subota, 31. listopada 2020.

evo nisam pametan

probudim se napokon naspavan, odmoran i raspoložen.

lepo doručkujem i počnem da razmišljam o treningu.
zgodno mi se uklapa jer Lola ima neku malu obavezu pre podne i onda mi taman uleće taj dan kada bih ionako išao sâm na trčanje jer bi mi svako društvo samo smetalo u koncentraciji.
skroz drugo je kad idem na trčkaranje u društvu pa je to praktično žurka na otvorenom.
rekoh da očitam šta spravica kaže, koliko i kako sam se naspavao, koliko sam se odmorio i da li me osećaj slučajno vara?
kad ono frc Lepojka!


mene si našao da zezaš, ha?
pa gledaj sad ovamo, watch this space što bi rekli ameri, da vidiš koliko sam odmoran kad sam umoran i vice versa, moram nekad i da obrnem igricu.
ili što bi rekao blogoje, veruješ li meni ili svojim očima?

proverio sam i bateriju jer mi se ne skida sat svaki čas, piše da imam za 6h trčanja, nadam se da će manje trajati :-)
pa ću je dopuniti dok se budem tuširao, obično sam ga dopunjavao petkom a sada je otkazan treking na Vršačkom bregu pa vikend izgleda malo drukčije, doduše nedelja je najavljena baš lepa pa možda smislim nešto alternativno.


nisam na brzaka našao bolju sliku od ove manekenske a hteo sam da najavim sredinu života ovim noosa 11 koje su juče stigle do neverovatnih 940m a još uvek izgledaju bukvalno kao nove. one su jedne od onih koje će me proneti kroz zimu, nadam se. patike bi mogle da zasluže i poseban blog, taman da i ja sa sobom raščistim šta još imam od onih "može za još pet treninga po kiši ili bljuzgi" preko "može da tera još koji mesec dok negde ne puknu" pa do ovakvih "brojke kažu jedno a stanje im je puno bolje, dakle rokaj".

juče sam pomenuo oktobar koji će stići negde blizu 400km, a godina mi je trenutno na relativno skromnih 2154km čemu je najviše doprinela korona i otkazivanje svega u aprilu, plus "letnje vreme u proleće" pa sam svaki lep dan pokušavao da iskoristim za što duže vožnje novim mtb-om. ako ostatak godine bude u okviru prosečnih novembara i decembara, mogao bih da stignem i do 3000 ukupno, posebno zato što ne očekujem neke trke tokom zime i čisto sumnjam da će u narednom delu godine da mi se trči išta drugo osim onih (što bi garmin rekao) "neproduktivnih" laganih polu-dužina.

u trenutku dokolice čekajući TreninG sam se setio da napišem nešto na vansportske teme, pa koga zanima, bujrum:


dok sam ja ubijao vreme, počela je kišica :-D 
setih se epizode Beni Hila kada on sa dve čobanice čuva ovce, počne kiša, on onoj zgodnijoj razbacanoj plavuši kaže 
"počela je kišica, ne možemo čuvati ovčice, IDEMO SE ZABAVLJATI" 
i odvuče je pod jorgan
nakon toga izađe napolje, druga čobanica ona ružna kao konji da su je žvakali pa ispljunuli, poviče 
"pada kišica, ne možemo čuvati ovčice po kiši?"
a on brže bolje izvadi kišobran 
"možemo, možemo" :-D

nemam baš kišobran za trčanje, ali i kačketić će biti dovoljan

petak, 30. listopada 2020.

Dear Sasa

Ne sećam se kada sam zadnji put dobio pismo koje je počinjalo sa Dragi Saša, možda neko od sestre od ujaka, ili od neke drugarice sa fejsa jer tamo sva prijateljstva idu atomskom brzinom i dok razmeniš pet komentara i lajkova i shvatiš da ste na sličnim talasnim duljinama, već smo na "dragi". Nađoh u dolaznoj pošti email od ITRA koji je tako započeo pa mi došlo smešno, eto i nekom kompjuteru sam drag tako kao rinfuzna roba, rokaj 55,000 mejlova svih sa Dragi ovaj dragi onaj, pa dobro šta fali, neka ih. 

Tako sam dragi Ja danas odmarao jer sam juče naravno malo prećerao i sve je to u redu, nema razočaranja ni očajavanja, treba biti svestan da si u jednom danu odradio i sutrašnji pa u svemu sagledati bolju stranu, biće ti to Sutra na raspolaganju za neke druge stvari. Ionako sam se premorio na poslu plus opet opet opet bio neispavan i u neku ruku mi je i prijalo ovo razvlačenje od jutra do mraka, dve lagane vožnjice biciklom tek da se pristojan mlak mada vetrovit sunčan dan ne oseća odbačeno. 

Tako je pretposlednji dan oktobra prošao bez trčanja pa ću za sutra smisliti nešto dostojno pečata na mesec, nisam odavno ažurirao "threshold pace" koji mi je garmin odredio nakon nekog predugog trčanja. Tada sam onako napola koncentrisan video da me nešto pita, "želite li da vam vaspostavim vrednost toga i toga", ja stisnuh jes, i otad mi stoji neka čudna brojka tamo pa me pomalo i nervirucka.

Već sam na +100km od marta koji mi je bio najtrčećiji mesec, jeste da sam možda malo manje bio na bicikli ali sa ovim zahlađenjem mi i nije nešto privlačno da se mrznem na vetru. Ne znam da li je sada prekasno za to, verovatno bih prodao neku od bicikli ali prvo treba ispregledati šta je na kojoj od delova pa možda nešto promeniti, razmisliti koje točkove na koju biciklu staviti, i tako dalje. Naizgled je win-win situacija jer em oslobodiš nešto prostora u kući em za to čak dobiješ i pare, jedino da se raspitam kako se kreću cene džabe da ne gubim vreme na cenkanje.


Nadam se da ću sutra umeti da otrčim TO, šta god bilo, bez prevelikih očekivanja osim da jednostavno PROtrčim kroz taj trening i na kraju očitam parametre. Treba ponavljati u sebi kako nisi pošao da obaraš rekorde, da ideš brže od mogućnosti, da pomeraš neke nevidljive granice jer je puno brže one pomeriti tebe, nego jednostavno sa ambicijama zastati na onoj tankoj liniji između zadovoljstva i napora, i na tim talasima endorfina projedriti kroz ceo trening. Bujrum.

četvrtak, 29. listopada 2020.

fata je fata ali dve fate su

znam da je glupo kada se smeješ sopstvenim fazonima ali jutros sam pročitao neki vic gde mujo kaže jarane znaš li da u saraj'vo dolazi Bečka Filharmonija, a haso mu odgovara ma zabiće im željo pet golova! i dobro, vic ko vic, naravno da je na neki način smešan, ali JA tu dodam komentar koji sve podigne na viši nivo, i napišem a šta bi bilo da dolazi Hor Bečkih Dečaka, koliko bi njima zabili? da izvinu dame, i Fate, Želji je nekako slađe da zabije dečacima :-)
evo izlete mi još jedan nastavak, ovaj zadnji je bio neplaniran, bolje da se sad povučem na vrhuncu slave dok ne pokvarim prosek iliti rejting.

imam mnoštvo nekih ideja ali su tematski razuđene, pa sam jednu materijalizovao na psećem FB pejdžu, drugu ću malo kasnije na PUF-u (Pejdžu Uličarske Filozofije), treću ću da raščlanim u excelu, biće tu svega i svačega.

na pejdžu od bloga zvanom Blogoje sam jutros stavio nekoliko screenshot-ova gde mi garminček nešto proračunava i priopćava kako mi je treniranje "neproduktivno", a čemu je pripomoglo to što u dva navrata nisam na trčkaranje nosio traku za puls nego mi ga je sat očitavao sa woč-nog zgloba, a senzor je iz nekog razloga grešio i pokazivao pulseve od 150-160 umesto nekih 120-ak, i onda je "pametni" sat zaključio da bukvalno umirem na brzinama od 6'/km blago nizbrdo i normalno, smanjio mi vo2max i rekao da sam počeo da nazadujem :-)

dok ga ozbiljno ne shvataš, zadržaćeš mentalnu bistrinu, štaviše ni profesionalne Trenere ne moraš da uzimaš zdravo za gotovo a tek zamisli šta je sat. ako je ceo težak 80 grama koliko od toga može da mu ode na mozak, gram ili dva? kao puž golać, recimo? dakle oprezno sa umjetnom inteligencijom. farbane plavuše se ne računaju, ispunjavaju samo kriterijum umjetnog, ne i onaj inteligencije, ako je verovati vicevima. a znamo da u svakoj šali ima pola istine. kuku majko, pa ako je i pola istina, i to je već previše :-D 


