četvrtak, 31. srpnja 2014.

jul baj baj

kao treba da se kaže "juli" ali me mrzi
baš se buđavo završio ovaj mesec
auf kako mrzim ove trke i putovanja

petak se malo provozao, subota ceo dan bleja,
uveče maraton, u nedelju lagano biciklom po kišici,
u ponedeljak 4 sata najtežeg fizičkog rada,
pa posle toga pešačenje/šetnja od isto tako 4 sata,
u utorak opet neko fizikalisanje,
do kraja dana mi se sve smučilo.
juče krenem na trčanje i u tom času me nešto zavrne stomak.
vratim se u kuću, posle sat vremena odustanem od trčanja.
odjednom kao bolestan, čudno nešto.
kad je već trebao da padne mrak odem biciklom.
10km uzbrdo, i nazad, neviđeno brzo i lako.
svašta.
jutros nisam stigao da zapečatim jul.
moraće da sačeka podne, nakon posla.
pa ću onda da saberem mesečnu kilometražu.
nadam se da nisam puno kiksnuo.
pa evo ipak sam sabrao, 354km, + videćemo danas.
nekako sam mislio da je bilo dosta manje, ne znam zašto.

utorak, 29. srpnja 2014.

(ne)maraton

svemu stop, ručna na sve
mora blog, i tačka
dakle ne mogu ni na užinu
dok ne napišem
odluka je pala

elem kako to uvek biva moram prvo da pogledam zadnji blog pa da vidim dokle sam stigao
to je ona mana kad ne pišeš svakog dana
inače ne bih morao da proveravam

ništa, dan nakon onih sporih 14x800m sam otišao na brdski lagani tempo od sat i po, nakon toga sam u petak otišao sat vremena tempa biciklom, u subotu nisam radio ništa, sve do uveče kada je trebao da bude taj večernji maraton

krenuli smo dosta ranije da bi stigli dosta ranije ali smo zbog gužve stigli onako, u predzadnji čas
umesto zagrevanja sam izvadio ćebence iz auta, prostro ga u hladovinu i odigao noge na neko drvce
nekih desetak minuta

ceo dan sam očigledno bio dekoncentrisan tim (za mene) neuobičajenim vremenom starta u 19h jer nikada ne treniram uveče, iz razloga što nakon toga ne mogu dugo da zaspim
moji treninzi su ili pre  podne ili odmah iza podneva

tako sam skroz zaboravio da jedem (!!!!!)
da mi domaćica trke nije ponudila parče štrudle sat vremena pre starta, verovatno bih pao u nesvest nakon pola sata trčanja
okrepa je bila čak i preterano obilna i nijednom nisam uspeo da vidim šta ima za tim švedskim stolom

u opštem šarenišu i gomilama hrane sam jedino uspevao da prepoznam čaše sa vodom na samom kraju, mada sam nakon nekoliko pokušaja shvatio da je i to presporo (zastajati ili usporavati zbog 1dl vode) pa sam kasnije birao opciju zastajanja na česmi odmah uz stazu, nekih 200m iza linije starta/cilja.

onda su se pojavili neki problemi druge pa treće pa četvrte prirode i na kraju sam negde na pola 34-og (ako sam dobro zapamtio) od 37 krugova produžio peške prema parkingu i autu.

dan nakon maratona sam se provozao lagano biciklom sat i po, a juče sam otišao na kombinaciju pešačenja i laganog planinskog trčanja od 4 sata.


danas opet ima puno posla po dvorištu, negde nam prokišnjava garaža, tako da će eventualno trčanje ili vožnja morati da sačekaju da dođu na red

srijeda, 23. srpnja 2014.

