subota, 30. studenoga 2019.

shame on you, crazy diamond

ove godine sam pobacao dosta pari dotrajalih patika i poprilično mi se otanjila ergela, pa sam čekao neko dodatno sniženje da kupim par ili dva za zimu/proleće i prođem još malo jeftinije.
ispalo je da sam ceo dan imao previše posla i nisam ni stigao da odem do radnje.
kad se napokon zaputim u kupovinu moraću da istim tim "prevarantima i lopovima koji nas pljačkaju i poturaju niže cene a ionako ništa ne vredi ni upola toga" platim 10% ili 20% više nego danas, pa će mi tako umesto crnog petka doći nekakva crna sreda ili štagod već.
ajd bar će ovi ostrašćeni mrzitelji crnog petka doći na svoje, eto danas ne potroših ni dolara.
kažem to jer je odjednom nikao pun fejsbuk nekih koji toliko arlauču da danas ništa ne treba da se kupi da sve počinjem da verujem da imaju neki procenat od toga!
a tako sam lepe asics-ice našao na popustu na kojem čame već pola godine i niko ih neće ali nekako mi još uvek nisu bile "đabe" i rekoh daj taman da ih smaknu još 20-30 posto ali mućak, smakli ih samo 10%
na kraju ustvari ni ne znam da li zaista nisam stigao da odem do radnje ili mi se nije išlo zbog samo tih 10 dodatnih %, jer ovaj lanac radnji zna nekad da dâ i 22% na već snižene cene pa ispadne da ovo nije ni sivi a kamoli crni petak.
- odeš danas i kupiš jeftinije 20%
- sledećeg vikenda frend kupi 2 para i treći dobije gratis, pa ti kaže gle kakva si budala, ja dobio 33% popust
- sledećeg vikenda daju 1+1 par po ceni jednog i imaju sve brojeve, a vas obojica kupili "poslednji primerak"
...
u međuvremenu sam gledao ovu rang listu novembra na Stravi
prvi na tabeli ima 168 trčanja i ukupnih 1767km
radi se o nekom stranom plaćeniku koji je napustio posao i našao sponzore i već godinu dana trči najmanje 42km dnevno, s tim da to podeli na 5-10 puta pa trčkara ovde-onde
zanimljiviji je tip negde oko 20. mesta koji je 791km pretrčao negde početkom meseca IZ DESET PUTA
taj je svakog dana tumarao od jutra do mraka nekim zombi brzinama, očigledno nema ženu da ga pita gde si bio šta si radio
vodeća žena je još suludija
nekih hiljadu kilometara je prešla iz 177 pokušaja tako što na svakih sat vremena prošeta s kraja na kraj grada, a povremeno nešto malo i potrči
možda radi na dostavi nekih namirnica ili dokumenata penzionerima pa sve beleži, kao poštar, da pokaže u firmi da nije spavala na poslu
to što se izazov zove RUNNING challenge očito nikog ne zanima niti se iko time bakće i shvata ga ozbiljno, ovde je oduvek sve "prolazilo"
svačeg se čovek nagleda kad se malo udubi, što nameće pitanje da li se treba baš u sve udubljivati ili je bolje ostati u mraku, kad se radi o ljudskim karakterima i poremećajima

doraSTAO pa preraSTAO pa oduSTAO

evo o čemu se radi, o zdravom razumu
da ne poveruješ da će na ovom blogu neko i to da pomene
kad sam kliknuo na November Distance Čelindžge, bio sam negde 7000+ plasiran
i imao sam dva polu-cilja, jedan da uđem u top 2% i drugi da uđem u top 1%
ovo 2% se na četvrt miliona ispostavilo kao nikakav zadatak jer sam već nakon prvih par trčanja (doduše 2x dnevno) prošao prvo na 6001. pa na 4827. mesto

onda sam počeo da čačkam onaj 1% pa sam od večeri do jutra do večeri ispreskakao na 4409. pa 3605. pa sam sinoć došao do 2908. i tu sam već bio na pragu uspeha, čak i bez nekih silnih mučenja
očigledno je da će ljudi koji će završiti mesec u top 1% imati nekih 375km a ja sam sinoć imao 344km što je zaista nakon 30+29+25 u zadnja tri dana gotovo nikakav zadatak

POSEBNO zbog toga što sam nakon tri dana već ušao u tu adaptaciju, kao što se sinoć pokazalo kada sam nakon celodnevnog fizikalisanja bez po muke (i po mraku, što najmanje volim) pretrčakarao 10km a mogao sam i koji više no tada sam stigao do bicikle ostavljene ispred auto-servisa pa nije bilo poente tako kasno dodavati bespotrebne kilometre

iako sam se juče na papiru premorio, jutros sam se probudio skroz oke i sada mi ne bi bio nikakav problem da otrčkaram 15km i popodne još toliko, štaviše svejedno mi je da li bih trčao 16+15 ili 18 +14 ili štagod što bi mi (sa par km viška, za svaki slučaj) garantovalo taj nazovi plasman na kraju meseca

no ispostavilo se da mi je odjednom taj izazov postao manje zanimljiv (ionako sam ušao u top 2%) a da mi je postala zanimljivija neka, pa bilo koja, trka u nedelju
tako sa smo se na brzaka iskombinovali, sedeti 2x4h u autu nije baš "ništa" a između treba i otrčati cenera pa sam odlučio da se danas samo malo provozam biciklom i relativno (?) odmorim za sutra tj. Nedelju

sve je ionako bila igra, a posebno zanimljiva stvar je što mi se čini da me leđa manje bole, a što pak može da znači da mi neki nepravilan položaj "odmaranja" više škodi nego trčanje, pa ću to zapamtiti za Decembar i pokušati da "testiram"

život teče dalje, a nekom i bliže, jer gugl maps kažu da do mesta prijava i podizanja brojeva imam samo negde između 217 i 221km, dakle još samo da sipam zimsku tečnost za vetrobrane i to je to

petak, 29. studenoga 2019.

sat posle

sve će početi sat posle zadnjeg razumnog trena za početak
ukratko, još jedan petak mi je ispao crni petak ali nažalost ništa nisam kupio upola cene nego mi se crno piše ako pokušam da izguram sve zacrtano za ovih 24 sata

jutarnje trčanje je ispalo okej, prošao sam po prvi put završenim starim putem za manastire, sva klizišta su (za sad!) sanirana i sve je preasfaltirano, čak su i linije uz bankinu nacrtali i danas su još jedino bili radnici koji postavljaju branike po krivinama

nakon toga sam našao poruku da me majstor zvao da je auto gotov, tu sam progutao knedlu ali dobro, na kraju je ispalo samo trećina knedle obzirom da je uspeo da zameni filter na uljnoj pumpi a da ne menja celu jer bi me to koštalo kao 4 para patika sa ovim black friday cenama

obzirom da na poslu nije bilo previše posla mogao sam da se izvučem (pitanje je od čega jer između dva trčanja nema ničeg lepšeg nego sedeti u toplom i raditi - NIŠTA) pa sam doterao auto i rešio da zamenim točkove

onda sam shvatio da je one na kojima su zimske gume opet nekako nagrickala korozija i tu sam prelomio da to jednom mora da se "sredi" pa sam sve oribao čeličnom četkom odnosno dodatkom za bušilicu u obliku žičanog tanjirića koji mi je fino napunio nos prašinom ali hej, bar će mi biti dobar hemoglobin ako se željezo može ušmrkivati kao neke droge

onda sam (ovo bi mi učiteljica podvukla crvenom hemijskom jer sve pasuse započinjem slično ili isto) uzeo onu tri-u-jedan boju protiv rđe i njom fino premazao sve 4 felne spolja i iznutra, e dobro nisam skidao gume naravno pa sam to ponegde zabrljao ali koga briga

onda sam letnje točkove oribao i iz guma povadio sve kamenčiće a bogme i jedan klin duži od centimetra koji je srećom ušao pod povoljnim uglom (?) pa nije stigao da oslobodi onaj vazduh zarobljen unutar gume, bogu hvala

i ništa, onda sam nešto malo pojeo i pao kao pokošen ovde pred kompjuter da se malo žalim, a mrak će za pola sata, a bicikla mi je ostala 4km od kuće pred radionicom odakle sam uzeo auto, i sad bi trebalo negde OKOLO U VELIKOM KRUGU stići do te bicikle, dakle imam 20 minuta da završim blog, još malo se odmorim, presvučem, otrčim barem desetak kilometara, i biciklom se vratim kući

hmmm, nešto neće ići po planu al dobro, poneću lampu da me niko ne uhapsi pa ću se očigledno vratiti biciklom po mraku, jeeeee biiiiii gaaaaaa

u žurbi mi je onaj izazov pao u drugi plan, nisam stigao manično da proveravam kako se pomeram na rang listama, kako onim sveukupnim tako među ženama (!) no sa ovim ritmom trčanja (jutros 15km) svakako sam dodatno napredovao, pitanje je koliko

takođe sam skontao još jednu GROZNU stvar a to je da od 255 hiljada prijavljenih nisu svi potrčali makar metar nego se svakom učesniku plasman vodi kao xxxx / 230,000 jer se valjda računaju samo oni koji imaju makar metar

na stranu bolesna činjenica da se 25 hiljada ljudi prijavilo u izazov koji se ni manje ni više zove DISTANCE CHALLENGE a da se nisu pomerili ni metra, ali hajd, svet je već odavno otišao u kuvajt, a na meni je onda dakle ostalo da se zarad plasmana u prvih 1% pomerim ne na 2550. mesto nego na 2290. što može biti još dodatnih desetak kilometara možda, hmmmm

subota 30.11. će biti jako zanimljiv dan
za nedelju ne znam ništa, od jedne trke sam odustao a sutra ću napisati zašto, a od druge još uvek nisam mada mi je malo podaleko no start je iza podneva pa je sve moguće
pratiti vremensku prognozu, a noge će jecati i slediti idejnog vođu

četvrtak, 28. studenoga 2019.

hiljade i procenti koji ničemu ne služe osim

6001
nakon što sam bio sedam hiljada i neki, pre par dana sam se probio na šest hiljada i neko mesto


onda sam malo navalio pa prošao u prvih 5000 čelindža


nakon što sam još malo pojačao gas i počeo dva puta dnevno da trčim više nego što su ovi u mojoj blizini (na rang listi) trčali (jednom) dnevno, logično sam se katapultirao među prvih 4500, što je još uvek bilo tek unutar top 5000 a daleko od top 2500 koliko mi je bio onaj VIŠI cilj


i evo nakon DRUGOG dana sa DVA trčanja od po 15-ak kilometara, prošao sam na neko mesto koje je čak i bliže top 2500 nego što je top 5000


u nastavku bloga čitajte monolog na temu ČEMU OVO UOPŠTE SLUŽI:

pa evo
kada nemaš nikakav cilj ni interesovanje, život će svejedno prolaziti ali se unutar njega ništa neće događati
tome valjda služe izazovi
da nam daju motivaciju da nešto pokušamo, i da pratimo napredak
i tu se više ne radi samo o trčanju ili studiranju ili brisanju prašine ili košenju trave
tu se radi prosto o svemu
jer šta god zacrtaš i imaš ikakav plan, viziju (predstavu), to će se postepeno odmotavati a ti ćeš zadovoljno posmatrati kako sve ide po planu i kako se svaki uloženi rad na neki način vraća

baš kao što, nakon što pokosiš dva ara trave, a imaš ukupno šest ari, možeš da izračunaš koliko ti još vremena treba da završiš posao, tako i ovaj izazov može da bude poprilično programiran, ako ti matematika baš nije špansko selo

sada je već vrlo izvesno da, opet upotrebljavajući cure da bi se došlo prečicom do ukupnog spiska, treba doći na jasno određen dnevni PROSEK i na kraju meseca će sve čučnuti na svoje
a koliki je prosek?
pa evo

negde u sredini 28. dana meseca, za položaj između 2470 i 2550 mesta na listi je trebalo imati pretrčanih 340km
to znači 340 / 28 = 12.1 km dnevno, odnosno do kraja meseca je potrebno imati tačno 364 km da bi se izazov završio među prvih 2500 odnosno u top 1%

to je dakle plan, izazov, čista matematika za "odrađivanje" bez gotovo i trunke neizvesnosti
koliko god njih bude zadnjeg dana (subota) pretrčalo maraton pa se pomerilo u vis, puno više njih uopšte neće (ili će samo malo) trčati jer će imati maraton u nedelju koja pripada decembru
tako da su greške više nego male, zanemarljive, nemoguće

to znači da mi je potrebno još samo 46km u naredna dva dana, jer sam protivno prvom planu (da se juče i danas prištedim pa pomahnitam zadnjeg dana ako baš zatreba) u prva dva dana pretrčao 30+29km i napravio više nego neophodnu zalihu za sopstveni "izazov protiv izazova"

