četvrtak, 30. travnja 2020.

poslednji

poslednji dan u mesecu
poslednji dan ranog proleća
poslednji dan nečijeg života
ne, ne pričam o modernom virusu
pričam o jednom šarplanincu
imao je neki čmičak, tumor, u oku
družili smo se
stalno sam protrčavao pored njega
nije u početku bio baš druželjubiv
ali polako
skompali smo se
kad naiđem, morao sam da zastanem jer je previše trom
i onda se provuče ispod nekih žica
i ja ga češkam okolo ušiju i po vratu
otrčim dalje, on ostane tako usamljen
e pa, zimus mu je gazda umro
video sam i krst i sve to, odmah desetak metara ispod
i desilo se da sam danas išao tim putem uzbrdo,
a da je neko naišao nizbrdo i parkirao auto na par metara od mene
dobar dan dobar dan
da li je ovo umro ovaj koji je...
jeste.
a sa šarplanincem šta je bilo?
znate,
ja stalno ovuda prolazim i sprijateljili smo se
i mazio sam ga i znam da je imao onaj tumor na oku,
a znao sam i onog velikog čuvapog što je bio pre šarplaninca...
zvali smo Azil da ga SKLONE.
"SKLONE"?????
da li taj ko je zvao Azil,
zna da to znači da će njihov šarplaninac postati
ručak za desetak kaveza gladnih,
manji će kidati meso a nakon njih će veći glodati kosti?
ne
niko ništa ne zna, i tako je svima lakše

srijeda, 29. travnja 2020.

ko o čemu

pre nekoliko dana sam izvukao onu kolonu mrtvih/po/milionu stanovnika pa evo kako su se stvari promenile do večeras:

slovenija 38 --->> 41
makedonija 27 --->> 34
bih         17 --->> 19
srbija 16 --->> 19
hrvatska 12 --->> 15
crna gora         10 --->> 11

izgleda da je crnogorska korona lenja na domaćine pa se sporije kreće, a recimo isti broj +3 znači između samo 8% povećanja u sloveniji do +25% u hrvatskoj, u odnosu na prethodni vikend

danas sam imao tu čast da se podsetim davno prošlogodišnjih treninga a evo i zašto tj kako: kada sam počinjao da "malo više" trčim, pokušavao sam da što gušće sabijem trčanja i biciklu pa sam skakutao dan po dan s jednog na drugo, neprestano tražeći taj neki zlatan presek između koliko sam umoran od jednog i odmoran za drugo, kao.

sećam se koliko me je "koštalo" svako trčanje Dužine dan nakon 2h Tempa na bicikli, prosto sam bio za 10% sporiji, 20% tromiji, 30% neraspoloženiji u odnosu na odmorno stanje.
sve što se činilo kao 4'35''/km je ustvari bilo 4'50''/km i tako sam satima i satima truptao namrgođen i besan na noge koje se preko noći nisu volšebno resetovale na porodilišna (umesto fabrička) podešavanja.

sada je to sve samo povijest i sanak pusti jer mi čak i 4'40''/km deluje prebrzo a evo otrčah i par kilometara odmah iznad 5' no na treningu od samo 7km to i nije neki uspeh, kao što se 7km ne može baš nazvati treningom.
nemam pojma.

sve misli su mi okrenute tom četvrtku koji bi trebao da bude poslednji dan "slobode" pred prvomajski vikend i tri dana policijskog časa odnosno 70-80-ak policijskih sati ili kako god sve to nazvati.
no nažalost plan mi se izgleda neće ostvariti jer je prognoza sa sunčanog četvrtka promenjena na vrludavo vreme pa će onaj "duži krug od skraćenog" da sačeka neke bolje dane jer mi ne zvuči privlačno čak ni da se zadnjih par sati vraćam kroz pljuskove, a kamoli da istražujem nove planine šlajfujući kroz blato i po mokrom kamenju.

na stranu što mi se ne userava nova bicikla, još uvek.
što otvara jednu novu ideju tj kombinaciju, a to je:

da stavim kramponke na najlošiji bajk od tri, na plavog Polara, da poskidam plastične blatobrane, i da tako od "kišnog bajka" (koji mi više nije potreban obzirom da ću po kiši naravno radije otići na trčanje ili planinarenje) napravim najobičniji mtb koji može da prođe kroz 80% terena i podloga u odnosu na Scotta, ali za kojeg bi me bilo baš briga da li propada truli i rđa, u vodi i blatu.

utorak, 28. travnja 2020.

podosta čudno

ili možda i nije.
da li su sve livade iste, da li su sva brda ista?
ne znam
ukratko, šta se dogodilo:

premotavam putanju koju sam nacrtao mtb-om, prisećam se svega, što i nije neki problem obzirom da mi je sasvim friško u glavi.
sećam se svakog pravca, svake krivine, nagiba, podloge, iako je bilo zaista svega i svačega.
google earth sve uredno potvrđuje ali usput otkriva i neke nove detalje.

u jednom trenu sam očigledno došao do "pretpostavljeno poznate tačke" kuda sam samo jednom protrčao pre nekoliko godina no jasno se videlo da taj put može levo voditi samo nizbrdo u selo, tačnije na raskrsnicu na kojoj su poznata Energetska Polja malo iznad sela.
tada sam svesno krenuo dalje uzbrdo jer mi je bilo prerano da se spuštam nazad ka kući.

ono što je zanimljivo (vidi naslov i podnaslov) je da sam kilometar ranije bio nekih 100m na stazi kojom sam prošao peške pre samo mesec dana, u kontra smeru!
iza mene je sada ostala šuma, nizbrdo sam video nekoliko livada, ovaj put nije bilo snega, put ispred mene mi se učinio previše uzan nepoznat i neobećavajući (a upravo njim sam došao od Energetskih Polja pre samo 4 nedelje) pa sam po ko zna koji put otvorio Maps app i proverio, da, drugi put koji se odvaja je nešto širi pa sam se vratio 20m i skrenuo tamo.

obzirom da mi je sve bilo "kontra" možda mogu da opravdam što nisam prepoznao mesto, a nisam ga prepoznao ni na karti koju sam nekoliko puta učitavao iz prostog razloga što sam MISLIO da sam dosta zapadnije, tačnije "bar za jedno brdo zapadnije".


a da stvar bude još triput čudnija, jednom sam istim ovim putem prošao i MTB-om!
ali takođe kontra smerom, no to je već bilo pre barem desetak godina sigurno.
tako da, nije čudno što nisam prepoznao, nego je više nego čudno što je taj put u tolikoj meri propao, da mi tada nije bio problem da prođem običnim mtb-om bez suspenzija i sa semislick gumama naduvanim na asfaltni pritisak, a sada sam se namučio i na par mesta morao da guram jer puta praktično nije ni bilo, kanali od traktorskih točkova su toliko duboki sa pedale udaraju u zemlju kada upadneš unutra, a sredina je oblika obrnutog slova V i sva od prašine tako da uz nagim 15% tuda možeš da okreneš pedale jednom ili eventualno dvaput pre nego što malo vrdneš i opet sletiš nazad u kanal.

na drugim mestima je voda toliko isprala zemlju s puta da kamenje štrči i po pedalj u vis pa je takođe jako teško pedalirati, a kad je strm uspon onda nema izbora da malo zastaneš sa okretanjem jer se momentalno zaustavljaš i počinješ da padaš.
tako da, staza je toliko tehnička da me je podsetila da, nećete verovati, granice zaista postoje.
mislio sam da se sa ovom biciklom "sve može" no ipak postoje putevi kuda možeš traktorom ili quad-om ali bajkom baš i ne.
no kako to ovde seoskim rečnikom kažu, "nije mi spala kruna s glave" ni što sam na nekoliko mesta pregurao biciklu a na par mesta sam je i preneo gde je bilo previše trnovitih grana po putu jer ajd što sam imao samo jednu rezervnu gumu, nego je zbog policijskog sata malo komplikovano ako se zadržiš predugo van grada.

štošta se od ovoga ne bi desilo da sam pratio putanju koju sam zamislio, no nekoliko km pre planiranog skretanja sam naleteo na nekakav MTB putokaz i rekoh daj da prođem kad već postoji obeležena staza.
na kraju je ispalo da 1) uopšte nisam došao tamo gde pokazuje putokaz, a to je negde zapadno gde sam i hteo da dođem samo okolnim putem iz podnožja, a da sam pritom 2) došao tamo gde sam planirao MISLEĆI da ću tu doći iz tih nekih zapadnih tačaka
ostalo je dosta žbunjoze u glavi za sledeći put, što je možda i dobra stvar.
za tu priliku ću ipak ukucati rutu u telefon i to neku sa tri "osmice" i svim mogućim prolascima, pa će svako gubljenje neminovno doći u neku od poznatih tačaka.

ponedjeljak, 27. travnja 2020.

dvadeset sedam

kontam da će ofrlje za 8 nedelja da nam dođe najduži dan.
kapirate li da je to samo osam ciklusa ponedeljak sreda subota, i prc, već noći postaju sve duže?
sve najlepše u životu prođe pre nego što pošteno stigneš da mu se nadiviš, i da ga zavoliš.
uporno ponavljam da je prerano razmišljati o proseku na bicikli "jer je godina tek počela"
štaaaaa?
a dok se vozilo za neki klub?
pa do kraja aprila smo već odvezli 6000km na pripremama, pet trening trka ulcinj-bar sa slovacima i mađarima, pet dunavskih kupova, trku na avalu, krug do smedereva, nagradu čačka, trku oko vojvodine, kup u šidu...
da, a ja ću valjda do avgusta ponavljati kako je godina tek počela.
danas sam istražio dva nova puta tj prečice od po nekoliko km.
sutra bih neki veći zalogaj.
pa tako, još par meseci laganog dodavanja forme, i tada će se napokon dogoditi očekivani breakthrough.
valjda.

nedjelja, 26. travnja 2020.

kros kantri mjuzik

Pregledajući celu aktivnost na Stravi, izgleda da sam trčao od 26'36'' do 56'43'' što mu dođe nekih 30'07'' S TIM da nisam siguran baš u metar gde se na satu obrne 2.3km na 2.4km odnosno 7.3km na 7.4km, jer sam u tom rasponu ubacio tih 5km Tajnog Krosa.

