši. dođeš uvek do onoga da je sve stvar odmornosti.

odeš na jedan polumaraton i zapinješ i završiš 1h32 kao ja sad u Novom Sadu, odnosno odeš na drugi polumaraton i na odmornijim nogama trčiš puno lakše od toga jedan onako polu-neobavezan tempo, i završiš ispod 1h30.

pa kako je moguće ići lakše, a brže, i nakon toga ići jako, a sporije?
pa eto, sve je moguće :-)
potrebno je samo doći na start mrtav umoran, i noge će se pobrinuti za sve ostalo.

otud vodi poreklo i ono Čudo da sam u Ljubljani planirao još jedan od maratona "pomoz bože ispod 3h15" a istrčao ispod 3h10, jer sam zbog organizacije putovanja bio maltene prinuđen da tri dana provedem bez ikakvog drugog sporta osim povremene kratke lagane šetnje.

što se mene tiče ovo je skroz dovoljno jer kad se probudim sutra ujutru do maratona će ostati još ravno tri dana, i svako vođen upravo proverenom teorijom bi zaključio da se još samo treba lepo odmoriti, jer čak i to neće biti dovoljno, iz razloga što mi je Ljubljana bila prvi jesenji maraton (drugi ako računam onaj treking od 41km), a ovo će mi biti peti.
pa samim tim... khm khm khmmm...

startninu NISMO uplatili i prijavićemo se na licu mesta.
tako ćemo platiti 700+700 umesto 1200+1200 dinara
i NEĆEMO dobiti majice,
što znači da ćemo u krajnjem zbiru imati 1000 dinara više
i više prostora u ormanu, jer smo ionako pretrpani majicama.

nekada si plaćao cigankama da odnesu višak garderobe iz kuće,
a sad se unapred oslobodiš tog problema i još na tome uštediš!
ovo uopšte nije loše smišljeno :-)

u moderno vreme zatrpanosti tricama i kučinama,
čovek zaboravlja vrednost prostora i vazduha oko sebe.


utorak, 6. prosinca 2016.

bolje

jednu stvar ću vam reći: između dva, uvek kupite ono bolje
bolje su jedne "prave" patike za trčanje nego dva para onih za početnike
pusti one modele od 30€ kojima je uložak zalepljen za đon
da, u pravu ste, ne vrede patike od 90€ više od 45€, glede materijala itd
ali ni one od 30€ ne vrede više od 15€
tako da dođeš na isto, jer one od 90€ će ti trajati kao tri para ovih od 30€
jedina razlika je što si par meseci trčao u 3x boljim patikama
a novca nisi ni uštedeo ni bacio
PLUS ima i ona komponenta života da se "bolje osećaš"
ne gledaš na sebe kao na klošara nego kao na frajera (a isto košta)

slično tome, bolje je imati jednu biciklu od 1000€ nego tri od 300€,
naravno pod uslovom da ti tu skupu ne ukradu, u protivnom su bolje tri :-)
bolji je master-pro-profi-... alat, nego onaj iz Einhell hobi klase
ako ti treba bušilica da probušiš dve rupe, onda je pozajmi
ako ti treba da stalno nešto popravljaš i buškaš, čak i ako nisi majstor koji od toga živi, glupo je uopšte i porediti hobi i profi alat, a razlika u ceni je negde u rasponu od 2:3 do 2:5.
a razlika je ista kao da si se oženio najpametnijom i najlepšom, naspram najgluplje i najštrokavije devojke iz razreda.

razumem, ako imaš za novu dačiju ili novog fijata, glupo je da ti neko kaže "dodaj još toliko i imaš za novog merdžu A klase", jer 11.000 i 23,000 uopšte nije isto. razlika u klasi automobila je ujedno i razlika između gornje srednje i više klase građana gledano po zaradama.
ali ako ti već trebaju dobre patike, ili dobra bušilica, dodaj još tih 50% jer će ti se na duži rok (godinu dana čak i nije neki "dugačak" rok) itekako isplatiti.

