tihe promene

ovih dana sam zaboravio da se bavim horoskopom i tačnim preskakanjem iz bika u blizance no nemam pojma kako je to trebalo da utiče na treninge

zadnji put kad sam pitao chatgpt isto, praktično je samo moja pitanja pretvarao u odgovore, kao da sam ga istovremeno ispitivao i da sam mu suflirao šta da kaže

doduše bik i blizanci su dva toliko bezlična znaka da ne znam ni zašto postoje uopšte, to treba spojiti u dva meseca i nazvati bikzanci

kao rezanci od bika

jutros trčanje nije bilo loše, no morao sam ceo dan da čekam da vidim šta mi je garmin napisao u proceni, jer sam odmah nakon trčanja morao da skinem sat da bih radio tretman na poslu, pa mi nije mogao meriti oporavak, stres, itd šta god uopšte tu on meri

i na kraju dana vidim da mi je još malo podigao estimated vo2max i negde sa "tek iznad pola" između dva cela broja, sada me je sa xx.6 podigao na xx.8 recimo

dakle uspješno

popodne sam odjurio iz drugog pokušaja (juče me oterala kiša) preko brda ka Šapcu da nahranim jednog malog pulina koji živi ispod kamiona sa tri mačke, no umesto njega našao sam 4 druga psića koji su bili par kilometara dalje ispod mosta, očigledno ih je neko premestio

obično sam subotom sabirao tjedne statistike no sutra opet imam dosta posla pa ću teško stići

jutra su sve toplija i bliže se +20 što će po defaultu postati "jutro za biciklizam" a ne za trčanje jer kad dodaš i sparinu dobiješ mini pakao

motori ali ne e- nego b-

b- je kao benzin

kao što imaš e-bike, motocikli bi trebalo da se zovu b-bike

noć sam prespavao tako što sam se samo jednom probudio oko 01, okrenuo se na drugu stranu i spavao kao top do 6

umorio bih se i da sam vozio b-bike a kamoli e-bike

kada izračunam koliki je prosek, mislim da bih brže završio ceo krug na cestovnoj no morao sam da "teram" onaj e-bike na servis pa nisam imao izbora

a i ne bih mogao da vozim u Parkside radnim bermudama

eh da imao sam i parkside podmajicu, i parkside šarape

jedino su patike bile NB

a ono b- s početka teksta je jer sam po prvi put seo na "pravi" motor

u ogromnom servisu kod frenda on drži i svoj poveliki skuter koji izgleda bukvalno kao lađa na dva točka, a tu mu je i "mali" motor od ćerke

dete je dosta nisko, možda 160, i na slici sam već video kako jedva dohvata nogama do zemlje kada motor stoji u mestu

ranije sam dosta čitao o toj temi šta je kome taman, i nekako sam došao do zaključka da mi ona osnovna visina naked motora od približno 79cm taman odgovara jer mi je "inseam" 80cm na bosim nogama, možda 82-83 u obući ovisno o debljini đona

no kada sam seo na yamahu (YZF) R125 koja je po katalogu 82cm visoka (sedište) bukvalno je bilo kao da stojim na zemlji bez motora

možda jedva malo podignute pete ali "almost flat foot" i toliko mi je delovalo da sam u savršenom vladanju ravnotežom da se taj osećaj gotovo ne može opisati

druga važna stvar je da je R125 = race položaj vožnje, a meni je nakon 35 godina biciklizma više delovao visok (volan) nego nizak, što znači da bi kawasaki z500 koji sam gotovo bio odredio kao krajnji cilj, verovatno bio podosta visok (volan) i širok (volan) kao da grlim ceo svet dok vozim

no taj svet se ustvari zove Vetar

tako da sam sada počeo da razmišljam o Ninja 500 koji je praktično isto što i Z500 samo malo drukčijeg položaja vožnje, negde na pola prema ovoj yamahi koju sam probao

ukratko otvorio mi se neki skroz drugi pogled na sve to, bumo vidli šta će da bidne