Pitanje je koliko je ostao "tajni" nakon što sam ceo prvi krug "emitovao uživo" no nadam se da među prijateljima na fejsu nemam udbaša oznaša i kagebeovaca, a ni komunalnih milicajki nažalost.
Menjao bih bez razmišljanja deset prijatelja za jednu milicajku, ali ne za onu biturbo valjevčanku što je u Istri zvezda na Instagramu nego za bilo koju sličnu dimenzija 85-58-88 jer žene su ti kao i mobiteli, bitno je da ti lepo leži u ruci i da može jednim potezom da se utiša ton zvona a na performanse se već nekako navikneš.

Šteta da mi je prosek ispao 6'01''/km ali šta ćeš, dok sam zastao da se mimoiđem sa onom dvojicom sa dobermanima pa dok sam se sapleo i ustao i trc ode sedam sekundi dok si sažvako kocku ratluka.
Nemojte da se smejete zbog šarenih gaća jer ovo je zvanično "šetnja sa psima" a ne trening, rekli su iz sportskog društva da će nam propusnice biti gotove tek sutra al bolje ikad nego nikad, prvi maj tek dolazi.


Problem sa trijumfima je što te zadovolje i uspavaju i razblaže ti onaj nagon za poboljšanjem, stoput je veća motivacija kada ti na Stravi zafali pet sekundi da oboriš segment, u odnosu na ono kad ga oboriš iz prve jer su se tom stazom pre tebe peli samo neki čobani u gumenjacima.

Bio neki izazov na tviteru da se ime pevača ili grupe "upropasti" dodavanjem jednog slova, pa sam nakon listanja dvesta komentara krenuo po abecedi i stigao do pola.

adam and the (p)ants - ovo se sigurno već puno njih setilo
(o)cat stevens - ovo malo teže jer je ocat hrvatska reč za sirće
t(i)he cure - zamisli The Cure izlaze na binu i neko ih najavljuje kao tihe cure, kuku
david gilmour(n) - kao u alo, alo, kada onaj pandur kaže good mourning
d(j)evo - što bi reko burazer, djevo moja pređi na drugoga
dr feelg(f)ood - ovaj može da bude food blogger
(m)elton john - topljeni džon, dve kugle moliću
(p)elvis costello - malo anatomije za elvisa a još se preziva KOST-ello
the fa(e)ces - ovo je malo bezobrazno s moje strane
fa(r)ts domino - domino efekat kad jedan prdne pa se priprdi celoj kafani
gun(j)s and roses - samo gunjevi i ruže, pravac na vašar
herbie han(d)cock - što reče bora čorba, zbog njih razvijam desnicu ruku
the jam(b) - the društvena igra
john co(i)ltrane - naučnici pomagajte
johnny c(l)ash - dva-u-jedan
(d)joni mitchell - morao sam sebi naći nadimak, hej Đoni
jo(l)y division - hmm
kate b(l)ush - hmmmmm

planting seeds

Da li ste znali, a niste, da između trilion raznoraznih bitnih i nebitnih, korisnih i štetnih radio stanica postoji i "Radio Zaljubljeni - Balade" koja se emituje iz Lime, Peru :-)
Biće da je nebitna ali korisna, što je bolje nego bita a štetna jelda.
Imam 20 minuta da se obrijem obučem i spremim za vanredno trčanje.
Ovih dana je bitan i doručak, jer neki tako eksperiment sa tunjevinom i pavlakom može da povuče i na proliv a ako je vreme van kuće ograničeno onda čučanje u žbunju i nije baš dobar način da ga idealno iskoristiš.

Imam neku suludu ideju trenutno, što i nije neka novost ali hajd.
Naime palo mi je na pamet da tu na tajnoj kros stazi "emitiram uživo" na fejsu jedan krug trčanja, što je možda tek danas prvi put moguće jer smo je juče malo bolje raskrčili, pre toga je bilo više nego rizično da negde zapnem, da me neko trnje ili granje povuče sebi u zagrljaj pa da ostanem i bez rukava i bez prstiju i bez telefona i bez uživo prenosa i bez ponosa.

Dobar dan dobar dan došao sam evo u hitnu slomio sam to i to pa kako pa bolje da ne znate ali kako da ne znamo pa moramo da upišemo u zapisnik pa eto emitirao sam uživo znate da ovekovečim vanredno stanje, i nisam video granu i ode cevanica puče ko napolitanku kad zagrizeš po sredini.

Išao da slikam nešto i sad mi je ostalo samo 15 minuta, ovo je tragedija nedeljnog jutra sivog i mutnog, mada se prognoza popravila nekim čudom pa je od jučerašnje najave kišica uveče kapljucanje ujutru ceđenje uveče za sada samo jednom pljusnulo sinoć a sada je evo i izgranulo sunce taman da mi na stazi bude vlaga 104%, što bi rekle ove food bloggerke predivnoća.

Ne vredi, život kuca na prozor, moram dići roletne duše i svoje srce ostaviti na terenu, znači neću ni da proveravam koliki mi je bio prosek u nedelju i u ponedeljak kada smo zbog Uskrsa imali produženu robiju, ali danas mora biti brže bolje i jače jer važno je učestvovati a još važnije svakog dana u svakom pogledu sve više napredovati, bansaiiiiii!

subota, 25. travnja 2020.

krečenje i krčenje

Krečenje je pauzirano kao što sam i najavio, nova boja stiže u ponedeljak.
No vikend može da posluži i za polu-odmor posle onog divljanja na bicikli.
Trebalo je potkresati travu u dvorištu sa par dana zakašnjenja za burazerom koji je pokosio u četvrtak pre podne pa smo se tako razmimoišli, prošle godine smo simultano na svake dve nedelje uhvatili isti ritam, sad je ostalo samo da dogovorimo datum kada ćemo da kupamo kerove :-)

Jutarnji policijski tajm-aut od 08-10 je čučnuo kao kec na desetku jer ni za šta drugo nisam ni bio osim za tako neke baštenske poslove pa sam nakon prskanja grožđa plavim kamenom neposredno pred izlazak, poneo vinogradarske makaze i dodatno potkresao kros-stazu na kojoj tajno treniram u ovim vanrednim stanjima, mada progutam knedlu svaki put kad uopšte pomislim na trčanje tamo, dvaput sam probao 4 + 6km i dvaput izumro :-/
Možda sutra bude bolje, ako se uopšte usudim.

Nakon tog posla je ostalo taman vremena da se prošetaju i dva veća psa tu po okolnim naseljima, pred pomenuto mašanje za kosilicu. Ovaj put nisam naterao "hike" na Stravi na 2h02' kao prošle nedelje ali ni 1h56' nije loše, u odnosu na dozvoljenih 20 minuta, heh.

Poseban gušt mi je za vreme policijskog sata otvoriti kapiju skroz do ulice, da bih nakon košenja onom duvalicom poterao na ulicu svu prašinu i stiropor koji doleti sa obližnjeg gradilišta, majko mila koliki se oblak tu napravi, kao elementarna nepogoda.
Ima nešto u čoveku zbog čega mu je uzbudljivo da gleda munje dok sevaju, dok ključaju vulkani, kad poplava odnosi autobuse i krave, a u nedostatku tako urnebesnih zbivanja može da posluži eto i oblak od trave prašine i kuglica stiropora.

Koliko vidim nije baš neka weather "prognoza iz snova" za kraj aprila pa izgleda da ću koji put možda malo i potrčati, a to može da bude tema za skroz poseban blog o tome koliko su trčanja brža kada se ovako prorede i umesto maničnog trpanja kilometara iz dana u dan postanu praktično neka vrsta špikovanja bicikle i ostalih radova koje me skoro jednako zamore. 

petak, 24. travnja 2020.

ovaj krug sam smislio

nisam neko vreme pratio statistike ovog virusa pa sam stisnuo opet, a kolona koja najbolje pokazuje ono što me zanima zove se "broj umrlih na milion stanovnika" i glasi ovako:

slovenija 38
makedonija 27
bih 17
srbija 16
hrvatska 12
crna gora 10

tu se ustvari vidi koliko je koja državica pogođena, bez obzira na broj testova.
ono što zeza statistike i što stalno navlači ljude da pričaju kako je ovo grip kao i svaki drugi svake prethodne godine i kako uvek umre sličan broj ljudi, to je razlika u prenošenju virusa.

jer ne pamtim da smo prošle godine nosili maske, da su bila zabranjena okupljanja, blabla. nego naprotiv, svake godine i svake zime mi ulaze mušterije i svaka druga kaže "ja krkljam, imam temperaturu", onda ona kašlje a ja se kao izmičem, pa ako i ne zakačim nešto onda zakači neko drugi u kući. 

pa stoga nisam ove godine izbegao grip jer je manje opasan nego jer maltene nikom živom nisam ni prišao pa mi ga nije ni mogao preneti.

da smo se ove godine onako tesno družili kao prethodnih, ko zna kakvo bi sada stanje bilo, a takođe da smo prethodnih godina navlačili maske čim neko naiđe trotoarom iz suprotnog pravca, možda bi ti raniji brojevi bili 10x manji, tako da je nemoguće uopšte porediti ovu godinu sa prethodnim, a vidim da svi nasedaju na takve mamce.

toliko od mene na tu temu, a drugi nek prebrojavaju šta god hoće.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

danas sam opet bio u nekom blagom delirijumu jer sam prošao putem kojim nisam nekoliko godina, i štaviše mislim da sam zadnji put spojio Debelo Brdo i Makovište kada smo Vlada i ja to zajedno omlatili mtb-ima.

s tim da sam ja vozio običan GT sa gumama za asfalt, pa je na onih 10-ak km makadama između Mravinjaca i Makovišta bilo "povuci potegni" dok je on sa kramponkama zaletao i riljao kud god je hteo, ali sam se zato ja iživljavao na asfaltnim pravcima i posebno na spustu sa Debelog brda koji je prava bombona za jurcanje.

danas sam pak prošao kontra smerom pa je prosek dosta patio jer je i dugačak uspon na Debelo brdo teži od onog na Mravinjce, a posebno je spust sa Mravinjaca sav u rupčagama i sa previše oštrih krivina tako da je barem 10 km/h sporiji. nema veze.

posebno je zeznut deo između Pašine Ravni i Makovišta jer se radi o jako uzanom asfaltiću koji je na mestima neverovatno strm pa sam ponegde išao i 6 km/h, a taj deo puta je donekle i opasan jer iz ovog smera ideš srednji deo maltene uz provaliju, strmo je i nepregledno a nema branika, pa se mora jako paziti i razmišljati šta i kako ako odande izleti neki auto. kontra smerom je mnogo bezbednije jer bi se tada desnim laktom češalo brdo a onaj iz suprotnog smera neka sleće gde god oće.