*naravno da svako pravilo ima izuzetaka pa se mogu naći i pristojne patike na cenovnoj granici onog što nazivamo jeftinim ili povoljnim, što nažalost sa automobilima ipak nije slučaj - u kakvom god stanju da nađeš auto za 5000€, on ne može biti jednako dobar kao najbolji auto za duplo više novca.

možda grešim,
a možda ću sutra u blogu objasniti neku skroz obrnutu logiku :-)

cigle

noćas sam sanjao nešto što je trajalo pola sata, neko silno trening-putovanje-rekreaciju, tokom kojeg sam čas trčao čas vozio biciklu s tim da uopšte nisam primećivao te promene prevoza. nijednom se nisam pitao gde mi je sad bicikla, odnosno kada sam tačno prestao da trčim i počeo da okrećem pedale. ono čega se najbolje sećam je trenutak kada prolazim pored nekog gradilišta, i stižem nekog ko trči. protrčavam pored njega sa nekih 14 km/h, otprilike kao što sam trčao prekjuče na polumaratonu. shvatam da on drži sasvim solidan tempo od 11-12km/h, obzirom da po držanju deluje kao da tako trči od jutra do mraka, a posebno gledajući na njegovo opterećenje. PAZI SAD. jedan od pomoćnih radnika na tom gradilištu, ima prsluk kao što nose bombaši-samoubice, sav obložen tesno zbijenim džepovima, i tako na leđima i grudima negde užurbano prenosi CIGLE. malo manje možda, one fasadne recimo. odlazim dalje i razmišljam, brate, ne smem ni da pokušam da izračunam koliko cigli ovaj nosi a da mu to ne predstavlja ama baš nikakav problem, i koliko brzo bi taj čudak trčao kada bi skinuo sa sebe tih 20-30 cigli. u jednom času sam se čak osvrnuo da pogledam da li sam mu odmakao, rekoh bio bi solidan blam da shvatim da me na tempo-trčanju u stopu prati neki šerpas sa 30 kila tereta :-)

ponedjeljak, 5. prosinca 2016.

KAKO JE PONEDELJAK POSTAO SREDA

da, čudan naslov. 
pa evo.
nakon maratona u Crikvenici sam trčao 4x po 10km, ut-sre-čet-pet.
i svaki put uz Obilaznicu koja preko brda vodi tranzitni saobraćaj prema moru.
prošle nedelje su ta trčanja bila 63' - 58' - 52' - 57'
a sada sam odmah prvog dana nakon polumaratona otrčao 58'.
dakle noge su 28 sati nakon Polumaratona 
u istom stanju kao i 76 sati nakon Maratona.
preciznije, razlika u OPORAVKU je okruglo 48h.
mislim da sam prvi na svetu koji je to ovako precizno izračunao :-)

e sad preostaje da vidimo da li ću i sutra otrčati ovo još 6 minuta brže,
ili će tek onda da me stigne neki umor i da mi sj... računicu.
napomena - nisam ništa forsirao ni na bilo koji način remetio stanje nogu, osećaj.
svaki put sam trčao "onako kako ti prija, ne brže, da ne osećaš da se kidaš i naprežeš, a ne ni sporije, da deluje da se bespotrebno šetkaš, nego na najbržoj granici lagodnog trčanja"
u prevodu, ako se nogama tera 12 km/h ja idem toliko, ako se ne bune na 14 km/h onda ću i toliko, ako gunđaju na 11 km/h onda ću ići 10.8 baš me briga, ništa na silu

očigledno je da ne "treniram" jer to između ovolikih trka ne bi imalo nikakvog smisla, nego da jednostavno trčim, trčkaram, rekreiram se, kao svaki drugi samouki maratonac koji svakog dana nakon posla ode negde sat vremena "za svoju dušu".

reciklaža

neću da pišem o Reciklažnom Maratonu koji je za 6 dana, nego sam dovršio neku skalameriju na kojoj sam pokušavao da naučim tajne zavarivanja. od stare komšijine ograde koju smo nasledili, i koju sam isekao na delove jer je ličila na sve samo ne na ogradu, e dakle od tih šipčica sam dobio potrošni materijal za Malu Školu Zavarivanja.

naravno trebalo je skinuti sve naslage farbe i rđe, što sam uradio brusilicom iako imam onu topilicu za farbu no brusilicom je 10x brže. a i sva ta rđa ti završi u nosu, mislim kad već plaćaš sve te aparate odabraćeš onaj od kojeg barem imaš neki povratni efekat.

