nedjelja, 30. rujna 2012.

i teku bitke, teku porazi...

sedam sa idejom da otkucam kratak sažetak jutrošnjeg "sranja od mog duševnog stanja" i planiram da započnem rečenicom da danas mnogi poznanici i prijatelji trče prve jesenje trke, neki su na ironmanu, neki na maratonu, pa onda pomisih da napišem kako maraton (i prateća polutka) u Koceljevi (mestašce na pola puta između Valjeva i Šapca, 29+35km) otvara jesenju sezonu maratona, i nekom unutrašnjom šakom se lupih po zamišljenom čelu, setivši se da je Janko pisao kako ovog vikenda treba sesti pred TV i gledati Berlinski Maraton. moj plan je pak bio: kratki blogić, kratka šetnjica sa Ringom i Mačkom tek koliko da se izjure pored reke, i zatim malo duža vožnja prema Aranđelovcu - što nije odabrano slučajno nego iz jednog posebnog razloga baš "moramo" da iskoristimo jedan od poslednjih lepih vikenda 2012-te da bi nešto pogledali baš na tom putu. i sad dobro, tu se uvalio taj maraton tako da ću da stisnem da se snimi na HDD, to mi je 5 minuta posla da pronađem na kom kanalu je najbolja slika, a ako bude na Jurosportu onda ću proći sa samo minut programiranja. prethodni put sam podesio tajmer i zaboravio da ugasim HDD recorder, tako da smo nakon 5 sati došli nazad kući i zatekli kako sprava trepće bez da je išta u međuvremenu snimila :-( to je uvek problem sa stvarima koje retko koristiš, ako trčiš Dužinu samo jednom godišnje veće su šanse da zaboraviš da skratiš nokte ili da uzmeš neke malo veće čarape koje će se za 3 sata nagužvati, a ako nešto radiš redovno onda ti svi detalji postanu rutina i ne treba da se svaki put preslišavaš da li nešto slučajno nisi zaboravio. 

i taj maraton, tj polutka. bio sam proteklog vikenda rešen 50% da to trčim, u petak sam bio 75%, juče ujutru sam bio na 90%, posle dva sata rada sa majstorima sam bio na 99% jer sam video da je sve to taman onoliko koliko mogu da uradim u jednom danu i da sutradan budem za tu malu nijansu odmorniji, i kada su se sve kockice složile kao kugice na zelenoj površini uramljene u onaj trougao, na taj zamišljeni bilijarski sto je negde sa plafona tresnula Lola, kao da je proletela kroz plafon sa gornjeg sprata, i kada se slegla prašina više nije bilo nijedne kockice ni kuglice na vidiku, a kamoli da su slučajno još ostale i složene. ajd uradi još ovo i ajd uradi ono i ajde MOLIM TE uradi još to i to, i sad to što me je lepo zamolila uopšte ne pomaže da bih se ja od toga umorio manje nego da mi nije rekla te dve ljubazne reči, i tako sam se jutros probudio tako smlaćen kako odavno nisam. ne kažem, čak i na ovakvim nogama ja verovatno MOGU da pretrčim polumaraton, no to mi miriše na neko neviđeno mučenje i samosahranjivanje, tako da sam otprilike odustao od ideje. ako su prijave do 9h30, moglo bi da se krene biciklama lagano oko 8h15, to je za pola sata, i eto stigli bi na vreme. taj put bi se malo otegao jer put prelazi preko 3 solidna brdašceta a ne bi imalo smisla nešto preterano točiti obzirom na to koliko sam umoran, jer u protivnom bih napravio jači trening od 90km i nakon toga video kako izgleda taj čuveni PoluČeličnoLjudski PoluMaraton. mislim, čelični čovek, pa to se piše ČČ, kako se to speluje, Če-Če, Čečen? Čačan(in)? Ili skraćeno od ČE(lični) ČO(vek), dakle kao što u Istri imamo momka kojeg zovu Čočo, ovo bi onda bio Čečo? Odnosno PoluČečo? počeo sam puno da kenjam, bolje da završim ovo pisanje, tojest da ga finiširam. 

eh da, taj blog nisam napisao, o prevođenju. to jest o razlici između PREVOĐENJA, i TRENSLEJTOVANJA (od "translate"). jer kada neku rečenicu prevedeš da glasi "manjak slobodnog vremena nadoknadićemo..." onda si je preveo sa engleskog, a kada napišeš "deficit slobodnog vremena kompenzovaćemo..." e onda ja to više ne smatram prevodom, nego ga zajedljivo nazivam TRENSLEJTOM :-) a korišćenje takvih reči nekima baš puno znači, deluju sebi obrazovaniji, pardon!, EDUKOVANIJI, i misle da tako ostavljaju jači utisak, poput onoga kada ti doktor nažvrlja u hitnoj dijagnozu a ti ga naivno pitaš "a izvin'te, šta ovo znači, mislim, na srpskom, oćul' moći opet da hodam normalno ili ću ovako popreko kao kraba, do kraja života?". e taj dojam, kad samo ti znaš šta si napisao, to je nešto neprocenjivo :-)

i taj maraton, sedim ovde, skinuo novi album od grupe Oregon, to lagano gudi i tambura i ja se polako odmaram, i evo pola sata nakon što sam u jedno 5 mejlova i 5 sms-ova napisao da neću doći u Koceljevu, počinjem da razmišljam o Planu B. valjda od ove dve ness-kafe, pa od ovog sedenja koje traje evo već 15-20 minuta, valjda se pomalo odmaram, jbg ovo mu dođe kao neki TAPER??? mislim kad se Lola za deset minuta vrati sa pijace, kad je sačekam u punoj ratnoj opremi i sa rancem na leđima (patike i oprema za trčanje), mislim da će da je strefi šlog. ili ako propadne ta kombinacija, postoji i ona pola sata kasnija, da odemo autom kao i sav normalan svet. ali do tada bih se možda još dodatnije odmorio, pa bi mi palo na pamet da trčim maraton, mislim ono kao laganu dužinu... može tu još svašta da se desi...

četvrtak, 27. rujna 2012.

trčanje, trčanje, trčanje (hej Džo)

HEJ DŽO, GDE SI POŠO, SA LAPTOPOM U TORBI?
DŽO, KAKVU ĆEŠ GLUPOST DA NAPRAVIŠ S TIM DELL-OM?

tako sam na kraju onom tipu koji na svojem blogu skupljao
sve moguće varijante pesme Hey Joe, i imao je 125 kom,
tom tipu sam poslao 21 verziju! 
i to bez neke prevelike potrage,
nego sam 80% od toga odmah primetio da fali,
a još nešto malo sam pronašao usput na jutjubu,
pa sam to nekim programom prebacio u mp3.
(isti onaj stari program kojim sam škevinki prepakovao
njenu omiljenu pesmu, da bi je mogla slušati na trčanju)
 
POŠO SAM U DAUNTAUN, U VAJRLES KAFIĆ,
POŠO SAM U DAUNTAUN, DA UGASIM FEJSBUK NALOG.

trčao ja treći dan zaredom. za redom. za re dom spremni!
ono kako sad beše, za vikend dve vožnje, 
ponedeljak opet vožnja i rad sa majstorima,
utorak trčanje 22km i rad na krovu,

HEJ DŽO, JESI DEAKTIVIRO FEJS, JESI LI, DŽO?
JE LI DŽO, ČUH DA SI GA ODJEBO, ZAŠTO BRE ČOVEČE? 

sreda trčanje 21km i tovarenje šuta na kamion...
četvrtak (danas) je nekakav crkveni praznik,
tako da majstori uopšte nisu ni dolazili.
naši ljudi su vrlo religiozni kad je nerad u pitanju :-)
ostavili mi dvorište razvaljeno kao stonske zidine,
i u svemu tome vide neku božiju volju, da, baš tako...

DA DEAKTIVIRO SAM GA, SAHRANIO SAM GA,
TRAĆIO MI JE ŽIVOT, TROŠIO MI GA JE NA NEZNANCE.

tako sam dakle(m) nakon prvih 22km po malo brda
(koja su doduše bila kamenite podloge, ali gledaj stvari
po-zi-tiv-no, na seoskim makadamima bar nema gužve)
juče otrčao 21km po asfaltu (uglavnom), ali sa 300m uspona.
e sad, taj krug sam uvek trčao kako JAK tempo,
a juče sam ga kao tempić, jer sam bio premoren.
trčao sam ga u poluvremenu, između dve seanse (pravi izraz?)
tovarenja šuta na kamion, dakle najteži mogući fizički rad.
normalno, krug od 13.7 km (plus 7.2 km do tamo i nazad)
sam pretrčao za 1h01', a kada mažem to bude ispod 55',
jer sam ga mlatio prosekom od 4'/km... a juče 4'29''/km.
cena umora, protiv toga nema leka, nažalost :-/
kako bilo, total 1h39', dakle profil Plitvičkog Maratona
sam otrčao brzinom za rezultat 3h18', mrtav umoran...

HEJ DŽO, ŠTA ĆEŠ SAD, GDE ĆEŠ SAD DRUŽE MOJ?
KAKO ĆEŠ BEZ FEJSA DŽO, DOĐAVOLA, KAKO ĆEŠ?

i jutros odemo biciklama ka planinama, 2.5 sata,
posle toga u kupovinu, pa opet, pa opet, čisto da 
iskoristimo dan kada ne dolaze majstori.
jedino što nam je auto bio zatrpan, pa je, da bi ga dofurali 
do ulice, trebalo pomeriti mešalicu za beton, neke palete,
i još pola tone slične mehanizacije.
kao neradan je dan (po crkvi) a ja se preznojih radeći 
tako neke stvari koje nisu "rad" ali su "usputna delatnost".
čitaj - život. 
jer život je po svojoj prirodi rad, za sve zdrave ljude. 
zna li to onaj gore?
 
