ne znam da li da krenem od ovog trenutka ili od juče ujutru i da se nadovežem na prethodni blog, pa ću da počnem od Kulina Bana
realno bez uvoda nema ništa
ali ću da skratim jelte
dakle priča počinje onih tamo godina kada su moje noge poznavale samo biciklu i nije im niko rekao da postoji i trčanje, tojest par desetina godina nakon detinjstva i trčanja to se kanda zaboravilo pa se pomislilo (?) da postoji samo bicikla, tako nekako
ovde sam malo ratovao sa gramatikom ali ćemo se praviti da nismo primetili, u žaru pripovedanja
e tada su noge negde tamo u maju ulazile u ono neprobojno nepromočivo stanje, i nisi im mogao ništa sve do zime
nešto tu pregori, ali ne kao osigurač nego kao stajsko đubrivo, zapeče se, i možeš voziti najkrupnije prenose, veliku šajbnu uzbrdo, ići 260km Dužine, ništa se ne događa
sećam se da smo jednom išli krug na kadinjaču, preko užica s jedne i debelog brda s druge strane, i uveče saznali da sutra ima neka memorijalna trka na košutnjaku, i kao ajd kad smo se već sj..... što se trkanja tiče, ajd bar da odemo da gledamo
i ladno nakon 195km po planinama odemo još 180km po manje više ravnom, eto samo da bi gledali trku, za vikend bezmalo pređosmo 400km i to kakvih
e ali radi se o proleću, koje je ove godine palo u novembru
svake *te* tamo neke godine, dođe tako proleće i joj boli te sve kako probaš da voziš malo jače
pa rokaj 40 po 40km, pa 60 po 60, jao, pa 80, jaooo, pa prva stotka, jaoooooo, to peče kao da ti neko butine poliva kiselinom a ti ambiciozan pa gazi gazi što jače, mazohizam uživancija
e slično tome mi je bilo danas, ono kao ustanem iz sedišta da vozim "stojećki" pa sednem nazad posle 50 metara, brate neugodno, to peče to boli to užas jedan
saačuvaj bože koliko sam što bi ameri rekli de-treniran za biciklu
a najbolje sam i trčao, kada sam mogao i na bicikli baš onako da gazim muški
tako da nije ni čudo što sam na trčanju izgubio snage, ipak bicikla kao mehanička sprava dođe kako neki vid teretane, nije to onoliko prirodno dovođenje mišića pred neki zadatak kao što je pešačenje, trčanje, plivanje, te radnje bez pomoćnih sprava
evo sad primećujem da sam navodno krenuo od početka ali sam taj početak direktno spojio na sâm završetak ova dva dana, a sve između sam izbacio
elem otkud ja na bicikli?
zato što sam krenuo da je isprobam.
da isprobam šta? i zašto?
da isprobam NOVU biciklu koju sam sinoć doterao iz aranđelovca
zašto baš odatle?
pa uzeo sam je preko Kluba, otud sam mogao da je uzmem i u nedelju.
nakon desetak što mtb-a što city bajkova koji svi odreda imaju 3x9 brzina, točkove 26'', krute viljuške i v-brake, uzeo sam biciklu koja ima 2x10 brzina, točkove 29'', i diskove, a pritom i rock shox viljušku!
dakle bukvalno SVE mi je na njoj novo!
prvo je radila brusilica, skratio sam cev od viljuške zato što je ispod lule spavalo par prstenova zbog kojih mi je volan stajao previsoko, sada sam to spustio koliko god je moglo
dalje je opet radila brusilica pa sam volan neke nenormalne i perverzne širine 64cm skratio na 56cm, što je proporcionalno onom od 53cm na točkovima 26'', recimo
ne volim onaj položaj raskrečenih ruku kao da sam seo na biciklu da bih se grlio sa celim svetom, a tek probaj sa guvernalom 64cm da se provlačiš između dve kolone auta na semaforu, ne-ma-šan-se
kramponke i nisu neke mnogo kramponkaste tako da su umereno zujale no daleko je to od glatkih guma svakako, ali više mi je danas smetao vetar jer mi je bio dosta uspravljeniji trup zbog prednjih amortizera, u prevodu barem 10cm više guvernale
u odlasku sam prošao kroz manju kišicu ali sam video da oblaci idu ka valjevu pa mi nije palo na pamet da krenem da bežim nazad jer bi to značilo da bih ispod istog oblaka vozio svih 15km do kuće
naprotiv projurio sam kroz tu kišicu i otišao još malo dalje, taman da se taj deo puta prosuši dok se opet do njega vratim, a nebo je otprilike obećavalo da više neće praviti problema
gore na okretu sam imao prosek 26 pa sam se nadao da ću do kraja namaći barem na 28 jer ću imati uglavnom povoljan vetar i blag nizvodni spust, no kad sam stigao do parkića na ulasku u grad suunto(*) aplikacija je pokazala okruglih 30 prosek!