(imate na Stravi 30-ak slika)

plan je bio da odemo zajedno do Debelog brda no Loli je bilo dosta i do Vujinovače pa evo vidim na Stravi da je oborila rekord tog prvog dela uspona za približno minut, a izgleda da su žene podosta jenjavale pred kraj obzirom da sam ja do Debelog brda izašao 11 minuta brže od ženskog rekorda što znači da bi Lola čak i ovako na mtb-u demolirala kompletan segment, što i nije čudo jer smo trkačkim biciklama gore izlazili dodatnih 20 minuta brže samo što onda nije bilo Strave nego samo ciklomastera pa su se ti rezultati nažalost zauvek izgubili.

no godina je tek počela, u smislu lepog vremena za vožnje, pa polako.
mislim da ću dosta više voziti, ova mogućnost da odeš 50km od kuće u planine je više nego opojna u odnosu na jedno isto trčkaranje tu u krugu oko grada, kontam da će mi se trčanja svesti na 1) dane kada nemam vremena za biciklu 2) dane kad je loše vreme 3) trke, jer zašto da ne, na putu je uglavnom zanimljivije nego kod kuće a ako je trka u nekom zanimljivom gradu uvek se može ostati par dana pa dodatno upoznati teren, ili trčeći ili biciklom.

četvrtak, 23. travnja 2020.

s vetrom

Proleće je otpočelo s vetrom 
krenuo sam na neki krug, nacrtan
kao da je znalo da nas deli
i donekle je to teklo da kažem po planu
i dok drugi zajedno su bili
"ideš pravo, rođo, samo pravo, rođo"
mi se nismo pogledati smeli
govorio mi je seljak, pun samopouzdanja
Proleće je otpočelo s nadom 
"budi mi trener, čiča, pobediću i svetsko ladno"
pomislih kilometar kasnije 
na kaldrmi nad kaldrmama
da će jednom drugačije biti
jer mislim da sam više od pola puta pregurao bajk
da od ljudi nećemo se kriti 
joj kad mi se ukazao Povlen, srodna duša moja
i bez reči lutaćemo gradom
jebi se arsene dediću
čekaj da završim blog
dokle nameravaš 

aman
I pamtiću dugo ono vreme 
presekao sam asfalt i otišao ka šumskoj kući
kad još nismo znali šta nas čeka
tu me snašao najstrmiji spust u celom kraju
kad su šume ostajale neme
smejao sam se mogućnosti da padnem
kad je modra nosila nas reka
jurcao sam nizbrdo u nekom ludačkom transu, 
maltene priželjkujući da padnem
I pamtiću dugo one sate 
na mestima sam gotovo sedeo na zadnjem točku, 
koliko sam se pomerio unazad
što ne mogu vise da se vrate
kad sam se dokopao običnog asfalta, 
gotovo mi je bilo žao
sve mi kaže uzalud te volim 
znaš ono kad ti prođe najlepši deo života
ali i sâm još uvek se borim
i onda pokušavaš da se zadovoljiš ostacima

srijeda, 22. travnja 2020.

bilo je neko

istraživanje
na temu, koliko ljudi slušaju muzike
u smislu, volumena, obima
i na kraju su došli do zaključka da većina ima pretovareno xxx gigabajta, od čega slušaju samo nekih dvadeseak izvođača i dvestotinak pesama
i sve ostalo, džaba natovareno na empetri plejere i ajpode, im je samo, tako, rezerva

a jebemumiša, pa imam i ja tako nekih cajki i snajki, od vek vekova
imam i anegdotu
na zidu dečačko-momačke sobe tamo u bloku, imao sam i raskrečenu tinu tarner i vrtiguzastu blondie, ali keva se uhvatila jana gilana i pitala me da li sam peder, kad držim poster muškarca odmah pored vrata (????????)
mogao sam imati i poster petra borote ili dževada prekazija, pitala bi me jel sam peder verovatno
pa i zbog brusa lija garant

a šta ću kada tada nije bilo marije šarapove ili kako se zvala ona katarina što je klizala po ledu, ona nemica bog da joj dušu prosti?

elem trčim danas i zovu me iz vikendice trojica sa zamršenim jezicima, pitaju TREBA LI DOPING?
na stolu rakija naravno, rekoh ne treba hvala
kontam čak i da popijem gutljaj tj čašicu, šta bih radio da se sto metara niže u njivi raskašljem, jedino da legnem i umrem, jer pri sebi vode nemam ni kapi
lako je njima da se kockaju sa prevarantom životom
a bila je tako lepa, kao tog jutra dan, onako gusto žuta ko sok od jabuke
da su mi ponudili "za poneti" pa hajde, ali ovako "drive in" nema šanse
odbih teška srca

to što su mi rekli "eno ga tamo" je bilo preko oranja pola metra dubokog do kolena, pa sam ipak prepešačio da se ne lomatam bzvz
i tako, malo trčkao malo uzhodao gde je previše strmo jer sam uzeo neki sintetic duks pa mi je na vetru bilo oke a kad upeče sunce u zavetrini bogme sam se krčkao solidno
upisao sam 12km
šetnje ne znam koliko, izračunaću kasnije
koga briga

današnji dan moram zapamtiti i po tome što mi je drugarica-po-rođendanu (19.04.) pohvalila opis Strave, a izvan Strave se ne moramo baš voleti ali ako se ne mrzimo i to će mi biti dosta, i neka to bude lajtmotiv ovog proleća


ponedjeljak, 20. travnja 2020.

pet koma četri

osam koma nula minus dva koma šes jednako pet koma četri
eto toliko sam trčao
prvih 2.6km je prošlo u kraćoj šetnji sa dva crna psa, pa zatim odlasku sa dva malo šarenija psa do mesta starta i cilja Ilegalnog Krosa
krenuo sam prvo malo po prohodnijem terenu, napravio neki manji trougao, pa se zatim vratio na istu stazu od juče

zanimljivo je da i nakon što istim prolaskom kroz šumu idem recimo deseti put, još uvek nisam siguran kuda proći, pa se snalazim od drveta do drveta
a-ha, sada oko ovog panja pa odmah desno
a-ha, sada levo pa malo gore da dođem ispod onih mahovina
a-ha, evo neke bačene plastične činije od sladoleda, dakle na pravom sam putu
I TAKO SVAKI PUT
samo jednom u pola sata sam dozvolio da mi koncentracija popusti i u trenu sam se obreo na nekoj urasloj stazi, WTF???
pešes koraka nazad i eto me na pravom putu, kako sam mogao da ne skrenem na istom mestu na kojem skrećem već dva dana kao hipnotisan???

osim tog većeg "promašaja", imao sam i jedan malo manji kada sam na mestu gde se staza pretvara u neki, kako da kažem, proplanak ali mali, ma kakav proplanak usred šume, prosto neka čistinica od jedva 3x3 metra, i umesto da krenem ka levom kraju kuda takođe stalno prolazim, ja ugledavam neku granu desno i trčim prema njoj da je slomim "da mi više ne bude na putu" (?)
kako mi se nije upalila lampica da bih tu granu već deset puta slomio, ako baš tuda treba da prođem, odnosno kako nisam odmah shvatio da tuda NE TREBA da krenem jer tu stoji neka nepoznata grana?
svašta

valjda mi je mozak bio naštelovan na to da stalno trčim istom stazom I USPUT SLOMIM SVAKI PUT PO JEDNU NOVU GRANU I TAKO STAZU ČINIM SVE PROHODNIJOM, pa sam valjda još bio i srećan "gle, još jedna grana će biti uklonjena sa staze!"
kreten
sad da me ubiješ ne mogu izračunati koliko sam bio danas brži ili sporiji u odnosu na juče, obzirom da sam u dva navrata dodao jedan taj ravan trougao pa od kruga napravio osmicu odnosno od out-and-back hard core krosa napravio out-and-back sa dodatim trouglom na gornjem kraju
ne
ma
šan
se

ali još uvek nisam sišao ispod 6 min/km niti mislim da ću ikada sići jer ima toliko oštrih skretanja da maltene moraš da staneš da bi skrenuo pa da potrčiš iznova, a nigde nemaš ni pravac na kojem možeš da pružiš korak, možda nekih 50m na 1.3km i to je sve
mislim, sve ostalo je levo-desno - gore-dole - preskoči panj - preskoči trnje - skloni granu rukom da ti ne slomi naočari - preskači jarak - pa sve opet u krug

gledaj stvari pozitivno, nikad ne bi napravio ovakav trening da nisi primoran, pa eto, uspeo si bar nešto da napraviš iz Ničeg na koje su nas osudili
sat je pokazao 8 koma 0 pa sam bio siguran da sam pretrčao planiranog "petaka" i mogao da stanem, jer sam krenuo puno pre nego što sam imao 3km, eto sada je i zvanično 5.4
nakon toga povratak kući pa opet malo sa dva crna psa i na kraju mi je izašlo trajanje aktivnosti 2h02' što je teoretski nemoguće obzirom da policijski čas oprašta samo izlazak između 08-10 ali ako nam između zgrada do ulice treba minut onda može da se krene u 7:59 i da se vrati u 10:01 jel tako

sutra najavili oblačno a ja se radovao bicikli, nevermind, trčaću opet, ovaj put bez šunjanja od drveta do drveta i osluškivanja da li će iza raskrsnice autom naići milicija

nedjelja, 19. travnja 2020.

kao što već...

Kao što su svi prijatelji, bliski i polubliski već videli na Stravi, "danas se opet trčalo", kako to ovi moderni pretenciozni vole da se izraze kao da sopstveni život prate iz žute štampe.
Prosto kad sebe predstaviš kao da si deo neke važne informacije, kontam da se osećaš ono baš high, ili bar malo high-ije od onoga kako vrlo dobro znadeš da zaslužuješ.

Plan je bio takav i takav, a izvedba takva-takva, no nema veze.
Bitno je da je BILO izvedbe.
Ukratko,
1) trebalo je da odem na Stazu koju sam onim makazama za vinograd podšišao da bude minimalno prohodna.
2) zatim je trebalo da tamo trčim nešto tipa sat vremena ili ipak malo manje, već prema inspiraciji
3) u sve to je trebalo inkorporirati šetnju sa psima jer zbog "policijskog vikenda" nije dozvoljeno slobodno kretanje OSIM sa ljubimcima do 20 minuta i ne dalje od 200m od kuće.