šta da vam pričam, nakon jutarnjih 16km otrčah i predvečerno-sumračnih 14km i iziđe mi suma sumarum na 30, da sam planirao - nisam, da nisam planirao - nije da sam ni neplanirao, prosto mi se omaklo i tako u jednom danu overih dve fate, što je više od jedne fate dvaput, a možda je i isto. baš me zanima da li će sutra sat da mi saopšti da dodatno izlazim iz forme, kao da je to na ulasku u novembar ikom drugom osim njemu važno, pih.

iako su me zadnjih par dana zatezali listovi dole tj to se zovu već ahilove mada ljudi kad kažu ahilova tetiva misle na pripoj ahilove, ne znajući koliko je ona ustvari dugačka iliti visoka, a kao da to i ima veze, verovatno je Ahila petarda pogodila u pripoj tetive pa su to nazvali peta i onda je narod shvatio da je tetiva u peti. ili u petoj, kako god se kaže.

srijeda, 28. listopada 2020.

na mišiće

ovo je malo bolna igra reči jer mi se TOLIKO ne piše blog da bukvalno moram da naprežem neke nevidljive mišiće u glavi da bih ga napisao. sinoć me nakon toliko godina pauze baš namučio stomak, stvarno se retko događa, mislim da mogu da se najedem i eksera i govana i kamenja i lišća i da mi ništa ne bi bilo, e ali jednom tako u pet godina probudim se sa nekom lepljivom mučninom i čekam par sati da se neka previše masna riba svari, i čekam i čekam i dočekam ali avaj, to je već tri sata manje za sutra.


totalno rastočen tim poremećenim ritmom, jutros mi je delovalo da sam skočan i lagan (doduše vaga i jeste pokazala 65.5) pa sam se zaleteo na neki euforičan trening koji se završio kao pola trčanje pola planinarenje pola razočaranje jer sam već nakon par kilometara shvatio da sam na vrh brda istrčao za 15.5 minuta a bio sam ubeđen da idem ritmom za 14.5, NA MIŠIĆE, cvrc Radojka!

posle posla sam rešio da se odmorim pa krenuo na planinarenje, rekoh jbš ambicije ništa od mene danas, sve odlažem za sutra ili malo sutra, no cvrc Dragojka lepo vidim da će da me uhvati mrak na brdu pa sam silom prilika, da ne kažem NA MIŠIĆE strčao nazad u grad i već po full mraku odvezao i dokotrljao biciklu sa mosta prigradske reke u centar. 


tako mi je sveukupno ispalo 6km trčanja ujutru i 6km predveče što u zbiru i nije malo, dobro neko je pretrčao 16+16 pa mu ni to nije malo ali šta ćeš, biće bolje sutra. sat je pokušao da mi sugeriše neki trening od 50 minuta po 4'45''/km uz neko objašnjenje da mi baš to treba ali nisam stigao da se pozabavim analizom, a pri ovom stanju koncentracije teško da bih shvatio čak i da sam se napinjao, da ne kažem NA MIŠIĆE.


hteo sam da radim 400-tke, hteo sam da radim dijagonale ali to sam preduhitrio onim 100-tkama, hteo sam da radim Andrejev omiljeni tempo 20+20+20 minuta mod mid mad (moderate, mid intensity, mad as a tiger), a hteo sam i neke piramide, ili barem famozni 5-4-3-2-1 (krugova na stadionu, jako tricky vrkaut), a hteo sam i neke uzbrdice oko grada da ustrčim jer sam negde zaturio te fajlove pa me mrzi da ih iskopavam da bih pravio segmente. 


ideja je da ceo grad pokrijem segmentima (na stravi) kao paukovom mrežom, a strava sve pamti i sve što napraviš zauvek ostane čak i ako obrišeš profil i napraviš novi, eno dokaza svih mojih mogućih segmenata a 90% oko grada sam upravo ja napravio. ideja tinja već godinama i mreža se polako formira, polako, biće.


utorak, 27. listopada 2020.

novosti ili možda ne

I jutros na trčanju i popodne na bicikli mi je sat ponudio da me "vodi" kroz trening na šta sam stisnuo opciju "dismiss" i nastavio po svom. No sada me kopka kako bi to izgledalo. Doduše zbog maratona u nedelju mi je ionako savetovao "base intensity" što mi doduše nije bila namera ali nameru sam već menjao tako da... Juče sam rekao da dva dana neću potrčati ali mi se učinilo prijatno jutro pa sam ipak otrčao 11km malo dalje od grada, tražeći neke sunčanije pravce. Kad sam se predomislio sa NEtrčanja na IPAK trčanje, ideja je bila da blago uzvodno otrčim lagano kao zagrevanje, a da u povratku napravim neke male promene. No sat je ispao pametniji i na kraju sam maltene otrčao ono što je on zahtevao, valjda je preporučio 50' po 5'40'' a ja sam završio sa 60' trčanja po 5'25'', s tim da sam drugi deo trčao dosta brže nakon što sam se konačno otkočio tj kada se sunce malo više podiglo. 

Sad kontam da ću napraviti taj eksperiment i taman malo zabaviti sve koji su eventualno zainteresovani da proprate kako to izgleda kada ti je pametni sat Trener :-)
Čekam da mi jave da li će ili neće biti državnog na 10km u Petrovcu na Mlavi, pa shodno tome verovatno kada se promeni vreme i prognoza saopšti tužnu vest da narednih 7-10 dana neće biti prijateljskih uslova za biciklu, krenem po tom planu da vidim kako izgledaju ti "vođeni treninzi". Kad mi je preporučio taj "base run", imao sam opciju "DO WORKOUT" i baš će mi biti ono wow kad prvi put iskoristim tog džokera. 


Izgleda da su mi pulsevi za još jednu nijansu niži na pomenutim brzinama pa je garmin izračunao nove projekcije za trke, no verujem da sam samo bio neispavan pa mi je zato srce bilo lenjo, a ne da sam preko noći ušao u duplo bolju formu. Sve je to lepo na papiru ali dok ga ne istrčiš, ništa od slave. A evo kako je istorija nadmorske izgledala nakon vožnje, vidi se špic kada smo prešli preko brda:


Nije bila neka planinčina ali brdo preko kojeg sam letos često prelazio novim mtb-om, a koje je Lola skroz zaboravila pa sam je poveo u obilazak. Spust je bio toliko strm da sam u dva navrata zastao da je sačekam, a kad smo se posle toga vraćali kući 20-ak km po ravnjikavom terenu, ona mi iz zavetrine kaže
- imaš neku paučinu na desnoj nozi, visi ti ispod dupeta!
- to mi je pauk ispleo dok sam te čekao na spustu :-D


Zimska depresija može polako da krene da nam mota paučine oko glava, a najviše me ubija ono što sam uvek znao ali mi nije bilo tako nabijeno pred oči. Naime kao na gornjoj slici sata, onaj pokazatelj da sunce zalazi u 16:39, bukvalno muka me uhvati od toga, i ne znam da li me više ojadi kad mi sad ovako uveče piše da će svanuti za deset sati, a dok se vratiš s posla već piše da će se smračiti za dva i po sata! Kako li je ljudima koji rade 09-17, ne smem ni da zamislim, pu pu daleko bilo. 

Koliko vidim oktobar će u novembar preći kroz neke polupristojne temperature ali dani u kratkim gaćama su nam skoro odbrojani, danas sam i trčao i vozio u kratkoj opremi što je skroz normalno za trčanje po suncu na 8-10° i vožnju na 20°, no trčanje na oblačnih 7° i vožnja na isto tako oblačnih 15° će biti skroz druga pesma. Jesenja. Da ne kažem bluz. Gnjuz. A sutra deonice? Ha?

ponedjeljak, 26. listopada 2020.

ešerihija

da nastavim sa imenima blogova, posle višnje i mangulice se setih onog vica "devojku našeg druga smo zvali Ešerihija, više puta mu se vraćala". meni se dao bog nijedna povreda nije vraćala, to mi je palo na pamet. sledi niz "imao sam"...
imao sam onaj bol u kolenima koji sačeka svakog rekreativca kada reši da ozbiljnije trenira biciklizam pa počne da gazi krupnije prenose uzbrdo. taj je čak i trajao.
imao sam povredu ahilove kada sam maltene prvi put iole brže u životu potrčao, omlatio samo par krugova na stadionu i posle toga se lečio mesec dana.
imao sam bolove spoljnih ligamenata kolena kada sam počeo da trčim malo više, čitaj oko sat vremena, u patikama za tenis od po pola kile.
imao sam prolećni bol u leđima kada god sam naglo povećavao kilometražu na trkačkoj bicikli sa dolaskom proleća.
imao sam nagnječenje živca u kičmi koji mi je slao signale utrnuća kako iz dupeta nizbrdo ka peti tako i uzbrdo od plećke kroz rame i lakat ka šaci, kad se udruže bilo je zaje8ano.
imao sam onaj sindrom pokosnice i nisam znao da li je stres fraktura ili sam samo odrao neki zaštitni sloj između mišića i cevanice ali je bol bio grozan. 
imao sam napuknuće zadnje lože kada sam bio u najboljoj formi nakon što sam istrčao maraton ispod 2h50 i nekoliko polumaratona između 1h15 i 1h18, nakon čega više nikada nisam trčao baš toliko brzo jer je pauza tj ešerihija potrajala par godina i nekoliko puta se vraćala.
imao sam i famozni "trn u peti" koji me je jedne zime baš namučio i prošao sâm od sebe tek kad sam prestao da ga lečim.