šta ću kad sam MOGAO, pa onda nisam mogao ništa protiv toga
kao onaj ciga iz vica kada učiteljica pita šta su doručkovali a on svakog jutra kaže PASULJ, a kad ga učiteljica nakon nekoliko dana upita - pa čekaj, zašto baš svakog jutra pasulj??? a on ponosno odgovori - pa druž učiteljice, ima seeee, može seeee...

i pravo da vam kažem, prosto sam sad razočaran što mi je toliko malo ostalo od (do) izazova jer mi sad to odjednom i "nije neki izazov", mislim simboličnih 46km za dva dana pa to je za prvi razred osnovne a ja sam već prerastao čak i treći

uz sve te brojke postojala je i jedna kombinacijica sa nekom trkom u nedelju ali mislim da će to morati da popuši, jer danas majstor nije zvao pa je auto još uvek u servisu, a čim ga vrati čeka me i zamena letnjih na zimske gume, pa kad na to dodaš onolike kilometre i sve što u toku dana svakako mora da se obavi, ta trka odjednom deluje pomalo nemoguća misija

šta da kažem
videćemo
mi
to
još
a zavisi i od prognoze

srijeda, 27. studenoga 2019.

minus i plus daju hibiskus

nema potrebe da mi išta objašnjavate, odlično ja znadem da je sve ovo igra i puko glupiranje, pa mi je tim smešnije kad sve na tren shvatim ozbiljno i minut budem ushićen pa odmah zatim dva minuta posran :-D 
naravno da će sve ići brže i glatkije (glađe) kada trčiš iole više a ne onih džog džog desetak kilometara svakog drugog dana pa se stalno nešto odmaraš da bi za vikende bio koliko toliko svež.
i tako jutros odmah spičim 14km i kad sam seo da pogledam šta ima novo Strava mi pokaže da sam 5995. na rang listi novembra, eee super, rekoh ja, dakle to je to, ali to nije bilo to duže od par minuta i kad mi je i taj užas pao na pamet stisnuo sam refresh i odmah mi se pojavilo 6001.
pa jebemumiša, zar ne možete vi malo da sedite i igrate neke igrice, rešavate sudoku, pišete blogove i ljubavna pisma, dok ja malo trčim, nego morate svih četvrt miliona koliko vas ima da trčite sad jedan sad drugi i tako 24 sata u krug kako se okreće planeta?
svašta.


juče sam imao 259km za 26 dana pa mi je to bio prosek od 9,960m na dan, a evo sada već imam 273km za 27 dana što je čitavih 10,111m dnevno, pa vi vidite kolika je to korakčina za čovečanstvo.
poseban naglasak moram dati na kvaku da danas planiram još jedno trčanjce jer sam sinoć oterao auto u servis (i dotrčao nazad 6km) pa ću danas u obrnutom smeru otrčati po auto kad bude gotov, s tim da verovatno neću birati najkraći put nego ću opet malo zaobići vuda nuda tek koliko da razbijem monotoniju.
pa ćemo večeras opet "da se pitamo" kako stoje stvari u čelindžu.
što više pokušavaš da pretrčiš mora biti sve sporije i sve lošijom tehnikom tako da od ovakvih "izazova" nikad niko neće imati veće koristi od štete ali hajde, ako je igra i traje samo par dana, možda i može da se podnese.

utorak, 26. studenoga 2019.

čelindženje

moguće i nemoguće, možda i nemožda
evo kako stoje stvari
Strava kaže da sam u Novembru na mestu 6911. od nekih 255,000 učesnika sa pretrčanih 259km
i sad me kopkalo koliko mi fali da uđem u top 5000
to je nekih 2%, a za top 1% bi mi trebalo da sam u top 2500 jelte
e sad

na Stravi ne možeš da preskrolaš kroz plasman nego milijardu puta moraš da klikneš -> i da listaš 50 po 50 u plasmanu, s tim da ako želim da dođem do 5000. mesta treba da kliknem 100 puta na -> a svako kliktanje zahteva čekanje od desetak sekundi jer im za serverom očigledno sedi neki čimpanza i na računaljci pomera kuglice levo i desno
PA SAM SE DOSETIOOOOO
rodila majka nobelOvc(aaa)uuuu
kliknuo sam Women pa pogledao njihov plasman, i tako u desetak klikova stigao do 500. žene koja je u ukupnom transgender čelindžu eto negde oko 3800. mesta
i ta žena #500 ima pretrčanih 296km što je 37 više od mojih 259 jelte

matematika kaže ovako, ili barem logika, ili makar polulogika
da bih dostigao tih 37 treba mi u naredna 4 dana 4 puta po 9km = 36, dakle tu smo negde
osim toga, na svojih 259 što je gotovo okruglo Murakamijevskih 10km/dan za ovih 26 dana novembra, treba da nastavim da trčim dnevno po 296/26= 11.4km koliko trenutno petstota žena drži dnevni prosek
dakle 11.4 + 9.25 MI TREBA DNEVNO, da bih stigao u blizinu tog nekog 3800. mesta koje je nit 2% nit 1%, dakle sve sam džabe računao jelte


šalim se, nije to toliko daleko, dosta je "gusto"
kad preskrolam par stranica unazad, jer je top 5000 očigledno bio previše mlak zadatak za neki "sad il nikad" poduhvat, doći ću do potrebnih brojki za top 1% odnosno top 2500 maratonaca:
a to je, ta-daaammm, trenutno nekih 323km (kao Mazda F) odnosno 12.3km dnevno
sada ćemo računicu "odozgo":
30 dana po 12.3km = 369km, na mojih 259 to je 110km (opaaa???) što podeljeno na 4 dana iznosi lepih 27.5km što pak znači da bih trebao da trčim...
paaa...
puno :-)

tačnije, obzirom da već imam iskustva, radi se o par stvari
prvo, ovde je jako zbijeno pa 2470-ti na spisku ima samo kilometar više od 2530-og (znam da treba tačkica ako je redni broj ali ovako mi lepše izgleda, dosadio si nam pesnicima, Vuče) što znači da uvek treba namaći par kilometara preko, "od viška glava ne boli", samo noge
drugo, suludo je trčati previše u prva 3 od preostala 4 dana jer se tako noge ranije zamore, bolje je tih 110 rasporediti na razumna prva tri dana i manijakalni četvrti, jer će nakon toga ionako doći neki odmor


pa bi ta ideja najpre bila nešto tipa 15+10, 13+12, 15+10, 15+10+10, recimo
i zadnjeg dana pratiti kako ljudi napreduju ili popuštaju prema kraju meseca
jer može da se desi da bude dovoljno i par kilometara manje, a može da se desi i da (pošto je subota) neplanirani broj njih otrči neki maraton i prc! Milojka pomere te 50 mesta u rikverc dok si prespavao tu zadnju noć a oni po Amerikama piče li ga piče

doduše nakon toga po Pravilniku Čelindža imaš još 3 dana da učitaš neke zaostale aktivnosti pa mi ne bi bio problem da neko novembarsko pešačenje promenim u RUN i eto abrakadabra meni još desetak milja ili koliko već fali, hehe
pošto i ovi koji imaju najviše kilometara, uglavnom prehodaju trećinu od svih tih ultraških treninga i bez trunke nelagode sve to ladno ubeleže kao trčanje, tako da...

suma sumarum (treba tu negde duplo mm ali ne znam bez gugla gde) postoje tri mogućnosti: gađati top 1%, gađati top 2% (pis of kejk), ili prosto trčati koliko mi se trči sa naglaskom na volumenu eto zbog volumena i ničeg drugog, pa šta ispadne od "plasmana" ispalo je, koga briga

ponedjeljak, 25. studenoga 2019.

papuk, take one

prvi put sam bio na Papuku.
odlično sam se proveo, prezadovoljan sam.
volim sve novo što doživim, baš mu se radujem.
nekoliko puta sam pred trku od Velike (varošica) do Požege (Slavonske) poželeo, tačnije promaštao, da na zagrevanju nekako stignem do onog nekog starog grada tamo na brdu, ali nakon što sam u nedelju video kako izgleda taj uspon (i spust naravno) shvatio sam da je MNOGO BOLJE što nisam stigao.
jerbo nakon toga bih na trci bio ne krpa, nego zakrpa.

Čini mi se - grmi

jeste, nekako mi uvek ceo svet deluje previše "nabrijan" na startu kao onaj zeka iz vica koji viče spid, spid, spid, a ja nekako više ličim na onu žabu koja im kaže kreeeekkkkk

čini mi se - sijeva

sijevalo mi jeste niz ložu niz koleno niz pokosnicu ali bože moj, navikao sam

Izgore planeta 

naprotiv, najavljivali su toplo vreme a jutro nas je dočekalo maglom odnosno vlagom, prvo sam otkucao MLAGOM i malo sam razmišljao šta sam tačno hteo da kažem

biće propast svijeta

svaki prosek (što ovi novi iliti neo-opismenjeni rekli PEJS) će mi delovati mali, nikakav, jadan, šejmful, i na to sam bio pripremljen.
dakle idem da vidim Papuk.
to je plan.
došao sam na izlet, ne na trku, jel jasno, jasno je, ma koga ti foliraš.

Piće za mladiće

ovaj put bez pića kao i nekoliko prethodnih, nakon LJ maratona sam popio sve od neobičnih piva što je bilo u supermarketu i od tada sam proglasio lokatorijum na sve i samo nakon maratona i sličnih kardinalnih događanja se pije koliko ti se pije, a inače kisela i pssttttt.

banku za igranku

bogme sam platio ne banku nego 20 evra za ovu igranku ali nisam zastao ni na jednoj okrepnoj stanici, jer je prva bila 30m izvan staze trke pa si morao da otrčiš do/od tamo, e neće moći da zbog gutljaja vode izgubim minut, a druga je bila negde pred veliki poslednji spust i pomislio sam kako sam hiljadu puta puno žedniji trčao poslednjih pola sata treninga do kuće, a obzirom da nisam bio ni gladan ni žedan, čemu zastajanje, ćuti i trči.

A svijet nek propadne

propao je, i nije.
nasuprot logici da u prvom ili drugom kilometru puzim dva na sat pa mogu bez ikakvog osećaja krivice da izvadim telefon iz džepa bic. dresa i da opalim par fotki za uspomenu, u drugom delu trke sam maltene zaplakao kada sam ugledao onih nekoliko fantastičnih pejzaža i horizonata, ali avaj, tehnički je bilo prezahtevno trčati nizbrdo i preskačući kamenje, nije mi delovala ni 1% razumna opcija da u tom trenu vadim telefon i pokušavam da nešto uslikam.

nije neka šteta

nije

nedjelja, 24. studenoga 2019.