IDEM NEGDE KA MEKSIKU, GDE ME NIKO NEĆE NAĆI,
GRABIM DOLE KA JUGU, GDE ĆU BITI SLOBODAN.

posle svega toga je dolazio majstor koji će da uradi fasadu,
da pregleda, izračuna, izbaci cifru, mislim, koliko cifri...
i posle toga odem da trčim, žurim na posao, dakle juriš.
NISAM STIGAO da razmišljam koliko sam umoran.
popio red bull-činu, zavario onaj moj "brzi krug" od 11km,
sa idejom da ako ga relativno odmoran trčim za 44',
ako ga podivljao spičim za 42 ili 43', a polu-umoran za 46',
dakle znam šta mi je suđeno za danas. (46', na jedvite jade)
no ispade ipak za 45', uopšte ne znam kako ni zašto.
eto, nisu me boleli ni listovi, dupe jeste ali na to sam navikao,
nisam ni umirao ni dahtao, eto, trčao i otrčao.
dakle šanse su 90% da u Koceljevi otrčim polutku, za 3 dana.

utorak, 25. rujna 2012.

'volko evra, 'nolko evra...

više sam pukao od ovih majstora, sve nešto u dnevnicama,
sve nešto kao da svaki dan trče ultramaraton kroz saharu!?
kolko košta da se od ove šupe koja se ionako urušava, 
da se od nje sruše krov i dva zida, da se tu nadogradi gredica,
da se gore digne nešto crepa kojeg već imam, 
da se to sve utegne, poturi se neka lamperija, ofarba,
treba jedna greda da nosi ćošak koji visi sam za sebe, 
i kad mi reče čovek 1200 evra e kad nisam pao u nesvest.
a kolko bi to bilo da ja srušim krov i da ja uradim... šta?
šta ima, ajde ti reci, što ja mogu tu da uradim,
on kaže - možeš da olupaš malter sa spoljnjeg zida, 
ja rekoh - ok. 
i dok su oni pili peto ili šesto pivo, ja se popeo na krov,
leteo je salonit i grede kao da je neka eksplozija,
minimum nuklearna a možda i ona još gora (teoretski),
i nakon toga obišao oko kuće, 
dok me je kuče od komšinice svo vreme lizalo po listovima
(kao da je znalo da sam nešto pre toga pretrčao 22km)
ja olupam gro maltera, vratim se u dvorište,
naravno njih zateknem gde sam ih i ostavio,
to jest jedan je otišao kući, pa smo popili i njegovo pivo :-)
to je njima bilo 7-mo ili 8-mo a meni drugo, ok...
nakon toga oni otišli kući, ja opet otišao iza kuće,
opet sa kučetom jedan-na-jedan no ovaj put sam se 
popeo na merdevine pa nije mogla da me dohvati,
inače bi me neumorno lizala i grebala još sat vremena :-)
nastavio sa olupavanjem maltera, dovršio do kraja,
svo vreme mi neki žbun vršio masažu levog bubrega,
nemam pojma kako će oni to izmalterisati,
mislim KROZ taj žbun, no rekoše da će moći (???).
i tako su oni videli da su se zajebali, 
jedno su majstori a drugo su sportisti, tek kako bilo,
ja sam za pola dana (a nakon trčanja od 22km)
uštedeo 240 evra, jer je toliko Glavni Majstor rekao da 
koštaju te radnje koje sam ja uradio, da pojeftinim sebi trošak.
to jest, ostalo je da nakon svih radova sâm prefarbam
te grede i lamperije koje će ostati ispod crepa,
u tom letnjikovcu, a to mi je stvarno par sat igre, 
nikakav rad ili nedajbože teško fizikalisanje kao ovo danas.
sad, u svom tom ludilu (volim te kad pišeš, reče Đoni)
detalji trčanja zaista nisu tako važni,
važno je da sam se okupao i sprao sa sebe sav onaj malter, 
u trenutku sam pomislio da ću noćas spavati zabetoniran,
ispod debelog sloja prašine preko celog mog malenog organizma :-)
i tako, ništa, boleli me listovi, premalo sam letos trčao :-(
ja se nadao da odem u Koceljevu na maraton,
da otrčim svoju prvu dužinu nakon godinu i po,
no kako stoje stvari, čeka me još previše posla do kraja tjedna,
pa da su premale šanse da ću moći da se u to upustim.
u stvari mi je žao.
vidim da će mi proći još jedna jesen, i sa njom poslednja šansa,
da nešto uradim u atletskoj 2012-toj :-(
a šta ćeš, kupio kuću, celu je renovirao, sve sredio,
juče sam čak skovao kućicu za pse (prva se uselila Lovaćuša)
kao generalnu probu za ispit da li umem da napravim Kuću :-)
šteta da ovo nije fejsbuk, jer sad bih stavio i sliku,
pa bi rulja anonimaca mogla da u tome uživa... jbg

ponedjeljak, 24. rujna 2012.

vesti, rezultati

za one radoznale, ali koji ne znaju italijanski...
"maratona" znate šta je
"mezza" se misli na polumaraton
brojevi su svima jasni, a verovatno i imena i prezimena...
"donne" su žene :-) 
još samo neko da mi kaže koji je to srbijanac koji je pobedio 
polumaraton u temišvaru sa 1h05... nikad čuo za to ime.
možda živi u rumuniji ali se deklarisao kao srbin, mislim, manjina?

Il keniano Wilson Kipsang Kiprotich vince la Great North Run, la mezza di Newcastle-South Shields, in 59:06 (quinto tempo stagionale) sul connazionale Micah Kogo, secondo in 59:07, e sull’etiope Imane Merga, al debutto sulla distanza, terzo in 59:56. La gara si è decisa a 50 metri dal traguardo con il sorpasso di Kipsang, il bronzo olimpico di maratona, e Kogo sull’etiope, con Kogo battuto nella volata a due. Quarto Michael Kigen in 1:00:18 sull’altro keniano Emmanuel Bett, fresco primatista sui 10000 su pista a Bruxelles, quinto in 1:00:56. Sesto, primo europeo, il britannico Christopher Thompson in 1:01:00. 
In campo femminile esordio vincente per l’etiope Tirunesh Dibaba, oro sui 10000 e bronzo sui 5000 a Londra, che si afferma in 1:07:35 sulla connazionale Edna Kiplagat, seconda in 1:07:41, e sulla etiope Tiki Gelana, oro a Londra sulla maratona, terza in 1:07:48. Quarta, prima europea, la lettone Jelena Prokopcuka in 1:08:09, a lungo in testa della gara femminile, sulla britannica Joanne Pavey, quinta in 1:09:20.Tirunesh Dibaba ha dichiarato a fine gara di voler correre una maratona, magari nella prossima stagione. Quarantamila i partecipanti iniziali a questa manifestazione targata IAAF Gold Label Road Race, disputata in una giornata dal clima ideale.

Il keniano Stanley Biwott vince la Philadelphia Rock´n´Roll Half Marathon in 1:00:02 sul ventenne connazionale Paul Lonyangat, secondo in 1:00:42, e sullo statunitense Dathan Ritzenhein, terzo in 1:00:56. Quarto il marocchino El Hassan El Abbassi in 1:01:15 sull’altro keniano Eric Chichir, quinto in 1:02:31. 
Tra le donne vince la keniana Sharon Cherop in 1:07:20, quinto tempo stagionale, sull'etiope Mare Dibaba, seconda in 1:07:43, e sull'altra keniana Jemima Jelagat, terza in 1:08:38. Quarta ancora una keniana, Lineth Chepkirui, in 1:11:16, sulla giapponese Kaori Yoshida, quinta in 1:12:16. Da segnalare i forfait dell’ultimo istante dell’olimpionica Meseret Defar e di Firehiwot Dado, vincitrice dell'ultima New York Marathon.

Podio interamente keniano nella Sport Zone Half Marathon Oporto (Portogallo) con vittoria di Benson Barus in 1:01:44 su Bernard Kituri, (alla prima gara fuori dell'Africa), secondo in 1:01:57, ed Evans Lagat, terzo in 1:01:59. Quarto l’etiope Abrha Adhina Gebretsadik in 1:02:36 sull’altro keniano Stephen Kibiwott, quinto in 1:02:41. La 31enne keniana Alice Kemunto Mogire è la prima donna in 1:10:23 sull’etiope Ehitu Kiros Reda, seconda in 1:11:59, e sulla portoghese Leonor Carneiro, terza in 1:13:33. 

Il keniano Henry Kiplagat vince la mezza maratona di Ústí nad Labem (Repubblica Ceka) in 1:01:26 sull’etiope Adugna Tekele, secondo in 1:03:38, e sul connazionale Boniface Kirui, terzo in 1:04:10. Quarto il giapponese Yoshinori Oda in 1:04:18 sul keniano John Kiprotich, quinto in 1:04:48. 
Tra le donne vince l'etiope Betelhem Moges in 1:11:51 sulla connazionale Tadelech Bekele, seconda in 1:12:01, e sulla keniana Pamela Lisoreng, terza in 1:13:13. Quarta l’ucraina Olga Kotovska in 1:15:07 sulla connazionale Yulia Ruban, quinta in 1:15:30. Sulla 10 km vincono Tomas Fliedr in 37:35 e Petra Dvorakova in 40:33. 

Il 25enne giapponese Yuki Kawauchi vince la Blackmore's Sydney Running Festival Marathon (Australia) in 2:11:52, nuovo record del percorso, sui keniani Felix Kandie, secondo in 2:16:12, e Joel Kiprimo Kemboi, terzo in 2:18:34. Quarto l’altro giapponese Kazuya Ishida in 2:23:12 sull’ustraliano Lee Troop, quinto in 2:24:19. 
In campo femminile s’impone la giapponese Mitsuko Hirose in 2:48:49 sulla connazionale Yukie Tamura, seconda in 2:52:33, e sulla keniana Risper Kimaiyo, terza in 2:54:04. 

Il primatista USA di mezza maratona Ryan Hall ha rinunciato alla prossima maratona di New York per infortunio. 

La Stockholm Half Marathon (Svezia) è vinta da Idris Haben in 1:05:57 su Adil Bouafif, secondo in 1:07:15, e da David Nilsson, terzo in 1:08:11. 
Isabellah Andersson è la prima donna in 1:14:48 su Frida Lunden, seconda in 1:17:16, e Maria Soderstrom, terzo in 1:17:26. 

La Timisoara Half Marathon (Romania) è vinta dal serbo Ivan Mikeljin in 1:05:28 sui romeni Cristian Prasneac, secondo in 1:06:06, e Catalin Miclaus, terzo in 1:11:44. Quinto l’italiano Gianluigi Franceschini in 1:16:35. 
Tra le donne s’impone la romena Silke Kilzer in 1:29:14 sulle connazionali Silvia Banda, seconda in 1:30:39, e Daniela Torok, terza in 1:33:42. Sulla 10 km s’impongono Andrei Leanca in 32:19 e Larisa Gancea in 43:55. 