od povreda uzrokovanih kontaktom sa planetom, imao sam kidanje ligamenata na levom skočnom zglobu na trčanju s kerom, desnog na sljemenskom maratonu, nagnječenje živca u dupetu nakon pada na trčanju, dve 6-nedeljne pauze zbog preloma ključne kosti, oba puta zbog pada na bicikli, a nakon još jednog pada na bicikli nisam ništa slomio ali sam pokidao ligamente u ramenu pa sam morao mesec dana da gledam tv nalakćen na naslon od fotelje jer mi je ortoped objasnio pod kakvim uglom zglob treba da miruje.

svega toga sam se setio jer sam juče, nakon 43km po blatu osetio zatezanje u kolenu, no to je bio onaj "bezopasni" acl koji se malo naseckao od silnog proklizavanja i čudnih neočekivanih koraka i pokreta u blatu, sinoć je boleo još i najviše, jutros već malo manje mada sam zaboravio da ga ičim namažem, i deluje mi da će u toku dana skroz da se vrati u zdravo stanje mada ionako ne planiram da trčim barem dva sledeća dana. 

za razliku od preteške trke na Kablaru i jednog baš žestokog treninga nakon nje, kada mi je sat obračunao tri dana potrebne pauze, sada je nekim čudom zanemario da sam u Zasavici uključio TRAIL RUN pa mi četiri sata grabuljanja kroz travuljagu i blato računa kao Laganu Dužinu jer sam svo vreme morao da se držim nekog polu-Tempa i čuvam snagu za one teške delove preskakanja po oranicama i gacanja kroz pedalj duboke muljave baruštine. sada mi nudi samo 22h oporavka, izgleda da uvek mora da pretera na neku stranu. 


ove brojke naravno mogu da okačim mačku o rep jer sam upravo pročitao da je poslednje kolo treking lige otkazano zbog jako visokih kazni Organizatorima u situaciji sa koronom tako da sam maločas džabe tražio (i pronašao) savršen smeštaj u Vršcu za sledeći vikend, moraću da nađem neku drugu stranu sveta za izlet. 

vreme je savršeno za aktivan odmor, najavljena su 2-3 dana sa temperaturama blizu 20-ak stepeni što zvuči kao naručeno za nekoliko laganih vožnjica biciklom i uživanju u premotavanju utisaka 

nedjelja, 25. listopada 2020.

mangulica trail

Barselona ili bara-selona ili blat-selona, man' me se bona.
Imali su sljemenaši neku traversu koja se zvala blatersa.
E pa to.
Za ove koji imaju fejs staviću link na snimak od 15-ak sekundi, da vidite kako je to izgledalo, s tim da nije trajalo 15 sekundi nego skoro 4 sata, a nekima bogme i 5-6.


Kad sam u virtuelnu Barselonu prijavio rezultat bio sam 11. sveukupno diljem planete a sada sam već 12. jer me za nekoliko sekundi prešišao neki iz trećeg sveta. Ko zna, možda tamo imaju i asfalt. Nije baš da sam na iglama ali biće mi zanimljivi rezultati iz Zasavice, posebno ovih koji su mi "konkurencija" ili barem "kategorija" mada mislim da sam ih pošteno odrao. Iz prostog razloga što sam u Zasavici prošao bolje nego u Barseloni jer sam stigao 3. sveukupno, praktično smo u desetak sekundi ušli momak koji je bio 2. i ja, a prvi nam je pošteno odmaglio :-)

Možda bih i ja više maglio da sam poneo odgovarajuće patike, iz nekog razloga sam podrazumevao da će zemlja da "precedi" od kiše i da će sve biti suvkasto ili eventualno vlažno, sa puno meke zemlje, makadama, peska/šodera ili trave, no mućak, samo je na nasipu bilo tako kako sam zamišljao ali smo imali puno kilometara kroz njive, šumu, kukuruze, livade, i to je sve bilo ono najgore mekano klizavo blato sa baruštinama pedalj dubokim a okolo korov i trnje pa nigde ništa ne možeš da zaobiđeš nego BUĆ! i trči dalje. Nakon 3h50' su mi prsti na nogama bili skroz skuvani, beli i smežurani, kao kad smo kao deca ostajali u moru po par sati dok na neku silu nisu uspeli da nas izvuku napolje, pa onda gledamo prste na šakama kao izgledaju kao kuvane pileće noge.


evo kako su mi obračunali prolaske, s tim da je u prvih 5km bilo nešto livada i puno kravljih govana, u drugih 5km smo imali delić asfalta i par km močvare, treći deo je bio po nasipu sa skretanjem u ono najgore blato kao gore iz videa, četvrti takođe, i odatle nadalje je sve bio nasip kojim smo se vraćali iz tačke još puno dalje od ušća Bosuta u Savu, maltene smo do Drine stigli a ja bih tamo i produžio stazu umesto što smo na kraju išli 3+3km ka Mitrovici i nazad.


obzirom da je staza bila najavljena kao 43+km a meni je izašlo malo ispod 43km, ovi su me častili tako što su mi oduzeli zadnjih 800m viška pa sam tako ipak završio "maraton" ispod 3h50, Strava je izračunala 5'21''/km prosek ali merodavniji mi je Garmin kojeg me sad mrzi da čačkam, kao da bi sekunda gore ili dole nešto značila.

Nakon trke sam produžio još 20m iza cilja i ušao do kolena u taj rukavac pa se pored nekog čamca oprao ledenom vodom, umesto krio-terapije. Tačnije to je bilo tek pred-predpranje koliko da grumeni skorenog blata pospadaju sa nogu i patika, pa sam tek kod auta nastavio kupanje vodom koju sam od kuće poneo u flaši, (opet) naivno sipajući vruću kao da ne znam da do popodne nema šanse da ostane makar mlaka. 

(nastaviće se)

subota, 24. listopada 2020.

višnja

od celog bogovetnog planetarijuma mi došla samo jedna notifikacija za rođendan drugarice Višnje pa sam pokušao da se setim poznajem li još koju škorpiju i došao do zaključka da to nije neki znak kojeg svako mora po nečemu da zapamti. ni posebno agresivan ni posebno dosadan, kako bih to formulisao, ako podelimo znakove na one koje ceo svet može da prepozna na prvu loptu i na one druge koji su znak više za sebe a ne za javnost, onda je škorpija u ovoj drugoj grupi. tipa kad ti neko kaže da je škorpija a ti mu kažeš aham, u prevodu koga briga. devica škorpija vodolija blizanci, to može i da se ukine iz horoskopa, ničemu ne služi.

tako mi je Škorpija počela danom u kojem mi se nije trčalo ali sam ipak nešto malo trčao, a evo nastavlja se danom u kojem mi se takođe ne trči ali za razliku od juče sada nema šanse da ću potrčati. iz čega dolazimo do zaključka da za dnevnik treninga uopšte nije bitno da li ti se trči ili ne, jedino se računa šta si radio, a ne šta ti se (nije) radilo. sat je nastavio da mi obračunava potencijal na eventualnim trkama gde me je počastio do granice nemogućeg, a obaveštava me i o kataklizmičnom spavanju pa se tako uspostavi neka ravnoteža da me duplo više uplaši nego što me minut ranije obraduje.


sa tvog ekrana u rezultate Ljubljanskog maratona sledeće godine, hvala braćo drži tata, i tata bi sine, i sve ostale nebulozne izreke ne mogu zajedno da opišu koliko mi ovih 3h20 deluje izvan domašaja nakon nepun mesec "treniranja" od čega ako realno sve raščlanimo ima možda 5 treninga i 20 dana glupiranja, no valjda je i to preveliki pomak na početak godine pa ga zato zovem "treniranje". 

doduše i 19'25'' mi deluje naučna fantastika kao i 41'01'', a iz nekog (opet) čudnog razloga mi malo ispod 1h32 za polumaraton zvuči sasvim moguće, možda ne sutra ali ako bi se vratila sezona trkâ i zaređala 3-4 polumaratona vikend za vikendom, to bi otprilike bilo to čak i da ne idem pun gas.