E pa sad.
Prvo sam mislio da ako me zaustavi milicija, da kažem da nisam poneo lenjir, ali danas me ćale podsetio da je bolje da kažem "nisam poneo ŠESTAR", obzirom da je tako pravilnije nacrtati krug od 200m oko mesta stanovanja.
No dok se provlačiš kroz naselja i zgrade, niti tu ima neke milicije niti im je moguće da tuda uopšte prođu onako gospodski u autu.
Dakle provlačenje do Staze je opet prošlo bezbolno.

POD DVA
Kad smo stigli tamo, već nakon 100m smo shvatili da sam prethodnog vikenda krčio puno neprohodniji puteljak dok paralelno sa njim postoji jedan malo zgodniji za trening.
ALI
Sada je i taj novi trebalo malo raskrčiti i tu je prošlo nekih par desetina minuta, što je opet puno bolje nego da sam onaj prvobitni uzeo da "doradim" jer bih tu izgubio bar pola sata garant ako ne i par sati, kao što nekad zaginem na planinarskoj stazi ka manastirima.

I NA KRAJU
Sve je ispalo puno teže i komplikovanije jer mi ni noge nisu bile potpuno odmorne za tako krvoločan trening, a nisam nešto bogzna ni spavao zadnjih noći iako sam se jutros uspavao.
Čim sam otrčao jedan krug od nekih 1200-1300m, shvatio sam da će 4 puta to isto biti samoubistvo.
Zadovoljio sam se sa tri kruga i malko, a i u tom periodu sam uspeo da nekoliko puta krenem pogrešnim pravcem pa da se vratim nekoliko koraka unazad jer se radi o totalnom lavirintu kroz korenje, trnje, šipražje, a sve po grbavoj zemlji prekrivenoj granjem i šišarkama, špikovano sa ponešto đubreta već prema duhovnom karakteru voljenog Balkana.

Na kraju sam završio sa 4km Ilegalnog Krosa sa bruto prosekom oko 6'25''/km što znači da sam bez lutanja mašenja i vraćanja po kačket koji mi je ostao na grani, mogao negde oko 6'10''-6'15'' da završim, u ovakvom stanju.
Sutra bih mogao da pokušam da smrvim 5km za pola sata pa kud puklo da puklo, nadam se da će mi noge biti odmornije a i da će ova obilata ishrana pomoći oporavku.

Sklonio sam rođendan sa Fejsa pa niko nije ništa skontao iako sam stavio tendenciozan post koji nas "podseća gde smo bili 19-aprila prošle godine", no zato me je tuce ljudi zatrpalo čestitkama u mesindžeru i viberu, hvala im.
Umesto uskršnje čestitke sam svima odgovarao selfijem kako duvam u svećicu sa brojem, a obzirom da je u kući bila samo jedna svećica sa brojem, proslavio sam jednocifreni rođendan.
Ali nema veze, bitno je da sam dunuo :-D
Od torte je ostalo više od pola pa mi to pojačava nadu pred sutrašnji pokušaj istog Ilegalnog Krosa (jer niko ne garantuje da će se to i ostvariti, uvek nešto može da krene naopačke) a od uživo čestitki izdvajam upravo jednu anegdotu o torti.

Naime pre par godina je Bivša Snajka rekla kako će ona lično doneti Vereniku tortu, i da on ne mora da misli o tome.
No luda kakva jeste, asocijalna Bivša Snajka je čekala kraj dana da se smiluje da dođe na slavlje, a gosti su već sedeli na ručku, pa je jedna od gospođa iz organizacije na brzaka skuvala puding i napravila keks-tortu, i otad više niko nije Bivšu Snajku shvatio za ozbiljno, i više niko zbog nje nije ostao neposlužen.
Iz čega se uostalom ionako vidi zašto je Bivša, na sveopštu radost svih nas iz najbliže famlije, sa Novom Snajkom se tako nešto nikad ne bi moglo dogoditi.
Dakle sve snajke koje ovo čitate, pamet u glavu, i sve najbolje.
Torta vaskrsnu - vaistinu vaskrsnu!

subota, 18. travnja 2020.

zeleno

Kvantni fizičar Vlatko Vedral: 
"svaka čestica može da se nalazi na dva mesta u isto vreme". 
Nisam još pročitao tekst ali naslov dosta slikovito opisuje mene dok krečim plafon sa jednom nogom na radijatoru a drugom na merdevinama.
Neke stvari tj ideje ti tako dođu na red i odjednom nemaš pojma da li si oduvek tako mislio ili si se tek sada setio.
Prosto je nešto logično, i ne može biti puno drukčije.

Ili je to sve ipak stvar trenutka i nekog raspoloženja u životu, danu, godini.
E pa tako nekako, kao kad pogledam u lep sunčan dan, pre nekoliko godina bih otišao da trčim u podne na +36 samo zato jer ETO mogu da trčim na +36 i nije mi ništa, štaviše mažem kao blesav i dođem kući lakši 3.5kg za samo sat i malko.
A sada pogledam u lep i sunčan dan i otvorim Stravu i na svom profilu pregledam Routes pa odaberem gde ću da idem, ili smislim nešto novo onako prema inspiraciji.

Primer je primer a u stvarnosti sam danas okrečio skoro pola spavaće sobe u tamno-zelenu.
I to smo uzeli neke vitex boje skupe kao smrt, nit smrde nit se dugo suše, nit se mažu dvaput pošto su guste, e jedini problem je što ih nema u prodavnici koja je bukvalno preko ulice jer ih oni ne drže, nego to treba doterati čitavih 150m od one druge prodavnice.
Al hajde, ne mora u velikim kantama nego 3 po 3 litra, što je dovoljno (jedna kanta) za par većih zidova ili dva osrednja zida i osrednji plafon recimo.
Nema veze.

U međuvremenu sam već savladao tehnike i manjeg i velikog valjka, a dobro, četke držim u ruci od rođenja valjda, čak me lani i burazer zajebavao za biciklu "ponika, četkom farbana, ahahahha" dok mi uopšte nije palo na pamet da mogu i sprej da upotrebim, mislim za biciklu se ne isplati kupovati puno boje i prljati kompresor.

Tako da... dan između VELIKOG petka i Uskrsa je proleteo očas posla, a iskreno mislim da ću i sutra nešto da okrečim jer se to radi u kući i niko me ne vidi i niko iz zgrade neće da se krsti i da me proklinje ako tipa upalim brusilicu u dvorištu, ali u kući pored otvorenog prozora ako uzmem da završim plafon, kontam da zbog toga neće propasti ni crkva ni religija ni ostali paganski i plemenski običaji.
Što bi čovek ceo dan sedeo i ništa ne radio, ne razumem smisao takvog života.

Od aktivnosti prijavljujem manje nego prethodne nedelje kada sam prešetao 7km i pretrčao 4km sa kučićima ovamo-onamo, jutros smo namakli samo 7.5km s tim da je od dozvoljena dva sata izlaska iz kuće (sa ljubimcima) deo vremena prošao u krčenju i obeležavanju tajne staze za kros u jednom obližnjem šumarku, pa ako ovo sa robijanjem potraje već imam neku rezervnu varijantu koja je tisuću puta zanimljivija od trčanja u krug po dvorištu.
Štaviše pokušavam da u tu akciju uvučem još dvoje ilegalaca koji takođe treniruckaju u ilegali, pa ako me uhapse da barem ne budem jedini, nek i komšiji crkne krava.

petak, 17. travnja 2020.

nastavak

četvrtak je bio u fazonu dabogda imo pa nemo
jer sam shvatio kolika je muka, da ne kažem po HR "tlaka", voziti običan mtb po makadamima
semi-slick gume naduvane na propisan pritisak za asfalt, i mali točkovi od 26'' koji su mi do prošle godine bili sasvim normalni ali sada su mi jelte postali mali, to skače i odskače kud ono hoće, kao da se ja ništa ne pitam
gore po vrhu sela Sušica sam išao poznatim puteljcima i već od prvog metra shvatio da će biti čupavo

obzirom da na starom GT-u imam pozadi drumsku kasetu koju valjda nikad niko nije vozio na bajku, i to ne neku drumsku tipa 11-25 nego 11-21 devetofaz :-)
očas posla sam stigao do 24x21 (napred najmanji od 24-34-44) i nekako uspevao da teram uz strm prašnjavo-kamenit tucanik dok mi je prednji točak odskakao po 2-3cm na svakih par metara
a zadnji točak, to prenosi zbog dobro naduvane gume svaku neravninu a preko svakog kamena kad pređem kao da me neko čekićem udara dole po dupetu i jajcima
znači užas

poželeo nešto da slikam kad sam izašao na polu-zaravnjenje, NEMA ŠANSE
ja navikao na Scott-u da vozim jednom rukom i uzbrdo i nizbrdo, i još držim levom rukom što znači da kočim samo prednjom kočnicom (dok desnom držim telefon i bezbrižno fotkam) i to bez ikakvog rizika od proklizavanja, totalna opuštencija, kao da na tour de france sedim na zadnjem sedištu motora i ležerno slikam peloton dok motorista brine o ravnoteži
ne znam da li su groznije bile uzbrdice ili spustovi jer je kasnije i asfalt u skroz propalom stanju pa sam odskakao kao na rodeu

evo ujutru sam na Veliki Petak okrpio bušnu prednju gumu na Scottu i radujem se novim istraživanjima oko Oglađenovca
to je ono selo poznato po Tucijadi no ove godine ćemo biti zaključani na Uskrs pa ni fešte biti neće, mada sve nešto mislim da će se tamo domoroci već nekako organizovati
naime rupica je bila tolicna da je guma samo napola ispustila za celu noć, ali naravno da sam morao da okrpim
obično sačekam da mi se nakupi desetak bušnih što od bajkova što od trkačke što od siti bajkova i ponika, pa odnesem kod drugara vulkanizera i oni mi to profi zalepe da se ni ne vidi gde je zakrpa

ovako sam pak malo stanjio komadić gume prečnika petoparca, namazao rupu i zakrpu sintelanom, sačekao 15 minuta da se osuši, prilepio i stavio u malu stegu (šrafštok) da odstoji sat vremena dok prošetamo pse
na kraju sam pitao Lolu jel oće da odnese tako okrpljenu gumu do burazera jer on ima tocilo pa to može dodatno da mi stanji da bude ko bebina guza no ona nije imala vremena pa sam opet malo uzeo šmirglu

a jel znate vic kad je majstor Đepeto dao Pinokiju šmirglu i rekao, hej momak, već si porastao, još malo će te ženske zanimati, evo ti šmirgla pa malo doradi taj dole glavni deo da bude fin i gladak
posle par dana, Pinokio se nikako ne pojavljuje iz radionice, majstor kuca da pita
- aman zaman šta uradi čoveče zar se nisi spremio za devojčice?
- ma kakve crne devojčice, šmirgla je zakon! :-D 