čamac


Evo o čemu se radi
Baš sam bio naložen da pređem na onu stranu
Da vidim šta ima
Da udarim neki nov pečatić u pasoš
I poneo ja pasoš
U srednjem džepu bici dresa
U levom ključ od auta, preko njega pakovanje na isteku, sa samo par vlažnih maramica
Ne što sam baš mislio da ću da se proserem negde na tvrđavi, nego rekoh daj šta bilo da metnem preko ključa da ne skakuće ili nedobog ispadne
Nije ispo
U desnom džepu ajfon
Ne baš ajfon nego tako zovem ovaj šporetić od telefona, kao što sam i ja klaudija šifer
Fakat lepe slike ispale sa šporetića, nastaviću da ga zovem ajfon, možda mi to digne cenu u ovom društvu posrnulih vrednosti
I, ŠTA SE DOGAĐA
ZAVERA se događa
Događa se zavjera, svjetskih razmjera
(sad već postaje očigledno da ni o čemu iz najave neću pisati, znate one Vesti "gledaćete u Prvom Dnevniku", e pa nećete
o tom potom)
Naime brođani su tako napravili taj pacovsko kanalski prelaz kaBosni, da moraš biti podznak pacov, dupli, da bi tuda poželeo da prođeš
Kao da ideš u neki zatvor, u posetu posrnuloj rodbini
Bivšoj rodbini
Prišao ja, ma jok, nema šanse
Kroz ovu ogradu kao Kunta Kinte u lancima, jedan jelte JA da se provlačim, heh, kajne šanse
Što bih se osećao kao migrant bez prošlosti i budućnosti, dosta je ako ne i previše njih koji se tako osećaju, još im samo ja falim
Kao da mi nije dovoljno što ću se isto tako svakog vikenda osećati dok iz Mitrovice prelazim most ka balkanu, tj Šapcu
Kaže Lola, jesi prešao?
Jok brate
Trebo si da pređeš samo eto da si prešao, da si jednom bio tamo
Jok brate
Meni je fora da NISAM prešao, i fora i uspeh i recka
Kao za onu curu što su pričali, to što je samo ti nisi jebao shvati kao kompliment
Pa eto, samo ja nisam prešao kroz onaj pacovski podvožnjak, nego sam kroz jelte EU pretrčao preko mogućnosti poniranja u Balkan jadni, koji mi ionako ne gine nakon što se provozam još nekih 140km ka istoku
Ako si već odnekle uspeo da pobegneš na 48h, čemu srljanje nazad
Sad mi čak i taj sat flertovanja sa Granicom više smrdi na porok nego na urbanu fensi avanturu
Ajd bar smo u Lidlu našli neko crno pivo za tri i po kune, isplatio se blic silazak sa autoceste
A i tu imam anegdotu
Opet o konverziji valute, ali ne na trčanju nego u drive-in varijanti
Druga konverzija u samo jednom prepodnevu
To ćemo u Trećem Dnevniku, ako posluži sreća, čitaj nesanica

najava

U večerašnjem blogu možete čitati kako trčanje može da posluži za konverziju valute, kako nešto zanimljivo može u trenu da ti postane bljakčić, dobro ovo drugo i nije baš neki teaser na koji bi iko zabalavio, dalje, zašto je nekad bolje prekinuti trčanje nakon samo dva kilometra, kakva sve iznenađenja mogu da te snađu na trci i kako na osnovu makar jedne jedine slične situacije možeš da ispleteš psihološko-dinamičku zakrpu, i još mnogo toga. A sad opet za volan.

subota, 23. studenoga 2019.

(u)trka

Sve je stigo ništa stigo nije.
Ne znam da li da nabrajam uspehe ili neuspehe.
Napeto je.
Sedim u krevetu, jastuk uz zid, leđa uz jastuk, ništa ne boli (ni leđa ni jastuk), znači uspeh.
Neki bluetooth zvučnik se odmah povezao na ajfona, uspeh, mada ne znam za koga.
Sa bandcampa trešti neki psihodelični rok opskurnog japanskog benda, opet uspeh.
Malo pre toga nisam uspeo da povežem garmin watch sa istim mobitelom, ali obzirom da nisam apdejtovao softver watcha bar dva meseca, nego ga umesto preko kompa stalno istovarujem preko bejbi samsunga, možda je i moja krivica.
Sinoć nisam stigao da napišem blog ali osim putovanja sa pumpom za ulje koja trepće u leru, nisam ni imao važnijih emocija.
Pozvao me majstor iz otadžbine da pita za detalje, javio sam se iz rominga, ode sto dinara 6 kuna 1 evro (u grubo), poraz.
Bar mi je rekao da slobodno vozim do kuće, nije alarmantna sitjuejšn, pobeda.
U hotelu nam rekli da ne primaju evre, jer smo sve kune spičkali na trail-expo, poraz.
Uz napomenu da ako u nedeljno prepodne ne nađemo menjačnicu, jbg može i u ojrima.
Prvo da vidim kurs pa ću tek onda da napišem ocenu da li je pobeda ili poraz!
Kako god, 5% jednog od 5 troškova sigurno neće promeniti sveukupni utisak!
Utrka je bila odlična!
Ne jer sam s Majom trčao do pola, nit što sam bez Maje trčao od pola...
Svaka slika vredi više od minuta po kilometru, jel tako iđaše izreka?
A danas sam valjda prvi put EVER na ozbiljnoj trci fotkao mobilnim.
Možda poraz, možda pobeda.
Jer, ne bih ga ni nosio da nije bio zahtevan u propozicijama (*) pa jbiggg kad mi je već bio u džepu a svi puzimo 4km/h, zašto da ih ne opalim, onako u retrovizoru.
Da se razumemo, nosio sam Samsungića, sa Šporetom sam samo trčkao na zagrevanju pa ga za vreme (u)trke ostavio u autu.
Što reče Sestra Loli, kupi mu neku gumenu masku, da ga ne izlupa baš prvog dana.
Nosio sam ja šaku oko njega, pre bih pet koščica slomio nego Šporetić da okrunim, bogo sačuvaj!
Pola dana refrešujem stranicu ali rezultata nema, biće valjda.
Još malo o pobedama i porazima.
Između rvacke i serbijice.
Nisam sreo puno ljudi koje poznajem ali svako mi se obradovao kao najrođenijem, a i ja njemu iliti njoj.
Za razliku od "domaćih" trka gde mi je oduševljenje obično obrnuto proporcionalno euforiji magaraca koji mi trče u susret i pitaju jesam li OPET doneo valjevsko.
Jbt moram patentirati neki pravac u psihoanalizi koji se bazira na tome šta ljudi vide dok gledaju drugog čoveka.
Nešto tipa roršahov test.
Šta vidite, evo, ništa, evo, devojka se odmara, evo, udavača čeka jebača, evo, pesnikinja čeka inspiraciju, evo, domaćica smišlja recept za kiflice, sve je u oku posmatrača.
Ja sam ona konobarica što nosi pladanj sa 12 krigli, otprilike.
Na papiru je delovalo da je druga polovina trejla deset puta lakša od prve koja je bila što bi rekli BRUTALNA, ali hej, zar i u životu nije isto?
Nije druga polovina teška jer je tako zamišljena, naprotiv, ali DOLAZI POSLE PRVE, i kad joj dođeš onako sav iskidan i izlomljen, brale deluje preteška.
Eto vam na tacni još jedne PREvelike mudrosti zadžabe, nema na čemu.

četvrtak, 21. studenoga 2019.

tresla se gora, usro se miš

toliko dugo sam čekao trenutak kada će crveno-zeleni par dostići po kilometraži zeleno-crveni koji je letos ubeležio 1017km...
i kada su danas crvena (L) i zelena (D) stigle do 1016km, mislio sam da ću najzad spojiti jin i jin, pa zatim jan i jang.
(jan gilan i nil jang? fuj!)
no iznenadilo me to da je ovaj jesenji par istrošeniji od letnjeg.
da li sam više vukao noge, trčao sporije, nemam pojma, tek ove koje su prešle 1016km deluju za 20% izraubovanije od onih koje su prešle 1017km (!!!)
i jbg, nisam ništa spajao, obnavljao prve brakove i ljubavi, podgrejane sarme i kako već idu isprazne izreke o lisicama i grožđu.
jok.
nastaviću da nosim ovaj razjebani par (1016) u kojem trčim zadnjih par meseci, a one letnje (1017) ću da sačuvam za proleće.
tako da, kome god se smučilo što nosim dve rasparene patike moraće me trpeti još neko vreme, ništa od vraćanja u normalu.
koga neće - hoće!
.I.




srijeda, 20. studenoga 2019.

ulrikanje


eto za vreme večere, jer ja već večeram kad većina tek ruča, a obzirom koliko rano ležem to je više nego logično, videh da su se poklopile brojke (kazaljke, iliti skazaljke po starogovornom jeziku) pa se setih čemu me želi podsetiti ovaj satić
naime one prve dve patike, leva zelena i desna crvena noosa ff, prešle su 1017km
a ovaj drugi par, crvena-zelena, prešao je 995 sa jutrošnjim trčanjem, i još 5km jer nisam otišao da preuzmem auto sa servisa najkraćim putem nego malo okolo
da bih zaokružio na 1000
i sada šta?
sada je ostalo da sutra pretrčim 17km i obzirom da je nekakva slava (OPET) tzv aranđelovdan što znači da ćemo morati da slušamo SMAK jer nijednog drugog pevača aranđelovića ne znam osim borisa, e sutra ću nakon tih 17km imati ceo dan fore za glupiranje pošto se jelte NE RADI, crveno slovo, red character haha, e onda ću moći da sa nikonom i 66x zoom-om uvećavam detalje i premeravam da li se više potrošila leva ili desna ili crvena ili zelena ili
pa će to bože zdravlja završiti na blogu, a nastaviće se kao neka neviđena ludorija jer nemam pojma do kakvih ću rezultata doći, a ionako nijednom nisam vezao patike za zadnji branik pa ih vukao po putu, kontam da je konačno kucnuo pravi čas i za taj test preživljavanja
kad može onaj pederčić sa mačetom da se bori protiv nepogoda dok ga sa pola metra odmaka snima kamera u tehnikoloru, mogu i ja nešto da skarabudžim
valjda
i naravno da navijam da su više ciknule crvene, pa da njih kurtališem, jer takav imam i skoro-pa-nov par i muka mi je od crvenih patika bukvalno
pa bih one dve zelene opet upario kao jin i jin (jer nema više jang, pederi su se izborili za to da se jin & jin najbolje dopunjavaju) a crvene bih mučio dok ne prokrvare, kako ih pogledam odmah mi se negde u duši probudi neki monkies de sade skriveni zli Ja
muka će biti ako se nakon današnjih 16+5km, jer odvikao sam se od trčanja, probudim bezvoljan za išta više od recimo desetak km, ajme ko će trčati celih 17, ali u tom slučaju ću podeliti na nekoliko delova pa ću tri po tri to polako dostići
nadam se
greota bi bila da mi propadne aranđelov dan
wikipedija:
"Arhanđeo u judeo-kršćanskoj tradiciji označava anđela višeg reda koji za Boga obavlja posebne zadatke"
eto dakle idem da vidim koji par patika vezati za zadnji branik i vući ga od šapca do mitrovice, a možda malo i autoputem, videćemo, jer je bog tako zahtevao, eno imam sms ako neko ne veruje
ovo će biti luda noć
jer ću sanjati ove budalaštine i probudiću se mrtav umoran i glas će mi reći eto kako je tim patikama sirotim koje ćeš da jebeš uzduž i popreko samo zato što su crvene, fašisto jedan, šta imaš protiv crvene boje, a ja kažem ništa tebra pa meni je poster crvenih brigada stajao na zidu sobe a u ulrike majnhof sam bio zaljubljen do ušiju a i niže
btw ulrike nije napunila 42 godine, odustala je od života u poslednjem kilometru
kažu da se najverovatnije nije ni ubila nego da je skončala u zatvoru pod najblaže rečeno sumnjivim okolnostima
već znam kako će se zvati crveni par patika, i zašto vezane za branik treba da preputuju baš 42km


utorak, 19. studenoga 2019.