više me zbunio ovaj ekran o spavanju jer mi se nijednom nije dogodilo da imam bukvalno nula sekundi i minuta dubokog sna, bio sam slab sa REM zbirom ali sam valjda uvek imao negde oko 40-50-70' dubokog sna, šta god to značilo. kad nisam imao dovoljno REM faza pisalo mi je da mogu biti dekoncentrisan i rastrojen tokom dana, a sada mi pak piše da se ovaj drugi nedostatak može odraziti na energičnost. kao da mi je trebao sat da mi to kaže, budan sam već 4 sata i ovaj (u glavi) osećaj vunene ponjave otkuvane na 95° i posledično zgužvane i skupljene na 30% svoje veličine mi je više nego dovoljan pokazatelj da bi ostatak dana bilo najpametnije prespavati i ne pokušavati ikakvu akciju.


nema veze, imam dosta neke nepreslušane muzike u svim mogućim telefonima tabletima laptopu i kompjuteru pa ću nakon svih silnih lutajućih dana za promenu provesti jedan ovako zalepljen za fotelju kao mačka, mačku boli dupe, nemoj uvek biti zeko, ponekad budi kao mačka.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

ima još jedna stvar. gledam u excel i primećujem da u oktobru imam već 267km i da mi je to blizu rekordnog meseca u godini (mart) iako je oktobar tek na 3/4. razlika je simbolična, 275 naspram 267, ali neću danas ići da trčim 8km da bih izjednačio rekord, to smo se valjda već odavno dogovorili. na primer samo onaj Kablar sa svojih 26km ladno može da se računa kao 20% veća dužina imajući u vidu koliko sam se potrošio na tako "malo" kilometara, doduše sa milijardu metara uspona. 

druga stvar koja me je iznenadila u excelu je pokušaj da nešto obračunam:
u jednu kolonu sam ubacio dužinu srednje i velike staze iz Szzzubotice, u drugu kolonu sam uneo moje ciljno vreme i rezultat dvoje s kojima sam trčao prvih desetak kilometara, nakon čega sam ubrzao i malo zatim skrenuo na srednju stazu, dok su oni nastavili na veliku. u tom trenutku su bili barem dva minuta iza. no excel kaže da su napravili skoro isti prosek kao i ja, iako su trčali dodatak od nepunih 8km. ono što me zbunilo je da sam ja nakon tog razdvajanja krenuo da mažem kao lud i zadnje kilometre trčao puno bliže 4'/km nego 5'/km (zato sam i pobedio), taktika koja uopšte ne priliči ovima koji su tabali dužinu. 

iz čega sam na kraju shvatio da se zvanične dužine trekova verovatno nisu poklapale sa stanjem na terenu, pa kao što je i moja staza bila 400m kraća, njihova je verovatno bila čitav kilometar i onda bi i ostale brojke dobile neku logiku. sve to ne znači da sam džabe računao i gubio vreme, nego da sam shvatio nešto novo a to je da je nemoguće na trekkingu baratati brojkama sa takvom pouzdanošću sa kojom možeš npr. u Zagrebu porediti polu- i maraton koji se trče na 100% identičnom krugu, s tim što ga maratonci idu dvaput.

petak, 23. listopada 2020.

škorpija

evo tek na kraju ovog datuma mi je palo na pamet da pogledam u onaj chart menjanja astro zodi horos i tako to i koliko vidim već smo ceo dan u Škorpiji, praktično od ponoći. nakon frenetičnog zahuktavanja sredine nedelje moralo je doći do malog zatišja posle bure ofkors, a nisam se ni bunio, prema najavama. štaviše, sav taj frenetizam je više umišljen nego stvaran, jer sam od onog Kablara bio zaista neočekivano umoran (zašto neočekivano kada uopšte nisam trenirao za tako tešku trku? valjda je meni SVE neočekivano...) pa je početak nedelje bio više nego mlakušan. jedan jedini pravi trening (100/100m) je doduše zablistao takvim sjajem da mi se u tom času učinilo da sam prethodnih 100 dana ozbiljno trenirao a ne samo tog jednog. i dobro, na njega sam umesto odmora nalepio jutarnje rastrčavanje i ubrzo zatim poludnevni pentatlon po planinama pa je dojam da sam bio na nekakvim mini pripremama.

zato je današnji dan prošao u polu-izletu polu-treningu polu-polu ali nije ništa promenio po pitanju tog osećaja da li se nešto previše ili premalo događa, još uvek imam utisak da sam na pripremama. kad u jednoj rečenici napišem osećaj onda u sledećoj upotrebim dojam ili ugođaj pa u onoj iza sledeće utisak a možda stignem i do filinga ko će ga znati, nekad je fora biti rasnovrstan u Ničemu. 

elem pešačenje je prvo prešlo u avanturistički orijentiring pa se vratilo u obično planinarenje i na kraju opet iz malo istraživačkih fragmenata završilo u trčkaranju poslednjih pola sata. tačnije posle toga je došlo do još jedne reprize jesenjeg smrzavanja na bicikli koju sam opet ostavio izvan grada pa sam nakon aerobika morao da se dokotrljam kući onako naježen u majičici. ispalio sam puno slikica i snimio par videjića kako se probijam kroz neku prašumu ali to ne može da se okači ovde pa ću morati na fejsbuk pejdž ovog bloga. od trčanja samo 6km a i to je mnogo jer ako planiram išta masnije za vikend, petak je trebao da bude prelaganica a ne hoću-neću. hmmm.


usred slobodnog penjanja sam naleteo na čuvarkuću pa sam poneo jedan od ova dva busenčića veličine šljive da ga stavim na garažu, od viška glava ne boli.

četvrtak, 22. listopada 2020.

dva dana, osam treninga, otišla cela tegla meda

ne znam odakle da vam pričam, jer ne znam koliko bih stigao "po redu"
ali zato znam šta ću sve da preskočim
kao prvo, juče jedan grandiozan trening
otišao biciklom 5km do periferije, pa trčao
1.5km zagrevanja
pa 10km trčao promene 100/100m brzo/manje brzo
tih 10km za 44 minuta


pa mi sat izračunao novi najbolji vo2max u zadnjih mesec dana
a nabacio mi je i nove cifre za utrke jelte


i nakon toga još onaj 1.5km lagano nazad do bicikle
pa biciklom nazad kući
taman da probam ovo sranjce iz zemalja prvog sveta
samelješ jabuku, dodaš šećera, sipaš u malu teglicu
i naplatiš kao pun džak jabuka
a ukus fantastičan, mislim isti kao jabuka jelte
prste da poližeš, a oni tebi novčanik


kad sam se malo odmorio uzeo da promenim paknove
ovo je moglo sastrugati felnu skroz do unutrašnje gume
dakle bio je zadnji časak za to


nakon toga mala vožnjica biciklama da odmorim nogice
pripitomljavali neke divlje zveri
nijedna ne ostane divlja nakon što joj pokažeš viršlu

e odatle dalje sam vodio Lolu u treking ofanzivu
mislim biciklama, taman da isproba kočnice, ali teren full trekking
rekoh pripremamo se za nastavak sezone


pa kroz neke oranice pa kroz kukuruze pa kroz šumarke 
kaže Lola auuu, da si me ovde spustio ne bi umela kući da se vratim
zanimljivo je to kako nekad "znamo" ceo svoj kraj i okolinu,
ali samo onako sa asfalta
a kad negde kreneš stazama kuda sam se ja smucao,
pola ljudi nema pojma šta ih je snašlo


i tako se završio jučerašnji dan, više manje
a danas, jovo nanovo pa duplo
ujutru na lagano trčanje, usput svratili na groblje
jer bi mi majci bio rođendan, da ga je doživela
ona je zadnji dan Vage, kao što sam ja poslednji Ovan
na nama je krčma što bi rekli
nije gore bilo nikog živog mada sam se pristojno obukao
malo duži šorc i tanki neupadljivi sintetički duks
pa posle tog trčkaranja na posao
pa sa posla naglavačke na drugi trening
eeee to je već bila avantura vredna bloga
mada ću i to na preskok jer se već odužilo

znači biciklama 16km do jednog podplaninskog sela
pa tu ja opet vezao mtb ispred lokalne prodavnice
dalje nastavio peške a Lola "na pomoz bože" biciklom
rekoh ako se opet negde sroka ko će je nositi nazad u grad


prvi deo od ~5km sam trčao i ona nekako vozila
e kad smo došli do kaldrme/kamenjara, odatle teški hiking
na mestima ona gurala bajk, na mestima ga ja nosio
NA MESTIMA GA OBOJE NOSILI


i nekako dođemo na vrh brda, pa kroz livade prečicama
pa kroz šume prečicama


i nekako izbismo na glavni put, čuj glavni, na bilo kakav put
i onda jopet ja trčao s tim da je sad sve bilo nizbrdo
pa je njoj bilo lakše za vožnju, mislim odozgo je mogla i trotinetom


ne moram da zakrećem sliku da bi se videla nadmorska
i tako stigli do moje bicikle, pa u grad
kao što se vidi moje polu-kramponke su ostale zavezane
a ona je po šumama i gorama išla na semi-slick letnjim gumama :-)
bar da sam se setio da zamenim točkove, ali nisam jbg


total 16km bic + 5km trč + 4km hike/jog + 7km trč + 16km bic
ako nisam sastavio 7 sati na čistom zraku, tu me seci
sutra petak dan odmora, pijaca i taj fazon
iskreno, jedva čekam
što ne znači da ću ceo dan presedeti kod kuće
ali gde god krenem biće dvocifreni pulsevi :-D

srijeda, 21. listopada 2020.