četvrtak, 16. travnja 2020.

lanac i po livade

vidiš, ne vidiš poentu?


evo je :-P


kasno šaltanje, na strmom usponu, krrkkk, puče lanac


sreća u nesreći u sreći u nesreći je da sam imao neki "multi-tool"
CYTEC
dakle kad uđete u intersport, samo forsirajte cytec


realno nisam kupio nijedan taj portable mini alatić 
nošen mišlju da će mi POSLUŽITI, 
samo sam ih kupovao eto da ih imam "za ne daj bože" 
i potpuno sam bio siguran da će to da se raspadne na pola pokušaja. 
jer takvi alati nisu ni za jednokratnu upotrebu, 
eventualno za polujednokratnu.


ionako ako oćeš da rastaviš lanac
pa mu izbaciš dve karike pa ga opet sastaviš,
moraš da imaš barem DESET takvih iskustava
da bi iz mini-alata uspeo da izvučeš neku korist,
a svako bez BOGATOG iskustva nipošto neće reparirati lanac,
samo će sjebati alat i tačka.


na kraju se ispostavilo da mi je veći problem
kako da operem ruke.
našao sam neku procvetalu detelinu pa ribao, gnječio, strugao.
obzirom da nisam imao vlažne maramice
koje u blažim slučajevima bolje deluju i od praška za veš
i od panol paste i od svakog konfekcijskog sapuna.


planine su dobile stari sjaj i premaz.


kad si car onda si kralj, baja, jebač, boss ili hadžija?


na kraju je ispalo da mi je ovo bio dar s neba.
jer da mi se nije raspao lanac, 
ja bih zapucao ukucanom rutom ka planini, 
a na ovoj bicikli bih se raspao kao kostur iz kabineta biologije.
naime jutros nađoh praznu prednju gumu na Scottu, 
i jbg, morado da uzmem GT-ja.


nema veze, sve se uspešno privelo kraju,
uleteo u kuću čitavih deset minuta pred policijski čas, OPET!
sutra zadnji dan slobode.
pa tri dana robije.
mada ćemo o tome tek da pregovaramo...

srijeda, 15. travnja 2020.

govno u srcu

mogao bih deset blogova od sinoć da zalepim ovde jedan ispod drugog.
ne znam više ko mi najefektnije podiže pritisak.
a sramota me pred savešću da ponavljam "dabogda crko".
no sve se svodi na to da mi (moj život i ja) možemo biti MI tek kad crknu pas prvi histeričan, pas drugi bipolaran, pas treći alchajmeričan, i dobro ovaj četvrti tj četvrta može da se prevaspita ako ostane izvan tog sahranjenog okruženja.
no njih boli dupe za ove teorije.
oni mi vraćaju uslugu što sam im spasao život, na način da me sahranjuju pokopavajući me hormonima stresa i smrti, veliko hvala!

bukvalno pet minuta pred polazak na trčanje sam zgrožen kafilerijom u kojoj preživljavam odustao od trčanja i otišao na 4.5-satno pešačenje.
ako do početka policijskog sata imam 4.5 sata fore, let it be 4.5 sata.
ja se u ovaj živi grob ne vraćam dobrovoljno.

nakon sat i po bauljanja planinarskom stazom, našao sam pravac nad nekim potokom, koji mi se učinio simpatičan kao mesto za prevariti ovaj život-u-smrti.
skinuo se do majice, u zavetrini je i +13 delovalo toplo.
odjurio koliko puta je trebalo napred-nazad, da dođem do dva? tri? pet kilometara? ma daj zajebi radnju, i dva su previše!!!


lepo su mi rekli da ostanem kod kuće, Sale.
a opet, piše da se Sale okončava noćas.
kome verovati?
da li da ostanem kod kuće, ili da premrem?
teška odluka, biće foto finiš.
za vikend najavljuju produženu izolaciju.
rođendan da provedem u zatvoru?
neće da može, bajo, neće da može!


utorak, 14. travnja 2020.

numb

kako je najbolje pesnički prevesti pinkflojdovsko comfortably numb?
udobno utrnut?
pa ne znam, ja sam čovek od akcije i pod utrnućem mi se podrazumeva uglavnom nešto neugodno, par prstiju na nozi nakon što šutnem neku kamenčinu na trčanju, par prstiju na šakama nakon što se smrznem na bicikli.
možda mi nekad utrne mozak od alkohola ali ni to nije komforno, to je kao kad pobegneš od kuće pa spavaš na klupi u parku ili na kamenju u šumi, teško da je udobno.
jesi pobegao ali ti jednako nije lepo kao ni da si ostao tamo gde ti PRVO nije bilo lepo.
štonobirekli, iz kože se ne može.

kao što ste već videli na Stravi, vas koje zanima, jutros sam bio ubeđen da sam našao idealnu stazu za futing.
ispalo osam km.
jedino što je pokvarilo ugođaj je bilo kad mi je pred kraj naletela u susret Nerotkinja sa sve džukelama koje popreko trče cestom.
a šta će pošten čovek.
pljune u pravcu baksuza i protrči dalje.
sad kad razmislim, ova zima mi je donela veliko olakšanje.
obzirom da nam društvene mreže sve više učestvuju u životu, otarasio sam se do poslednjeg svih virusa koje sam tamo mogao da sretnem, i odjednom mi je sve mirno i tiho, lepo i pastelno.

savladao sam i krečenje valjkom, i to baš.
iskreno boli me dupe za ovaj stan, skupljam iskustvo za neki dom koji ću voleti, a do daljnjeg ću robijati u ovom dobrovoljnom šinteraju i ludilu, mada mi duša već postaje nestrpljiva da se preseli na neko mirno mesto.
svakom minimalno zdravom biću bi se već poodavno smučio svaki dan boravka na 24h vetrometini ispred zgrada koje su me okružile kao klovna na cirkuskoj pozornici.
od tog gađenja potiče i ovaj nagon da svaki slobodan minut provedem što dalje od mesta noćenja s doručkom.
fuj.

futingić obalom sam okačio na Stravu sa sve slikama a popodnevno pešačenje prugom nisam, samo sam postavio "post" sa slikama iz tunelâ.
bio sam i na vrućoj liniji sa kolegom koji je na Medvedniku, tamo je bogme već navejalo a ja sam zakačio samo par minuta vejavice na Ćelijskom brdu, pre nego što sam požurio nazad prugom.
lomatanje ludom radovanje.

ponedjeljak, 13. travnja 2020.

lutati je najbolje

zezam se, kad se izvuče is veoma proste rečenice "lutati je najbolje što znam" koja je u biti samokritična i nimalo euforična barem kad smo mi višećelijski organizmi u pitanju, onda "lutati je najbolje" zaista nema nikakvog smisla, osim ako se pod tim misli na besciljno tumaranje, gluvarenje, što donekle može da ima i dodirnih tačaka sa meditacijom, introspekcijom. no tu je koračanje u drugom planu, pozadinska aktivnost kao kad se nevidljivo ažuriraju aplikacije.

zato sam se i oneraspoložio kada sam par puta "zalutao" to jest nisam baš pronašao neki put za koji bih mogao da se zakunem da je do malopre bio na karti. štaviše i kada po satelitskom snimku od pre nekoliko godina ucrtaš trasu u Stravi, može se desiti da je to za par godina uraslo, jedni seku šumu s jedne a drugi s druge strane i između toga kilometar korova žbunja granja i trnja.

opet, otvoriti google earth u jednom prozoru a stravu u drugom pa milimetar po milimetar ucrtavati putanje, i to je đavolja rabota jer se u nekom trenutku zapitaš ČEKAJ, A ZAŠTO ja ovo ne proverim u prirodi nego kao što sam se do juče zajebavao pa u fejsbuk stori stavljao sliku detelina na livadi i napisao "evo tražite onu sa 4 lista kao u nekoj igrici", e pa isto tako zašto ja "putujem" ovim prečicama na kompjuteru ako uživo mogu da vidim gde je put a gde bespuće?

malo sam bio raštrkan u idejama jer su mi planine nekako uvek puno zanimljivije za biciklu, dok sam oduvek zamišljao da ću sve u krugu od 30km oko grada nekako pretrčati, tipa odem do neke tačke biciklom ili skuterom (koji nikako da kupim jer ne umem da se odlučim) i da dalje odatle protrčim dva-tri sata svim tim usecima i klisuricama i brdašcima ovog zaista raznolikog kraja. no sad sam se pomirio s tim da je i ovo bliže kući lakše proći biciklom jer je trajanje otprilike isto, dok odeš skuterom 20km i vratiš se to je sat a biciklom dva, no zato biciklom možeš ispitivati terene 4 sata i preći 60km u najgorem slučaju, dok trčeći možeš uvr glave 30-ak ako previše ne lutaš odnosno i manje ako puno puta pogrešiš pa uzalud kaskaš napred-nazad.

evo gde me (ne) možete naći do kraja aprila, a u međuvremenu ću već isplanirati nešto skroz novo (-:


nešto možda deluje predugačko no to je od-kuće-do-kuće a nešto pak deluje prekratko ali do početka rute znam put kao i od poslednje tačke nazad do kuće pa nisam ucrtavao taj prvi i poslednji deo nego samo srednji na koji treba dodati nekoliko desetina km.

nedjelja, 12. travnja 2020.

SHAZAM

/edit/
Stavio sam naslov Shazam jer sam hteo nešto da pišem što nema veze sa sportom, pa rekoh pomešaću to i blog, i na kraju sam toliko napisao da više nemam mesta za Shazam, pa će sačekati neki drugi put.

Slučajno umesto Alo! otvorim Njuz i naletim na skroz psihodeličnu vest: "Ortodoksna mehaničarska crkva i vernici slave Žuti Cveti - dane kada je Istok Hamartius, jašući na magarcu sa dva točka po imenu GT, ušao u Jadrosalim. Narod je čuo da dolazi spisatelj koji je vaskrsao ljubavni život Burazera Trajkovića i mnogi su izašli da ga dočekaju."