Nella 15^ mezza maratona di Wachau, in Austria, s’impone il keniano Robert Langat in 1:01:05 (pb) sui connazionali Benson Oloisunga, secondo in 1:01:07, e Daniel Kinyua Wanjiru, terzo in 1:01:19. Quarto l’altro keniano Josphat-Bett Kipkoech in 1:01:34 sull’austriaco Enock Mitei, quinto in 1:02:21. 
Tra le donne vince la keniana Magdalene Mukunzi in 1:10:26 sulle connazionali Josephine Chepkoech, seconda in 1:11:07, e Jane Muia, terza in 1:12:36. 
La Maratona è vinta dal tedesco Tobias Sauter in 2:28:44 sugli austriaci Wolfgang Wallner, secondo in 2:31:21, e su Lukas Maukner, terzo in 2:41:48. 
Podio austriaco tra le donne: vince Gertraud Schneitl in 3:14:58 su Veronika Limberger, secondain 3:16:12, e Elisabeth Reiter, terza in 3:20:30. 

La Wroclaw Marathon, in Polonia, è vinta dal 28enne keniano Edwin Kirui in 2:15:33 sui connazionali Julius Kipkorir, secondo in 2:15:54, e Joel Kosgei Komen, terzo in 2:16:29. 
Tra le donne vince la polacca Marta Szenk in 2:49:03 su Hadas Moser, seconda in 2:50:28, e su Agnieszka Pietsch Fulbieszewska, terza in 2:53:44. 

La 9^ UAP Ndakaini Half Marathon (Kenia) è vinta da Nicholas Kipkemboi in 1:04:41 su Peter Kimeu, secondo in 1:06:41, e Vincent Cheruiyot, terzo in 1:06.47. 
Christine Chepkemei è la prima donna in 1:17:02 su Gladys Chemweno, seconda in 1:17.26, e Agnes Jepkosgei, terza in 1:18.60. 3000 i partecipanti. 
La 10 km è vinta da Peter Mateelong (fratello di Richard) in 30:21.98 su Bernard Mureithi (32:55.40) e Kiplimo Mitei (33:23.56). Pascacia Chepkorir è la prima donna in 38:34.22 su Beatrice Cherop (39:56.70) e Pauline Wanjiku (40:39.00). 

Kenneth Kipkemoi vince il cross di Eldoret (12 km) in 35:45.3 su Daniel Kipkemei (36:08.4) e Stephen Kiprotich (36:13.5). 
In campo femminile s’impone Farida Chelanga in 27:27.3 su Beatrice Jepkemoi (27:40.4) e Pricilah Lorchima (27:42.5). 

La 24^ Semi-marathon di Marcq en Baroeul (Francia) è vinta dal keniano Just Moranga in 1:02:55 su Titus Komen (1:03:10) e Abdelhadi El Hachimi (1:03:43). 
Kenia anche al femminile con successo di Leonidah Mosop in 1:15:57 sulla connazionale Stella Barsosio (1:18:13) e sulla francese Lucie Jasmin (1:20:56). 

La Dublin Half Marathon è vinta da Joe Mc Alister in 1:10:08 su Frank Quinlan (1:12:28) e Eoin Brennan (1:13:15). 
Elish Kelly è la prima donna in 1:18:12 su Niamh Devlin (1:19:14) e Adrienne Jordan (1:19:48). 6315 i finisher. 

Il 29enne Brian Dumm, dopo quella del 2010, coglie la sua seconda vittoria nella Air Force Marathon di Dayton (Ohio, Usa) in 2:28:58 su Andrew Timmins, secondo in 2:33:36, e su James Beyer, terzo in 2:37:45. 
La 29enne Heidi Hamilton vince la gara femminile in 3:01:09 su Katie Kay, seconda in 3:05:26, e Taylor Vroman, terza in 3:10:43. 3297 i finisher. 

Il 31enne Allen Wagner vince la Maui Marathon di Lahaina (Hawaii, Usa) in 2:43:33 su Josh Myers, secondo in 2:46:49, e sul giapponese Takatoshi Sato, terzo in 2:49:10. 
Tra le donne vince la 45enne Verity Breen in 3:04:08 sulle giapponesi Mariko Morita, seconda in 3:16:05, e Toshie Kawatsu, terza in 3:21:01. 775 gli arrivati. 
Vittoria assoluta nella mezza per Magdalena Boulet in 1:16:53; primo uomo è Tommy Boles in 1:17:35. 

Jake Krong è il vincitore della Top of Utah Marathon di Logan (Utah, Usa) in 2:22:12 su Jimmy Grant, secondo in 2:29:35, e Jonathan Kotter, terzo in 2:31:05. 
Cynthia Fowler, già vincitrice nel 2006, s’impone tra le donne in 2:45:51 su Janae Richardson, seconda in 2:49:29, e Allie Scott, qui vincitrice nel 2008, 2010 e 2011, terza in 2:53:40. 1517 i classificati. 

Dopo aver vinto nel 2006, il 35enne Mike Aldrink torna ad affermarsi nella Erie Marathon at Presque Isle (Pennsylvania, Usa) in 2:30:26 precedendo AJ Kelly, secondo in 2:34:59, e Jake Gillette, terzo in 2:39:34. 
In campo femminile s’impone la 35enne Angie Fiese in 3:04:10 su Traci Falbo, seconda in 3:10:43, e Katie Kuttenkuler, terza in 3:13:11. 669 i finisher. 

Quattordicesimo successo stagionale sulla distanza per il 29enne Justin Gillette che vince la Fox Valley Marathon di St. Charles (Illinois, Usa) in 2:31:34. Gregory Maves è secondo in 2:41:52 su Steve Nusser, terzo in 2:49:36. 
La 27enne Vanessa Meneses è la prima donna a tagliare il traguardo in 3:03:46 su Hailey Krzyston, seconda in 3:14:58, e Samantha Vander Heyden, terza in 3:15:41. 1062 gli arrivati. 

Eric Strabel è il vincitore della Equinox Marathon di Fairbanks (Alaska, Usa) in 2:45:16 su Matias Saari (per tre volte vincitore nel 2007, 2009 e 2010), secondo in 2:51:29, e David Dyer, terzo in 2:57:35. 
Vittoria rosa per Emily Routon in 3:25:40 su Melissa Lewis, seconda in 3:26:59, e Bonnie Axman, terza in 3:27:55. 647 i classificati. 

Il 32enne Chad Wallin vince la Bismarck Marathon (North Dakota, Usa) in 2:43:32 su Jeffery Steen, secondo in 2:57:34, e Mark Hager, terzo in 3:01:44. 
In campo femminile s’impone la 49enne Bernie Belzer (già vincitrice nel 2008) in 3:33:57 su Katie Anderson, seconda in 3:39:27, e Michele Berry Godsey, terza in 3:46:43. 158 i finisher. 

Vittoria per il 32enne Alan King nella Montana Governor's Cup Marathon di Billings (Montana, Usa) in 2:39:31 su Andy Garza, secondo in 2:58:36, e Brian Paske, terzo in 3:00:43. 
Tra le donne si afferma la 19enne Bekah Kirtley in 3:19:27 su Maria Cunanan, seconda in 3:28:37, e Niki Marancik, terza in 3:39:41. 159 gli arrivati. 

Il 36enne Zach Miller vince la Two Bear Marathon di Whitefish (Montana, Usa) in 3:22:42 seguito da Austin Allen, secondo in 3:26:13 e Russell Paul Skelton, terzo in 3:29:54. La 36enne Rae Vanspoore vince tra le donne in 4:01:49 su Katie Gibson, vincitrice nel 2010, seconda in 4:04:21, e Wendy Wood, terza in 4:07:13. 103 i classificati.
Nic Weber vince la North Face Endurance Challenge di Madison (Wisconsin, Usa) in 3:06:21 su Eric O'Brien, secondo in 3:13:51, e Scot Van Asten, terzo in 3:15:54. Joanna Masloski vince la gara delle donne in 3:49:44 su Erin Mullan-Towns, seconda in 3:58:55, e Kristin Hunt, terza in 4:09:36. 177 i finisher.
Gary Krugger vince la Autumn Color Run marathon di Buena Vista (Colorado, Usa) in 3:04:33 staccando Ryan Denison, secondo in 3:48:46, e Heather Jossi, prima donna, terza assoluta in 3:49:24. Terzo uomo è Joshua Shaver in 3:49:33. Caitlin Muldoon, seconda in 4:00:14, e Cory Hibbard, terza in 4:25:03, completano il podio femminile. 27 gli arrivati. 

Il 24enne Alfred Anzalone vince la 1^ Wabash Trace Nature Trail Marathon di Shenandoah (Iowa, Usa) in 3:08:38 su Keith Straw, secondo in 3:21:25, e Jade Allen, terzo in 3:21:37. 
La 26enne Erica Lensink è la prima donna in 3:38:31 su Alyssa Saline, seconda in 3:46:30, e Linda Sorensen, terza in 3:52:52. 

Holly Rush è la prima donna e la vincitrice assoluta della Farnham Pilgrim's Marathon (Gran Bretagna) in 3:07:03 su David Ross, secondo e primo uomo, in 3:12:31, e Steve Low, terzo e secondo uomo, in 3:16:52. Quarta assoluta, seconda donna, è Sarah Hill in 3:19:17 su Ian Carley, quinto e terzo uomo, 3:19:19. Lucy Clayton completa il podio femminile in 3:39:13. 

Iain Macdonald vince la Lydiard Legend Marathon di Auckland (Nuova Zelanda) in 2:37:14 su Jono Jackson, secondo in 2:46:45, e Daniel Maxwell, terzo in 3:00:12. 
Lesley Turner Hall è la prima donna in 3:19:07 davanti a Jo Bannister, seconda in 3:36:16, e Stacey Chait, terza in 3:39:12. 291 i finisher. 