povratak

i tako sam ja neprimetno počeo opet da treniram
to jest, prelazak je bio lagan, tih, mučki
ali itekako se primećuje pomak
nakon grupnog treninga na Fruškoj Gori, gde sam pretrčao 21km planinskog profila, i nakon toga presedeli pola dana u autu i prestajali na koncertu, logično je bilo da smo ponedeljak maltene ceo prespavali
u jednom času sam se čak obukao za trčanje, došao do ulice, i okrenuo se nazad kući
jebo trčanje, ovo je suludo, jedva stojim na nogama
lola reče - lako je tebi, ti uvek možeš da trčiš
- jedi govna

e posle toga sam u utorak otrčao opet 21km još puuuuno težeg planinskog profila, raspao se malo pred kraj
tada sam razmišljao o tome kako se nekako uvek raspadnem nakon sat i po trčanja, u danima kad sam umoran
a kad nisam, onda teram do tri sata

nema veze
danas sam celo pre podne bio s majstorima, radili nešto u dvorištu
popodne mi dunulo, rekoh aj da malo treniram
poneo štopericu, ostavio kući telefon
opasna kombinacija
na kraju je ispalo da sam otišao biciklom 5km izvan grada, vezao biciklu, otrčao 14km treninga i vratio se biciklom kući
tih 14km je bilo 14x800m malo jače i 14x200m lagano
šta god to značilo
uglavnom uknapio sam ga da se završi za sat vremena,
po blago talasastom profilu
i kako sam došao biciklom kući, za minut je počeo pljusak
tajming za poneti

staje čovek pored kurve na trotoaru
- jel može malo one stvari?
- ovde, il za poneti?

a i usput je malo grmelo, video sam par baš simpa svetlica
i tako
nismo otišli na zlatibor da gledamo zabranjeno pušenje, jer čak iako je gore najavljeno razvedravanje, to znači da će da bude blato i samo +5, a pride treba do tamo voziti kroz kišu, bljak
i ko će da traži smeštaj u 2 noću?
i ko će u kolima da spava u vrećama na +5?
da sam 70 godina mlađi bilo bi mi lakše...

nevermind
ide vikend
treba smisliti nešto
a ide i onaj tamo vikend
takođe treba smisliti nešto

subota, 19. srpnja 2014.

željezo

ništa, sedim kod kuće i pijem gvožđe
mislim, u tabletama, ne direktno iz visoke peći smederevske železare
i usput trčim
evo 8 dana zaredom
i lečim ovaj srednji desni prst koji se evo malo smanjio
srećom nije bio prelom
jutros je prešao iz tamno plave u žuto-zelenu nijansu
čak štaviše opet kucam sa svih 9 prstiju, jeeeej
(jer space uvek udaram desnim kažiprstom)


što se tiče trčanja, paaaaaa, možda ide na bolje
sad je teško posmatrati formu, da li se malo vraća u normalu,
kada je svakodnevno zamaskirana zamorom
ali valjda se nešto primećuje
ne moram isključivo da trčkaram, povremeno zađem u Tempo
i sve češće
nije onako beznadežno kao oko Sljemenskog,
kad sam maltene bio zakucan u lagano trčkaranje

usput sam iskoristio priliku da na miru preslušam neku silnu muziku
ako nekoga zanima kako to izgleda kad ja slušam muziku na trčanju,
ispod ću da prekopiram jedan mega-komentar koji sam ostavio na fb
tako nekako to obično biva, evo ovako:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

(jedino što se prilikom copy-paste sa fejsa izgube smajliji, jbg)

da, sad kad čitam ovo tvoje, i ja se u tome pronalazim. ali drugo je album sa 9 ili 11 stvari, od kojih već unapred par znaš kao singlice.
a ja sam krenuo na trčanje sa 30 natrpanih stvari u jednom folderu, to sam nakon downloada sve grupno prepravio u izvođač Z a album "2" da bi mi sve bilo skupa (inače se u protivnom zna u telefonu razbit na 15 albuma od 16 izvođača).

poput, jedno je kad priđeš grupi od desetak ljudi za stolom, za minut ćeš već imati dvoje-troje sa kojima osetiš da ćeš više komunicirati. a ovo je bilo bliže onome kad uđeš u disko klub sa 100 ljudi. prvo mi je išlo ono želim glasno vrisnut aaaaaa i to mi je već bilo super jer te nisam nikad takvu čuo, odmah sam pomislio zašto se nismo upoznali nekoliko godina ranije pa je onda išla ona sa semplom cak-cak što sam prvo pomislio da je neka greška pa sam odmah ukapirao da je to ritam. što može oluja potonuloj barci, ona sa više zvonki pa sam pogledao kako se zove i nisam od sunca nikako uspevao da vidim na ekranu šta piše, kad spazim da se zove "4" e jbg!