let d san šajn

zavidim onima kojima je svejedno
ne zavidim im na gluposti nego na toj svejednoći koju osećaju, voleo bih da i ja doktoriram taj kako reče knjiga "subtle art of not giving a fuck"
evo legnem uveče i čak nije ni prerano, na satu piše sunce izlazi za deset sati i koji minut
evo ustanem doručkujem odem na trčanje smrznem se istuširam se ugrejem se užinam spremim se za posao znači kao da ništa nisam ni uradio, mnogi još uvek spavaju, a na satu piše sunce zalazi za devet sati i nula minuta
DEVET SATI???
nekad sam na bicikli ostajao deset sati, a niti sam kretao u praskozorje niti se vraćao u suton
sama ta činjenica da su dani kraći, da je sunca manje, a sunce je život
ima i onaj dokumentarac o pingvinima koji čekaju onako smrznuti, ženke tačnije
ostale su na obali i negde među nogama skrivaju male, čekaju da mužjaci dođu iz toplijih voda, najedeni i podgojeni, da bi preuzeli mladunce dok ženke napokon dočekaju svojih pet minuta (ili tjedana) da i one otrče tj otplivaju negde da se najedu sveže omega tri ribe
i u jednom trenutku dolazi najdirljivija scena (posle one u kojoj na obali i dalje čekaju ženke čiji su mužjaci tokom zime nastradali i nikada se neće ni vratiti) koja prikazuje "prvo sunčano jutro"
a to jutro izgleda tako da se u jednom času pojavi neki ćoščić sunca na horizontu, vidiš ga pola minuta i on brže bolje potone nazad
sutra će ga biti dva i po minuta i to je već ohohohoho stiglo proleće možemo malo i da se sunčamo
pa zatim opet 23 sata i 55 minuta u poludan polunoć


današnji dan će mi biti malo drukčiji i od onog gore mog opisanog a hvala bogu nadam se drukčiji i od dana pingvinke no svejedno, sunce će zaći za 8h54m barem u teoriji za ovaj grad, a da bih to i doživeo trebao bih da zalazak dočekam na nekom brdašcetu iznad grada, dok će u širem centru među zgradama uveliko zaći i čitavih pola sata ranije

tema od juče je onaj famozni predviđač forme za koji sam skontao da se stalno menja
i onda mi je sinula lampica, pola minuta, kao ono polarno sunce malopre


naime ovaj drugi pokazatelj "body battery" utiče na vo2max pa tako ako sam u danu imao dva treninga od kojih jedan malo naporniji, ta baterija mi se isprazni i onda mi napiše da sam u formi za 5km oko nekih iks minuta, a nakon lepo prospavane noći i pola dana odmora mi se pojavi neki skroz drugi broj za desetak recimo sekundi brži
dakle neki programčić algoritamčić to stalno preračunava, i naravno da ako dan pred trku na 5km otrčiš maraton, neće ti obećavati isti rezultat nego će te udariti mokrom čarapom po glavi i osvetiti te da ništa nije ni garantovano ni urezano u kamen, nego se sve menja non stop i ključ svega je da si svestan tih promena i kako one utiču na rezultat

da stvar bude zanimljiva, o tome sam pisao na blogu pre dobrih deset ili više godina, kako bi trebalo pronaći neki test koji ne bi trajao više od par minuta, to uradiš na ergometru ili na stadionu i iz dana u dan pratiš koliko si odmoran tj odmorEn, ako već ne postoji neki čip na dlanu koji će nam stalno izračunavati u kakvoj smo formi
i onda lepo očitaš da ti je danas zbog lošeg sna maksimalni puls 180 a ne 185 i naravno da su ti i svi "pragovi" da drugom mestu i svaki pokušaj da "držiš toliki puls" bi se završio katastrofom, kao što se završi svima koji zapnu da "drže određeni pejs" pa se raspadnu na pola trke jer su taj pejs dobili gledanjem u pasulj
i vidi vraga, nakon deset godina napravili sat koji računa sve što je onaj čip ili test-trening iz mog bloga trebao da predvidi u dalekoj budućnosti, a ja to nisam skontao tri nedelje nego tek pre par dana

utorak, 20. listopada 2020.

stara tema

opet ova stara tema, povodom uvođenja policijskog časa u Sloveniji, e sad zašto baš u Sloveniji koja je od mog zadnjeg pogleda na tabelu napredovala samo za 50% dok je HR više od 100% a crnogorci su se maltene utrorstučili glede broja umrlih od korone na milion stanovnika:

makedonija 27 - 34 - 44 - 48 - 54 - 68 - 114 - 145 - 221 - 251 - 277 -  400
crna gora    10 - 11 - 14 - 14 - 14 - 14 -   14 -   19 -   68 -  99 - 140 -  376
bih             17 - 19 - 33 - 41 - 43 - 48 -   52 -   57 -   85 - 120 - 174 - 300
slovenija     38 - 41 - 49 - 50 - 51 - 52 -   52 -   53 -   56 -   61 -   64 -   90
hrvatska     12 - 15 -  22 - 23 - 24 - 25 -   26 -   26 -   32 -   38 -   43 -  89
srbija         16 - 19 -  25 - 26 - 27 - 28 -   30 -   32 -   60 -   72 -   81 -  89

хајлајтовао (?) сам зеленом бојом тренутак када су две приморске екс ју републике имале баш мали проценат, но жеља да се спасе туристичка сезона им је ваљда дошла главе. odnosno pluća, pa tek onda glave jelte. kao onaj iz romana ili neke poeme koji je "u ogledalu pljunuo jedinog brata i svakoj nadi zalupio vrata". kad smo kod brata, novi brus springstin je samo kliše, i ništa više. kao naši maratoni i blogovi, večito recikliranje ničega. no nije ni do trčanja ni do pisanja. fora je da šta god radiš doći ćeš do istog zaključka, tako da put do zaključka nije ničemu kriv. on je samo sredstvo sazrevanja odnosno jedno od 6 milijardi sredstava, svakom zapadne neko malo drukčije i to je ono što u svemu nije loše.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

elem malo sam okasnio sa planovima glede globalnog doprinosa rekreiranju no uspeo sam da ipak dovršim zacrtano pa sam malopre dodao nekoliko segmenata koji su očigledno falili u okruženju mada koliko vidim na većinu tih deonica se osim mene usudio još jedan ludak ili čak i nijedan, poput ovog danas uspona biciklom na kojem se pošteno okozih. juče nešto nađoh na internetima pa moram da vas pitam da li i vama drvo avokada izgleda kao gomila ljudi koja trči uz nagib od 20% pa su se svima otegla muda do zemlje? 


neko preterano planiranje mi nije u planu, jer ne znam šta će biti za vikend no to trenutno nije uopšte bitno jer je tek utorak, dakle i u sredu i u četvrtak mogu da se iživljavam koliko hoću pa ću se do nedelje svakako odmoriti, a ako se dogovorimo za jesenji mini maraton na Fruškoj koji je u subotu, takođe mi je za trku tog "ranga" skroz nebitno šta sam radio u četvrtak, bitno je da je petak dan odmora a sve ostalo može da se provuče neopaženo.

već sam dosta napisao pa ću jedno ОТКРИВАЊЕ ТОПЛЕ WОДЕ da vam objasnim sutra, sva sreća da izgleda niko ko ima nekog sofisticiranog garmina ovo ne čita, inače bi crkao od smeha na moja objašnjenja proračuna vo2max i trenutne forme. no sada kada sam skontao mogu pomalo da odahnem jer me više ništa neće zbunjivati. o tom potom.

ponedjeljak, 19. listopada 2020.