neigranje

mislio sam da ću se danas u blogu igrati brojevima, opet na istu temu od prethodnih dana, da će nakon 2019. bloga doći 2020 pa ću pisati o nekoj pesmi u kojoj sam prvi put čuo reči 20/20 vision jer sam guglao i shvatio da se tako meri sposobnost vida, 20/20 praktično znači sto posto, pa sam mislio da ću onda sledeći blog koji će biti 2021 po redu pisati na temu anegdote kako sam ležao u krevetu i gledao u digitalni sat i pisalo je valjda 22:22 i pomislio sam nekako bunovan, šta bi bilo da sam u hali sportova, da je ovo semafor, ko će pobediti, i odmah sam zaključio da se treba kladiti na domaću ekipu a ne na goste, naravno da uvek postoji prednost domaćeg terena, tako sam razmišljao, i sat se promenio na 22:23 i poveli su gosti i bio sam odjednom depresivan i razočaran svojom glupošću jer da sam razmišljao na pravi način znao bih da će se minuti promeniti pre nego sati, ali nisam se toga setio jer sam mislio na semafor u hali sportova, i kao da je tako sve u životu, da uvek mislim na nešto iako je očigledno drugo nešto i često budem iznenađen nečim što je jedino bilo logično da se desi, kao što je bilo logično da će me nešto umoriti, da će mi nešto kvrcnuti, ako ne neki određeni mišić ili tetiva onda verovatno tojest najverovatnije glava, pa tako i danas, prosto mi se nije trčalo, da sam hteo da se inatim i da sam imao volje sigurno sam mogao da otklimam pola sata ili sat, ali volja mi je bila ispod nule i svašta sam radio na sve strane, nisam mirovao ni minut ali trčao nisam, vozio nisam, novembarski čelindž na stravi će proći a ja ću ostati na nekom smešnom broju kilometara ali ni to mi nije važno, jedva čekam sledećih par dana da mi se iskristališe vikend, u autu se pali lampica za pritisak ulja i to je već alarmantno jer nikako da se dogovorim sa majstorom a prošlo je zakazanih 10 hiljada i 15 hiljada i 18 hiljada i naravno da prvo moram na servis pa tek onda na put a ako ništa drugo upaliću jutjub da za svaki slučaj ne omašim neki detalj pa ću sâm zameniti ulje i filter bože moj ako sam mogao petnaest godina da menjam na škodi zameniću i na opelu, a sve ostalo što bi trebalo da se servisira može da sačeka i još nedelju dve, nema veze, pa će tako sportski blogovi sačekati da dođu na red čim se ove druge stvari završe a o betoniranju i menjanju delova na biciklama ne moram ni pisati, to nije ništa važnije od doručka i užine

ponedjeljak, 18. studenoga 2019.

i evo ga!

jubilarni 2019. blog otkako postoje arhive tu sa leve strane, vidim da fali prvih nekoliko godina kada sam pisao na blog.hr a posle sam imao nekoliko raznih blogova pa nisam sve prebacio ovde, mada ionako sumnjam da će iko danas stisnuti na neki link iz 2009...

mogao bih da pišem o jučerašnjem trčanju ali nisam nešto naročito zadovoljan kako je prošlo pa ga se radije ne sećam, ako baš ne moram
nemam pojma kako sam proletos trčao trke na 5km tu negde 15 km/h a sada 14 km/h niti imam pojma ko mi je to pojeo i kada, tek brzina je isparila a trag joj je nestao
takođe mi je bilo fino kada sam beogradski 3h36 popravio na plitvicama na 3h32 ali kako sam posle tako jakih plitvica uspeo da u ljubljani potrošim čitavih 3h26 za maraton, eto ni to mi nije jasno

uglavnom, nakon već prvih par stotina metara sam primetio da idem brzinom... NIJEDNOM!
jer sam nešto stisnuo na startu ali to nije bio početak snimanja nego neka od predradnji tako da mi je štoperica stajala na nula:nula:nula
e kad sam opet stisnuo start odmah mi se pojavila prosečna brzina od 4'10'' ili tu negde i rekoh sebi fuj, dakle opet ništa od prijatnog iznenađenja
ako već postoje iznenađenja ne znam zašto su onda uvek neprijatna jebiga, eto baš ne znam kako opstaje taj koncept

i to je tako išlo prvih kilometar-dva i posle toga smo okrenuli u vetar pa sam shvatio da su čak i te spore brzine bile premija, eto dakle nikad neprijatno iznenađenje ne ide samo nego uvek u braku sa još jednim
i tako, mogla je biti super trka da sam ja bio brži ili bolji ili lakši, a ovako je ispala sranje trka i to samo mojom zaslugom očigledno, ta teorija da je vetar bio kriv možda može drugima da okrpi dan ali kod mene ne pije vodu

kao dokaz stoji današnji dan, naravno na biciklama
ova produžena jesen je dobila neočekivani tok kada sam doneo novu biciklu, koja me je malo aktivirala na taj stari dobri način
danas sam poželeo da vidim koliko je obična trkačka brža od te nove koja je ipak MTB na kojem se sedi uspravno i grli se puno više vetra, a i širina i profil kramponki sigurno ne pomaže u brzini, nikad neko neće u salomon speedcross istrčati svetski u maratonu niti će na motocross mašini pobediti kapirosija

elem da objedinim dve teme, jeste naravno trkačka od 10kg brža nego mtb od 13kg koliko god ovaj potonji bio nov i zanimljiv i seksi, i naravno da je vetar smetao no opet je sveukupni prosek ispao za par km/h bolji
realno postoji par km/h razlike između odlaska uz reku i povratka niz reku, preko par kupsera u oba pravca i dosta nežnih nagibčića, ali na potezu od valjeva do pričevića (tako je, mesto poznato po pečenju) sam u odlasku odvozao prosek od oko 30 km/h a vratio se oko 38 km/h, što govori koliko je vetar bio jak
na stranu što nije duvao samo "odande" nego je zbog krivina usporavao na skoro celom odlasku ali i na više od pola povratka

malopre sam video da je kolega (u kategoriji) maratonac napisao kako je do sada pretrčao 3250km a ja sam na 3200 pa mi je bilo zanimljivo koliko sam uspeo da nakupim džogingovanja a da nigde ne stignem glede rezultata jer kod drugih je to sve mahom neki kvalitetniji trening koji ičemu služi, a moja trčanja su najobičnije puštanje promaje kroz glavu i gaće
ako se izuzmu trke naravno, no pitanje je koliko će i to s trkama potrajati

jer ako pošteno izračunaš od 40-ak trka pola je u hrvatskoj pa prosečno putovanje izađe ili 60-100€ ovde ili 150-300€ tamo ovisno više od dužine ostanka nego od udaljenosti trke, pa tako dođemo do minimum 6k€ godišnje plus par redovnih servisa za auto plus par pari patika koje se potroše plus ko zna šta još, srećom i letnje i zimske gume su relativno nove

razmišljao sam da bi se neki motor od 250ccm mogao isplatiti na duži rok za ove letnje trke u krugu od 200km na koje odeš ujutru i vratiš se uveče, no kad sam video da samo vozački košta 20% od cene motora malo sam se pokolebao, a gde su kacige gde su rukavice gde su one kožne gaće i puma crvene duboke patike one iz nove kolekcije za koje moraš kredit da digneš, a valjda se i na motoru menja ulje jel?

plus kazne za prekoračenje hmmm
plus na svaki pad sa bicikle računaj da onaj sa motora košta deset puta više u hepatrombinu i brufenima u sledećih par meseci, tako da se troškovi možda čak i povećaju
eto još par neprijatnih iznenađenja u kompletu, rekoh
evo sad mi je žao što sam išao na sve ove trke, mogao sam kupiti šest ajfona a ja nosim samsunga drugog odozdo na kakvog se i klinci mršte kad ga dobiju za 10. rođendan

idem sutra u kinesku radnju da kupim jedan onaj motorčić plastični repliku onog repsol kao što ga vozi doktor haus i staviću ga ovde gore na monitor ću ga nalepiti i dok pišem sledeće blogove puštaću iz grla i nosa onaj zvuk hrmmmmm kao kad turiraju na semaforu
i zulufe ću riđe da pustim kao nemački fudbaler ili kraut roker iz sedamdesetih

nedjelja, 17. studenoga 2019.

nad beogradom

jedne davne godine neka sekta je pokušala da preotme beogradski maraton od neke druge sekte, a ja sam i taj kidnapovani maraton trčao.
nije se zvao beogradski, nego maraton nad beogradom, jer naravno da trčimo iznad tla, površine grada.


danas sam trčao i ovaj treći, kidnapovan od onog kidnapovanog.
nisam palamudio ni politizovao ništa jer se u politiku ionako ne razumem, samo sam ga otrčao.
ne maraton, nego samo trku od 5km u okviru manifestacije.
barem tolicno sam dugovao klubu za koji nastupam ove godine.
svaki sam u belom gradu trčao, i svaki bih trčao, dok mogu.
prošle godine je ovo išlo kao 5-10km, Lola je trčala 5 a ja 10.
sve sam probao, ništa me nije ujelo, ništa pojelo.
nisam niti ću ikada biti srećan što sam nešto bojkotovao.
nisam se krio, nisam se plašio, nisam bežao, otvorenog duha sam kročio i protrčao, jer samo tako možeš iznutra da vidiš kako nešto izgleda.
nijednom nisam zažalio.
zaradio sam mogućnost da mogu da pričam o ovom i onom, da upoređujem, da hvalim i kudim, uplatio sam sebi pravo da sve prokomentarišem, ali eto neću ništa da komentarišem.
svaka trka ima nešto što ti se svidi ili ne, svaka je drukčija.
i svakom njegovo mišljenje, mene tuđa ne zanimaju pa ni moje ne treba da utiče na druge.
trke su da bi se trčale, ovo je slobodna zemlja pa kome god se ne ide na trku jer mu nije po ukusu izvolte u njivu pa trčite za svoj groš.

subota, 16. studenoga 2019.