e onda je krenulo "ne otvaraj oči pune su posude koje..." i tu sam počeo smišljat neku svoju priču paralelno, nešto tipa
"kad god joj je nešto trebalo, ona bi zaplakala.
a on bi joj odmah udovoljio.
kako su prolazile godine, sve se svelo
samo na materijalna zadovoljavanja.
pretvorilo se u utakmicu.
da li će prvo presušiti njene oči, ili njegov džep."
pa me onda trgneš onim uzvikom - ne postojiš!!!

onda je išla ona gde 4 puta lupiš u gitaru tap-tap-tap-tap, to mi je bilo nešto po čemu ću je zapamtiti. i tu sam opet odlutao u misilma jer to nije bilo klasično preslušavanje albuma, moraš na trčanju paziti na više stvari istovremeno. pa sam počeo razmišljati o tome kako me je nakon koncerta u koprivnici lola pitala ko mi se najviše dopao, ti ili sara ili dunja. a ja sam rekao, tekstove bih pisao kao što ih piše zvonka, muziku bih svirao kakvu svira dunja, dakle ako bih morao s nekim na pusto ostvro, to bi bila sara baš zato jer je totalno drukčija od svega što meni padne na pamet. pa je ispalo da je izbor bio onaj na prvu loptu najmanje očekivani. i u tome mi je prošla ona "kilometri, beskrajne ravnice" i tek na pola pjesme sam ukapirao da je nisam baš ni slušao.
"samo drži čvrsto volan", rekoh vidi zvonka me zajebava, počeo sam da se smejem i nastavio dalje sa malo više koncentracije.

e ali onda je krenula ona "ljubavi..." gde je na početku nekako gitara izmiksana previše preko vokala i jedva sam razabirao reči, kasnije je glas dosta jači. i ta mi je bila jednako zanimljiva kao one ispred.
nakon toga magleni grad, tu sam skužio da mi se baš dopada kad nasnimiš onako dva vokala, pa sam razmišljao kako bi bilo zanimljivo ako bi neku stvar snimila sa npr. još dve cure u pratnji, kao što je uradila ika (baš je puštao ivan u popdep. pre deset dana).
i nakon toga je krenula posrebrena koju već znam napamet, i dalje snijeg, tišina na mirogoju, onda sam odjednom opet više razmišljao o tekstu nego o muzici, i nakon toga je krenula pjesma 006 pa sam odmah ukapirao da je to kornjača koju takođe znam napamet osim na kraju "jel to sad sve?" hahaha
i tu sam shvatio da moram premestiti sve te poznate stvari van iz ovog foldera, da mi ne kvare koncentraciju na nove stvari.

ali kao što sam ti već rekao to je sve bilo neko dugačko iskustvo, stopljeno, kao kad čitaš knjigu od 30 poglavlja i čitaš je kao cjelinu, a ne razmišljaš koje poglavlje ti je najbolje. tako nekako.
ali već koliko danas ću ići na duplo duže trčanje tako da ću se verovatno nekoj više "obradovati" kad je opet čujem pa će možda početi to gurkanje među njima i laktanje u redu pred blagajnom gde se prodaju karte za prvi red, tzv favorite

subota, 12. srpnja 2014.

plan koji nije uspeo u životu

šteta...
u jednom trenutku je sve delovalo da će se savršeno uklopiti, kao burek i jogurt u stomaku.
e ali međutim.
ta trka počinje u 18h, a staza ide iz jednog u drugo selo, 13.5km daleko.
i sve to ne bi bilo ništa strašno, organizovan je povratak autobusom.
NAKON PROGLAŠENJA u nekom restoranu.
dakle računaj da će poslednji da stignu nakon 1h30, pa zatim nekoliko onih koji uvek stignu nakon poslednjih.
i ne vidim šanse da neka zakuska i proglašenje uopšte počnu do 20h.
što znači da nema teorije da se vratimo u ono mesto starta pre 21h.
to je bio jogurt iz ove priče.