La Gourmet Marathon Saarbrucken (Germania) è vinta da Dietmar Bier in 2:36:43 su Markus Gerber, secondo in 2:44:04, e Stefan Gaub, terzo in 2:52:07. 
Sarah Fladung è la prima donna in 3:20:31 su Nelli Zentowski, seconda in 3:28:41, e sulla francese Nathalie Quesnot, terza in 3:30:07. 158 gli arrivati. 
 L’ucraino Ivan Babaryka vince la mezza in 1:05:40 sul georgiano Boris Ogurtsov, secondo in 1:08:59, e Matthias Muller, terzo in 1:16:36. 
La russa Olga Dubovskaya è la prima donna in 1:16:33 sulla keniana Jedidah Karungu, seconda in 1:17:38, e Julia Brengel-Keck, terza in 1:22:17. 977 i classificati. 

Il keniano Isaac Cheruiyot vince la 13^ KSK Küstenmarathon di Otterndorf (Germania) in 2:23:08 sul connazionale Charles Cheruiyot, secondo in 2:23:10, e sulla 29enne Lilian Koech, terza assoluta e prima donna in 2:53:57. Quarto, terzo uomo, Uwe Heinrich in 3:18:46. Birgit Grewe, seconda in 3:38:28, e Mirja Freese, terza in 4:19:42, completano il podio femminile. 
Nella mezza s’impone il keniano John Kipsang Lotiang in 1:02:54 sui connazionale David Wanjohi, secondo in 1:04:50, e Dickson Kurui, terzo in 1:06:36. 
Seguono le prime tre donne: la keniana Gladys Kiprotich è quarta in 1:17:04 sulla connazionale Sheila Kiplagat, quinta in 1:17:19, e sull’etiope Abiyot Deme, sesta in 1:17:24. 

L’8^ Einstein Marathon Ulm (Germania) è vinta da Richard Schumacher in 2:32:38 su Jurgen Austin-Kerl, secondo in 2:37:52, e Alexander J. Schwarz, terzo in 2:37:52. 
Heidrun Besler è la prima donna in 2:59:16 su Anja Jakob, seconda in 3:07:19, e Branka Hajek, terza in 3:16:14. 659 i finisher. 
Ben Masai vince la mezza in 1:11:10 sulla keniana Ednah Kimaiyo, seconda assoluta e prima donna in 1:11:53, e su Patrick Hilpert, terzo in 1:13:09. Quarto, terzo uomo, è Rainer Schniertshauer in 1:13:13. Giduanna Ricotta, seconda in 1:20:06, e Petra Stockmann, terza in 1:24:18, completano il podio femminile. 

La 17^ Drei Talsperren Marathon Eibenstock (Germania) è vinta da Holger Zander in 2:46:14 su Thomas Ungethum, secondo in 2:59:31, e Eckhard Fries, terzo in 3:00:26. 
Madeleine Lorenz è la prima donna in 3:30:11 su Simone Rontzsch (3:48:31) e Antje Spillecke (3:53:23). 
Andre Fischer in 1:18:36 e Anne Berthold in 1:28:10 vincono la mezza. 

La 6^ Drautal Kirchen Marathon (Austria), in quattro giri, è vinta dall’austriaco Christian Kresnik in 2:24:56 sui connazionali Manfred Neudorfer (3:04:23) e Markus Boheim (313:58). 21 i finisher, tutti uomini. 
Nella mezza vince l’austriaco Johannes Krall in 1:22:53 sui connazionali Paul Matthews (1:23:14) e Manfred Wundara ( 1:23:38). 
La francese Sylvie Tramoy è la prima donna in 1:25:20 su Alison Matthews (1:40:08) e Julia Krall (1:42:32). 56 i finisher. 

La Seenland Marathon (Germania) è vinta da Kay-Uwe Muller in 2:36:25 su Marco Diehl, secondo in 2:43:06, e Stefan Zah, terzo in 2:50:39. 
Regina Blatz è la prima donna in 3:19:13 su Gine Enenkel, seconda in 3:26:42, ed Anna Roth, terza in 3:29:02. 
Christian Strauch vince la mezza in 1:09:25 su Andreas StraBner (1:11:58) e Dominik Mages (1:11:59). 
Theresa Wild è la prima donna in 1:28:50 su Sandra Sporl (1:33:10) e Beate Speiser (1:34:33). 

Il Campeonato de Espana Milla en Ruta Absoluto y Veterano disputato a O Barco de Valdeorras (Ourense) è vinto da Victor Riobo Villanueva in 4:23 su Alberto Sabado Sanz (sempre 4:23) e Marcos Peon Azcano (4:24). 
Solange Andreia Pereira Da Ponte è la prima donna in 4:58 su Khadija Rahmouni El Alami (5:04) e Marisa Casanueva Cabrero (5:06). 

La 24^ Media Maraton Ciudad de Valladolid (Spagna) è vinta dal keniano Hillary Kipkogei Yego in 1:04:46 sul connazionale James Kibitok Moiben, secondo in 1:07:12, e sul marocchino Mohemed Boucetta, terzo in 1:07:15. 
La keniana Sarah Kerubo è la prima donna in 1:14:57 su Tamara Sanfabio Rodriguez, seconda in 1:19:46, e Eva Maria Jobas Abad, terza in 1:27:45. 1405 i finisher. 

La 4^ River Park Night Run di Bratislava – Slovacchia - (9 km) è vinta dal triatleta Richard Varga in 27:33 su Juraj Vitko (28:07) e Josef Urban (28:43). 
Lucia Janeckova è la prima donna in 32:28 sulla maratoneta Katarina Beresova (32:34) e Lubomira Manikova (33:27). 3535 i partecipanti. 

Nel 12° Front Street Mile, legato alla Maui Marathon, vince David Torrence in 3:59 su Will Leer (4:01) e James Pearson (4:38). 
Chelsea Reilly vince tra le donne in 4:32, nuovo record del percorso, su Sara Hall (4:42) e su Magdalena Lewy Boulet (4:43). Quest’ultima è l’allenatrice della Hall. 

petak, 21. rujna 2012.

kratka dužina :-)

pre dosta godina sam morao da razjašnjavam neke nesporazume oko pojma Dužina, jer su razni ljudi to različito koristili i tumačili. maratonci su Dužinom nazivali treninge od 2 sata pa nadalje (bar ovi brži sa kojima sam se ja družio i kojima je to podrazumevalo minimum 28km trčanja) a mi smo u klubu sa klincima zvali Dužina sve od 8km pa nadalje :-) ipak deca od 7-8-10 godina koja trče trke od 300m do kilometra, treniraju drukčije i njima je, realno i opravdano, psihički nepodnošljivo da tabanaju u nekom sporom ritmu sat vremena, oni bi da opale juriš i da sednu da se odmaraju. pa smo tako i mi stariji koji smo ih vodili na treninge prihvatili daj izraz Dužina za sve što nisu deonice, 100-tke i 400-tke, ili neke perverzije tipa 2000-1600-1200-800-400. pa smo kasnije sami izmišljali neke nazive za to, npr Ana je često govorila da je napravila "dužinicu" što je značilo da je trčala 10-ak km ritmom koji ona zove ritam Dužine, brzina polu-laganog dugačkog trčanja. onda su se neki smejali kako mi u klubu trčimo Dužine od 10km pa sam ja morao da objašnjavam da "to nije to" nego da samo prihvatamo dečiju terminologiju, tipa kada sestru zoveš Seka, nije ona celom svetu seka nego samo tebi, a opet je tako pred drugima nazivaš. 
tako sam ja danas otrčao Dužinu koja "nije uspela u životu", tj nije nikada postala Prava Dužina. to su oni silni treninzi od 21-22-24-25-26km, koje sam nekad znao da trčim i po nekoliko dana zaredom. da su baš Dužine, nisu, a opet da su kratka trčanja, pa nije ni to... pa sam ih onda zvao Polu-Dužine :-) 
a jutros nisam bio umoran, nego sam bio o-du-zet!!! od onog pešačenja i lomatanja juče po pljusku, i dvosatnog kopanja u blatu. nisam nikoga sahranio, izvolte pročitajte jučerašnji blog, koji vam (btw) ako niste iz mog kraja neće ama baš ništa značiti :-)
i tako oduzet sam na ovoj hladnoći krenuo na trčanje, po starom dobrom receptu "bolje da mi bude toplo na trčanju nego da se na bicikli smrznem ko malina u hladnjači". sa starta me je opalila vetrina i tako sam u hodu (doslovno) smišljao kako da ogranizujem trasu, pa sam se zavukao među brda da bih došao do najudaljenije tačke razmišljajući o usponima i nizbrdicama a ne o vetru, a od pola mi je bio vetar u leđa po ravnjikavom terenu pa sam bio srećan iz nekog drugog razloga, zaboravljajući da su mi noge oduzete... pored mene može da trči neko sa uključenom grejalicom dok završavam zadnjih 10km maratona u Podgorici na 27 stepeni, meni ništa to ne smeta :-) 
upravo mi na razglasu ide cd Sharon Isbin & Friends, i slušam Steve Vai-a kako razvaljuje neki klasični komad, taj mučni kompozitor se sad okreće u grobu ko ventilator, da ne kažem zrakomlat :-)
i tako, samo sam hteo da se pohvalim kako opet nisam ništa uradio, otrčao sam nešto presporo da bi bio Tempo, prekratko da bi bila Dužina, a opet jedino moguće što je moglo sa ovakvim nogama. normalan čovek bi rastrčao 8km i sačekao da se sutra probudi odmoran da bi napravio neki "pravi" trening, no ja sam nestrpljiv da sačekam da mi se život događa sutra, pa bih to radije da uradim danas. 
sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra, a naročito život!
malo zbrkan post, ispričavam se, čekaju me majstori iza kuće da im (nam!) donesem ladno pivo...