deset u POLA s lukom

 nije pola somuna nego pola somine, što se odnosi na moj rođendan jer naravno svakog 19.10. uvek napunim "pola godine" pa ni danas nije bio izuzetak. tačnije napunim tih "i po" dan ranije jer su zbog poremećenog februara drugih šest meseci nešto duži, no ko bi se petljao računanjem u svaku sekundu, kad je stoput lakše samo zapamtiti isti datum 6 meseci kasnije, iliti kada je horoskop u suprotnoj tački. 

u skladu sa suprotnim horoskopom trebao sam danas da uradim nešto kontra sebe pa sam se predomislio glede predomišljanja i napola vratio u Stravu, a i to "napola" na mala vrata no to je sad sporedno, bitno je da je obrnuti horoskop došao na svoje. eto toliko sam mogao da ga častim, ne previše doduše. sada i dalje imam "svoj" stari dobri tajni profil na koji mi se sa Garmina sve automatski prebacuje i odakle mi je lakše da prepisujem osnovne podatke (*) i na kojem je sve ionako na private, plus imam jedan običan najobičniji profil na koji ću da prekopiram fajlove sa trčanja koji su po nečemu posebni, tipa jurcanje po nekom Segmentu ili neka trka i tako nešto, čisto da zvanično "budem na Stravi". pa makar bio na Stravi jednom u dve nedelje, nije bitno. selebriti ovog ranga ipak mora da bude šire predstavljen.

(*) poput popodnevnog kilometra strmog pešačenja na pola bici vožnje, recimo zaustavio sam sat, upalio telefon i izimprovizovao snimanje tog HIKE od kilometra kroz šumu kuda smo izgurali bicikle, i gore nastavio da snimam vožnju nazad do kuće. od toga pak ništa nije za narodne mase pa ništa neću nigde ni kopirati, koga bi ionako moglo biti briga kuda sam se vozikao 20 na sat.

štos' tiče prvog oficijelnog fajla, taj je zaslužio da se objavi jer sam napravio novi Segment na kojem sam naravno odmah postavio rekordno vreme obzirom da je osim mene tuda protrčalo još samo pola tuceta rekreativaca, a ni rekord nisam postavio tako što sam krenuo da ginem nego sam ga osvojio usput radeći kratka ubrzanja:


u tih samo dva i po kilometra sam uspeo da napravim koliko uspevam da prebrojim 26 ubrzanja što bi značilo da mi je 24 dvokoraka brzo + 16 dvokoraka lagano izlazilo negde tik ispod 100m, a što opet nije uopšte nešto neočekivano ni iznenađujuće nego verovatno jedino logično. puls sam do kraja Segmenta zakucao u crveno a ovo što piše 124 je prosek celog trčanja ofkors, kao i kadenca koja je roze boje, pri ubrzanjima je puno veća. 



u skladu sa datumom dobio sam i rođendanski poklon od Garmina u vidu novog obračuna vo2max pa me je počastio istom brojkom koja stoji na reklami tj pakovanju sata. dojučerašnje nećkanje između 52 i 53 mi je apgrejdovao u 54 pa ti vidi koliko znači otići na dva trekinga i između toga smandrljati jedan duži (10x800m) i jedan kraći (26x70m) treningić.

jedino potencijalno zanimljivo što mi pada na pamet da napomenem danas je taj preokret koji nam se nekad dogodi naizgled ni iz čega. krenuo sam na trčanje 44 sata nakon završetka brutalnog trekinga sa +1300/-1300m uspona i spusta, svi rubovi mišića i pripoji tetiva su me boluckali, znao sam da sam daleko od 80% oporavljenog i truptao periferijom smešnim brzinama od 6'10''/km na jutarnjih +7°C. malo sam zastao da se istegnem i razgibnem, skinuo duksericu i ubacio Loli u korpu od city bike-a, okrenuo kačket naopačke i onako poteran osećajem vetra na tankoj majici pomislio "ako me ova friškoća ne ubrza, ništa neće".

kao da je neko promenio kanal, umesto do malopre tromog truptanja sam zavrteo nogicama kao osica krilima, ubrzanjce, rastrčavanjce, 1-2-3-4 plus 1-2-3-4 dvokoraka, koliko da udahnem 4 puta, pa tri puta toliko BRZO, dva puta isto toliko LAGANO, narednih desetak+ minuta. predivno. jeste mi na kraju bilo malčice povuci-potegni, da nisam zinuo više nego što mogu da progutam?, ali nekako sam stigao do kraja, ukupan prosek kreni/stani/kreni mi je ispao na 4'17''/km, hej pa to bih unapred potpisao i da sam krenuo sa skroz čilim nogama!

još onaj kilometar i po povratka do kuće na nogama koje su se na tren oduzele pa nakon minut istezanja došle nazad sebi, trčkaraš kao da ti je sve svejedno, da možeš tako bezbrižno trupćati i 30 kilometara jer te nosi taj osećaj zadovoljstva i postignuća nečeg sitnog a opet tako velikog u svoj njegovoj neočekivanosti.

PS
ovo može zanimati 3-4 čoveka a znam i koji su ali se nećemo tagovati ;-)
naime u ovom LAP-u u kojem sam radio ubrzanja, imao sam jako nizak odnos vertikalne oscilacije naspram pređenog puta (dužina puta brzina koraka) i ako se pod odlično računa sve ispod 6.1% kod mene je prosek svih (brzih i sporih!) koraka bio samo 5.4% što je još deset posto bolje od ovog 95. percentila što znači da se nisam tek ugurao u malu grupu ispod koje je po kvalitetu 95% svih koji trče, nego čak i u toj grupici zaoštravam kriterijum. jedino je šteta što sam život straćio na maratone a sa ovom tehnikom sam mogao da napravim čuda na bilo kojoj kraćoj distanci.
 


nedjelja, 18. listopada 2020.

jug-severozapad

čitam raspored virtuelnih trka i maratona, pa primetim kako je napakovan onaj drugi vikend
sub 31.10. Auckland,
ned 01.11. New York,
pon 02.11. Sao Paulo*

razmišljam naglas - al dobro, šta ima veze, ne moraš maraton, uglavnom nude opcije 10km, 21km, 42km, a ponekad čak i 4.2km mini trkica, tipa ako u nedelju trčiš maraton onda u petak i utorak lupiš dva skraćenka
na šta mi Lola reče - ih pa šta ti je to četri kilometra, to možeš da istrčiš i iz pidžame
a ja to "iz pidžame" čuo da je rekla "ispred džamije", pa začuđeno pitam - ISPRED KAKVE BRE DŽAMIJE? :-D

(*) s tim da svaka trka može da se istrči i dan pre, i dan posle, pa da se ovaj triling razvuče ili sbije, već prema tome šta ko želi da postigne.
i sad sam počeo da razmišljam o tim mogućnostima.
prvo što mi je naravno palo na pamet (a kažem naravno jer gledam iz ovog ugla svoje karijere) bilo je da Auckland otrčim dan ranije, u petak, pa onda NY u nedelju prema rasporedu, a Sao Paulo u utorak, mislim kada već nude takvu mogućnost -24h/+24h

i onda mi padne na pamet da bih pre deset godina uradio skroz suprotno, svakako bi mi izazov bio upravo da trčim tri dana zaredom, pa bih ili smislio 3x21km, ili 3x10km, ili 10+42+21, bog te pita šta bi sve moglo da mi padne na pamet


no pre svega toga ide sledeći vikend tokom kojeg me opako preopako i polupreopasno privlači ideja da možda istrčim maraton. bio bi to trening-maraton s tim da bih imao okrepe u nekoliko navrata pa koliko god uspevao nebrojeno puta da pretrčim maraton kod kuće u sopstvenoj režiji, ipak je drukčije kada imaš makar kakvo nazovi društvo. plus okrepe, to ne treba zanemariti mada na ovim temperaturama ladno može da se pređe 42km "na suvo" uz neku blagu dehidraciju ili čak ni to ako mnogo ne žuriš.

bila je dovoljna ona jedna treking liga u subotičkoj peščari da se podsetim trčanja u grupi, kako ti je nekad u trenutku teško pa pogledaš oko sebe kako je drugima vidno teže i momentalno ti se promeni raspoloženje u ono suprotno "hej pa meni je ustvari lako" i samo nastaviš da trčiš opušteno kao da si na rastrčavanju a ne na treningu Dužine.

subota, 17. listopada 2020.