tako se od cevčice i šipčice i šipke i cevi i ovoga i onoga dobilo nešto najbliže skulpturi što smo umeli da skarabudžimo. u nekom Muzeju Moderne Umetnosti bi se svi tome divili i sklepavali mu stihove, a ovako pošto je u našem dvorištu svi će da se smeju - haha kakav je ovo hibrid miša i magarca iz neke udaljene galaksije.

pa da, kako mi ranije nije palo na pamet. nikome neću ni reći da smo to sami navarili, nego ću izmisliti priču kako smo tog keroida kupili na aukciji umetničkih dela iz tajne kolekcije endi vorhola. e to. još uvek je onako obrušen kao od majke rođen, tek treba da smislimo da li da ga faarbamo i u koju boju. najlepše bi bilo da se hromira ili pocinkuje, mada mislim da bi i najjeftinija od tih varijanti ispala preskupa, tako da ćemo ga ipak odenuti u sopstvenoj radinosti.

možda sutra padne neki foto album.
možda zbog toga aktiviram stranicu na fejsu, videću.
čak sam se nosio mišlju da jedan od FB profila (sa kojih sam vodio stranice) reaktiviram i da tamo okupim šačicu, tuce prijatelja s bloga, pa da tako nastavim FB karijeru.
to bi bilo bolje od javne stranice jer su počeli da me opterećuju neki "nikad čuo" ljudi koji su se tamo nakačili i počeli sve živo da komentarišu, zaboravljajući pritom da se uopšte ne poznajemo.

upravo je taj koncept Fejsa,
da smo svi svima "prijatelji prijatelja",
ono što mi najviše smeta.
nemam ja u životu manjak prijatelja,
štovani fejsbuče, naprotiv,
upravo si mi ti pomogao da shvatim da ih imam višak :-)

nedjelja, 4. prosinca 2016.

fata je fata ali dve brusilice su dve brusilice




po hendikepu su me pustili nekoliko minuta pre Glavnog Starta onih koji nisu hendikepirani. staza je išla uzvodno kraj Dunava do prvog okreta, onda nizvodno do drugog okreta, i tako 4 ½ puta/krugova. kad sam otišao na karti skroz levo i vratio se do pred start, naišla je glavna grupa, kompaktna. kad sam pola kruga kasnije opet došao na to mesto, koje je očigledno sredina kruga, naišla mi je u susret drugarica s kojom sam trčao veći deo maratona na Adi pre 3 nedelje.

i tako 6 puta :-)
dok sam druge sretao ili ispred ili iza mosta, svako svojim promenljivim ritmom, mi smo se sreli 5 puta na vrhu mosta i 6-ti put na samom početku, pa sam joj vikao "brzo brzo na most" da dođe do početka ograde pre nego što ja strčim nizbrdo :-)

u nekom trenutku mi je tako "U MIMOTRČU" doviknula - uvek na istom mestu!, a ja sam joj odgovorio - moramo ovde da zaključamo katančić! kao što postoje mostovi u Vrnjačkoj Banji, Ljubljani, i ko zna gde sve još. istog trena mi je proletelo kroz glavu - sad da me Lola čuje, okačila bi me na prvo drvo, i to za noge, a glavom prema zemlji :-)

po toj anegdoti ću zapamtiti ovu trku, koja baš nešto i nije bila Trka, barem za mene. kad sam na spustu niz Iriški Venac izašao iz auta da pišam i u povratku pokušao da potrčim po parkingu 50 metara, stao sam nakon 10 koraka. da nas nije bilo dvoje, koji su krenuli na trku, mislim da bih u tom trenutku samo sišao autom na dno spusta i onim drugim putem okrenuo natrag kući. ta nemoć u nogama, taj opšti umor, bio je toliki da sam se šokirao. čoveče ja jedva stojim na nogama, a pazi da mi se ne hoda danas. a tek trči...

no hajde, nakon kraja sezone sa 3 maratona, trkama od 41 i 33 kilometra, i nekoliko polumaratona, sve natrpano vikend za vikendom a ponekad i gušće (!), bio bih naivan ako bih mislio da će mi noge biti "sveže". plus sam neoprezno otišao u petak uveče na trčanje kao da do trke imam još tri dana, a ne jedva 36 sati.