četvrtak, 20. rujna 2012.

post-cener

i sad, kako to teče život nakon nekog PEAK-a???
pa obično, noting spešl.
taj cener je upao par dana pred zahlađenje,
i iako je bio par sati nakon tempić-vožnje od 2h40',
nije me sledećeg jutra toliko umorio, 
pa smo sutradan odvezli 107km po jako komplikovanom terenu.
to jest ujutru je bio 7km treking, pa tek onda tih 107.
"sto nula sedam", kako bi rekao Hendrik :-)
i jutro nakon toga smo išli u planine bajkovima,
još 2.5 sata prohladnog goredoliranja...
i popodne mi neki đavo nije dao mira.
(a gde to postoji drukčiji đavo, koji ti daje mira???)
i sednem na pony biciklu, i odem 3km uz reku Gradac.
svežem je kod mostića i krenem na trčanje, trčkaranje.
500m ravnjikavo i onda zakucavanje 20%,
koraci kratki kao kod mrava, eventualno kornjače.
ali trčim, ja na treningu uvek trčim, bez obzira na nagib.
dalje uzanom stazicom prečka na makadam, 
i do prevoja iznad manastira po kamenjaru i zemlji,
zatim tehnički spust (čitaj kamenje ko pesnice)
od nekih kilometar i malko, pa preko mosta...
ne običnog mosta, nego železničkog, opet kamenje.
i 50m pred silazak čujem voz u tunelu prema kojem idem,
ubrzavam, finiširam, sprintam, i u zadnji čas...
on taman iz tunela i još mi svira, ja naglavačke nizbrdo,
i ispred tunela malom stazicom prema planinarskoj stazi,
no toliko često tuda idem da mi markacije baš i ne trebaju.
nisam ja Murinjo, da moram po oznakama od kuhinje do wc-a :-)
malo dole pa gore pa dole pa kreće ono glavno GOREEEEE!
od reke ka selu Brangović (čudnog li imena, nikad shvatio)
stazom, makadamom, kamenjarom, nazovi ga kako god.
negde oko pola dramatično potseća na Horvatove Stube
i dođem na vrh, pogledam iza sebe, bajka
vidi se klisura reke, vijuga usečena pruga, i ne odolim.
zaustavim štopericu na vrhu, i sednem na kamen.
gledao sam predeo 3-4 minuta i uživao, totalna nirvana
ako ostanem duže od 5' ugasiće mi se Polar (štoperica),
tako da sam se samo malo obrisao od znoja, i produžio dalje
ne pamtim kada sam ovako na trčanju stao, zastao,
niti mi to obično padne na pamet.
ali od zimus nisam ovuda prolazio, i tako sam se uželeo...
volim taj pogled, to mesto, kao neku dragu osobu.
prosto to mesto ima neki identitet, ličnu kartu.
i svaki put kad se sretnemo, potapšao bih ga po ramenu.
povratak je bio još traumatičniji jer sam odabrao makadame,
i dok sam se spustio do Konjičkog Kluba već sam bio umoran,
a tek mi je sledilo 500m preskakanja korenja pored reke.
to je KAO staza, no za hodanje i pomozi bože, ali za trčanje...
još 500m po normalnom makadamu, i kilometar asfalta do bicikle,
i to je bio kraj, za 1h22' sam pretrčao, pa uvr' glave 14km.
od čega 7km takvog terena da moraš svo vreme da piljiš u zemlju
jedan pogled u stranu i ode skočni zglob ili pedalj^2 kože
a sve to na nogama kojima se nije ni hodalo, a kamoli trčalo
tako da, čestitam im na preživljavanju, baš me poslužiše...
dolazim kući i pali mi se lampica/sijalica u glavi
pa ja sam retard totalni, za sutra (tj danas) je najavljena kiša!!!
šta sam koji đavo trčao "dan unapred"?
trebao sam to da ostavim za sutra (tj danas)!
i tako je svanulo i danas, sa maksimalnom 12 stepeni, i kišom.
šta bi ludak smislio za takav dan?
uzeo sam kamperski sklopivi ašovčić, stavio ga u ranac,
obukao šuškavac, i otišao železničkom prugom 
do istog onog mesta, gde me je poterao voz naglavačke.
odatle sam skrenuo levo na planinarsku stazu, 
izvadio ašovčić, namontirao ga pod uglom 90° kao motiku,
bolje rečeno "motičicu" (mala motika), i počeo uređenje staze.
obzirom da je tu nekih 200m zemljani sipar, odron, nagib,
koji će zimus nakon snega da se pretvori u nemoguć prolaz,
ja sam polako i strpljivo ukopao stazu celom dužinom,
i to bogme celom dužinom bar 20cm široku.
obzirom da je padala kiša, treba li reći kako sam izgledao?
kako su mi izgledale patike (doduše za off-road, NB)
a da ne pominjem majicu duks i šuškavac, sve natopljeno,
kao da sam kopao dole u reci a ne gore u šumi...
povratak opet železničkom prugom, 
gledaj stvari pozitivno, bar u tunelima ne pada kiša...
jesu mi se istrošile baterije u lampi koju sam skinuo sa bicikle,
pa sam poslednjih 3-4 tunela bauljao kao slepac,
no to je taman bio onaj šlag na torti, bez kojeg je torta,
pa, ništa više od obične buhtle, eventualno fritaje.
pofezne, što bi reko onaj bosanac u filmu sa brankom katić.
eto kao je izgledao moj "dan odmora"
pet sati kombinovanog pešačenja prugom i plan. stazom,
sa dva sata unutar toga teškog kopanja i riljanja u blatu.
ali bar će zimus moći lakše da se prođe tuda, 
čak sam ispod pruge prema manastiru napravio nekoliko stepenika,
jer inače se na dupetu sklizaš po snegu tih 10m, 
i svaki put rizikuješ da se ne uhvatiš za prvo drvo, 
nego da proletiš još 50m visinske razlike, direktno u ledenu reku.
taj nagib je pak tričavih, koliko je to posto, 
ako se spustiš 50m visine na samo 10m daljine???
kako bilo, izgleda jezivo ako nemaš za šta da se uhvatiš :-)
još ne rekoh da je u onih 107km trkačkom upalo 3km makadama,
mislim, nisam nikad u životu to radio,
kad krenem na makadam ja uzmem mtb a čak i tad nisam OK,
jer na bajku imam slick gume pa mi dupe šeta po kamenju kao buva.
a da ne pričam kako je izgledalo 3km po prašnjavom razdrobljenom putu,
na gumicama bez ijedne šare, glatkim i širokim (uskim) samo 23mm,
i naduvanim na 7 bari. no eto, preživeh i to čudo/glupiranje.
šta li je sledeće?
kažu još 10 dana sunca (uglavnom) i pristojnih temperatura.
malo posao, malo trening, malo sa majstorima,
ova kuća neće biti gotova još 20 dana, vidim ja to :-(
KROV je gotov, ali još puno je ostalo okolo i unutra.
kad prođe septembar, ostaće od mene mrcina, 
koja će samo da kuka da što pre padne sneg, 
pa da može sa vokmenom da pešači 4h dnevno,
da ne vozi i ne trči, da večerima samo leži sa nogama u vis 
i da piše blogove o prethodnom letu, transu, prošlosti.
zapanjujuće malo pišem o budućnosti, čudno zar ne?

ponedjeljak, 17. rujna 2012.

cener

otrčao 10 km ispod 38 minuta, 
nakon jutarnje vožnje od 3h!
koliko bi mogle ove fakin' noge, 
da su slučajno odmorne?
(ako ikad budu, to jest... buahahahahaaa) 

šit, listovi su mi tvrdiiiiiii,
kao da sam ceo maraton istrčao na prstima, 
onak k'o balerina :-)

a popio sam najcrnju crnu kafu pred trening,
i na 2km pred kraj me je dohvatila takva sraćka,
da sam poslednji km ošišao za 3'33'', iz čiste panike.

inače bih garant probio rampu od 38',
makar je na početku plan bio da sve to traje 39'...

naskočio sam na biciklu, vratio se 3km do kuće,
direkt na wc i ššššššššššššššššššššš,
istresao kilo i po nekog crnog šlaga,
i shvatio kako je to cool kad sediš na wc-u,
usput lagano odvezuješ patike, 
skidaš čarape, šorc i majicu natopljene znojem...
idealan tajming, sve uradih odjednom :-)

nedjelja, 16. rujna 2012.

tri za jednog, jedan za tri

dakle trčao sam 3 dana uzastopno, 16+14+15km, i preživeo
- prvih 16km po nežno valovitom asfaltu,
od laganog preko srednjeg do normalnog Tempa
- drugih 14km u tempiću sa malo dodavanja gasa pred kraj,
ovaj put sa dva onako primetnija uspončića i po lošem asfaltu
- trećih 15km po totalno planinskom profilu,
uglavnom po asfaltu, usponi u jakom tempu a ostalo tempić

zanimljivi su proseci: prvog dana mrtav umoran na početku
ali malo živahniji kako je trčanje odmicalo, prosek 4'26''/km
drugog dana polu-umoran i u gel-kayano cokulama, 
po kiši prosek 4'47''/km i opet pred kraj bolji osećaj,
trećeg dana osećaj pred trčanje katastrofalan i malaksao
ali je nakon 300m oštrih uspona ispao isti prosek, 4'46''/km.
trista metara visinske razlike, ne 300m dugačka uzbrdica! :-)))

(zanimljivo je da sam "trećeg dana" otrčao taj brdski krug
u istom smeru kao i sa kolegom blogerom pretprošle zime,
s tim da sam izbacio 2 najteža kilometra po makadamu.
tada smo napravili 5'00''/km prosek na 17km, dakle
2km dužu stazu smo pretrčali za 13 minuta duže vreme.
obzirom da mi juče ne bi bio nikakav problem da dodam
još 2km po makadamu brzinom od 6'30''/km, 
ispada da sam u boljoj formi kada puno manje treniram???)

bol u kuku je prvog dana bio mali, drugog dana srednji, 
trećeg jutra zabrinjavajući, a jutros neznatan 8-/
juče sam gotovo odustao od "probnog polumaratona" u jesen,
a već danas o njemu opet sasvim realno razmišljam.

preciznije, danas razmišljam o Koceljevi, i o oktobru,
a ne razmišljam da DANAS trčim polumaraton!!!!
fala bogu sunčano je i dok još malko otopli
odosmo mi biciklama put Divčibara, da se malo otkravimo.

trčanje vs. jogging

Veki je na sajtu trčanje-rs potegao staro i večno pitanje o razlici između trkača i joggera. Pokušao sam da dam svoje viđenje, mada tu definitivno ne postoji jasna razlika jer to nisu dva matematički gledano razdvojena skupa, nego se podosta i preklapaju jer je dobar deo rekreativaca "ni tamo ni ovamo".

Dakle Vekijevo objašnjenje je ovakvo:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

U suštini trčanje i džoging fizički su isti proces. Stavljaš jednu nogu ispred druge i krećeš se, uglavnom napred, po manje ili više ravnom terenu. Razlika između ovih “discpilina” je više psihološka.