hahaHAHAxaxaxaXAHAXAHAXA

možda se sutra zadržim na više nekih zanimljivih detalja. na fejsu sam jedino stavio u story kako u ovčar banji neke mačkice pojimo jogurtom, ne pada mi na pamet da ljude smaram trčanjem

elem kao i svaki prethodni put, i ovaj put sam se proslavio, s tim da pomeram granice igre opasno ka limitu polumaratona od 7 sati :-D
naravno da sam šta, da sam prijavio halfM s tim da sam ga trčao u okviru planinske treking lige po Kablaru, a jedino gore od Kablara bi bilo da se trči dva puta isti krug


tako sam se probio na veoma nisko mesto među nesvrstanu braću iz južne afrike i indonezije ili indije, nemam pojma šta je IND a mrzi me da guglam zastave, a NEĆETE VEROVATI KOGA SAM POBEDIO, stigao sam pre jednog kenijca :-)
taj verovatno trenira poker ili bridž, ili je trčao neki još strmiji treking od Kablara, pa unatraške


ono što je zanimljivo je da sam čak iovako bez ikakvih treninga tokom leta i totalnog zapostavljanja trčanja uspeo šta, uspeo sam da se, kako trka odmiče, pomeram na rang listama segmenta po segmenta, pa sam tako onaj prvi gde su se svi zaleteli prošao kao deveti, a poslednji nakon što se pola raje ispucalo sam prošao kao peti svih vremena, neloše za nekog ko nije imao pojma u šta se upušta i ko je celu trku otrčao na 4 napolitanke.


bilo mi je stvarno žao što nisam stigao da opalim par fotki, jer sam se ustvari zadnjih sat i nešto ganjao sa momkom s kojim sam zajedno prešao više od pola staze, čas on 100m ispred čas ja 50m ispred i tako u krug, a sve zato što su nam na jednoj kontroli rekli da smo 3. i 4. i onda logično niko nije hteo da bude četvrti pa udri pa se raspadni, u cilju mi je trebala infuzija ladno.

pritom se nijedan od nas nije setio da nismo ista kategorija, sveže mi je u sećanju kada sam u Subotici stigao na cilj i predao overen karton na svim kontrolama, sudija mi daje zlatnu medalju, minut iza utrčava dečko kojeg sam prošao na kilometar pre cilja i sudija i njemu daje zlato, kaže "prvi senior" i tu skontam da sam ja dobio kao prvi veteran i da je na treking ligama sasvim nebitno ko je apsolutno bio prvi, sve se deli na dve kategorije. aps plasman se jedino računa kada se dodeljuju poeni za generalni, od kola do kola.

tako je ispalo da obojica crkosmo da budemo treći a ne četvrti, i na kraju smo obijica bili drugi, njemu su dali srebrnu seniorsku a meni sreb veteransku. nemam pojma ko je stigao pre mene ni od koje godine se računaju veterani, ko god da je iskreno čestitam, čuo sam da je na zadnjoj kontroli bio neka tri minuta ispred nas dvojice.


e a sad ovaj skeč kao anegdota, KAKO SU ONI OVO OBRAČUNALI?
na koju foru su mi iz celog fajla izvukli šta, kojih 21km, jer čak i kada pogledam u kom trenu sam prošao dvajes prvi km, to je opet ispred ovog njihovog vremena.
nije da mi išta u karijeri znači POLUMARATON za 2h27 ili 2h29, ahahahaha, ali znatiželjan sam da dođem do tog algoritma. evo mog prolaska, pri čemu smo krenuli sa 250m nadmorske a polumaraton sam prošao 300m tj nekih više od 100 spratova iznad polazne tačke


ali ne, koknuli mi rezultatčinu za ginisa, tako mi i treba :-)


pitanje je šta bi bilo i kako bih prošao da se nisam dosetio jedne genijalne cakice, a to je da sam pola sata pre starta krenuo u ekspediciju po ovčar banji sa makazama za vinograd, i odsekao dva štapa za planinarenje. mislim da bi mi bez njih kvadricepsi bukvalno eksplodirali do kraja, a ovako sam uspeo da se dosta prištedim na najstrmijim usponima, posebno na prvom najgorem. mislio sam da ću nakon izlaska na vidikovac na vrhu Kablara da odbacim ove štapove tj prislonim ih negde za slučaj da nekim drugim planinarima zatrebaju, no mic po mic sam ih doneo skroz do vrha poslednjeg uspona i bacio ih u šumu na samo nekoliko km od cilja, kada mi je preostao samo zadnji spust i kratak završetak po asfaltu.


opet sam, naravno, nosio biciklistički dres, ovaj put sa dugim rukavima jer je jutro bilo izmagličasto a i duvao je neki hladan vetar preko celog dana. dok potrpaš ključeve od auta, kartu sa opisom staza, kartončić u koji overavaš prolaske na kontrolama, telefon koji nisam stigao da izvadim i uslikam par predivnih pogleda na Međuvršje, i još par sitnica.

eh da, na jednoj od livada gore na 800m nadmorske sam u trku uspeo da se sagnem i iščupam nekoliko šafrana za Taštu, i da ih ubacim u najprazniji džep. ipak da mi nema nje teško da bih mogao ovoliko da se zezam kad god poželim i niko se više od nje ne raduje (i ne ponosi) nego kad donesem medalju.


za kraj evo i te simulacije najlepšeg pogleda koju sam napravio skinuvši gpx trek, pa sam ga otvorio u google earth i tako zakrenuo da steknete predstavu. roze je moja staza, žuto je prečica kojom su otišli ovi koji su trčali najkraću, a plavo je greben po kojem smo trčali sa neverovatnim pogledom na krajolik, veliko hvala oblacima koji su sačekali da utrčim u cilj i tek onda se gore navukli, i saučešće kolegama koji su tek tada stigli na to mesto.

petak, 16. listopada 2020.

dve trećine

 nije da se radi o nekom muzičkom ritmu jer ionako malo teže uspevam da zamislim dve trećine i čemu bi to služilo nego mi je kao i svakog petka sat na punjaču i stigao je do 64% pa sam uzeo da nešto napišem dok ga ne uzmem za popodnevno druženje obalama grada. napunio se ili ne pre nego što završim, imam otprilike tri stvari za razmišljanje.

1)
jučeršnji treninzi su ispali ludo netipični, sa jutarnjim sjurivanjem naglavačke da bih stigao na posao pa sam tako odradio nizbrdni hronometar od 4km sa najbržim kilometrom uveliko ispod 4', a popodnevni je uključio polu(ne)planiran uspon isto tako "do daske" na jedno od brda koje okružuju grad iz prostog razloga što je Lola iz čiste zajebancije odlučila da ponikom (doduše city varijantom od 16kg sa 6 brzina) napadne jedan od segmenata na Stravi pa sam ja krenuo kao podrška a završio kao zaprška jer me je prošla na pola puta i do kraja je bila (igra reči) mrtva trka, ne jer je bio foto finiš nego jer oboje pocrkasmo kao ono magare do zelene trave. Evo kako mi je sinoć garmin izračunao stress score tog uspona, oko 87.5%, kako li izgleda 100% leba ti...


2)
pre pola sata se pojavila vest kako je Krizni Štab doneo neke nove preporuke među kojima se nalazi i rečenica:
"RTV pre 16 minuta
BEOGRAD - Krizni štab je odlučio da od danas preporuka bude nošenje maski i na otvorenom, dok se lokalnim samoupravama zabranjuje da izdaju dozvole za okupljanja, izjavila je zamenica direktora Instituta Batut dr Darija Kisić Tepavčević."
Koliko to kači najavljene treking lige do kraja godine nemam pojma, već sam poslao poruku na adresu TLS i zamolio ih da do večeras jasno naglase da li pomenuta odluka nešto bitno menja glede sutrašnjeg kišnog smaka sveta na Kablaru.