dvehiljade17

bliži se 2019. blog otkako ih nisam brisao, ko zna koliko sam ih napisao u godinama koje nedostaju a i kasnije
dakle ako sutra uspem da napišem nešto dok se autom budem vraćao sa trening-trke, faliće mi samo još jedno tipkanje da se izjednačim sa ovom godinom
kao da sam se rodio minut posle hrista pa za svaku godinu napisao po jedan, bifor krajst after krajst pasta parti after parti no krajst no parti

elem kao što ste, a možda i niste, videli na fejsu i u storijima i u ostalim skrovitim javnim mestima, sinoć mi se dogodilo bogme IZnenađenje
s trčanja sam se vratio oko 16h, i kada sam pošao da legnem u krevet oko 22h osetio sam neki čudan tup bol ispod skočnog zgloba
dosta jak obzirom koliko je bio tup, kao da mi je negde iznad pete neka koščica unutra nekako iščašena, bukvalno
svašta, pomislih

pokušao sam da spavam sa promenljivim ishodima negde do iza ponoći kada sam ustao da proverim postoji li bol još uvek i rekoh taman ću usput pišati za svaki slučaj, da me to ne probudi pred jutro
brateeeeee, jedva sam dohodao do kupatila
odmah produžio TEŠKO ĆOPAJUĆI do frižidera, izvadio sve one kockice leda poređane i potrošio 4 komada masirajući taj deo stopala sedeći na ivici kade
posle toga sam uzeo nekakvu konjsku mast i pet minuta to masirao dok se nije i drugi sloj utrljao, i na kraju sam uzeo mobitel i legao u krevet da izguglam šta tačno ima tamo unutra

nakon malo preskakanja sa jednog med sajta na drugi morao sam čak i nalog da napravim da bih pristupio poverljivim jelte informacijama, jer dok im ne ostaviš dnk i matični broj neće da ti kažu čemu služi koja koščica
na kraju se ispostavilo da "tamo unutra" nema ničeg toliko opasnog poput nestašnih koščica nego se jedino može raditi o ligamentima

e sad, koliko god da sam ja trčao po kamenju železničke pruge, nekih 4.5km (a trčao sam i po 20km...) i koliko god da sam posle toga planinario uz 50% nagibe do vrha grebena (i to obavim jednom mesečno bez ikakvih problema i nedajbože posledica) i odatle strčao 7km nazad u grad, nijednom me ništa nije zabolelo, nijednom nisam problematično stao ni nešto iskrivio, a takav mi je i osećaj bio uz večeru i tv kasnije

elem nakon celih ŠEST SATI pojavio se bol koji je još 3 sata kasnije kulminirao u maltene onesposobljavajuće stanje, malo sam hodao a malo skakutao na levoj nozi
do jutra se sve vratilo na 90% od normalnog, nakon par sati vozikanja ponikom po gradu i završavanja raznih poslića ništa se nije promenilo a nakon sat_i_frtalj Tempa na bicikli bol je sasvim nestao
nadam se da se večeras neće vraćati!
kad smo već tu, odoh da ga još malo ugrijem sa nekom lekovitom mandžom

petak, 15. studenoga 2019.

lagano izi

Žao mi je što neka vremena ne mogu da se vrate ali šta ću, tu se ne može ništa, trenutno.
Nekada se tako poklopilo da mi je sve bolje "išlo" kako godina prolazi, pa trči s jednog na drugi maraton i polumaraton a rezultati sve bolji i forma sve sjajnija do mere da deluje da će tako zauvek rasti.
Sad pak, nakon nekakvog "klimaksa" prošlog meseca, sve deluje u nekakvom smirivanju pa je donekle i glupo opirati se prirodnom ritmu.
Ima i puno drugih faktora koji mogu da utiču na sve pa i na brzinu trčanja, čak je nevažno šta tu koliko znači poput onog grafikona u obliku naseckane torte ili pizze na neravnomerne komade.
Prosto mi je laknulo kada sam umesto za 21 ili nedajbože 42 došao do broja za 5km prekosutra u N.Bgd, jer nakon te trkice uvek mogu da smetam maratoncima u drugom krugu i protrčkaram delom staze, no svakako mi nikakav rezultat neće biti na umu ni u planu.
Odmah u subotu 6 dana kasnije je trail & trekk na Papuku koji merkam(o) već odavno, jedna od onih trka koje deluju savršene jer je sve na jednom mestu i daleko od pre-urbanih sredina.
Smeštaj u selu podno planine, podela startnih paketa veče pred trku, start bez žurbe, ceremonije i fešte do kasno uveče, sutra ujutru još jedan treningić po brdima i šumama pa polako kući.
Naravno mogućnost strancima (!) da platimo učešće na licu mesta bez bankarskih striganja, startni paket duplo vredniji od startnine a trku da ni ne pominjem jer bi se trebalo proći kuda nikad ranije nisam kročio, ako ne računam onih prvih par kilometara iznad crkve kuda se svake godine zagrevam za Pandetov memorijal.
Nikada na tom zagrevanju nisam stigao da se popnem do razvaline na vrhu brdašceta nego sam trčao asfaltom uzbrdo, pa eto prilike da se skroz drugom prilikom to nadoknadi.
Koliko sam uzbuđen zbog N. Beograda u nedelju dovoljno govori podatak da celo jutro razmišljam o Papuku koji je vikend iza, a u međuprostoru tih razmišljanja kontam kako brusilicom za kamen napraviti savršene kanale kuda se sliva voda sa terasice odnosno koji pravac odabrati danas za bici trening.
Dobro, za ovo poslednje već imam jako sužen tj. pred-odabran plan, tako da...
Da se vratim na početak, juče sam se u trenu odlučio da bi mi po kiši jedino zanimljivo moglo biti da budem skoncentrisan na nešto "konkretno" pa sam odabrao onaj Segment na Stravi koji sam usrao zadnji put jer sam stao metar pre kraja i dva minuta stajanja su mi se uračunala u vreme putovanja!
Ovaj put sam se zaleteo 50m unapred i protrčao bar 20m iza mesta gde sam obeležio ciljnu liniju, tako da sam bio siguran da greške moglo biti nije, što se po dolasku kući i potvrdilo.
Stisnuo sam blutut na telefonu, skinuo sat pre nego što sam ušao pod tuš, ubrzo se začulo biiippp a kad sam nakon par minuta (tzv "mađarica tuširanje" kad samo prođeš ispod mlaza tople vode i obrišeš se peškirom) pogledao ekran telefona odmah sam u okviru aktivnosti ugledao krunicu i pomislio YESSSSS!
Za kraj još jedna anegdota sa pijace jutros, naime na fejsu sam pronašao koje je godište ovaj dečko od kojeg kupujemo paradajz (jer je najbolji u gradu) pa sam mu odneo broj sa Hendrix polumaratona koji je identičan tom godištu, jer zašto bih mu odneo bilo koji broj ako imam i baš taj.
Tačnije imam ih 200-tinak obzirom da sam izmolio da mi nakon trke daju sve što je ostalo nepodeljeno, pa ako je još neko zainteresovan da mu sačuvam jedan izvolite rezervišite, komentar na blog mesindžer viber mejl sms svejedno.

srijeda, 13. studenoga 2019.

putovanja

Kad učestaju putovanja autom onda se prorede blogovi tj putovanja kroz slova i reči jer mi druge stvari oduzmu nekoliko sati dnevno pa moram negde da otkinem da bih nadoknadio.
Jeste da volim vožnju autom ali još uvek ne postoji neka lagana i brza mogućnost da dok vozim usput malo pričam pa da se to nekom aplikacijom prebaci u blog.
Jebo pametne telefone koji znaju da igraju igrice u 3D rezoluciji, umem i sâm da se igram u tri dimenzije dao bog, ali kad mi zatreba neki zaista pametan pomoćnik onda mogu da se slikam samo.

Hajd da kažem da mi je pomoglo što sam u ponedeljak u zoru imao unapred učitanu kartu i izmerene udaljenosti pa sam stigao zamislite čitavih 5km do Save i drugim putem nazad, biće da sam Magelanov naslednik lično i osobno čim smo telefon i ja toliko sposobni u duetu, i to ovaj budžetski od 150€ što ga već pola godine nosim na trčanja.
Zato su slike govno i zadnjih pola godine mogu da obrišem iz sećanja ladno, osim ono par dana kada sam teglio foto-aparat no hajd, ide zima pa se možda nešto i promeni, crni novembar crni petak i ostali crni dani za koje smo čuvali bele pare.
Heh, TEK SAD MI JE PALO NA PAMET ŠTA SE POD TIM MISLI ??!!

Nego juče ima novo da sam se na Stravi preselio, tačnije emigrirao iz trenutnog prebivališta u virtuelno, iz prostog razloga što se na Čelindžima nigde ne pojavljujem u Srbiji. Promenim grad, ništa, regiju, ništa, ostavim samo "Valjevo, Srbija" i ostane mi lepo podešeno kao vremenska zona Beograd, Europe ali kad kliknem na Čelindž nema me na spisku, samo na planetarnoj rang listi boravim negde oko 10,000 mesta od 230 hiljada ljudi, dakle negde sam u top 5%, kakvo postignuće za ginisa!


Ugl, probao sam da se premestim u neku drugu državu, usput primetio da u Albaniji čitavih 9 ljudi koristi Stravu i istovremeno je prijavljeno na distans čelindž, tu bih bio drugi recimo, silver aljbanac bog da me vidi. U Sloveniji bih bio sedmi, u Rvackoj takođe, po kilometraži na dan 12.11.2019. a u Srbiji bih isto bio tu negde ali mi u spisku stoji -/50 recimo, dakle nijedan sam od svih, ne postojim jer mi kao zemlja stoji Srbija a svima drugima Serbia. Pa ti vidi.
Obzirom da nisam uspeo da se iz Srbije preselim u Serbiju nego samo u Hrvatsku, ostao sam tamo do daljnjeg. Kad gle čuda, i tamo sam sedmi, eto zašto smo se zvali kraljevina slovenaca hrvata i srba, zato što sam svuda sedmi. Kao što sam na svakom državnom u hronometru bio 6. a trener me je posle svake trke pitao "koji si bio, peti-šesti?" a ja samo klimnem glavom i tako sam zauvek ostao Peti Šesti, da je tada postojao fejs verovatno bih se tako zvao na profilu.


Elem nisam se nešto bogzna natrčao zbog pomenutih vikenda putovanja, a jedini vikend bez trke sam, sećate se, trčao ka svojoj novoj bicikli i ostatak dana proveo u autu i gostima tako da valjda od tamo negde kraja jula nisam nijedan vikend proveo kod kuće, možda jedan kojeg se ne sećam ali dvojica sigurno ne. Valjda. Pa otud stalno male kilometraže na trčanju, a i tako sam na trkama bio lošiji nego ikad, još mi je samo falilo da i vikendima tučem kilometraže pa veče pred trku pa jutro pred trku pa veče nakon trke pa udri udri dok ne crkneš da bi na čelindžu bio 2000 mesta ispred, jer treba imati valjan razlog za sve.