I tu ti izađem i ja na ulicu kad tamo nikog. I tu shvatim da je zajebancija a ne vest. Jer ako piše magarca jahao bi Zaru a ne GT. I tu mi padne na pamet da negde čuvam sliku sa proglašenja nekog natječaja, gle mene kaki sam lep prvoplasirani u sredini a na drugom mestu neka Tojota mi stigla samo do ramena a na trećem mestu Ivanjica mi ni do jaja nije došla, mislim sa ovom ženskom hromozomskom xx registracijom jedino da zasmejavam raju, užas.


I tu se setim da je dozvoljen izlazak sa psima do 20 minuta i do 200m od kuće pa sam onda brojao korake. Pa prošetao jednog pa drugog pa treću pa četvrtu, no kad sam se vratio zaboravio sam ko je išao pre četvrte a drugi je puno lajao pa rekoh verovatno sam ga zaboravio, i to se ponovilo još nekoliko puta.

I tu shvatim da je dok si reko keks prošlo vreme od 08-10. I tu više nisam znao ni koliko sam prešao koraka jer sam se zabrojao, a nije ni važno jer eno piše na Stravi. I tu se setim da sam nedavno pročitao kako negde milicija koristi Stravu da bi navatali ko je kršio pravila policijskog časa. I tu nisam znao gde to videh pa sam krenuo da skrolam kroz mesinđer od nekoliko burazera koji su mi to najverovatnije mogli poslati. I tu nekako i nađem poruku.


Pa što si stavio da ti bude javna aktivnost papčino francuska, znači policija samo uključi na telefonu Stravu i stavi aktivnost recimo cycling i idu vozaju se po gradu i okolini 6 sati i kad dođu u stanicu na kompjuteru uključe opciju flybys i na ekranu fino svi koji su prošli blizu njih poiskaču kao krtice male ikonice i svakom pritisneš na sličicu i otvori ti se cela aktivnost, sa sve polaznom i krajnjom tačkom. TO JE VEĆ ZAJEBANO. Ako ti je baš do kurčenja raspitaj se koliko vremena treba da zastari prekršaj pa posle dva meseca sve vrati na javno, boli te vazdušni đon.

subota, 11. travnja 2020.

tek 8 ujutru a oči me već peku

nenam pojma čemu služe ove tablete protiv alergije kad se svake noći budim oko 1 i ostanem budan par sati, a kad imam "sreću" da se probudim između 2 i 3 onda više ni ne zaspim pa ustanem u 4 da završavam razne stvari po kompjuteru.
bar da spavam u nekoj prašini pa hajde no naprotiv cela kuća za vreme ovog opsadnog sranja očišćena usisana prekrečena gotovo renovirana.

juče sam pričao sa kolegom trkačem ovde iz sela koji radi u fabrici nameštaja pa sam dobio neke savete kako da opravim vrata od kupatila koja su malo nabubrila pri dnu, i eto baš na kako se zvaše onaj praznik od pre par dana na temu vantelesne oplodnje, e pa tako i moja vrata dobila male trbuščiće trudničke dole pri dnu pa ću ih ovih dana abortirati šlajfericom, pa ondak auto git.

kaže ovaj trkač triatlonac moraćeš da kupiš git i uzmi taj i taj jer je najbolji, ja odmah siđem do šupe i slikam mu novo pakovanje koje uvek kupim čim potrošim stari, rekoh ne znaš burazeru s kim imaš posla.
obzirom da je ovo nova situacija sa DVA dana kućnih karantina za celu zemlju, a dodatno komplikovana zbog sledećeg (dokle više?) crkvenog praznika u nedelju, treba lepo osmisliti oba dana.

subota tojest danas može šišanje trave u vrtu i tako neki veći posao, a nedelja zbog tog praznika da nas komšije ne prijave svetom petru i pravoslavnoj miliciji ako nešto baš rndam i zavarujem, tada dakle mogu neki lakši poslići, može da se oreže neko drvce koje nije još prolistalo, može da se opet nakalemi limun, da se vezuju novi suncobrani za ogradu od terase, a ako mi baš bude dosadno možda konačno smislim neku društvenu igru sa psima u dvorištu ili napravim ranije pominjani poligon za bmx :-)

no o tom potom, tako sam srao i prethodnog vikenda pa nisam uradio ništa jer sam shvatio koliko mi je odmor potrebniji od planiranja glupavih aktivnosti.
ne pamtim ni kada sam zadnji put potrčao, ovaj novi MTB je totalno zarazan i juče sam nastavio sa ispitivanjem nepoznatih stazâ i upoznavanjem lokalnog terena iz novih uglova i moram reći da mi je lepo išlo.


štaviše u jednom trenutku sam pomislio, ova bicikla i ja smo izgleda toliko rođeni jedno za drugo da je pitanje dana kada ćemo se zajedno probuditi u hitnoj, obzirom na to koliko sam se u samo nekoliko dana opustio i iz sata u sat kočio po duplo manje od uobičejenog za neke već_polu_tehničke krivudave spustove po kamenju i prašini. svaka takva ljubav pukne kad od nje počneš da očekuješ previše a ja i od bicikle i od točkova i od kočnica i od guma već počinjem da očekujem sve što se zamisliti može. treba dakle i u velikim ljubavima biti oprezan, hmm?

ovo je idealna prilika da uporedim kako je to izgledalo pre gugl mapsa i smart telefona, kada sam kod kuće morao da precrtam kartu i tako trčao. slučajno videh na desktopu ovu sliku i nalete mi prilika kao dar s neba da je ovde dodam umesto da joj pišem posebne blogove. zanimljivo, eto.



petak, 10. travnja 2020.

fata je fata

fata je fata ali neki blogovi naizgled bez ikakvog razloga imaju više pregleda, kontam da se neko vraća da čita ispočetka, da utvrdi gradivo.
elem opet sam se malo mučio s mapsima s tim da sam ovaj put prosto imao više sreće:

kao što je par dana ranije gugl na karti ucrtao prečicu koja me je totalno zbunila jer je to neki prolaz između njîva koji je urastao u korov i trnje (a glavni put okolo uopšte nije bio ucrtan), tako mi sada uopšte nije ucrtao put nego sam malo zakretao kartu i obarao 3d animaciju da steknem predstavu kako to zaista izgleda, pa sam zaključio "već ću nekuda proći".
u krajnjem slučaju bio sam spreman da proguram biciklu kroz travuljagu i korov ili da je kilometar nosim preko trnja, svejedno, MADA, od pre dvetri godine kad sam ono pobedio treking ligu na Rajcu, pamtim ceo Suvobor kao dosta onako livadast i prohodan.

na prvoj slici se vidi dolazak na planinu, pre kojeg sam morao da stanem deset puta jer su putevi dole puni skretanja i raskrsnica i ako ne znaš kuda treba nema šanse da tako napamet stigneš gde si pošao, a pride me je stalno vukao pogled desno ka Maljenu i brdima između i nikako mi nije bilo jasno gde odoh opet levo i opet levo i stalno sam mislio da ću greškom izaći na glavni put puno ranije tj niže.


kao što se vidi na Stravi, sve sam ubo kako treba a neucrtani put ide malo kružno, kao da mi je bilo malo zbunjoze u startu nego me je još dodatno izvozao gore po šumama i livadama koje su samo na mestima pregledne i ne baš kako sam zamišljao, sve je u maleckim brdašcima pa kad se provlačiš između ne vidiš puno dalje, a kad ideš po vrhu makadam je od kamenja veličine pesnice i nije baš da na usponu od 15% možeš puno da razgledaš predele, više paziš da ne spadneš s bicikle:


eto dole desno sam ucrtao narandžastom i poslednje skretanje kojim su vodile nekakve trakice koje su visile s drveća, izgleda da je neka staza treking lige prošle godine tuda išla, s tim da je to tek bio u početku uspon kroz šumu po krupnom kamenju pa sam napamet otišao okolo i ujedno tako i pogodio bolji put tojest onaj koji ide baš do poslednje raskrsnice na koju sam i hteo da izađem.

tresla se gora rodio se miš, kad sad gledam kartu iznova kapiram da sam mogao i nekom od ove dve iznad ucrtane plave prečice jer prosto posred livade pratiš tragove kuda su ljudi džipovima pičili, tamo nema puno ograđenih pašnjaka i praktično ti je sve put, prolaz.


sve u svemu zanimljivo putešestvije, puta dakle ima samo dole iz sela treba znati pravac da ne odeš na pogrešnu planinu, a sa ovako dobrom biciklom sve više verujem da se skoro svuda može proći.
nije baš da sam se oslobodio pa letim nizbrdo ali primećujem da mi je samo par vožnji bilo dovoljno da steknem nešto malo rutine a s njom i samopouzdanja, jer ipak nikad ranije nisam vozio ove velike točkove i još uvek mi je osećaj kao da hodam na štulama.
mada su u pravu svi koji su pričali a ja čitao da ove točketine prosto "upijaju" neravnine i da je više nego duplo udobnije ali pre svega pouzdanije na njima voziti, nego na polućelavim 26'' kao što sam godinama navikao.

kontam da ću letos na kraju istog ovog uspona umesto na glavni put da zalomim kontra ka zapadu i probijem se skroz do Divčibara ali o tom potom.