Ako na trčanje idete onako smoreno, sa idejom, idem da uradim ovo trčanje, kako bih mogao da istopim ovo salo oko stamaka, vi u stvari džogirate. Džogirate kada vas neko pita da li trčite, a vi kažete, ma jok, idem na trčanje ali me mrzi, no moram malo da popravim ovu kilažu i kondiciju.

Sa druge strane, trkači i trkačice, vreme koje provode na trčanju jednostavno provode sa pozitivnim stavom i uživajući. Bude tu teških treninga, znoja i bolova, ali vreme u trčanju je specijalno vreme koje ste posvetili sebi – i zato volite to što radite. Možda nešto razmišljate, možda uživate u pogledu i mirisima, možda se radujete osećaju pokreta svog tela. No, to vreme nikako nije nešto “protiv svoje volje” što radite samo zbog toga što vam je lični trener ili lekar rekao i zbog čega se stidite ili bilo kako loše osećate.

Naravno da mnogi trkači (i sam sam bio jedan od njih) kreću sa trčanjem (ups džogingom) da bi smršali. No, džogeri često odustanu i gotovo po pravilu ne trče zimi, ne učestvuju na trkama, ne upoznaju druge ljude – oni jednostavno odrađuju treninge. Nekim, ja bih rekao srećnicima, desi se da u nekom trenutku, da ideju o trčanju šiftuju u glavi i tada postanete trkač ili trkačica i upoznate zašto toliko pričamo o trčanju :))
Test: trčanje vs džoging

Mislim da je dobar test da proverite ko trči, a ko džogira jednostavni pozdrav “Zdravo” i osmeh kada prolazite pored nekog. Ako vam se čovek osmehne i uzvrati on trči, ako vas onako čudno pogleda sa stavom “Idu bre, umirem ovde zbog 500 kalorija, a ti tu zdravo, šta koj moj…”, definitivno je u pitanju neko ko džogira.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ja se pak nisam nipošto složio sa takvom podelom kao udarcem sekirom na pola pa ko levo a ko desno, nego sam dao svoje viđenje, prepisano ispod:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Zanimljivo pitanje!!!

Meni kalorije nisu uopšte pale na pamet kada sam video naslov, a bogme ni "zdravo" test. Bez želje za polemikom, pokušaću da napišem svoje viđenje.

Ne verujem, čak štaviše siguran sam da ti većina najbržih trkača neće otpozdravljati dok rade na Adi hiljadarke po obeleženim oznakama, a gde ćeš od njih "većih" trkača? Naprotiv, kada su na rastrčavanju i ćaskaju međusobno, dakle kada joggiraju, onda je puno verovatnije da će ti otpozdraviti.
Moja podela bi bila otprilike takva da je trkač onaj koji na trčanje ide sa namerom da se popravi, da postane brži, onaj koji zna koliko je pretrčao kilometara.

Jogger je pak onaj koji trči bez takmičarskih ambicija, koji se ne oseća kao trkač, koji trči Adom u kontra smeru na dan trke i nema pojma kakva je to gužva iz suprotnog smera. Neki nose vokmen a neki vode psa, neki će ti se javiti jer su pozitivni i lepo se osećaju na joggingu, a neki su jednostavno namćori i neće ti se javiti.

Btw poznajem i "prave trkače" koje mrzi da rade određene treninge, ali nemaju drugi način da zarade hleba bez motike pa im je taj sat (netto) dnevno još uvek bolji nego 8 sati na bilo kom drugom poslu. E tek takvi znaju da budu nadrndani...

Sećam se kako je jedna frustrirana italijanka na Maratonu u Poreču bodrila sve koji su protrčavali i nakon to sam joj se na 30 stepeni jedva krajičkom usne osmehnuo 3km pred ciljem, uskliknula je svojoj prijateljici "eto vidiš, pa bar mogu da se nasmeše, ne moraju samo da prođu!!!". A bio sam tek 10-ti, dakle ispred mene je prošlo 9 joggera među kojima Zenucchi, Ninković, Čegar... (???)

Tako da ja nikako ne bih uopštavao (generalizovao) podelu u smislu da su trkači nešto dobro i prepuno elana a joggeri nešto smoreno, niti da joggeri češće odustaju od trkača - npr Central Park je prepun joggera koje viđaš 365/365 i po snegu i po kiši.

Lično sam dvostruka ličnost, ima dana kada sam trkač, gledam prolazna vremena, vrtim u glavi kalendar trka, a ima dana kada sam jogger i trčkaram sa idejom da se lepo provedem trčkarajući 5'/km po planinama iznad grada. U danima kada joggiram, često mahnem nekom drugom kolegi joggeru, a u danima kada trčim se nikada prvi ne javljam, fokusiran sam na nešto važnije u tom trenutku, razmišljam o svom osećaju napora, o tehnici trčanja, o vetru, kadenci (broj dvokoraka u minutu) glava mi je puna matematike i proseka...
Eto to je bio pogled iz ugla nekoga ko je u poslednjih 10 godina otprilike pola svojih trčanja doživeo kao treninge a pola kao jogginge, ali ko je usput znao i da pobedi poneku trku, i svaki put je bio srećan dok bira patike pred izlazak, kao i kada ih skida nakon trčanja.

Sale Antić, Valjevo

subota, 15. rujna 2012.

više, slabije, sporije

to je neko zjec-o-limpijsko pravilo evo već treću zimu za redom.
šta je bilo kome problem pretrčati sat i malko danas, 
pa isto toliko sutra, bez nekog iole bitnog zapinjanja?
eto a ja sam juče pretrčao 16km, juče 14km,
i danas već osećam neko blago zatezanje u dupetu.
a napolju je govnjivo vreme tako da ne mogu na biciklu.
znao sam da će leto kad-tad proći, i da će ovo doći.
očekivao sam ga, mada mu se nisam radovao, naravno.
i onda kreću "pregovori" sa intenzitetom, i opet onaj osećaj
da što sporije trčim to mi mišići rade na nepovoljniji način,
u smislu da me taj kuk-loža-dupe puno više boli 
nakon sporog, nego nakog brzog trčanja.
kad sam 5 dana na bicikli, odmoran sam za trčanje,
uzmem neke lagane patike i unutar sat vremena
namažem kakav hoćeš tempo, i to je to, ništa ne boli.
kada vreme nije za biciklu, krenu pešačenja i trčkaranja,
nakon 3-4 sata na bicikli (u proseku), sat trčanja je "ništa",
i ostavlja neki bedni, neispunjeni osećaj u duši.
a sat i po već ne možeš u jakom tempu, pa iz dana u dan.
i onda usporim, uzmem neke debele patike, sve se otegne,
i više ne znam da li me boli od dužine, sporoće, loših patika.
klasična situacija kada maratonci "okrivljuju" određene
patike za problem, a problem je kombinovan jer kada trče 
umorni, ili na rubu povrede, onda uvek uzmu neke stare patike
"jer nije trka, pa da na joggingu nosim ravne patike za trku"
i na kraju okrive baš patike i kažu 
"uvek me bolelo nakon trčanja u njima!" :-)
no to što sam ja svestan većine od tih sitnih niti koje čine celinu,
ne znači da mogu da izbegnem tu paukovu mrežu.
jedino da odem sad u kaliforniju i da nastavim kao i letos,
5 dana bicikle 1 dan trčanja i tako u nedogled...
sutra nije u izgledu puno stabilnije vreme pa ćemo
gotovo sigurno opet na pešačenje, dakle danas je dan za trk.
šta da smislim, pojma nemam naročito jer sam celo pre podne
bio sa majstorima, od oružja koristio testeru i metlu
(ne znaš koje je ubojitije) no bar sam obavio dosta posla.
no zato me sad u dupetu boli duplo više nego jutros,
a jutros me je bolelo duplo više nego juče ujutru.
naravno svi planovi o jesenjem polumaratonu se otapaju,
vraćam se u režim preživljavanja od danas do sutra 
i u ponovno traženje doktora koji bi me mogao zrihtati.
ali pre svega, trčanje! bu'm probao neka brdašca,
da vidim da li mi manje ravnog bude manje pogoršalo stvar,
ipak se drukčije trči gore-dole nego po uglavnom-ravnom.

četvrtak, 13. rujna 2012.

"u elementu"

dakle ovako: 
ove godine je Leto došlo 31-og Maja, a Jesen 13-og Septembra.
uvek postoji onaj trenutak kada prelomiš
bude u sred leta par hladnih dana, bude u sred proleća par lepih,
bude u jesen nekoliko nenadano toplih, no "nije to to"...
ali zato prepoznaš taj dan nakon kojeg se sve preokrenulo,
kada je Leto preuzelo komandu, i kada je predalo štafetu.
a danas je očigledno taj dan, jer je solidno zahladnelo,
sa izgledima da u narednom periodu baš ne bude naročito "letnje".
može nakon ovoga još dugo biti "lepa Jesen", ali sa Letom smo završili.
amen :-(
Leto je trajalo negde do popodne, a tada ja došao taj mrski trenutak.
za kraj leta smo uspeli da se jutros provozamo 2.5 sata,
a nakon toga sam uspeo da pretrčim 16km, u predzadnjem satu Leta :-)
taman da se preznojim kao da je Leto, iako je već vonjalo na Jesen.
obzirom da na kući ispred majstori menjaju krov,
morao sam da izađem na parking od zgrada u zaleđu,
pa sam odatle pony biciklom otišao 3km "do izvan grada",
i odatle krenuo na trčanje...

e sad se nastavlja Sportski Blog.