(povezao sam suunto i stravu pa se to direktno odmah prebaci, a suunto je
1) dosta precizniji po pitanju auto-pauze dok stravi treba po 10-15 sekundi da primeti da si se zaustavio, takođe suunto ima podešavanje autopauze na 2km/h i 5km/h i na bicikli i na trčanju što je skroz viši nivo u odnosu na stravu
2) unutar suunto aplikacije imaš mogućnost mapa/teren/satelit, a strava ima samo kartu pa ako ti treba preciznija informacija da li se nekuda može proći, moraš paralelno da otvoriš karte i baciš ih na satelitski prikaz
3) suunto ima i mogućnost "laps" što strava omogućava samo u premium nalogu koji se papreno plaća
4) mora da ima još nešto ali sam zaboravio
5) suunto ima opciju noćnog displeja gde sve pokazuje belo na crnom što je rak-rana strave kada trčiš recimo kasno uveče, ako smanjiš osvetljenje ekrana jedva nešto vidiš, a ako ga pojačaš zaslepi te pa nakon pogleda u telefon pola minuta ne vidiš kuda ideš
6) kul je kad izmisliš nešto bolje i lepše a ne držiš se strave ko pijan plota
7) itd)
drugi deo objašnjenja zašto sam nakon puno vremena opet seo na biciklu da bih "trenirao" je što sam juče više nego solidno trčao na putu ka aranđelovcu, tačnije negde na pola puta
od lajkovca do bogovađe me je sahranio vetar, jeste da je prijatno po južini u kratkim gaćama i rukavima ali brate u par navrata rekoh odneće me negde nazad u stepanje neće me u kamenolomu pronaći
posle toga sam kroz županjac izašao navr brda kome peti put zaboravljam ime, gde sam primetio neki spomenik na 100m od glavnog puteljka, pa sam skrenuo na sporedni i video da se radi o uspomeni na jedno od prethodnih ratovanja
nakon još malo gore-doletanja kroz šumu sam se napokon spustio u lazarevac, za razliku od današnjeg proleća (jer te u proleće bole noge na bicikli) to je bilo ono skroz drugo proleće kada nakon zime skineš tri sloja odeće i odjednom dobiješ pola minuta po kilometru
sve mi je bilo lako, i ja sam se osećao lagan, usput sam kliktao slike levo desno, prvi deo uz novi autoput a drugi deo kroz predele kuda sam samo par puta prošao biciklom, a sve kuda sam prošao je prvi put bilo trčeći naravno, obzirom da sam se nalazio na 30-40km od kuće
poseban šmek celom danu je dalo to što smo bili u gostima kod takođe bicikliste, višekratnog prvaka države, dugogodišnjeg reprezentativca a povremeno i klupskog druga, tako da smo se savršeno razumeli ne samo po pitanju bicikli nego i trčanja, i treninga uopšte
ono kad te neko pita šta ćeš da popiješ, jesi li za kafu, sok, mineralnu, pivo, a ti ga pitaš imaš li izostar, a on ti iznese nekoliko raznih izo napitaka pa biraj, a usput dobiješ i bcaa kapsule da se brže oporaviš
nigde osim kod njega/njih se ne osećam baš kao kod svoje kuće, sve ide upravo onim redom kao da sam i ja tu domaćin a ne samo gost
iz svega ovoga se napokon odlično shvata zašto sam danas odabrao biciklu nauštrb trčanja, em mi nakon tako "dobrog" trčanja juče, nije danas bilo do jednoličnog tabananja lokalnim stazama, a nova bicikla je bila više nego izazovčina kojem je valjalo pokloniti ovaj prolećni dan sa +21°
Nema komentara:
Objavi komentar