četvrtak, 9. travnja 2020.

pakleni

imam jedan pakleni plan koji se neće ostvariti (90%)
naime najava je da će ovog (i narednih) vikenda policijski čas biti od petka popodne do ponedeljka ujtru, dakle CELA subota i nedelja u kućnim zatvorima
i sad ja kontam da bismo od ova 4 kera mogli da odaberemo dva koje je najlakše prevesti autom, već znam i koji bi bili, a i koji bi bili mirniji TAMO NEGDE
e sad, tu je previše logistike kad nešto radiš prvi put, kad nisi uhodan
dakle treba pronaći šator, pa ga rastegnuti u dvorištu i proveriti jel sve u redu, možda su ga pojeli moljci ili je istrulio
ok vreće za spavanje stalno stoje u gepeku "jer nikad ne znaš"
onda treba smisliti šta sve može da zatreba za ta dva dana i tri noći (!)
brate ne mogu da nađem gde sam to zapisao, možda sam krenuo neki blog da sastavljam pa mi se obrisao, evo kopam ovde i nigde ništa
siguran sam da sam napisao tu rečenicu sa "... poneti hrane za deset dana"
osim sve te pred-logistike, pripremanja, trebalo bi smisliti i GDE
vrtim po glavi neke planine koje su blizu, sa puno šume, dovoljno nisko nadmorske da ne bude noću ispod nule, a opet dovoljno visoko da ne bude previše blizu sela i naselja
hm, otvoriš kartu pa izvolte biraj valjda
i da ima lep radijus okolo za dve poludnevne šetnje sa psima
hmm opet

srijeda, 8. travnja 2020.

duffy

ima ta neka nemačka satelitska stanica draj zat (3sat)
i to mi je bar deset godina bila omiljena stanica
svake nove godine i prvog maja su imali rock-around-the-clock
znači dvajes četri ha muzike
i jedne godine je pola sata išla dafi
ili kako se već čita
nisam nikad guglao
kontam da ću guglati nakon što završim blog,
da ne utiče sad na tok radnje
ili tek za par dana, najverovatnije

i u tom kratkom koncertu je išlo tipa 6 pesama,
svaka bolja od prethodne


i sad da me ubiješ zašto sam za blog odabrao daficu, nemam pojma
uželeo se valjda
elem, možda mi se duffy-ca i zbog ovoga javila:
krenemo na vožnju
kao ja ću dotamo a i Lola će dotamo takođe
pa ću ja onda tamo gore a ona će isto tamo ali u donje tamo
pa ću ja iz gornjeg tamo da se spustim i tako
pa ću ja onda u treće tamo a ona će prečicom vamo


i sve te slike imate i na stravi i na fejsu, mislim da sam bukvalno dvadeset fenomentastičnih kadrova objavio da pučanstvu olakšam boravak u samoizolacijama
što se tiče efforta, na ravnjikavim asfaltima sam kulirao i solirao, a na kamenjarima i u vukojebinama sam rađao mečku
znači na izlasku iz brezovica ka vujinovači skoro čitav kilometar vozio 6 km/h, ima li neki emotikon za plakanje od smeha od muke od suza od smeha?
i onda sam iz poćute pošao prema medvedniku, pa se predomislio, pa skratio ka sitaricama, pa odatle sleteo povremenim asfaltom u stave!
in the meantime...


znači kad smo pošli na vožnju mahnusmo snajki, i to nam je baš onako lepo obeležilo dan, ko bi reko da će se pojaviti i nesuđena snajka kao (umalo da napišem šlag na torti, pu, pu, pravilno bi bilo kao) muva na pečenju
no ja sam već bio sa skroz druge strane brda i planete, ovaj sveti dan će ostati zapamćen po tome što sam video samo jednu i najlepšu snajku svih vremena


i ništa, sat kasnije sam bio u gradu, nakon jučerašnjih 101km danas samo 74km, ali puno težeg tojes zahtevnijeg terena, gps kaže preko 1400m uspona što je vrlo blizu jučerašnjoj puno dužoj vožnji
mislim, nema ni veze
nisam ni juče ni danas nigde "letio", sve je bilo manje više "kotrljanje"
jer ako imaš jedan dan na raspolaganju, bolje je da mažeš, a ako imaš 4-5 dana bolje je da "kotrljaš" nego da se zajabeš pa namažeš kao blesav pa se sjebeš za naredne dane
dakle samo regolare i ađile

utorak, 7. travnja 2020.

nula sedmi



nisam se dobro potkovao
ukucao sam u gugl mapse neku putanju i rekoh IDEM
pa sam se na pola puta setio da sam to ukucao u telefon koji mi je ostao kod kuće, onaj bolji, a ja poneo onu igračku za_na_biciklu
i dođem ja tako u Ražanu
(nevermind, selendra neka) i upalim podatke jelte
pa opet ukucam dve tačke i ope mi gugl mapsi kažu OVUDA IDI
i krenuo ja tuda, prvi deo delirijum od srećnoće
jeste uspon takav da sam išao 6 km/h, nit da plačeš nit da jecaš
dok si reko keks ja uzišo sa 500 na 600 nadmorske

e tu je nastupio prvi spust po makadamu u životu moga Scotta Scale 970 predivnog bajka ljubi ga majka
znači Maxxis Ikon gume jes da kao nešto ne osvajaju izgledom tipa da se zaljubiš ali burazeru...
te gume ko zalepljene za pesak i kamenčiće, znači LJUBAV
i sletijo ja dole kroz pesak pa kroz neki potok ispod pruge, to zvanično zovu PODVOŽNJAK ali realno možeš i punoglavce da pecaš, i sve to "sve pet" i dalje odatle znači uspom trista posto!

i gore i gore i gore i dođem do neke crkve
ispred crkve nema molitelja nego nekoliko urođenika piju pivo
kontam da je pored crkve i prodavnica jelte
svetog napitka međ srbaljima
i tu odem dalje glavnim putem, i ćorak
kažu gugl mapsi da si promašio
tj da sam promašio
on je ja, u toj situaciji
i gledam kud treba, pa se vratim par stotina metara, deset puta zastanem, upalim mapse, začudim se, ugasim mapse pa ih vratim u džep od dresa
i dok sam većao, shvatim koliko se vremena izgubi sa mapsima
i šta sad
sad je toliko sati, dakle dok još deset puta na svakom kilometru pogledam mapse, deset po deset minuta, hm hm hm, da li ću stići kući pre policijskog sata?

batali ti to!!!
olako sam shvatio mapse
znači otvori google earth
pa prouči stazu
pa otvori stravu
pa stisni "kreiraj rutu"

pa pomno pazeći na puteve, ucrtaj stazu koja nema brljanja
čistu, neproblematičnu
i sačuvaj SAVE ROUTE
i kad sledeći put kreneš, nećeš gledati u neku brljotinu koju ti gugl mapsi savetuju po zastarelim prečicama i lenijama između dve njive, nego ćeš brate imati na dlanu ono što si sâm ucrtao
dakle više sreće u sledećem izvlačenju
herc herc srček srček blagovesti blagovesti

ponedjeljak, 6. travnja 2020.

brejk, repete

po
ne
de
ljak

svidelo mi se ležanje kanda
pa sam nakon dana prinudnog odmora (policijski čas 00-24)
uzeo još jedan dan, doduše AKTIVNOG odmora ali hajd
prepešačio 12km
kao da sam nešto silno pešačio
ova izolacija će od nas napraviti trutove
od poslova jedino imam da prijavim da sam se jutros obrijao
a mozak mi je od rođenja obrijan, što jes jes

sutra su Blagovesti
crkveni praznik (valjda!) povodom kad je Nevina shvatila da je trudna
ništa me ne pitajte!
ako si religiozan verovaćeš u nemoguće,
pa i da se porodila ona kojoj niko nije zašao tamo gde treba...
ili ne treba?
maaa, treba!!!

već sam pisao kako ću biti odmoran i super raspoložen
e pa, odgađa se do sutra :-)

a imam još jednu temu
krečenje
ne kad raskrečiš, nego kad okrečiš
kontam nešto
ako uvedu polici'ski čas nula do dvajesčetri
PA ŠTA ĆU ONDA DA RADIM????
tako da sam ostavio krečenje za tu mogućnost

vidi, niko neće preko noći ukinuti vanDredno stanje
najaviće se to bar 7-10-14 dana unapred
e pa tada ću završiti krečenje
a do tada, juriš u prirodu

jel imamo slobodu od 05-17?
pa piči brate od doručka do 16+ sati,
piči piči pičićeš, i na more stići ćeš
eto tako nekako
što i sutra nameravam

nedjelja, 5. travnja 2020.

brejk

zaboravih da napišem da sam sa novim mesecom tradicionalno na Stravi promenio opis profila.
prvo sam napisao "lutati je najbolje što znam" jer sam to izmozgao na prvom trčanju u aprilu, a kad sam došao kući pustio sam pesmu pa mi se stih "zaključana vrata sećanja" učinio još i bolji.
naime na istom trčanju pokušavao da se setim koja je tačno bila koja godina, zašto neke godine nisam trčao maratone, koja beše povreda u pitanju i kako sam uprkos njoj uspeo da odvezem onolike jake i dugačke treninge biciklom, i nikako da mi sine, tako da se sve uklopilo.
savršeno.

i onda je došao brejk.
tempirani planirani očekivani i zasluženi brejk.
prosto sam začuđen što je sve prošlo kako sam zamislio da će proći.

doduše, nekako sam bio skloniji da verujem da ću popodne ipak provesti izmišljajući neke blesave bespotrebne akcije, radi akcije, a ja evo u jednom ćošku ekrana gledam restauriranu verziju filma Davitelj Protiv Davitelja (rokamo velika slova ko ameri) jer mi je VIP poslao poziv za onlajn projekciju.

mislim, ne bih gledao da već jesam, znam odavno za taj film i nisam imao pojma da je komedija pa sam valjda samo zato i nastavio da ga gledam, iako nema zgodni ženski, mislim ko normalan je ikada gledao film zbog sonje savić, trebalo je odavno neka Komisija za obline da donese propis da u svim filmovima glume Branka Katić ili Anica Dobra.

zato će sutra da bude divan dan, divan dan,
jer ću biti odmoran, odmoran,
pa ću da trčim kao drogiran, drogiran.
piše ponedeljak utorak i sreda prohladno tojest zubato,
dakle malo prikladnije ideji trčanja,
a posle toga bi tri dana trebalo da bude dovoljno toplo za vožnju u kratkim gaćama i dresu.
pa bože zdravlja u subotu u podne opet u zatvor :-)

štaviše zamišljam da bih verovatno krenuo puno ranije, ignorišući sve moguće hladnoće vlažnoće i vetrove, da ne bih ponovio Skraćenu Subotu poput jučerašnje kad sam pokušao da sabijem pet sati u dva i po.

oni što ne vole da prave planove vole da kažu "ja planiram, bog se smeje" no to nije ništa drugo do izgovor za lenjost i latentnost; koliko god se osećao sputan šemama i tabelama vojničkog života, itekako isplaniram svaki pojedinačni dan i uglavnom imam dosta precizne okvire koje do večeri uglavnom popunim.

e sad, više sile nije briga za naše plančiće pa ne možeš dahtati kroz zaraženo područje, skijati kroz lavinu, trčati proz požar, ili plivati kroz poplavu mulja, a kad političari preuzmu prevelike odluke u svoje ruke pa te opkole policijom e onda ti ništa ne pomaže što si fizički i duševno zdrav kao pčelica.