a burek je bio koncert naših dragih Stray Dogg-ova na Exitu, u 20h.
e sad gledano unazad, treba biti u Novom Sadu već parkiran u 19h30, pa trčati ka tvrđavi kupovati karte uletati unutra tražiti binu i zauzeti mesto, uh huh.
što pak znači da bi sa te trke trebali da krenemo najdalje do 19h.
u vreme kada sam ja tek utrčao u cilj a Loli fali još nekoliko kilometara.
i tako se plan raspao u paramparčad.
da putujem 2 puta po 150km zbog tako čudne trke, nema logike.
ili da damo 7000d da bi gledali samo Stray Dogg, i posle se kaljužali još 6 sati "kad smo već tamo a mi ajmo da vidimo još nešto", to tek nema logike.
mislim ako sutra u 3 ujutru slučajno budem budan, i ako mi se baš bude slušao Rundek, pustiću ga radije sa cd-a nego što ću da stojim u zimskoj jakni u blatu do kolena.
jebo Egzit.
za te pare da gledam Damona Albarna, pa stvarno, bar da dolaze Robert Plant & Alison Krauss pa da znam šta plaćam.

inače što se tiče treninga, stanje je crno da crnje ne može biti.
nakon Sljemenskog smo ujutru malo pešačili po Samoboru i lagano doputovali kući.
u utorak sam krenuo na lagano brdsko trčkaranje ali su mi noge bile toliko drvene da sam se sa vrha prvog brda polukružno vratio kući i umesto zamišljenih 12 otrčao samo 7km. a i to mi je bilo mnogo.
dan kasnije sam isto tako lagano krenuo u brda, s tim da sam ovaj put do gore zaista i stigao. u telefon sam ubacio jučerašnje izdanje radio emisije popDepresija, i taman su mi ta dva sata muzike bila dovoljna do kraja.
u četvrtak sam planirano (zbog posla) otrčao 11km ujutru, s tim da taj krug ima 12km, a ja sam kilometar strmog uspona kroz šumu lagano prepešačio sastavljajući u glavi neke pesmice. i to je bilo planirano, da se razumemo. kad sam umoran, povremeno napravim takvu "zabušantsku" kombinaciju trčanja sa momentom predaha/pešačenja, i to ispadne sasvim fin odmarajući izletić.
e tu sam popodne omašio jer sam zamišljao kratku vožnju biciklom da malo poteram krv kroz nadute noge (od posla) ali je počela kiša i na kraju sam odustao od svega.
biciklu sam zato vozio juče, ali samo sat i po i takođe mrtvačkim tempom sa bolnim nogama.

danas je Petrovdan, rođendan moje babe koja je poživela 94.5 godine.
umrla je onog dana kada sam u Podgorici istrčao lični u maratonu, i kada su nam obili auto na parkingu ispred hotela pa sam sa najlonom umesto stakla vozio celu noć, a pred kraj i kroz provalu oblaka.
sad kapiram da je bila rak u horoskopu, mada ne bih rekao, ne uklapa mi se uopšte.
više neki, nemam pojma, bik.
možda su joj i pogrešno upisali datum, ko će ga znati, tada se to pisalo valjda u crkvene knjige.
daklem danas pokušaj malo dužeg trčanja, iz čiste preventivne bulimije.
jer nakon toga treba da idemo na rođendan kod rodbine, pa da napravim što veći deficit u stomaku, koji ću kasnije nadoknađivati bez griže savesti.

utorak, 8. srpnja 2014.

ukratko

sljemenski maraton

prvi krug, prvi pokušaj
kiki:
"antić saša, stalno radiš neke pizdarije!
javi se ženi!
čeka te i brine!
znamo da si odustao!"


prvi krug, drugi pokušaj
kiki:
"evo ga antić saša!
dakle nisi odustao?
ma gdje si se krio skoro sat vremena????"

