07 prosinca 2016

tempo

dok čekate "Sjećanje 3" u neizvesnosti da li je Dida možda izgubio pamćenje pa nastavaka više neće ni biti, ostalo je na meni da popunjavam brisani prostor.

otkako sam usvojio združenu taktiku Žilić-Murakami,
sve ide po najprostijem mogućem planu
da objasnim

1) jednom je nakon trke Dolinom Kardinala Žilić objašnjavao Murinju i meni kako nema potrebe da išta trenira tokom nedelje, obzirom da svakog vikenda otrči trku ili dve. Murinjo je naravno mislio da Žilić laže i ništa mu nije poverovao, a meni je pak to zvučalo skroz logično.

2) kao što sam već par puta ponovio, Murakami je pokušavao da svakog dana otrči 10km jer je to smatrao granicom koja nekog čini "ozbiljnim trkačem". nećemo ulaziti u to šta mu znači to Ozbiljan, a možda i prevod nije baš-baš precizan jer ipak tu knjigu ne čitam u originalnom izdanju :-)

1 + 2 = da kad spojiš ta dva, dođeš do toga da između trke i trke svakog vikenda nije potrebno ništa naročito dodatno trenirati, ali da ako hoćeš da ostaneš ozbiljan trkač ne bi bilo loše da svakog dana pretrčiš 10km, pa kako god.

tako sam nakon Crikvenice trčao 4 dana krug od 10km preko obližnjeg brda, a evo i nakon poslednjeg polumaratona takođe, s tim da mi je ovaj ciklus počeo odmah od ponedeljka uveče, dok je onaj prvi krenuo od utorka obzirom da smo ceo ponedeljak proveli u autu vraćajući se sa mora.

posle maratona je to išlo ULTRALAGANO - LAGANO - TEMPO,
a sada je išlo LAGANO - TEMPIĆ - TEMPO.
za ljubitelje brojki 63' - 58' - 52'
odnosno sada 58' - 55' - 51'

fora je da sam večeras otrčao 8-9 sekundi/km brže od prethodnog Tempa, a da mi je osećaj bio negde sličan a negde i lakši. dođeš uvek do onoga da je sve stvar odmornosti.

odeš na jedan polumaraton i zapinješ i završiš 1h32 kao ja sad u Novom Sadu, odnosno odeš na drugi polumaraton i na odmornijim nogama trčiš puno lakše od toga jedan onako polu-neobavezan tempo, i završiš ispod 1h30.

pa kako je moguće ići lakše, a brže, i nakon toga ići jako, a sporije?
pa eto, sve je moguće :-)
potrebno je samo doći na start mrtav umoran, i noge će se pobrinuti za sve ostalo.

otud vodi poreklo i ono Čudo da sam u Ljubljani planirao još jedan od maratona "pomoz bože ispod 3h15" a istrčao ispod 3h10, jer sam zbog organizacije putovanja bio maltene prinuđen da tri dana provedem bez ikakvog drugog sporta osim povremene kratke lagane šetnje.

što se mene tiče ovo je skroz dovoljno jer kad se probudim sutra ujutru do maratona će ostati još ravno tri dana, i svako vođen upravo proverenom teorijom bi zaključio da se još samo treba lepo odmoriti, jer čak i to neće biti dovoljno, iz razloga što mi je Ljubljana bila prvi jesenji maraton (drugi ako računam onaj treking od 41km), a ovo će mi biti peti.
pa samim tim... khm khm khmmm...

startninu NISMO uplatili i prijavićemo se na licu mesta.
tako ćemo platiti 700+700 umesto 1200+1200 dinara
i NEĆEMO dobiti majice,
što znači da ćemo u krajnjem zbiru imati 1000 dinara više
i više prostora u ormanu, jer smo ionako pretrpani majicama.

nekada si plaćao cigankama da odnesu višak garderobe iz kuće,
a sad se unapred oslobodiš tog problema i još na tome uštediš!
ovo uopšte nije loše smišljeno :-)

u moderno vreme zatrpanosti tricama i kučinama,
čovek zaboravlja vrednost prostora i vazduha oko sebe.


Nema komentara:

Objavi komentar