tako da, videćemo.
gledajući očaj koji među sportistima hara društvenim mrežama, duboko verujem u svoju kreativnost i maštovitost, i da će mi neki najgori karantinski scenario naškoditi najmanje moguće, ako će uopšte.
evo završio se film, maćeha je donekle izvukla stvar ;-)

subota, 4. travnja 2020.

brojanje

brojanje i računanje
kao farbaću zidove do 10
pa hajde da stignem donekle da ne prekidam baš ovde
pa kad je bilo 10:05 brzo brzo brzo
koliko god žuriš ne može se mislima izaći iz kuće, sipaj vodu, obuci se, namaži noge kremom da se ne smrzneš na +16, dobro rukave sam imao dugačke
krenuo u 10:20
nemam pojma koliko mi treba do vrha uspona koji sam zacrtao
plan B, ima jedna česma 1.6km bliže, pa ako procenim da mi je previše knap, tu ću okrenuti

da li me spičio aNdrenalin ili sam uleteo u formu preko veze, nemam pojma
prvi uspon sa dosta oštrih delova, planirao oko 45', izašao za 39'
s tim da sam imao jak vetar u leđa
jeste da na 10% nagibu nisu bogzna razlike u brzinama ali hej, na 15kg teškom čeličnom mtb-u, bolje je ići 9.5 nego 9 km/h
koliko ću se sporije vraćati, eh, that is the question!

do početka glavnog brda se sjurio do nekih 55' a planirao sam oko sat vremena
sada kreće računica
pa imam ga bre!
za zadnjih 8km mi je dovoljno 40', to je samo 12 km/h prosek, a ići ću valjda brže od toga
zaboravio sam da taj drugi uspon nije prestrm, samo dugačak
prvi kilometar išao 20-ak na sat, juhuuu
tu mi se već iskristalisalo da ću se popeti za sat i po, i to do kraja, plan A
a za povratak bi trebalo da mi bude dosta 1h

dakle to je do 12:50
i roknem u neku rupu i probušim gumu, hmm, to bi bilo štopanje pit stopa kao na formuli
nije mi baš prijatno ali letim nizbrdo, vetar ne smeta naročito po krivinama i serpentinama jer je sve kroz šumu, samo na mestima ogoljeno
dodajem još pet minuta ispod satnice, i tim ritmom kapiram da do kuće mogu da namaknem još 5, ipak sam sve procenio pesimistički

odnosno, biće da sam procenio taman kako treba ali sam iz nekog razloga odvezao Trening Proleća
na kraju 24 prosek, to je više nego dobro čak i za kasnoprolećne treninge, treba biti baš u divljačkom treningu da bi se ova staza odvezla nekih 26-27 na bajku odnosno 28 na trkačkoj
stavio sam tako malu razliku jer na spustu je na mestima mtb čak i brži zbog širokih polu-slick guma, kao što motorom možeš kroz krivinu još brže od mtb-a

sve u svemu, do kraja sam uštedeo ravno 10 minuta, s tim da sam imao dva stajanja, natočio sam vode na planinskom izvoru pa kući u tome razmutio BCAA fuel
dakle sve ide kao švicarski sat
zadnja dva dana sam napravio extra dobre treninge na trčanju pa na bicikli, sutra bih svakako trebao da odmaram s tim da bih u normalnim okolnostima otišao na neko pešačenje a ovako ću policijski vikend provesti u dvorištu

malo krečenja po kući, pa pauza da možda zamenim zimske -> letnje točkove na autu, pa opet malo krečenja, a naduvao sam i loptu pa možda opalimo basket sa kučićima :-D
nema poente da crtam teren za tenis jer bi nam pojeli loptice
možda napravim poligon za bmx obzirom da mogu da trasiram krug od skoro stotinak metara, sutra ću ga izmeriti :-)


petak, 3. travnja 2020.

mazačina

izgleda da ću morati da promenim zanat i pređem u molere.
naime nakon krečenja (ne kad nekog krečiš nego kad nešto krečiš, pri čemu Nešto nije gumena lutka nego zid) sam sve raspoloženiji za treniranje i ako ovako nastavim do kraja aprila ću da pocepam sve segmente ko šifonske gaće.
šta god to značilo, ne znam da li sam ikada video šifonske gaće ali znam da je među starijim švalerima, u doba kada sam bio dete, postojala takva pretnja.

nakon odlaska biciklom do sela Brankovina 11km ka severu, vezao sam "kišni mtb" za saobraćajni znak i krenuo na trčanje.
obično kad idem na tu stranu biram neku novu prečicu ili stazicu no letos (protekle godine, ne znam zašto mi je to toliko sveže u sećanju) sam skoro sve te prečice apsolvirao pa sam danas odlučio da napravim jedan od poznatih krugova, ali u drukčijem smeru.

krug je koliko sad pregledam post-training prvih 3.3km asfalt uzbrdo, zatim do raskrsnice na 7.5km gore-dole po makadamu, i odatle do kraja opet asfalt nizbrdo, dakle od ukupnih 12km sam imao samo 4.2km makadama pa je možda i zato neloš prosek jer sam ga završio ispod sat vremena, tačnije 59'.

pulsmetar nisam nosio nego telefon, a nisam planirao nikakvu jurnjavu pa nisam stavio ni bluetooth traku na prsa, no obzirom da sam bio solidno kofeiniziran biće da su mi bili poviši pulsevi, šteta što nisam znao da ću tako da "prokinem".
kontam da ću sutra na biciklu jer posle ovakvog treninga nema potrebe za dodatnim maltretiranjem tetiva i ligamenata, policijski vikend počinje u 13h pa bi to trebalo da znači da krečenje obustavljam oko 10h, valjda će dotle dovoljno otopliti.

četvrtak, 2. travnja 2020.

ćirylytza

"Донете нове мере: Забрана кретања од 13 сати у суботу до понедељка у 5 ујутру. Више од двоје људи не може да се окупи на једном месту од вечерас. Трећа мера која важи од суботе увече од 23.00 до 00.01 у распону од 200 метара од места пребивалишта биће дозвољено шетати љубимце, каже Вучић."

u prevodu, u subotu je dozvoljeno kretanje do 13h
dakle ako se krene na vreme može i maraton da se istrči :-P
nedeljom smo na smrt zaključani, odnosno ko ne zna šta će s parama može da spremi 50 hiljada (400 evra) pa da krene ka policijskoj patroli sa osmehom na usnama.

ako jednoj snajki nisu dali da instalira vece šolju na spratu onda je druga to uspela pa će i robijanje biti lakše, a trijes kubika drva nije potrošeno, štaviše više od pola je ostalo, dakle biće loženja i preznojavanja u Zaključanom Vikendu, DOSTA REČI, NEK ZAKMEČI!

i, dobro, u ponedeljak u 05h krećemo opet u slobodu, dakle samo nam je nedelja hajd da kažem "problem", s tim da...

ako je od 23-24 dozvoljeno šetanje ljubimaca, možda i tu može nešto da se osmisli jer 200m je više nego dovoljno, naime jedna ulica je dugačka 160m pa mi ceo krug oko kvarta iznosi 640m i nigde nisam više od stotinak metara dalje od adrese u LK, što znači da za sat vremena sa svakim od pasa mogu da pretrčim po 2-3km samo tako kružeći ulicama i to mu izađe barem na cenera, MISLIM BAŠ AKO POLUDIM U SUBOTU ILI NEDELJU UVEČE, A NEĆU

danas sam nakon ranog buđenja oko 06, za nekih pet sati uspeo da okrečim celu trpezariju, sa sve pomeranjem dve vitrine i izmeštanjem svega iz njih i vraćanjem nazad, a pod "svega" mislim na stalnu postavku milion šolja sa motivom pasa mačaka i bicikli, a bogme pola smo i pobacali :-D

nakon toga dva i po sata planinarenja i potrčkavanja najlepšim krajem oko grada, melem za dušu i ove napaćene nožice koje su pet sati dršćale na merdevinama sređujući gnezdo...

zbog par nerotkinja koje bdiju nad ovim blogom, fotke ću da metnem na fejs i podelim sa "prijateljima" ili nekim još probranijim spiskom, ugl nećete ostati zakinuti za taj ultimativni šareniš, ali ipak ne mora sve da osvane ovako preterano Javno

srijeda, 1. travnja 2020.

prvi april

kome je još trebala šala za prvi april dok pada sneg, pa priroda je još najveći zajebant od svih.
nekom čudnom improvizacijom sam završio na planinarskoj stazi uz Gradac, na tom delu je samo provejavao snegić ali se nije zadržavao na tlu.
no sve je bilo naravno mokra zemlja, tek ponegde raskvašena, da ne kažem blato, a i kamenje je bilo dosta sklisko.
patike sam imao stare ds trainer 22 kojima sam na petama pravio žljebove pred Papuk Trail no ako i mogu da "završe poso" u šumi po lišću i suvoj zemlji, po mokrom oštrom kamenju teško.
čak i uz oprezno pešačenje na najkritičnijim delovima staze, na par mesta sam umalo sleteo niz kosinu pa je bilo povuci potegni dograbi prvo drvo i zadrži se jer noge odošeeeee.
nakon nekoliko kilometara tog šalabajzovanja sam došao do pred manastir pa sam se popeo strmo uzbrdo na magistralni put i odatle strčao u grad.
gore na 500-tinak nadmorske je sve već bilo dosta belo, to je jedna od situacija kada je u gradu temperatura 2-3 stepena pa se sneg topi u dodiru sa tlom, a par stotina metara nadmorske iznad ipak počne da se zadržava na zemlji na temperaturi oko nule.
evo proverio sam na Stravi, piše da je taj prevoj na 486m dakle nekih 25 metara ispod vrha Avale.
sve u svemu sam pretrčao 12km i prepešačio, hmm, nemam pojma, nekih možda kilometar po stazi i dva km oštrog uspona strmom stazom kroz šumu od manastira, a objašnjenje kako mi je prosek ispod 6' po kilometru je u tome što sam najveći uspon uspešačio pa mi je u trčanje (osim lomatanja po kamenju i korenju gde god je bilo moguće) ušlo i 5km strčavanja nizbrdo u grad po uglavnom asfaltu.
za sutra su rekli malo toplije i sunčano, daj bože, dosta nam je jedan prvi april.