drugi krug
kiki:
"antić saša, bivši pobjednik maratona!
daaaaaaj, nije sramota!
još pamtimo kako si nam onda kad si pobjedio sa brojem 1,
nacrtao srceeeeee"

treći krug
kiki:
"i evo ga antić saša, završava maraton!
on je prvo odustao,
pa je onda odustao od odustajanja.
ma hajde nacrtaj nam srčekaaaaaaa..."
(ja sa dva kažiprsta crtam srce u zraku)

počasni krug
janko:
"baš si se na mojoj trci našao zajebavati???" ;-)
ja:
"ali imaću najnegativniji od svih negative_split-ova
u povijesti sljemenskog maratona!!!
dva sata - sat četrdeset - sat dvadeset!
to majka više ne rađa!" :-D

maratozoidi

skoro svaki put kad stojimo na liniji i čekamo start maratona, ja se setim iste stvari, i počnem da se smejuljim. zar ne izgledamo kao par stotinak spermatozoida koji čežnjivo maštaju o onoj ciljnoj kapiji udaljenoj 42 kilometra? i kad opali startni pištolj, i kad pola njih uzvikne ono fejsbukovsko IDEMOOO! najveća sličnost sa spermatozoidima je upravo taj entuzijazam kod onih koji unapred znaju da nikada nisu, niti će ikada pobediti. ne mogu da vam opišem koliko je to simpatično, jer predstavlja sam život, materijalizuje nadu čak i kad je bez osnova, ne pristaje na odustajanje ni nakon nebrojeno poraza. i opet, i opet. kao što reče džoni štulić, mi balegari ne vjerujemo sreći. jer da nas nema hiljadu, ispred koga bi onaj prvi bio - prvi? po kojem osnovu bi bio najbrži, najbolji? jedini i usamljen, ne bi imao razlog da se raduje pobedi, da podigne ruke, da vikne JESSSSS!!! da bi se to postiglo, svi treniraju, mnogi se dopinguju, a neki su čak i umrli od prevelike želje da pobede bolje od sebe. eto koliko znači pobeda, jer vredi koliko i život. pitajte bilo kog spermatozoida, gde završi ako ne stigne prvi.

petak, 4. srpnja 2014.

crtice iz svakodnevnog života

danas na treningu,
nađem pored puta pljeskavicu u lepinji, CELU!
i posle kažu da ne može da se živi od biciklizma...

ako limunada u kafiću košta kao kilo i po limuna,
ko zna kakav šećer unutra stavljaju???

sinoć smo posle koncerta na haubi našli toliko govno,
da sam pomislio da u Beogradu na drveću ne žive ptice, nego krave

elementi idealnog doma,
od manje ka više važnim:
10 porodica/ljubimci
9 knjige/ploče
8 prozori
7 krov
6 grejanje
5 teve
4 auto
3 telefon
2 laptop
1 wifi


juče ipak dva planirana trčanja
ujutru 11 najbrdskijih mogućih (dobro, preterujem) kilometara, kroz nekakvu magličicu i rosulju, mada na spustu nisam zakačio puno blata
popodne je kao trebalo da bude trčanje
pa me kao zatezala loža
i onda ispadne neka mogućnost, da se nađemo sa društvom u beogradu, i da pre koncerta (koji je ionako trebao da počne tek u 22h a počeo je u 23h) predveče otrčimo zajedno jedan onako lagani društveni treningić
tako sam ipak trčao dva puta, s tim da sam možda brže završio jutarnjih brdskih 11km nego ovih ženskih 6km uveče :-)

danas prijavljujem pomenutih sat i po "relativno Jurnjave" na mtb-u, sutra putovanje, i u nedelju sljemenski maraton sa smanjenim očekivanjima u odnosu na ono čemu vi pretpostavljate da se nadam

hemoglobin mi se očigledno nije vratio na pristojan nivo, tako da ću se zadovoljiti da mi ovo ne bude najgori plasman u istoriji sljemena, a na prethodna tri nastupa imam 8. 1. i 3. mesto
najavljeno je toplo vreme i to mi odgovara, ili barem ja tako želim da verujem, a kao što znamo verovanje je pola uspeha

to što me zateže loža ću ignorisati jer je trka uglavnom gore-dole pa će lože relativno malo raditi u odnosu na recimo onih 40km ravnog trekinga pre 12 dana.