Danas me čeka popločavanje drugog dela terazze no mislim da ću samo iseći sve pločice na potrebne dimenzije (jer mi je ostalo ukrajanje po ivicama) i ostaviti lepljenje za sutra, da se ne bih kao juče ubio sa 7 sati neprekidnog čučanja i klečanja. Pa će dati bog da mi danas stopala vide malo asfalta negde naokolo grada, stay tuned što bi rekli ovi sebi prevažni.

ponedjeljak, 11. studenoga 2019.

vaspunjenje

Mislio sam da ću imati više vremena pa sam standardno na vikend-putovanje poneo ranac sa laptopom punjačima produžnim kablom itd. Međutim svo to slobodno vreme je iscurelo kroz neke druge ventile pa nisam stigao ni da zapišem par beleški za blog a kamoli da se razlupam u velikom stilu.
Subota je ionako bila uneventful sa pakovanjem, putovanjem, kasnim dolaskom uveliko po mraku, odustajanjem od sanjanog trčkaranja i zgražavanjem nad volumenom nogu nakon celodnevnog stajanja i sedenja, rekoh ladno izgledam ko Miloš Šestić ili neki dizač tegova što mu dođe na isto.
Kakve noge takva i trka, ako ne i gora. U sobi zaboravio lagane naočare za trčanje i stoga stigao na trku sa nekim za slobodno vreme koje su mi truckale po nosu pa sam ih nameštao na svakih 10 koraka. Uzeo sam nove patike iz Ljubljane da vidim kako će da se ponašaju na polumaratonu jer je zbog kiše sve upućivalo na to da će trka biti krajnje netipična, no test je ispao nakriv zato što po kiši čarape puno više utiču na osećaj u stopalima od patika, a čarape sam poneo neke hmm hmmm.
Zagrevanje pod kabanicom, trčni tamo trčni vamo beži u auto i presvuci se u nešto lakše. Šuškavci su retardirani jer se između lakta i šake slije pola litra vode znoja isparenja svega pa tako podlakticom bućkam sve dok ne ispravim ruku i sve iscedim nizbrdo. Srećom dovoljno sam lud pa i kod kzće trčim po pljuskovima, i znam sve te šeme i kako će šta da izgleda u svim mogućim scenarijima, iznenađenja su mi skoro pa onemogućena.
Kiša je stala na pola trke ali su baruštine ostale a bici dres dugih rukava mi ništa nije smetao, nije delovao ni hladan ni bogzna natopljen. Dva svemira kvaliteta su vazda bila i ostala između bici i trkačke opreme.
E sad da li sam bio nezagrejan, umoran, pothlađen, i od čega koliko % od ukupnog bedaka, nemam pojma, ali prvi krug mi je jedva prošao sa preniskim pulsevima i sačuvaj bože sporim kilometrima. Delovalo je kao da sam krenuo na maraton a nije mi se ni toliko "jako" trčalo. U drugom krugu sam zadržao istu brzinu ali mi je napor postao duplo lakši pa sam isprolazio otprilike sve koji su pre pola sata prošli mene, a u trećem sam se definitivno probudio i pojačao za 0.5 km/h, i na sopstveno čuđenje tako izdržao do kraja iako mi je u drugom krugu delovalo da ću se sav pokočiti i oduzeti.
Koliko god da je sve što sam napisao bilo tačno, ispalo je da sam (prema oznakama na stazi) drugih 7km išao čak trunku sporije nego prvih 7km, a da sam u zadnjih 7km to nadoknadio i vratio se na nekih 32' puta 3, koliko sam nekako i pretpostavljao da ću ići ovako čudno raspoložen i (ne znam tačno ni čime) sjeban.
Znao sam dosta ljudi koji su stigli pre mene no ispostavilo se da od njih jedan taman nije uskočio u moju kategoriju a da je drugi ušao tik za mnom, a treći nikad nije ni bio moja kategorija nego sam ja tako utripovao, i kad sam čuo da me prozivaju na proglašenje pomislih daj bože da nije neka greška!
Posle trke smo se standardno prepustili dekadentnom hedonizmu-konzumerizmu pa smo po preslišavanju kome fali kâpa a kome čarapâ natrpali puna kolica drangulija no moram priznati da nikada u životu nisam pobacao starih iznošenih olinjalih polubušnih stvari kao ove godine tako da su se neke fijoke solidno ispraznile.
Sve u svemu baš kao i u mojoj najavi, očekivao sam da ću biti 2/3 zadovoljan kako god vikend ispadne a eto na kraju bidnuh i 3/4 ispunjen slatkastim osećanjima. Jutro nakon trke sam se probudio u pola 4 kao vaNpir i neko vreme skrolao po karti da nađem neku ravniju rutu za trčkaranje, jer iz Samobora svi putevi vode dupke nebu pod oblake pa se uvek na post race futingu rastočim više nego na trci. Plus je trebalo da svane tek za sat (kad sam krenuo), plus je bilo nešto magle, rekoh ionako bi me neko ubio retrovizorom gore po serpentinama, držse ravnine i širine. Pa nađoh neki put do Save, pa polukružno uz SLO granicu nazad kući.
Na kraju vikend ispade produženiji od očekivanog a ukupni dojam dođe i na 6/7 od maksimalnog vaspunjenja.

subota, 9. studenoga 2019.

sad ćuti i trči

Tačno
Nisam se prijavio za maraton Plavi Krug jer mi se više sviđao Starek a ionako sam pre 13 dana trčao Ljubljanu
Onda se zagovnalo vreme na zapadu pa sam se premišljao da li da se predomislim ili da promenim plan
I onda sam se setio da se nisam ovamo prijavio zbog sunčanja nego što je ovo jedna prava dobra besna trka a ono na Adi je realno samo predugačak polutrening gde mu mesto nije, sa preskakanjem dece na trotinetima i u kolicima, na preuskoj stazi koja nije zatvorena za promet
Točno
Da ne ispadne da glumim profija ali i uz Gradac mogu da vijugam napred-nazad kroz pešake i to bez plaćanja startnine
Bolje bi svima bilo da u Bgd bude govno vreme jer ne bi bilo šetača na toj manifestaciji a da ovde udari ždraka pa da preticavam konkurenciju u trećem krugu
Ovako će svi da slave "idealne uvjete" za trčanje, jebala vas kišica i +8, a ja ću da cvokoćem i plačem
Bolje ujutru da svratim u Lidl i kupim neku kabanicu za 50 kuna, kao pecaroš da trčim u gumenoj mantiji
Poneo sam tri para patika od kojih nijedne ne bih prljao ali ako kiša ne prestane po planu i programu (piše oko 6-7-8h, a start je u 11) ondak ću jedne morati da žrtvujem
Najrađe bih trčao u novim Salming jer mi je trka nekako i nevažna i prevažna, ne umem da objasnim
Voleo bih da to bude što brže i što jače jer bi to onda bio najkvalitetniji trening i neko ulaganje u kraj godine, trčao bih Reciklažni maraton možda tamo za mesec dana
A opet lepo mi je bilo dok sam doputovao, pločice na terasi ću lepiti u utorak, ovamo je neko drugo društvo, videćemo se sa gđicom Kumom, posle trke u šoping i tako to, možda i u ponedeljak ovde ili usput izmajmunišem neku avanturu
Pa u svemu tome ako trka i ispadne nekakav 85% učinak, neću ništa zažaliti, tako je dakle suđeno pa ne bih ni kod kuće ništa bolje otrenirao
Međuprostor od Ljubljane je bio netipičan sa manje trčanja a više bicikle pa nemam pojma ni kako će to uticati na raspoloženje nogu, nakon iks trka i prethodni vikend je bio u leru
Tako da
Štagod kakogod, ja unapred zadovoljan

petak, 8. studenoga 2019.

bik i bica teraju kolica

ili se to piše bik & bizza teraju kolizza
prognoza je bila za puno sunca i još više sunca, temp preko +20
pa sam juče, jer je danas crveno slovo Mitrovdan, nekom mandžom preasfaltirao malu terazzu od desetak kvadrata
kad noćas GRMMMM grmnulo pa PLJUSSS pljusnulo i posle toga paduckala kiša sve do jutra
moja terazza sva gnjecava, jes da novi beton treba da se poliva ali ne ovoliko
tamo kud su mačke štrapacirale ostale rupe kao kad rakijskom čašicom iz testa vadiš vanilice
moj asfalt kao trg republike ladno, skadar na bojani, more marko ne ori drumove
nema veze, ionako preko toga ide još jedan sloj kojim se lepe pločice pa će tako svi ti tragovi ostati zatrpani poviješću jelte
i negde oko 10 definitivno prestala kiša i počelo da se razvedrava, sreća da sam pred posao iskoristio crveno slovo pa očistio i podmazao sve tri bicikle koje su bile u opticaju za današnju vožnju
rekoh da malo presečem trčanje

problem je na bicikli, što kad ne idem na neki Tempo, ja se stalno pitam zašto sam uopšte seo na biciklu, ili bih išao nekud kuda inače nikada ne idem, ili bih pustio neku muziku ili nešto, ali sad da idem stazom kuda se trenira i piče proseci i tako to, pa da se tuda vozikam, to mi nikako ne ide u pojam, osim kad idem ponikom donekle pa dalje nastavim na pešačenje recimo
i tako drž levo drž desno, u Zlatariću (tj Bukovici tj negde između) crno mačence, pojelo pola kesice, u Kamenici ćorava keruša, njoj ništa jer je deblja od mojih kod kuće, i na raskrsnici dve Kamenice ista ona ženkica od pre par dana, njoj druga polovina kesice, to ti je što ti je, žali se onom mačetu što ti je pojelo pola užine
odatle kao nešto puniji gas ali ne pun gas nego onako kao kad kažeš moda za puniji stas, ne baš pavaroti i monserat nego jadranka jovanović

za Jarun najavljeno govno vreme, za plavi krug se nisam prijavio, dal da idem tamo iako je govno vreme, ili da idem ovamo pa da iskamčim broj pred start ili ako ne uspem da odem bez broja kao na trening da odvrtim nekoliko krugova po 7.7km, nemam pojma a nije mi ni bitno
gde god se odlučim dosta mi je pola sata da se spakujem, ja sam kao kipčoge, kažu mu e sutra sabajle najavljeno idealno vreme u beču ajd da istrčiš ono što smo se dogovorili ispod dva sata, on kaže važi samo da navijem budilnik
i to je to
pa ako može kipčoge što sam ja manje lud jelte
s tim da je njemu ovo bio prvi put a ja tako svakog drugog vikenda, da ne kažem svakog četrnestog dana, osim đuuurđevdana

pedesetak km danas dakle, bilo bi okruglo 50 ali sam se preračunao jer sam kontao da je u istočnom delu grada prošla gužva do 15h20 kad ono pola krušika još uvek izlazi iz svojih štala pa sam zalomio nazad umesto one uobičajene nadoknade od par km baš kuda sam juče napravio segment trčanja od 2000m
malo sam pomerao sedište na novom scottu cm nazad pola cm napred i izgleda da sam se konačno nasadio baš onako kako mi odgovara, još samo jaje da snesem i nisam ga džabe kupovao

četvrtak, 7. studenoga 2019.

segments of life

nešto baš i nemamo previše segmenata na Stravi u gradu, a ovo što imamo ili sam ja napravio po okolnim brdima ili je staza u mraku poput one u velikom parku gde postoji levi i desni krug
(i tu sam držao rekorde na starom profilu pa je to sve nestalo iz povijesti rezultata ali koga briga, nek se motivišu i neki novi klinci, što samo ja da se tepam protiv svi)

i tako mi je palo na pamet da bih danas ili sutra (* petak) mogao da otrčkaram što više lokalnih MOGUĆIH segmenata i da ih nakon toga ozvaničim u Stravi, u smislu da pokušam da nađem neke bezbedne krugove koji idu trotoarima i sa nerizičnim prelascima raskrsnica (gde baš mora), pa da se zabavljamo zimus i cepamo malo ovud malo onud

(*) treba na nekoj terasici da lepim pločice tj prvo treba malo da izravnam i iznivelišem tih desetak kvadrata i kao za klinac se naguzila ova kiša već treći dan a jedini lep najavljen dan je petak ali je ko za klinac i on nemoguć za rad jer pada na taj neki mitrovdan kada je strogo crveno bordo ferrari rot slovo u crkvenom kalendaru, baš me neće pa to ti je

glede vikenda petak bi bio jednako bezbedan za aktivnosti bilo da se radi o jačoj vožnji na bicikli pod uslovom da nije baš predugačka ali to u novembru baš i nije izgledno, ili o nekom neobaveznijem trčkaranju koje bi se aBsorbovalo do nedelje
prognoze su još uvek nejasne, neko kaže suvo i hladno, neko kaže mokro i vetrovito, videćemo i delaćemo već prema situacijama

elem po svoj prilici će danas da bude trčkaranje sa eventualnih par zaletanja a sutra neka bicikla sa nešto manje zaletanja i to je to, do petka uveče će se već iskristalisati neka vikend varijanta, jedino što je sigurno je da neću ići u dom omladine beograda u subotu uveče jer su karte za Kralja Čačka 1500 dinara, to je ladno više od startnine za maraton, a ionako ga nešto ne slušam rado tako da mi je samim tim odluka puno lakša

srijeda, 6. studenoga 2019.

