tačno je mesec dana od 17-og novembra, kada sam par dana nakon maratona Plavi Krug krenuo da lagano trčim. taj 17-ti je je bio neka prekretnica tj naglavačkica, jer mi je umesto uobičajenog pitanja "gde danas da trčim dva sata" odnekud tako "dunulo" da odem na trčanje od samo pola sata. u narednih par dana to se razvilo sa 5-5-10-7-10- - - - na 10-10-10- i evo traje još uvek. u međuvremenu sam otrčao još par trka, polumaratona i maratona, i nakon svake se vratio svom ustaljenom noćnom 10-10-10-... ritualu.
u neku ruku je olakšanje, kad si ceo dan zauzet, rešiti se još i razmišljanja kuda i koliko da trčiš. odeš kao oni što odu u teretanu i trče na traci sat vremena, razmišljajući o sutrašnjem poslu i planirajući nove dane, valjda tako nekako. s tim da je meni ta "rutina" uvek donela novinu u smislu da sam stalno istraživao kako mi se noge osećaju na istoj stazi.
eto tako se potrefilo da je danas 17-ti i da sam spontano otišao na drugu stazu, od ove koju sam trčao prethodne 4 nedelje. umesto uspona Obilaznicom na 100m nadmorske iznad grada, napravio sam malo manje valovit krug tu oko tzv Novog Naselja. nešto malo ispod sat vremena, bio sam mrtav umoran već na polasku, i trčanje je bilo više neka ubrzana šetnja nego zaista osećaj "trčanja". nevermind.
izgleda da su radovi na zgradi pored nas pri kraju, pa će narednih dana biti posla i kod nas. dogovorili smo da s njima zajedno izvedemo deo kišne kanalizacije pa ćemo oluke "provući" na susedni parking, a zidaće se i zid između nas i tog parkinga, pa me čeka skidanje ograde brusilicom. dobiću kilometar četvrtastih cevi raznih profila, da ih zavarujem i pravim raznorazne figure, da ne kažem sad baš "skulpture".
"od metalostrugara-početnika do grandioznog umetnika
u tri koraka", dogodine izdajem priručnik :-)
sutra su Detinjci, kupio sam tašti teglicu marmelade od pomorandže, znam šta joj je slaba tačka. a i moram ovih dana da budem dobar, obzirom da sedam dana nakon Detinjaca idu Materice, a ja sam već šacnuo neki komplet gedora...
Nema komentara:
Objavi komentar