čisto sumnjam da ću u nedelju uveče stići da iz Samobora pišem blog ali nikad se ne zna, možda se desi da i ne budem toliko umoran :-P

četvrtak, 3. srpnja 2014.

blog

dođe taj dan kad sam trebao da otrčim na trening pre posla i probudim se sa bolom u stomaku i leđima. prosto je neverovatno da mi roštilj baš toliko ne prija. ili količina, to je verovatnije. nema veze, svašta sam preživeo pa ću i ovo.

ovi blogovi koji su se ustalili na sredinu nedelje počinju da me nerviraju. volim ritam, ne volim haos. ne volim ni trke. dva dana u putovanju, tamo, vamo, pa odmori dan pre pa prespavaj dan posle, i ceo život mi se svede na sredu i četvrtak. 


jos se sad ovaj koncert da izvinete naguzio u nevreme jer je trebao da bude prošlog četvrtka pred NS noćni maraton koji mi je bio trka DŽ važnosti (između trekinga od 40km i sljemenskog maratona je glupo uopšte ići na ikakvu trku ali ovo prave prijatelji i bilo bi kretenski da se makar ne pojavimo). pa sad treba večeras da se opet vraćam kući u 2 ujutru, da spavam od 3 do 7 a i to samo ako budem imao sreće da se ne probudim ranije. počeću da pijem neke tablete za spavanje. 


dok ovo pišem pokušavam da se najmaksimalnije smirim, pustio sam ceo koncert Magnolia Electric Co - Live in Granada 2003. i nakon tog petka u kojem ću ceo dan da bauljam kao drogiran od umora i nespavanja, verovatno ću se provozati dva sata biciklom, e onda u subotu treba otputovati za zagreb, nekom komplikovanom putanjom, iz samo nama jasnih razloga.


a blog, pa ovako. to da ga sve manje ljudi čita, to razumem. jednostavno svet se poFejsio. i maratoni više uopšte nisu hit. ono malo ljudi koji uopšte razumeju moje treninge i njihov (poguban) uticaj na moje rezultate, oni su već sve naučili napamet, izvukli iz toga šta im najviše odgovara, došli do svojih najboljih rezultata, i taj krug se na neki način zatvorio. nove publike nema. možeš na prste jedne ruke da nabrojiš ljude na startu trke koji su ustreptali oko rezultata. ceo svet samo razmišlja kako da dođe do cilja a da se što manje umori, i da se posle toga narolja piva. 


i tako se sa promenom publike promenio i fokus. teme bloga. sad uhvatim pa napišem neku kratku pričicu, pa je još umesto na blog odmah stavim na fejs. "jer su tamo svi". i to prati neki totalno drugi krug ljudi od ovog maratonskog koji je pratio avanture antiše zjeca. a baš šteta što je tako. čad odavno nisam ni gasio blog, ni brisao, ništa. sve je lepo, uredno, samo što se malo proredilo. ali dok god mi to smeta, ima nade da ga vratim u stari ritam. bude svakog dana poneka anegdota sa trčanja. možda da nađem neku aplikaciju za mobilni sa koje može da se piše blog, nemam pojma. nisam to ni gledao. 


u novom sadu smo prema najavi trčali 6km, kažu da je staza bila kraća a to i zvuči logično jer bi u protivnom značilo da sam u formi za polumaraton ispod 1h20 što trenutno mogu samo da sanjam. tj ne mogu čak ni da sanjam, odmah bih se trgao.


posle toga smo u nedelju išli da se "malo prošetamo" po fruškoj gori pa smo polu-zalutali i na kraju je od šetnjice ispao treking od 5 sati, mašala. par vožnji mtb-om, juče planirao jedan trening na trčanju ispao skroz drugi, i tako. danas u planu dva trčanja, baš da vidim i to čudo. odoh.