pogađaj

ne u imperativu "pogađaj sad!" nego Pogađaj, kao događaj, nije se dogodilo nego se pogodilo, potrefilo, dakle može i Potrefljaj
naravno da sam znao da ću danas da budem KLJOK, što bi reko bajaga nemoj da budeš nja nja ali kako kad sam KLJOK, džaba mi njegovi saveti i uputstva, da sam hteo da me neko non-stop savetuje oženio bih se, pa jel tako

a pogađaj je taj da sam jutros oko 04h čuo kišicu u olucima pa u 06h opet i rekoh eto dana da se prespava, mislim onako u mislima, ko je još spavao po danu osim slepih miševa u petničkoj pećini gore na plafonu zadnje dvorane
(vidiš nisam odavno bio tamo, s tim da ću sledeći put da se setim da ponesem čeonu lampu i da odem u nekim boljim patikama od onih ćelavih u kojima sam nekoliko puta zamalo odleteo na dupetu niz 1000 stepenika u ponor)

naravno da sam se napravio da ne čujem pitanje "oćeš li jutros negde na trčanje?", kunjanje na poslu će mi dobro doći a dovoljno je što sam jutros usisao kuću, od mene i mojih leđa toliko
čak sam u par navrata osetio neki nagoveštaj nečega (?) na vrhu leve pete / pripoju ahilove, no izgleda da se na tome sve završilo, a ionako nigde ne mogu do iza podneva jer moram da odradim barem ovu trudničku polovinu smene na poslu
sve se uklopilo
to ćemo da nazovemo Uklopaj

padalo ne padalo, naravno da ću negde protrčati, no konkretno danas mi je skroz nevažna i dužina i brzina i sve slično, procupkaću negde kao na izletu i gotovo, možda starim putem za manastire jer ne verujem da će danas nešto bitno da rade gore a ako i bude blata bolje ću proći nego po prašini
video sam na Stravi da su juče dvojica lokalnih cestovnjaka prošli tuda pa se pitam da možda taj put nije već i asfaltiran, što bi me MNOGO čudilo da se već dogodilo ali hajde, nisu ni oni valjda tolike budale da na tankim gumama idu po kamenjaru?

bu(de)mo vidli
prvo još par sati dremcukanja otvorenih očiju, još par užina i kilo kafe, pa polako

napomena sebi: pre iduće vožnje podmazati 10sp lanac na Traktorčetu, chain cleaner jeste smrdeo na naftu ali je samo skinuo konzervans sa novog lanca i već prvog dana ispario što se juče bogme lepo čulo na vožnji

druga napomena sebi: pratiti prognoze na svakih 6 sati kao antibiotik da piješ, pa ako se zahlađenje sa kišicom u zagrebu pomeri sa "subote na nedelju" na nedelju uveče, spakovati se na vreme jer jeste plavi krug simpa trening-trka kroz krdo šetača ali Starek je nakon ljubljane najbolji polumaraton na balkanu i retke su prilike kada se vremenski/tehnički može priuštiti tako da...

utorak, 5. studenoga 2019.

njive i mrak

između trčanja posla i treninga na bicikli, mačka i ja sklonili desetak džinovskih saksija i oribali ovu terasicu, sastrugali prljavštinu i mahovinu, pa ćemo narednih dana da lepimo pločice. našli smo neke braonkasto štraftasto tufnaste da nas podsećaju na njivu. zbog miševa. 


ceo dan nismo nikom ništa lajkovali pa se ovim putem izvinjavamo, nadoknadićemo valjda zimus. što reče Goran, možda ne valja ni sa radom preterivati. odnosno što bi rekao džejson molina "I lived low enough so the moon wouldn't waste it's light on me".

sa vožnje imam i dve slike što je poprilično neuobičajeno: kada sam pošao Lola me opalila na semaforu i otišla drugim putem da hrani neke mačiće, a kad sam se vraćao postavila mi je sačekušu na 2.5km od kuće i opalila me (fata je fata al dvaput je dvaput) baš u trenutku dok pretičem par automobila koji su na dnu spusta u grad usporili ispod 50 km/h zbog 24/7 radara, dok ja nisam imao reg. tablicu i tih problema da će mi za koji dan stići plava kuvertica na kućnu adresu pa sam ih standardno prošišao. nadam se da im uz fotku kamere neće očitati moju brzinu, hehe.


ono struganje me je malo ponelo (pogodila ga pjesma) pa sam tek u 14h40 primetio da je već pokasno, i da imam samo 2h fore do mraka, a krug koji sam planirao da odvozam je skoro 3h dugačak. no nisam se pokolebao, samo sam se setio kako je život lep kada imaš 20 godina i boli te pimpek za sve, dodao sam gas i prepustio se južnom vetru da me odnese u tačku bolnog povratka. dobrih 15km sam na kraju vozio kroz mrkli mrak, nisam znao da li da se radujem kad me stiže neki auto jer mi malo bolje osvetli put (mesec je bio preslab, jedva polovina pa još kroz oblake) ili da se brinem da li će me baš svaki vozač primetiti na vreme pa sam se uglavnom držao desne linije bankine. ubuduće moram više voditi računa o ranom smrčavanju.

ponedjeljak, 4. studenoga 2019.

čuda se događaju

ode život pola godine napred pa godinu i po nazad pa drž tamo drž vamo a sve to u samo pola dana, da te bog sačuva
ne znam da li da krenem od ovog trenutka ili od juče ujutru i da se nadovežem na prethodni blog, pa ću da počnem od Kulina Bana
realno bez uvoda nema ništa
ali ću da skratim jelte
dakle priča počinje onih tamo godina kada su moje noge poznavale samo biciklu i nije im niko rekao da postoji i trčanje, tojest par desetina godina nakon detinjstva i trčanja to se kanda zaboravilo pa se pomislilo (?) da postoji samo bicikla, tako nekako
ovde sam malo ratovao sa gramatikom ali ćemo se praviti da nismo primetili, u žaru pripovedanja

e tada su noge negde tamo u maju ulazile u ono neprobojno nepromočivo stanje, i nisi im mogao ništa sve do zime
nešto tu pregori, ali ne kao osigurač nego kao stajsko đubrivo, zapeče se, i možeš voziti najkrupnije prenose, veliku šajbnu uzbrdo, ići 260km Dužine, ništa se ne događa
sećam se da smo jednom išli krug na kadinjaču, preko užica s jedne i debelog brda s druge strane, i uveče saznali da sutra ima neka memorijalna trka na košutnjaku, i kao ajd kad smo se već sj..... što se trkanja tiče, ajd bar da odemo da gledamo
i ladno nakon 195km po planinama odemo još 180km po manje više ravnom, eto samo da bi gledali trku, za vikend bezmalo pređosmo 400km i to kakvih

e ali radi se o proleću, koje je ove godine palo u novembru
svake *te* tamo neke godine, dođe tako proleće i joj boli te sve kako probaš da voziš malo jače
pa rokaj 40 po 40km, pa 60 po 60, jao, pa 80, jaooo, pa prva stotka, jaoooooo, to peče kao da ti neko butine poliva kiselinom a ti ambiciozan pa gazi gazi što jače, mazohizam uživancija
e slično tome mi je bilo danas, ono kao ustanem iz sedišta da vozim "stojećki" pa sednem nazad posle 50 metara, brate neugodno, to peče to boli to užas jedan
saačuvaj bože koliko sam što bi ameri rekli de-treniran za biciklu
a najbolje sam i trčao, kada sam mogao i na bicikli baš onako da gazim muški
tako da nije ni čudo što sam na trčanju izgubio snage, ipak bicikla kao mehanička sprava dođe kako neki vid teretane, nije to onoliko prirodno dovođenje mišića pred neki zadatak kao što je pešačenje, trčanje, plivanje, te radnje bez pomoćnih sprava

evo sad primećujem da sam navodno krenuo od početka ali sam taj početak direktno spojio na sâm završetak ova dva dana, a sve između sam izbacio
elem otkud ja na bicikli?
zato što sam krenuo da je isprobam.
da isprobam šta? i zašto?
da isprobam NOVU biciklu koju sam sinoć doterao iz aranđelovca
zašto baš odatle?
pa uzeo sam je preko Kluba, otud sam mogao da je uzmem i u nedelju.
nakon desetak što mtb-a što city bajkova koji svi odreda imaju 3x9 brzina, točkove 26'', krute viljuške i v-brake, uzeo sam biciklu koja ima 2x10 brzina, točkove 29'', i diskove, a pritom i rock shox viljušku!
dakle bukvalno SVE mi je na njoj novo!

prvo je radila brusilica, skratio sam cev od viljuške zato što je ispod lule spavalo par prstenova zbog kojih mi je volan stajao previsoko, sada sam to spustio koliko god je moglo
dalje je opet radila brusilica pa sam volan neke nenormalne i perverzne širine 64cm skratio na 56cm, što je proporcionalno onom od 53cm na točkovima 26'', recimo
ne volim onaj položaj raskrečenih ruku kao da sam seo na biciklu da bih se grlio sa celim svetom, a tek probaj sa guvernalom 64cm da se provlačiš između dve kolone auta na semaforu, ne-ma-šan-se


kramponke i nisu neke mnogo kramponkaste tako da su umereno zujale no daleko je to od glatkih guma svakako, ali više mi je danas smetao vetar jer mi je bio dosta uspravljeniji trup zbog prednjih amortizera, u prevodu barem 10cm više guvernale
u odlasku sam prošao kroz manju kišicu ali sam video da oblaci idu ka valjevu pa mi nije palo na pamet da krenem da bežim nazad jer bi to značilo da bih ispod istog oblaka vozio svih 15km do kuće
naprotiv projurio sam kroz tu kišicu i otišao još malo dalje, taman da se taj deo puta prosuši dok se opet do njega vratim, a nebo je otprilike obećavalo da više neće praviti problema
gore na okretu sam imao prosek 26 pa sam se nadao da ću do kraja namaći barem na 28 jer ću imati uglavnom povoljan vetar i blag nizvodni spust, no kad sam stigao do parkića na ulasku u grad suunto(*) aplikacija je pokazala okruglih 30 prosek!