plan je bio da pokušam da otrčim 21km, AKO mi noge budu hepi
no od prvog koraka sam video da mi noge nisu ni slučajno hepi,
čak naprotiv, odbijale su da se pomeraju.
e onda sam rešio da gledam na štopericu i da oslušnem neki tajni signal
tipa "okreni kući i batali ovo glupiranje" ili "nisi tako loš koliko misliš"
i da vidiš čuda, ispalo je ovo drugo.
iako su kilometri delovali kao da traju po 5'10'', trajali su po 4'35-4'40''
pihhh, pa ovo uopšte nije TAKO loše, iako upravo tako izgleda
zaista, da nisam imao štopericu, da sam iz neke straćare u vukojebini
(kako često zamišljam ostatak tj. završetak svojeg života)
istrčao u prirodu i razmišljao o svrsi tog trčanja, 
90% verovatnosti je da bih seo na travu i završio agoniju.
no eto, štopka mi je pokazala put, i bi svetlost.
i učini se Saletu da je dobro, i reče - neka bude tako :-)
i drugih 5km trčaše Sale još živahnije, i razdvoji se umor od živahnosti
i prvi nazva Sale "Tempo-Rastrčavanje" a drugi nazva "Tempić"
i vide da je tako dobro, i reče Sale - neka ostane ovako.
i nakon toga krenu Sale nazad sa idejom da mu je 16km dovoljno
leteo je Sale kilometre u povratku 4'21, 4'17, 4'16, 4'11, 3'59
i nazva to Sale TEMPO, i vide da je dobro, i reče neka ostane tako
i postadoše Dužina, Tempić, i Tempo, i reče Sale da je to odlično
i shvatiše mnogi drugi maratonci da je to dobra klasifikacija,
i tako nastade (maratonsko) "Jevanđelje po Saletu", sveti gral trčanja.
na kraju sam naravno pomislio da sam ladno mogao još 
i onih planiranih 5km, da bih u totalu imao 21km. 
rekoh, pihfuj, još par km po 4'30 i par km po 4'40...
pa šta je to, to nije ništa, to je još 23 minuta trčanja, 
dodato na ovih mojih 1h11, neka bude 1h34''?
pa to je ritam maratona 3h08, to je daleko od hodanja, valjda
no čekalo me je par sati sa majstorima na krovu
(radi se novi krov na kući gde će se doseliti maj madr, a.k.a. Svekrva)
i zaista nisam bio siguran koliko mogu da se rastavim 
na sastavne delove, nakon one bicikle jutros,
nakon prethodna 2 dana nemogućih juriša na bicikli,
i pred taj rad sa majstorima i višesatno stajanje...
na kraju je počela kiša popodne, majstori otišli kući,
a ja ostao sa znakom pitanja nad glavom, i dilemom
da li sam ipak trebao da otrčim tih dodatnih 5km, ili ne?

eto, tako otprilike izgleda SVAKI moj dan, ne samo današnji...

srijeda, 12. rujna 2012.

kao što rekoh...

obećanje - Ludom radovanje. to jest Meni. baš sam se radovao što ću sinoć da pišem blog no morao sam do Radnje i nazad 5x zbog nekog kvara na strujnim instalacijama i dok trepneš već je bilo vreme za spavanje. danas sam uplašen najavom oblaka od sutra pa nadalje ukombinovao 2.5 sata krvničkog Tempa na bicikli po srednje dugačkim brdima, i prvih sat vremena sam bio skoro-pa-svež, zatim sam pola sata bio umoran i na kraju poslednjih sat vremena gotovo iscrpljen i jedva se dovukao kući. na toj stazi imam Lični Rekord od 31.1km/h prosek, danas sam se nadao 30.5 a završio sa 30.2, što je gotovo isto jer sam imao par zastajanja (neplaniranih) i dva dodatka od 2km po jako lošem i raskopanom asfaltu, uz jako gore-dole btw. tako da, htedoh da napišem da mogu da kažem da je sve to bilo "tu negde" oko planiranog, ali sam se setio da je danas duvao neverovatno jak vetar u odnosu na taj dan kada sam postigao Rekord Staze, tako da i to treba imati u vidu. i zamor naravno, na polovini (Koceljeva) sam imao prosek 30.8, a kod kuće 30.2 što znači da sam se vratio negde oko 29.5, dakle 1.3km/h sporije nego u odlasku. e sad Koceljeva je na 120m nadmorske a moja kuća na 180m pa je dakle povratak realno malo teži, a zanimljivo je da sam pri tom pomenutom Rekordu stigao tamo sa prosekom 31.1, napravio krug oko Koceljeve od nekoliko km i na podnožje uspona iz grada opet došao sa 31.1 prosekom, i na kraju istu brojku imao ispred kuće nakon 29km više nego brdovitog povratka. tada sam očigledno napravio "negative split". danas sam pak platio ceh jučerašnjoj vožnji prema planinama na mtb-u, i onom trčanju dan ranije po vrućini, samo par sati nakon jutarnje brdske vožnje. a šta ćeš, niko ne može da se probudi svež, svih 30 dana mesečno. ne bih trebao da se osećam popišan i spor, nego tek eto svestan da u idealnijim uslovima mogu tih 1km/h brže, a da na polu-umornim nogama baš i ne može iz dana u dan da se ide lični rekord...
eeeeeeeee nakon ovakve mudrosti, šta pametno reći? :-)

da se vratim 2 dana unazad i tom Tempo trčanju. plan je bio 21km po blago valovitom asfaltu, kao neki mali Test, bez obzira što sam tog jutra vozio po brdima preko 2h. ali problem je bila vrućina. iako sam već odavno adaptiran (prilagođen) na toplotu i trčanje na 30 stepeni, ovaj put me je još poterao vetar u leđa i tako sam se krčkao u sopstvenom znoju nekoliko km dok nisam skroz prokuvao. tu sam imao 2 problema, jedan protiv Prirode i drugi protiv Sebe. ovo prvo sam već objasnio, pretoplo i nepovoljan vetar koji me dodatno zagreva, i uz to nigde nikakve hladovine, a na vodu da ni ne pomišljam. a drugi problem bi se lako rešio da sam ja postavio cilj da tih 21km pretrčim za npr 1h30, e onda mi ne bi ni bilo tako vruće. no ja sam se nameračio da trčim ritmom za 1h27, i da na tri prolaska po 7km imam vremena oko 29 minuta. prateći te prolaske i lagano se pregrevajući, shvatio dam da nisam dovoljno svež da držim taj ritam sat i po (skoro) pa sam shvatio da ako želim da zadržim taj ritam, moram da skratim trening. tako sam ipak okrenuo na 7km od starta (umesto na 10.5km), i da krah bude još veći, ZASTAO sam na okretu i sakrio se u hladovinu, jer se tačno na tom mestu odvaja mali makadam koji odlazi u šumicu. nakon otprilike minut hlađenja, brisanja naočara glave i čela dresom, par provrtavanja dupetom kružno u jednom pa u drugom smeru (što'no'bi'rekli: clockwise-counterclockwise) sam opet pokrenuo štopku i vratio se istih 7km nazad. dakle da sam bio na trci, imao bih 59' ciljno vreme na trci od 14km, ako sam stajao minut na okretu, a ne zabeleženih 58' :-)

onu priču o adrenalinskom pešačenju dan ranije verovatno nikada neću ni napisati, no samo da zabeležim anegdotu kada smo došli do jednog "sipara" kuda Lola nije smela da prođe, pa je pokušavala da se rukom osloni na zemlju iznad sebe no tako je drastično promenila ugao tela prema podlozi pa je još više proklizavala (jer uopšte nije gazila đonom nego postrance patikama pokušavajući da se "ukopa" kao kada se skijama popreko penješ uz oštar uspon), e tada sam je doslovno preneo/vratio nazad par metara, i nekim velikim drvetom sam deset minuta kopao po tom zemljanom siparu i urezao stazu širine 20-ak cm da bi ona uspela da prođe tu deonicu, a i to je bilo uz držanje za ruke gde me je tako jako stezala da su mi prsti ostali utrnuti sve do kraja šetnje. nosim se mišlju da jednog dana stavim kramp na rame i da se zaputim do tog mesta, i da fino prokrčim tu planinarsku stazu, da je urežem u zemlju da bude prava staza a ne klizavi nagib ispod kojeg gotovo vertikalno slećeš u reku 50m niže ako se nedajbože oklizneš. i što više mislim o tome, sve više mislim da ću to i da uradim, jer i sâm tuda pešačim preko zime a kako taj deo izgleda kada je pod snegom, bolje da ni ne objašnjavam.

pisao bih još duže no malopre mi je stigao SMS od nekog Bivšeg Maratonca iz Istre, i evo već sat vremena pokušavam da se setim ko beše taj čovek, no nikako ne uspevam... kaže da je trčao u Londonu 3h03', isuse pa to je još sporije od Murinja, a ja prosto ne poznajem nikoga ko može da u Londonu otrči sporije od njega? moram da se dodatno napregnem da bih se setio... :-)

utorak, 11. rujna 2012.

k(lj)ucnuo je čas!

mislim da je zaista krajnji trenutak za blog. danas je neki crkveni praznik pa nam ne dolaze majstori na krov, tako da ću imati malo više slobodnog vremena. imam čitavu adrenalinsku avanturu od nedelje, trčanje od juče gde sam opet malo uprskao Tempić i pretvorio ga u mazohić, a kad se vratim iz planine MTB-om imaću možda još ponešto za podeliti sa ovo malo naupornijih čitalaca. dakle obećao sam blog za popodne, a to naravno ništa ne znači. ja kad nešto planiram ili kada o nečemu maštam, ja onda "obećam" da ću to da uradim, to tako kod mene funkcioniše. treba da prestanem da slušam VDGG i da se vratim na Indiru Radić, tada sam pisao najkreativnije blogove, čak bolje nego kad sam uz pisanje slušao A3PY. to jest obzirom da mi ovih dana "zviždi" internet (hvala susjed!) sad sam stisnuo na download neke gluposti pod nazivom "rege tribjut Bob Dylan-u" pa ako to pustim popodne uz taj obećani blog, svašta može da se desi. zadnji put sam tako nešto slušao, sad ne mogu da se setim šta, neki tribjut album nekome, bože da nije isto bio neki rege?... tek se sećam da sam se emotivno ispovraćao i stisnuo tako jako DELETE FOLDER da sam mogao da probušim laptop. što bi rekao Pavić "... i bacili mu čizmu u potok, da se ne povampiri". e baš tako.
sedam na mtb i odlazim u planine, tek sada, jer je jutros bilo samo 15° a bilo mi je perverzno da vozim u dugačkoj opremi. tipa juče, vožnja u rano jutro u dugačkim rukavima, a trčanje popodne na 30 stepeni, totalno izopačena kombinacija. za drugu polovinu sedmice su najavili neko polarno zahlađenje, i sad će svi maratonci da se raspamete od ushićenja kako je "lepo vreme za trčanje", a što se mene tiče, mogla je i cela zima da se nastavi kao ovo leto. radije ću da trčim na 35 stepeni nego po ledu i kroz bljuzgu. MENI JE I LETI HLADNOOOOOOO!!!!

ponedjeljak, 10. rujna 2012.