3)
e sad sam se malo zatrčao pred rudu jer sam se u međuvremenu setio da 3) skoro u potpunosti zavisi od 2) jer sam imao neke opcije da se ne vraćamo kući iz Ovčar banje nego da nađemo neki app ili hotelčić bilo gde dalje na toj strani sveta pa da ostanemo i u nedelju, no 2a) na planinama je najavljeno jedva nekoliko stepeni u plusu što isključuje bicikle a nisam siguran koliko će mi se trčati nakon ovog šlajfovanja po blatu i kamenju u subotu. tako da tačke 3) praktično niti nema, jedino dotična može postati tačka 0) ako se sve odloži pa nedelja u razvedravanju uleti kao neki neplanirani izlet ali bez subote u prethodnici.

tako da, nemam ništa da izjavim :-)
nakon jutarnje odmarajuće vožnjice od 20-ak km ću bez obzira na sve otići na još jednu vožnjicu i dočekati vikend spreman za akciju, a kakva će akcija biti nije ni za šta presudno, svakako ću smisliti nešto lepo i barem polu-pametno

četvrtak, 15. listopada 2020.

banka

 ništa lepše nego kad imaš ušteđevinu pa možeš iz neke fijoke da uzimaš koliko god ti zatreba. moja štednja se pak brojala u kilometrima tojest delovima istih, jer sam nakon one treking lige po pesku na sledeća dva trčanja (od tri, treće je ispalo okruglo 15km) prebacio okrugli broj, jednom za 200 a drugi put za 300 metara. i jutros je to došlo na naplatu, presrećan sam dotrčao na parking pred kapijom zaljubljeno gledavši u sat koji je pokazivao 13.690m, dakle potrošio sam onih 300m, za popodne mi je ostalo još 200m viška, pa to je čitav minut u banci, jeeeee. jedini zadatak će biti da izmišljam takve osmice pred kraj trčanja da bih stao baš kada pretrčim iks kilometara i 800m. al dobro. život nas neprestano stavlja pred iskušenja, ali skoro nikada u trenutku i na način na koji mi očekujemo ili priželjkujemo. ako nastavi ovaj pljusak možda otrčim i 2800m, jer napamet znam kuda mi treba za tačno toliko, i eto zaokruženja :-)

naime moram da pazim da ne preteram popodne jer ću rizikovati da za vikend ne budem odmoran za trku, AKO uopšte na trku odem tojest ionako nije trka nego treking a to je po pravilu 66% trening i 33% trka, ako imaš sreće, a ume da bude i skroz trening, zavisi kolika se gužva napravi ili raziđe na stazi. prošlog vikenda sam imao sreće jer sam se par dana pred "trku" (ista priča) malo previše kockao trčanjem u zadnji čas i malo posle toga, no na neku foru su mi se "otvorile karte" i vrlo dobro sam istrčao pa mi je to unelo crv sumnje u onaj rasadnik ideja koji se zove savršeno planiranje ili barem umišljanje da nešto umeš precizno da predvidiš.

tako mi se u životu događalo da u godini sa 40 trkâ svih 40 puta pomislim "ma, ovo je samo trening za neku sledeću trku, zašto preterano da se odmaram" pa sam tako svih 40 puta otrčao za koji % slabije nego da sam se ono baš odmorio. a da sam se baš odmorio bolje bih trčao. pa ako ćemo i to da smatramo Treningom, svakako bi bio duplo značajniji za formu od svih ostalih 40. ali hajd, kad si takav, takav si, bitno je da nisi Nikakav a ove ostale nijanse, pffff...

ubr (uzgred budi rečeno, naš prevod skraćenice btw) prošla nedelja mi je bila rekordna za celu 2020, nemam pojma kako se to dogodilo i još ovako bez napinjanja jer da sam hteo da obaram rekorde ne bih celu nedelju proveo na bicikli nego bih još barem malo (d)otrčao do naj-rekorda. 


kad smo već kod skraćenica, ovaj ručni zglob gde se nosi sat katkad ne znam kako tačno da nazovem pa ću da uvedem novu reč koja je pandan skočnom zglobu, e ovo će da bude VOČNI zglob jer se na njemu nosi voč iliti watch. a na vočnom zglobu šta, na zglobu mi voč kaže da mi je ažurirao trenutnu formu pa evo vi presudite koliko je voč pametan, naime pre nekoliko nedelja sam u Čačku istrčao 1h38'50'' a tek negde oko toga sam počeo da trčim iole ozbiljnije i u ovih zadnjih 20-ak dana sam istopio nekih možda 1.5kg što ne bi trebalo da rezultuje u 34 sekunde sporijem polumaratonu, posebno jer je u Čačku bilo bogme i potoplo prema kraju trke. 

na stranu što mi ovi brojevi iz nekog čudnog razloga ne idu jedan uz drugog ali to je verovatno jer ih nisam dovoljno promišljao, naime 1h39 mi deluje piece of cake za poluM, a 44' i 20'38'' mi deluju pomalo zahtevno za 5k i 10k, verovatno jer mi to deluje kao previše dahtajuće pa izbegavam taj napor izvan zone komfora. maraton mi je pak totalno špansko selo i blage veze nemam koliko bi mi za njega trebalo, možda vidim u Zasavici a najverovatnije ni tada, koga briga.

srijeda, 14. listopada 2020.

oblaci ko teški koraci, pa malo bicikle

Popodne 60km mtb-ajkovima, ove godine je Mioljdan pao na Taštin rođendan obzirom da je prethodnih par dana bilo govno vreme a danas izgoresmo na suncu i +20 stupnjeva, hvala nebo, drži tata. Sledeći deo ladno preskočite, neka teorija dosadna:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Upravo sam dobio link na video klipić koji je čuveni trener McMillan postavio na jutjub, na temu pripreme virtuelne trke, i sad evo u jednom uglu ekrana to gledam i slušam i poredim sa onim kako ja to zamišljam, i čekam da vidim da li ću išta novo naučiti, ili na neki način svi slično razmišljamo i znamo kako da se organizujemo na najbolji način. 

I odmah prvo neslaganje, moja ideja je bila da virtuelnu trku otrčim kao samo još jedan trening, bez previše očekivanja planiranja i pripremanja, dok on virtuelnoj trci pristupa kao najpravijoj mogućoj trci A nivoa u sezoni. E ali s tim da nećeš na njujorški maraton, nego ćeš da kružiš po kvartu jednako naložen. Jednako? Hmmm... Moraće neke nove droge da nam ponudi da bismo se uživeli u njegovu hipnozu, jer koliko ja znam na trci adrenalin i psihologija čopora dramatično izmene motivaciju i hormonski status maratonca, dok na usamljenom treningu nema šanse ni da priđeš tom transu.

I dalje odatle, kad smo se već razišli kao od izvora dva putića, on priča o odabiru brze staze, postavljanju okrepa, tajmingu u doba dana, ishrani, pripremi, odmoru, masaži, tralala, iskreno mislim da se tip više proserava i fantazira nego što ovim daje ikakve smislene savete, mislim niko se neće najesti ajvara i istovremeno napiti mleka pre treninga od 42.2km, niti će insistirati da ga istrči baš Danas ako je iz nekog razloga jako loše spavao, probudio se umoran i trom, naravno da NYCM ne možeš odložiti ali u treningu moraš biti fleksibilan. 

Poslednja u nizu budalaština je da namestiš navijače na cilj tog svog privatnog maratona i da ti rastegnu traku koju ćeš protrčavajući da pocepaš, navodno bi to trebalo da te motiviše na bogzna kako jak završni sprint nakon što si klackao 42km, meni to više zvuči kao crtani film.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nego sve su to budalaštine, hteo sam da pišem o nečem drugom. 
Ali neću.
Nastaviću o budalaštinama.
Prvo sam hteo da otrčim u toku ove nedelje trening-maraton jer postoji i virtuelni Novi Sad (!) no ta trka teško da zaslužuje od mene toliki napor a verovatno bi mi na kraju i rezultate negde zaturili, tako da prema narednom planu 26:virtual imam zakazane sledeće EVENTE. 

18.10. virtual Amsterdam
25.10. virtual Barcelona
E sad, o čemu se radi. 

Sledećeg vikenda nema baš nekih maratona u okruženju kao što ih nije bilo cele godine ali postoji planinska trka na Kablaru. Mislim od svih planina gde baš Kablar, to je da ti se muda otegnu do zemlje, bukvalno nema težeg brda za prelaziti uzduž i popreko, kad se samo setim onih sipara i puzanja pre nekoliko godina, brrrr. 
A ove godine je ovakvo stanje:
Mala staza: 15,64km, uspon 870 m, vr.l 5:15, 41 bod;
Srednja staza: 27,17km, uspon 1336 m, vr.l. 7:45, 68 bodova;
Velika staza: 34,59 km, uspon 1625m, vr.l. 8 sati i 45 minuta, 85 bodova.


Zelenim sam obojio kratku jer je prekratka, eventualno uz neko zagrevanje i rastrčavanje može da se namakne na 21km I TO MI JE TEK SAD PALO NA PAMET, inače sam je do pre minut bio skroz otpisao. Moram samo proveriti kuda ide srednja a kuda kratka, da ne propustim nešto vredno obilaska. Velika je naravno bespotrebno prevelika jer sa ovim brojkama mogu da prijavim samo virtual 21km, ako već budem budala da pretrčim 27km po najavljenom kijametu i zimoći, jamačno ne moram svih 35km.

Sve sam pregledao i nisam ništa odlučio A EVO I ZAŠTO.
Zato što je za desetak dana u terminu Barcelone treking liga u Zasavici gde će najduža staza biti ta-daaaammm - 43km!!!
Pa ako me zanima tamo 43km, sigurno bi mi 8 dana ranije na Kablaru bilo bolje da trčim tri sata tih 27km ako to uopšte može i za tri sata da se istrči ali dobro, tu negde, eventualno 3.5h ako bude baš puno kiše blata i šlajfovanja.
Bumo razmislili...