sezona je već prošla, ove sve trke se "u vodu bacaju" pa otud nije ni čudo da su sve napravljene pored vode (apatin, novi sad, crikvenica, ljubljana, novi sad, ada...), valjda da mogu lako da dobacim :-)

ako i odem sledeće nedelje na Reciklažni Maraton, opet uz/niz Dunav, to će mi poput današnjeg polumaratona verovatno, haha čuj verovatno, garantovano biti "lični" u najlošijem rezultatu sezone, ali kao što rekoh, na ove trke ni ne idem da bih ganjao rezultate nego da malo vidim društvo i da bez opterećenja otrčim još koji kilometar, kao i da dovršim ovaj eksperiment "kojom brzinom rezultati padaju kad se ovoliko preteruje".

od sutra me opet čekaju lepi dani, što podrazumeva sate i sate sa brusilicom i aparatom za varenje, a od utorka dolazi i nova tura majstora da nešto betoniramo. u transu tog Uradi Sam ludila sam danas kupio još jednu brusilicu, jer mi se smučilo da svaki čas menjam tanku ploču za rezanje i stavljam debelu za brušenje metala, pa tako pola dana na svakih par minuta. sad ću moći kao gospodin čovek da stavim pored sebe dve brusilice i samo da biram koju da uzmem, kao vrana. 

i naravno, već sam počeo da vagam da li da na Reciklažnom ganjam zeca na 3h30 ili 3h45 :-) samo da ne bude onaj od 4h :-P

subota, 3. prosinca 2016.

greške mladosti

sinoć sam po inerciji otišao na trčanje
mada ni u tom trenutku nisam bio SIGURAN da je to dobra ideja.
računam, prethodnih dana sam uhodao ŠEMU, pa da je sledim...

jutros sam se probudio mrtav umoran,
i šetajući sa kučićima pored reke pomislio da je to sinoć bila KARDINALNA GREŠKA.

btw ne znam koji KARDINAL je napravio grešku, i koju, pa se po njemu to tako zove.
a mrzi me i da googlam, guglajte vi pa ćete biti pametniji od mene, barem do sutra.
avaj, bilo je kasno za pametovanje, posle bitke.

jutros sam, dakle, pomislio ovako:
TREBAO SAM sinoć da se odmorim,
pa danas ako budem malo svežiji, a trebao bih da budem,
onda da odem predveče na neki NADRAŽAJ za sutrašnju trku.
ne onih 1000m koje sam običavao da uradim pre 10-ak godina,
nego neko lagano trčanje sa desetak ubrzanja između 100-200m.

ali večeras vidim koliko bi tek ta druga ideja bila još veća GREŠKA.
tek sam danas nakon radova
(neko varenje, kad bude gotovo videćete slike)
shvatio da sam JOŠ umorniji,
i da bi me, koliko god da sam juče odmarao,
tek današnje trčanje DOTUKLO.

gledano iz tog ugla, ako je trka u NEDELJU,
bolje je da sam grešku napravio u petak, nego u subotu.

kad smo kod grešaka, previše sam se OPUSTIO sa ovim aparatima.
danas mi je upala varnica u patiku, i par puta sam pecnuo rukavicu brusilicom.
odatle, do dva prsta manje, samo je trenutak nepažnje.
nije isto držati olovku ili kašiku, i sečivo koje se vrti 100x u sekundi.

petak, 2. prosinca 2016.

1 - 2 - 3 - 2

kao u naslovu, tako sam trčao ovih dana posle maratona
utorak za (ocenu) jedinicu, jedva se pomerao
sreda za dvojku, što je nakon onog keca delovalo pristojno
četvrtak za trojku, obzirom da mi je 4 maksimum zimus onda je 3 skoro pa naj
petak (danas) opet za dvojku
delimično jer sam bio umoran, a i nisam planirao brže
PETAK UVEČE je ipak preblizu NEDELJI UJUTRU
a u nedelju smo se dogovorili na polumaraton

trka je simpatična jer se STARTUJE sa hendikepom
evo sada sam proveravao iz nekih starih rezultata
recimo M50 kreću negde oko 8 minuta pre glavne trke
Ž50 kreću 14 ili 16 minuta ranije, zaboravio sam
i tako
u glavnoj trci startuju svi bez hendikepa, valjda 35 god i mlađi