Tamni vilajet

Narodne priče - Tamni vilajet 

 

Pripovjeda se kako je nekakav car, 
došavši s vojskom na kraj svijeta, 
pošao u tamni vilajet, gdje se nikad ništa ne vidi. 
Ne znajući kako će se natrag vratiti, 
ostave na ulazu ždrebad od kobila, 
da bi ih kobile iz one pomrčine izvele. 

Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, 
sve su po nogama osjećali nekako ositno kamenje, 
i iz mraka nešto poviče:
Ko ovog kamenja ponese - kajaće se, 
a ko ne ponese - kajaće se i on! 

Gdjekoji pomisli: Kad ću se kajati, zašto da ga nosim? 
A gdjekoji: Daj barem jedan da ponesem. 

Kad se vrate iz tame na svijet, 
a to ono sve bilo drago kamenje. 
Onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, 
a oni što su ponijeli pokajaše se što nijesu ponijeli više.

petak, 7. rujna 2012.

pa ovo pa ono

pa sam hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh
upss čistio sam dugme h na tastaturi...
dakle hteo sam ceo post da ide sa "pa"...
pa sam prvo i prvo mislio da danas trčim treći dan za redom
pa sam onda shvatio da dan ispred juče nisam trčao
pa sam se setio da sam trčao 2x, pa samo vozio (ali 2x u 1 danu)
i da sam danas eto opet morao na trčanje jer nisam ni imao vremena za biciklu
pa sam onda odahnuo u stilu fala bogu nisam puno trčao
no i to juče je bilo previše, jer sam trčao nakon bicikle
pa sam hteo sinoć (opet nisam stigao, ceo dan s majstorima na krovu)
da napišem kako sam eto sticajem okolnosti postao duatlonac
jer sam od zadnjih mesec dana trčanja (10-ak) skoro sve trčao nakon bicikle
odemo ujutru na vožnju, onda ja smislim neki "dodatak" tokom dana
pa nekad je to bila još jedna bicikla a nekad trčanje, prema inspiraciji
a nakon jučerašnjih 18km trčanja (nakon 2h jakog bici tempa ujutru)
danas mi nije baš naročito prijalo trčanje od 22km :-(
gađao sam neki intenzitet koji ne postoji
kao išao bih lagano, ali da mi ne deluje da se vučem kao mrcina
i onda vidim da je to neki ritam 4'40''/km, najsporije što mogu
na ovim mrtvim nogama, no eto, bar toliko su mogle
kao kad pogledaš kamen na putu, i kažeš mu "kotrljaj se!!!"
a on te onako zbunjeno gleda, ništa mu nije jasno... :-)
e tako sam se ja kotrljao, najbrže od svih LAGANIH intenziteta,
i najsporije od svih mogućih tempa i tempića, najmekanije
pa smo se našli na pomenutih 4'40''/km, no sve je išlo naopako
em mi je delovalo da idem presporo, em mi je bilo teško! sranje!!!
sporije ne umem, brže ne mogu a da me nešto ne boli,
deluje mi da se mučim, a iako se mučim ipak mi deluje
da stojim u mestu, da se uopšte ne pomeram.
ajme groznog osećaja, biće da sam bio premoren...
dođem na 2.25km od kuće i gledam koliko će mi po travi trebati do kraja
na početku sam isti deo prešao za 10'30'' i to sam odmah znao da je 
4'40 + 4'40 + 1'10 dakle od starta sam krenuo taj ritam
a sad u povratku gađam neko vreme na okruglo minuta, i mislim...
da li da malo dodam gas i da taj deo pređem za 10',
ili da malo oduzmem gas i da ga pređem za 11'???
i razmišljao sam čitavih 5 milisekundi, i odlučio se za sporiju varijantu :-)
no to mi je tek bilo teže od svega!!!
kao da ne umem da trčim tih 5'/km, aufff kao da ću svaki čas prohodati
mislim, umoran sam, i još trčim sporije od najsporijeg što umem,
i to mi je bio najteži deo danas, da tako sporo dođem do kraja
i deset puta sam sebi govorio "sporije, sporije, JOŠ sporije!!!!!"
i nikako da rastegnem taj završetak koliko treba, 
i na kraju sam opet došao kući 15-ak sekundi pre plana i zamisli.
a svo vreme mi je (u tih zadnjih 11') delovalo kao da hodam, 
tj da ću svaki čas prohodati, čak štaviše, u par trenutaka mi je izgledalo
kao da bih brže išao ako bih počeo da brzo-hodam, nego kako "brzo" trčkaram
stigao kući i duboko odahnuo, sprao sa sebe znoj i opet obukao stare stvari,
i popeo se na krov da sa majstorima odvajam neke stare knjige po kutijama
našao bibliju iz 1871-ve, latinsko-hrvatski rečnik slične generacije,
i još tonu nekih blesavih knjiga i dokumenata starih preko 100 godina.
sada nakon svog tog fizikalisanja opet osećam ono prošlogodišnje zatezanje
kao da mi je neko nagurao neki ekser u desni kuk, na vrh lože
vrlo mi je to ružno, a sličan mi je osećaj i dok trčim
skroz drukčije od onoga što celog života poznajem na bicikli
kada na bicikli idem prejako, osećam napon u mišićima,
osećam trening i osećam zamor, bol, ali koji je dobar, koji je ok
to je trening, od toga ću biti jači, i to me ne brine
na trčanju pak, osećam taj napor i bol koji smrdi na povredu,
to nije nešto kroz šta bih "zagrizao" i šta bih trpeo, 
jer osećam da to može samo da se pogorša.
nije isto bol, tj napor koji osećaš kao "trening",
i bol koji osećaš kao "nagoveštaj povrede".
i to je ono što me brine i deprimira zadnjih nekoliko godina,
jer kad god počnem malo češće da trčim, pojavi se neki vrag
da li je u stopalu, pokosnici, kuku, loži, peti, nije bitno, ali UVEK je negde
da TO nisam osećao danas, mogao sam i da smislim neki ad-hoc trening,
već bih ja lupio (pa makar mrtav umoran) neke promene,
tipa zadnjih 10km da bude 500m jače 500m slabije, ili već nešto drugo
tako sam se igrao i zabavljao godinama i nikad mi ništa nije falilo
e sad da li će ovo opet da me baci u rikverc na godinu dana,
ili će da prođe nakon nekoliko dana bicikle, to tek treba sačekati
kako bilo, radova po kući ima na pretek 
i od odmora nema nikakvog nagoveštaja...
vozio ne vozio, trčao ne trčao, 
imaću malo vremena za odmor i puno sati rada
tako da, opet moram da prestanem da pravim planove, da sanjam trke,
kojekakve polumaratone i slične zajebancije, do daljnjeg
zavidim svim zdravim ljudima koje ništa STRAŠNO ne muči,
koji mogu tako da iz dana u dan treniruckaju,
da se iz meseca u mesec trkaju, lige manje trke i velike trke,
baš bih voleo da proživim jedno godišnje doba njihovog života
kažem juče ujutru Loli - auhhh, zašto mi OVAKVE nisu bile noge na državnom!
pa ne bih ni primetio sve one pacere što su stizali oko 10-og mesta
i koje sam jurio skoro celu trku, definitivno bih se klao za podijum,
bez obzira što imam 3kg težu biciklu od prvih 10 pa dakle i od prve trojice
eto, tako se pogodilo, "otvorile su mi se karte",
ustao sam ujutru, doručkovao, seo na biciklu i
mogao sam da uradim šta god hoćeš, na ravnom i na brdu,
na maloj i velikoj šajbni, jednostavno sam imao dinamit-ne noge.
no, u malo pogrešan dan :-) a opet, gledaj, bolje ikad nego nikad :-)
juče sam pak u povratku sa trčanja (otišao po 4'30 vraćao se po 4'15)
5 km išao sa nekim čičom,
taman se (on) uključio sa sporednog puta na bicikli,
i počeo razgovor rečenicom "jel ti treniraš boks ili atletiku?"
a ja ono prvo gledam jel me zajebava, ma jok, čiča mrtav ozbiljan
atletiku, rekoh, maratone trčim (slagao a nisam trepnuo)
tek eto njegova unuka trči u klubu, znam malu od prvog dana, 
tu nastavimo chat, pa o klubu, pa o trkama, 
kaže - ona je UVEK godinu dana mlađa od konkurencije
pa jbg ako trke idu po 2 razreda škole zajedno, 
može samo svake druge godine da bude mlađa 
ali nisam se bavio matematikom jer vidim da njemu baš ne ide
pa me pita šta je sa Subotićkom, jel trči za borac čačak
a čiča prosipa imena fudbalskih klubova misleći da to baš uvek ide zajedno
ja kažem jok ona je u ivanjici a on kao iz topa vikne JAVOR!!!!!
a stvarno se klub zove javor, jer i ona trenira na stadionu od FKa
tek pita on mene a što je ona otišla iz valjeva, jooooj čiča, rekoh,
pitao si pravog čoveka :-) međutim nisam mu baš sve "objasnio" :-)
tu je on imao mali traktat o svojim predacima koji su svi bili golmani,
otud valjda unuci genetika atletičarke
mislim, fudbal je jednako atletika plus pivo, 
dakle mala je nasledila onu bolju polovinu genetike?
eto dakle izgubio sam onaj "pa" kontinuitet s početka,
uspeo da trčim 4x u samo jednoj nedelji i odmah shvatio da mi je previše
a ionako sam išao dovoljno brzo sa 1 trčanjem nedeljno,
jedino je bilo bitno da bude BRZO
valjda sam sa prosekom od 4'/km na treningu bio najbrži
od svih koji su ovog leta trenirali na preko 30 stepeni
jeste da su mi trčanja bila kratka, 10-11-14km uglavnom,
ali retko kad sam išao sporije, a ponekad i dosta brže
ja ako ne držim bar neki rekord, onda to kao da nisam ja :-)
dakle čekamo rikaveri i proveru stanja umora/povrede,
pa dalje kako bude biće. 
u najavi je lepo vreme, odgovara mi i da vozim biciklu,
ne pamtim kada je bilo 3 meseca sunca i vrućine,
sa samo par dana prekida... pravo DUGO TOPLO LETO.
tražili ste, uživajte (i ne kukajte)!