i teku bitke teku prolazi

 eto desilo se i meni da ne znam odakle da počnem

(izlaganje)

najbolje od najzanimljivijeg trenutka
znači nekih 9km od početka trekinga, STOP

smrznut ekran, nijedno dugme ne radi

stiskaj po pet puta, ništa

stisnem ono gore levo da ugasim garmina, neće ni to

držim ga ceo minut, ugasi se sat napokon

posle minut ga upalim

svo to vreme trčim tako sa desnom rukom na levom zglobu, pipkam dugmiće

krene opet, ali kao da nemam gps, ne pokazuje trek, samo se ona zelena linija vrti u krug

sada preskačem skoro ceo sat nerviranja i dolazim u opisu zbivanja negde na 5km od kraja trekinga, odjednom mi se pojavljuje i route i strelica i sve

tu kapiram da sam šta?
da sam pred start krenuo da učitam stazu, pa je nije bilo u satu, pa sam se setio (!) da to što je imam u telefonu ne znači ništa, pa sam na brzaka stisnuo "send to device" i prebacio je u sat, s tim da očigledno nisam dovoljno sačekao nego se ubacilo samo najbližih desetak km od starta/cilja a onaj dalji deo trase je ostao negde izgubljen

elem između 9km i 21km sam trčao kao orijentirac sa kartom u ruci a na satu mi je stajao otvoren neki drugi ekran sa pulsem i pređenom daljinom, da se lakše orijentišem

tako na kraju zbog tog zabagovanja imam tri fajla
prvi deo

start u 09:30, 8.80km

drugi deo

početak u 01:09 odmah posle ponoći, 0.54km
(to je kad sam probao da uhvatim signal pa opet ugasio sat, kako je došao do toga da je ponoć ostaće misterija, ili možda u tom delu uz mađarsku granicu vojska ometa signale, ko će ga znati)
treći deo 

početak u 10:13, poslednjih 15.90km

da ne bih morao sâm da sabiram sve to plus ono hodanje između i stiskanje dugmića, pobrinuo se organizator koji je iako su mu zakazala 2 od 3 laptopa ipak uspeo evo do 21h50 da sredi rezultate

prijavio sam se kao AK APATIN trenutni klub, organizator me pošto sam se prijavio par sati pred istek prijava ubacio u kovertu sa nekim beograđanima a na kraju mi napamet napisao zadnji klub po kojem me se seća i tako sam osvojio zlato za onaj stadion gore na brdu po kojem sam peglao deonice kada sam ozbiljnije počeo sa treniranjem, nema veze.

evo i jedne od slika sa staze, negde je Lola iskopala na internetu već, pa ona meni preko vibera pa ja samom sebi sa vibera na mesindžer pa download u kompjuter pa baba za dedu deda za repu preko usrane motke nadam se da se nije izgubilo više od 99% rezolucije :-) 

ovo cvikam kontrolu a evo i objašnjenja otkud ja na trekingu direktno sa tur d fransa.

naime na treking ligama je obavezno imati neko mesto gde nosiš ovaj karton na kojem je mapa i u podnožju ona polja 1-2-3-4-5-6-7 za cvikanje prolazaka, a meni je oduvek za to bio najbolje rešenje bici dres, u levom džepu pozadi ključ od auta, u desnom ova karta, u srednjem sam nosio traku za glavu pa sam je stavio kad je otoplilo a tamo ubacio kačket.

a biciklističke sam uzeo jer u njima nikad nisam dobio ojede, zgodnije su od klasičnog šorca koji može za trening do sat vremena ali za preko dva sata znojenja ne može da se reši znoja koji onda kaplje i prska na sve strane kao da nosim neku mini suknjicu, PLUS PREKO SVEGA, ove bicke sam već nosio u četvrtak popodne na kratkom trčanju pa su ionako bile u redu za pranje :-) 

za kraj ono najzanimljivije, krenulo je nas 15-ak ispred, odmah se razvuklo jer su ovi sa kratke staze požurili malo više, ostalo nas je 10-ak, pa se opet razvuklo, prvo sam bio malo pozadi pa se polako pomerao prema napred i tako celih prvih 13km dok nismo došli na razdvajanje srednje i duge staze. tu sam pitao ove što dele limunadu koliko je ljudi skrenulo na srednju stazu (moj Plan za danas) i čovek mi je rekao "samo jedan!", pomislih - bingo!

jer svi ovi koje sam upravo isprolazio su iz kilometra u kilometar sve više usporavali a ja sam čuvao nešto rezerve da čak i ubrzam tako da sam odmah skontao da mi je drugo mesto u džepu. na jednom mestu gde se staza vraća pod jako oštrim uglom oko nekog enormnog gazdinstva, daleko preko puta sam ugledao drečavo zeleni dres tog trenutno prvoplasiranog, izmerio sam do tog špica/okreta i nazad do mesta gde sam ga video da mi je trebalo oko 4 minuta. hmmmm...

nema veze, i biti drugi je super na gostujućem terenu, kada sam ja u životu trčao po pesku 26.5km, a oni tuda redovno trče Dužine, skroz druga tehnika je potrebna a pravo da vam kažem ta tehnika je totalno anti-atletičarska sa malom kadencom i što dužim zadržavanjem na tlu da bi se što manje proklizavalo, tako da sam donekle i srećan što mi nije ušla u krv niti će mi ući, ja sam ipak čovek sa kamenjara i asfalta, nisam pustinjski gušter.

i tako sam tog momka izgubio iz vida sve do 4km pred cilj kada smo se uveliko spojili sa kratkom stazom i od tih šetača nisam ni mogao puno da skontam koga tačno vidim ispred. tek eto ga drečavi dres, negde na 300m (dve ulice, recimo). za kilometar mi je već bio na 150m, negde na 2km od cilja me je primetio u trenutku kada je prohodao desetak metara i uhvatio se za ložu, tada se osvrnuo unazad. onda je malo pojačao, svejedno sam ga stigao, minut-dva za njim, sve dok nije pokušao da malo ubrza pa popustio, e onda sam ja ubrzao i već nakon sto metara mu više nisam čuo korake, vrlo brzo je odustao od ganjanja. do cilja sam mu napravio više od 200m razlike a sva sreća da na satu nisam ni pratio brzinu inače bih se verovatno uplašio. doduše ceo zadnji km sam osećao neki nagoveštaj onoga poznatog kao "bodac" što prati početnike koji se na treningu nikada ne naprežu izvan zone komfora, a grafikon pokazuje koliko sam rezerve čuvao prvih 20km:

naravno ovaj drugi (treći) fajl počinje negde ko zna gde pa se zato ne završava na 26.5km nego ranije kao što se uostalom i vidi sa karte da mi je start negde usred austrougarske.

i tako, protrčao kroz cilj, korona-proglašenje je izgledalo nešto tipa ti si prvi evo ti zlatna medalja ajd zdravo :-)