jedne godine smo se svi pripremili za start, i onda je došao neki čiča od 75 godina i rekao HOĆU DA TRČIM POLUMARATON
onda je on morao da startuje 40 minuta pre svih nas, i onda smo čekali da se on zagreje (!!!!) pa da prođe skoro pola sata, pa smo tek onda mi ostali krenuli jedan po jedan, i na kraju glavna trka
i nakon dva od 4 kruga, čiča je odustao :-D
da smo bili pametni da ga uhvatimo i bacimo u Dunav, ali nismo bili pametni, baš šteta

danas sam opet vario do kasno, pa sam krenuo po mraku
ovaj put 57 minuta za 10km
110m uspona 110m spusta, nešto malo makadama, upadoh i u jednu baru
opet u brooks st5, još par trčanja pa će i one da odu u penziju
sva sreća da je ujutru rosa pa mi se svake patike pokvase u šetnji sa psima pored reke, a posle toga nastavim sa brusilicom i zavarilicom, i tako se svake patike sjebu za deset dana
a imam jedno desetak pari kojih bi bilo dobro da se rešim pre zime

nisam nosio lampu jer ovuda kuda idem mrak je uz/nizbrdo a po ravnim ulicama ima osvetljenja
tako da nema opasnosti od sudara, što reče Nino juče

imao sam u karijeri samo jedan takav bliski susret, i to sam udario u biciklistu OTPOZADI
čujem u mraku da nešto šuška ali nikako da mu se približim, mrkli mrak, ja kao vidim kuda ide put i vidim obrise drveća i nešto ispred mene šuš šuš i bam zakačih čoveka na bicikli, ne zna se da li se više od straha usrao on ili ja :-)

vrelina


probao sam vešanje, 
giljotinu iliti seckanje, 
probao sam potapanje odnosno utapanje, 
plivanje i jedrenje, 
i sada je došao red na toplotni test patika :-)
par minuta na +600°C čini čuda

da odmah objavim zaključak:
ako dođete u situaciju da morate da hodate po užarenom uglju, 
bolje protrčite bosi nego u ovim patikama...

muzička podloga:
OSVAJAČI - VRELINA













četvrtak, 1. prosinca 2016.

maruki hurakami

izem ti ovog pisca koji nema pojma o trčanju, koji mi je dao ideju da se može trčati samo po 10km dnevno i smatrati se ozbiljnim trkačem. za to uopšte nisam morao da čitam japanske nobelovce, mogao sam da nađem i neki tekst na trčanju-er-es.


treći dan zaredom na istoj stazi, a ionako je mrak pa mi promena staze ne bi ništa značila jer moram da buljim na metar ispred sebe da se ne bih sapleo.

u utorak mi je puls grešio pa sam resetovao sat i nastavio, otud dva fajla.

prosečna frekvencija dvokoraka se na 2-3-4 dana nakon maratona polako povećavala 82-84-86, prosečna brzina je išla 6'15'' - 5'45'' - 5'13'', a istih 10km sam prešao kroz 10200 - 9700 - 9100 koraka. izuzimajući greške, puls je otprilike i u grubo išao 110-120-130 što je samo još jedna od varijacija na temu oporavka.

danas sam samo malo vario (zavarivao aparatom, ne mislim na trčanje, a "zavariti" je ionako termin iz biciklizma kada voziš puno težak prenos) i malo više brusio, pripremao sam materijal za još jednu skulpturu ;-)

kao vežbu iz metalostrugarskog zanata sam napravio držač korpe za biciklu, valjda neće otpasti prilikom prvog truckanja kroz rupe :-)

usput sam uspeo da progorim jednu patiku, no to je onaj prvi par asics zaraca koje su kao mačka iz narodnih predanja već proživele svojih 7 života pa im je ovaj osmi život i ovako i onako gratis. srećom je Lola odmah primetila da se nešto puši, pa sam se brzo izuo dok varnica nije prokopala put dalje do čarape i nedajbože kože :-)

naravno da će sutra odjednom doći petak i naravno da ću se tek uveče toga setiti i udariti se šakom po čelu i viknuti - bokte, petak!!?? i naravno da ni tada neću imati pojma da li postoji neki plan za vikend ili ne. ali čemu žurba, tu je subota da popuni ulogu večitog statiste iliti tampona. a nisam ni zimske gume na auto stavio, c-c-c...