(povezao sam suunto i stravu pa se to direktno odmah prebaci, a suunto je
1) dosta precizniji po pitanju auto-pauze dok stravi treba po 10-15 sekundi da primeti da si se zaustavio, takođe suunto ima podešavanje autopauze na 2km/h i 5km/h i na bicikli i na trčanju što je skroz viši nivo u odnosu na stravu
2) unutar suunto aplikacije imaš mogućnost mapa/teren/satelit, a strava ima samo kartu pa ako ti treba preciznija informacija da li se nekuda može proći, moraš paralelno da otvoriš karte i baciš ih na satelitski prikaz
3) suunto ima i mogućnost "laps" što strava omogućava samo u premium nalogu koji se papreno plaća
4) mora da ima još nešto ali sam zaboravio
5) suunto ima opciju noćnog displeja gde sve pokazuje belo na crnom što je rak-rana strave kada trčiš recimo kasno uveče, ako smanjiš osvetljenje ekrana jedva nešto vidiš, a ako ga pojačaš zaslepi te pa nakon pogleda u telefon pola minuta ne vidiš kuda ideš
6) kul je kad izmisliš nešto bolje i lepše a ne držiš se strave ko pijan plota
7) itd)

drugi deo objašnjenja zašto sam nakon puno vremena opet seo na biciklu da bih "trenirao" je što sam juče više nego solidno trčao na putu ka aranđelovcu, tačnije negde na pola puta
od lajkovca do bogovađe me je sahranio vetar, jeste da je prijatno po južini u kratkim gaćama i rukavima ali brate u par navrata rekoh odneće me negde nazad u stepanje neće me u kamenolomu pronaći
posle toga sam kroz županjac izašao navr brda kome peti put zaboravljam ime, gde sam primetio neki spomenik na 100m od glavnog puteljka, pa sam skrenuo na sporedni i video da se radi o uspomeni na jedno od prethodnih ratovanja
nakon još malo gore-doletanja kroz šumu sam se napokon spustio u lazarevac, za razliku od današnjeg proleća (jer te u proleće bole noge na bicikli) to je bilo ono skroz drugo proleće kada nakon zime skineš tri sloja odeće i odjednom dobiješ pola minuta po kilometru
sve mi je bilo lako, i ja sam se osećao lagan, usput sam kliktao slike levo desno, prvi deo uz novi autoput a drugi deo kroz predele kuda sam samo par puta prošao biciklom, a sve kuda sam prošao je prvi put bilo trčeći naravno, obzirom da sam se nalazio na 30-40km od kuće

poseban šmek celom danu je dalo to što smo bili u gostima kod takođe bicikliste, višekratnog prvaka države, dugogodišnjeg reprezentativca a povremeno i klupskog druga, tako da smo se savršeno razumeli ne samo po pitanju bicikli nego i trčanja, i treninga uopšte
ono kad te neko pita šta ćeš da popiješ, jesi li za kafu, sok, mineralnu, pivo, a ti ga pitaš imaš li izostar, a on ti iznese nekoliko raznih izo napitaka pa biraj, a usput dobiješ i bcaa kapsule da se brže oporaviš
nigde osim kod njega/njih se ne osećam baš kao kod svoje kuće, sve ide upravo onim redom kao da sam i ja tu domaćin a ne samo gost
iz svega ovoga se napokon odlično shvata zašto sam danas odabrao biciklu nauštrb trčanja, em mi nakon tako "dobrog" trčanja juče, nije danas bilo do jednoličnog tabananja lokalnim stazama, a nova bicikla je bila više nego izazovčina kojem je valjalo pokloniti ovaj prolećni dan sa +21°

nedjelja, 3. studenoga 2019.

sveDan

volim ovakve dane, pre nego što su i započeli
budim se u 4, uzimam telefon, otvaram karte
merim od-do, pa od-do, pa sabiram
tražim neku naj kombinaciju koja je usput, da protrčim kuda nikad nisam, da ne ostanem predugo jer bih zakasnio u goste, da se umorim taman koliko prija a ne onih 20% više zbog kojih bih možda prizvao neko zatezanje u dupetu ili leđima, grč u stomaku, bio mrzovoljan ili potišten
ipak nije trka, danas se uživa
duva južni vetar, vazduh je čist, planine deluju na dohvat ruke
sve je tako dostupno, tako moguće, tako blizu i ostvarljivo
već vidim da će sve proći u najboljem redu
samo da ne preteram s kafom, to je jedino što bi moglo da uprska stvar
kad kažem uprska znate na šta mislim, hihihi
drugovi su na planinarenju, nekako se nismo na vreme dovoljno jasno dogovorili pa je ta varijanta propala što se mene tiče
tehnički je to "trka" planinarske trail lige ili kako se to već zove u srbiji, no limimt za 23km je 7h tako da se moglo sasvim lepo prošetati nekim novim stazama, nešto slično a opet skroz drukčije od ovoga što nameravam danas
malo me pokolebala i prognoza mada će vidim ispasti idealna, a malo sam se nećkao i zbog toga što realno do mraka mogu da pređem i dužu stazu od 55km, s tim da bih morao da odredim u kojoj meri bih išao da obiđem taj kraj a koliko bi mi se žurilo, da ne kažem trkalo, obzirom da je ta dužina svakako izvan granica onog što dugoprugaši zovu Trka, 7-8 sati je poprilično izvan mojih treninga zadnjih nekoliko godina pa mi samim tim nije toliko ni zanimljivo
kako bilo, našao sam šta mi je zanimljivo i sad se ne treba previše osvrtati levo-desno, gledaj napred i piči kud si kreno, hej džo jesi šeno

subota, 2. studenoga 2019.

izazov

Pala mi jedna glupost na pamet, ali čim odmah kažem da je glupost sve su šanse da ću od te ideje odmah odustati.
Naime one jedne godine (čekaj da premotam film: 2018. sam se oporavljao, 2017. sam se dvaput lomio, dakle proleće 2016. valjda) sam u januaru ozbiljno shvatio Strava Distance Challenge i završio ga kao drugi u svetu (!!!) od bog te pita koliko stotina hiljada naloženih.
Bio sam prvi do kasno uveče pa je neko pred ponoć otišao da trči još 10km da bi pobedio, a meni je već bilo svejedno jer sam sebi pokazao šta sam hteo.
I sad sam se toga setio, rekoh ček da vidim da li bi me to motivisalo da nekako otaljam ovaj novembar, no ipak je novembar prerano, to će bolje leći u decembru ili januaru nakon nešto malo odmora pa kad treba zaleći u ime 2020.
I tako stisnem ja na taj November Challenge i evo vidim da mnogi imaju preko 100km, a da od 500-tog do 850-og mesta ljudi imaju po 42km u evo dva dana, kontam dosta njih iz Australije jer je tamo leto na pomolu a i dan je pola dana ranije počeo.
I tu se razočaram, pa se onda zapitam zašto sam se tačno razočarao, pa se na kraju nasmejem samom sebi.
Jer ako je od 70 hiljada ljudi njih hiljadu pretrčalo 41km ili više, a za izazov se prijavilo 175 hiljada (dakle više od pola nema još uvek nijedno trčanje), šta je tu tačno toliko loše?
Po mene, mislim.
Juče sam pretrčao 10 + 7 a jutros opet 10, to je 27, i sad kad bih otišao na 15km bio bih među prvih 1000.
Pa ako u svetu ima dvestotinak zemalja, od čega samo USA ima pedesetak, realno kad podeliš imaš u jednoj provinciji pokrajini županiji širom celog sveta samo jednog jedinog čoveka koji trči 21km dnevno ili više i pritom to beleži na Stravu.
(ovo zadnje je poprilično bitno napomenuti, da ne nastavimo da živimo u bajkama)
Sećam se TE NEKE godine i tog januara, kako sam negde od pola meseca računao, jer je 15-ak dana već dovoljno da izvučeš neke projekcije.
Pa vidiš da prvih 20-ak idu oko ili ispod 40 dnevno, da oni između 100. i 200. mesta idu nekih 30-28-26 i tako dalje, pa ako hoćeš da prođeš iz jedne grupe u drugu tačno možeš da napraviš plan tipa "narednih 10 dana mi treba 40 dnevno i upadam među prvih iks..."
Tako je i bilo, odatle je dalje, kažem, vrlo predvidljivo, možeš sebi da programiraš mesto na rang listi, naravno ako si dovoljno lud i ako te noge bespogovorno slušaju.
No eto, pride je potrebno da ti aktivnosti budu javne a moje vide samo followeri, i tako će ostati otprilike do kraja ovog meseca (barem) dok mi postane stopostotno svejedno da li će me neki lokalni stalkeri napokon izgustirati ili ne, javna Strava će mi biti neki skroz Novi Život.
U međuvremenu se bajna prognoza totalno preokrenula pa se najavljivani vikend sa dva sunčana 20°+ dana izmetnuo u oblačnu južinu sa smogom (8° jutros) ovde u rupi, i lepim čistim vlažnim gnjecavim vazduhom po okolnim brdašcima, od čega baš i nemamo neke utehe osim onih 10 minuta kada sam jutros na trčanju negde gore to zaista i udahnuo, pre nego što sam se spustio u lonac.
Tokom popodneva je vetar uspeo da raščisti dobar deo donjeg grada pa će popodnevno trčanje biti manje smogovito. Jjedini zadatak koji imam je da ne preteram jer bih tako okrnjio plan za sutra, a to je trčanje bilo gde bilo koliko i bilo kako, samo da nije ovde nego negde usput tog mini putovanjceta tj svečanog preuzimanja novog bajka, jeax.

petak, 1. studenoga 2019.

predzadnji mesec

Ono što je leti bila uživancija sada je postalo mučenje. Ranije sam išao biciklom do pijace, tamo je vežem na mostu i odem na trčanje, posle trčanja s pijace donesem povrće. Sada je naravno nemoguće tako u bermudama i majici biti obučen 2-u-1 i za trčanje i za pijacu, niti mi pada na pamet da znojav u duksu i trenerci oblačim neki šuškavac kroz koji će svakako vetar da se kao stotinu guja provlači duž kragne rukava i leđa, pa da tako krstarim pijacom. Tako je ispalo da svakog utorka i petka imam 40 minuta manje vremena na raspolaganju, koje ne mogu da pokrijem ranijim ustajanjem obzirom da mi organizam ima neki unutrašnji sat i budi se uvek u isto vreme, a i ostale obaveze i zbivanja u kući su nekako tako natempirani da uvek izađem tu negde oko 8 ili iza 8, svejedno da li na pijacu ili na trčanje.

Naravno kao po pravilu, jer Marfi nikad ne spava, uvek tim danima kada mi je škripac pre posla, tamo se namesti da imam više da radim i to odmah od 10, tako da je žurba i nervoza zagarantovana. Jutros sam pak nekako uspeo "sve" no to sve je ispalo polu-ništa jer sam jednu od nekoliko stvari zeznuo, i to možda najvažniju. Trčim tako predgrađem gore-dole i kontam da ću taman da naiđem pored automehaničara kada je kod garaže i trč levo trč desno nešto se zamislim i shvatim da sam ga promašio za čitav kilometar. Ko će se sad vraćati. Niko naravno. Ionako danas više nemam vremena, vikend ne dolazi u obzir, više sreće u sledećem izvlačenju. Nakon što sam par dana imao po par stotina metara viška danas sam otrčao okruglo 9500 pa ću upisati kao 10km, pravda je zadovoljena.

Fani momenat je bio što su mi pulsevi naravno bili u bunaru, često i ispod 120 sve dok mi nije palo na pamet da se predzadnji kilometar vratim železničkom prugom. Nakon radova je sve kao novo, s tim da je ključna reč kao, pošto nisu ništa poravnali nego su preko novih šina i pragova ostavili nabacanog onog oštrog kamenja kao kroz kamenolom da trčim pa su mi uz najsporiji kilometar došli i nebeski pulsevi, što od stalnog osvrtanja da me čelični konj ne iznenadi s leđa, što od lipicanerskog poskakivanja po onom užasu, da se ne bih sapleo. Srećom sam bio u crveno-zelenim Noosa FF koje se bliže svom životnom kraju od 1000km i izjednačavanju sa zeleno-crvenim parom, tako da me nije bilo briga ako ih malo i iskasapim, ono sveže izlomljeno kamenje je naime podosta žiletkasto sa svih strana.

Prognoza za vikend se opet ukakila u gaće pa je bivša najava od dva sunčana dana prerasla u jedan oblačan a drugi poluoblačan, od čega jedan i sa mogućnošću kiše. Mrka kapa da ću se iz Aranđelovca vraćati novom biciklom. Sva sreća pa sam u Stravi već napravio nekoliko "routes" via Bukulja pa opet po sistemu bolje trčanje u ruci nego bicikla na grani (pu! pu! pu!) verujem da mi je lakše da se tako organizujem. Kad Saša nekom dolazi u goste nije dosta da mu spremiš ručak, nego moraš i kadu da mu napuniš, pun pansion ili ništa.