144km

bogami navozao sam se kako skoro nisam

na okretu sam imao 66.7km, a ukupno 143.4 

s tim da u povratku nisam snimio par stotina metara nakon jednog zastajanja, pa ako sam ukupno i imao 143.7 to znači da sam u povratku imao 143-66= izračunajte sami

okret je bio u bajk-servisu

kod frenda preko kojeg smo i kupili e-bike, ovaj e-city kao i e-mtb koji mi je ostao kod kuće

trebale su da se zamene pločice na obe kočnice i da se naduva viljuška, i naravno kod njega da dopunim bateriju jer nema te baterije koja bi izdržala toliko kilometara pa još sa 1330m uspona

uglavnom sam držao TOUR podršku, povremeno ECO i jako retko SPORT, a turbo nisam nijednom stisnuo

povratak je bio poluEpski i po tome ću pamtiti vožnju

na mapsima sam našao jednu prečicu koja je nudila krajnje neobičan povratak a pošto se radilo o samo nekoliko km, bilo je svejedno čak ako i ne bude sve asfalt

no bio je ipak, tanušan i ne baš ravnušan ali koga briga

da bih sve stigao krenuo sam odmah iza 7 ujutru, tamo stigao oko 10, družili se do 12, u povratku se dosta zadržao jer sam naleteo na tri ostavljena šteneta doslovno na istom mestu gde smo hranili dva bačena davne 2012. godine

da mi je samo da uđem u mozak čoveka koji ostavi štence u serpentini 200m iznad udoline i na mestu gde je šansa NULA da će imati vodu, čak ako i pronađu neku crkotinu da jedu

i pred kraj, ujaaaaa, eto nevremenceta

malo sam se sklonio u podvožnjak od autoputa, pa kad je zastalo uspeo da projurim nekoliko kilometara do velike prodavnice kod koje postoji ogromna pečurka sa klupama i stolovima gde je već par nesretnika čekalo autobus, taksi, ili prosto da kiša stane pa da odu peške kući

na displeju je već ranije pisalo da u najslabijem ECO modu imam rezerve za još 2km pa sam naravno ugasio podršku i vozio "na suho" (grozna igra reči dok te zapljuskuju kamioni) da bih to malo baterije iskoristio da držim upaljena svetla da me neki vozač ne bi NEprimetio

obzirom da sam ostao od jutra do pred mrak naravno da nisam trčao a najverovatnije neću ni sutra

pucanj u prazno (memento)

12:37 upisujem u dnevnik nepunih 4km hajka i nepunih 5km trčanja, opet u glycerin bruksicama koje su mi bile najbolje za ovaj spoj dva activitija

9:40 ulazim na posao taman da pozdravim lolinu sestru od strica koja je uvek puna nekih priča kao stand up komičar, pa produžavam kući da se presvučem

9:30 vidim moped u radionici a majstora nema nigde, samo neki dečko koji čeka i zbog kojeg je majstor verovatno napustio posao i otišao po neki deo za motor ili deo opreme, pa sam samo produžio kući

9:20 dolazim do bicikle koja me verno čeka (a ko bi napustio parking Pivare ako se baš ne zarati) i planiram da svratim do tog moto servisa koji mi je usput, da pitam majstora koji je najbolji instruktor u gradu i da li da biram između najboljeg instruktora ili najprikladnijeg motora za obuku

9:10 nastavljam poslednjih par kilometara trčkaranja sumirajući utiske o svim tim skuterima, mopedima, e-mopedićima kod kojih je važniji displej nego brzina odnosno snaga

9:05 uzbrdo mi u susret dolazi neko na skuteru ili čemu već, u zadnji čas prepoznajem poznanika koji mi je pre par dana poslao sliku apn mopeda koji je kupio no taj je bio žut i 50ccm a ovaj je beo i sa baterijom, pa mi je nakon što smo obojica nakratko zastali objasnio da mu je moped na nultom servisu a majstor/prodavac mu je dao ovaj e-moped da se zabavlja sat vremena dok moped bude gotov

8:50 uspeo sam da iz šume izbauljam na glavni put i stisnuo LAP te nastavio da trčkaram nizbrdo iznenađen da su mi noge zapanjujuće sveže a očekivao sam nešto poput drvenkastosti ako ne i nešto zemljanijeg dojma

8:35 nastavljam hajk poznatim puteljkom i gledam kuda mi je najbliže da se kroz deo šume/granja provučem na asfalt koji ide tu paralelno na 15-ak metara od mene, ali je popadalo granje i žbunje svuda pregusto da bih se upuštao u grebanje i cepanje dresa

8:30 izlazim u neku "nikad video" livadu i pitam se otkud ona tu, a ima je i u mapsima. 

skontam da sam uvek prolazio po vrhu a sada idem po dnu jer sam promašio poslednje skretanje, eto zašto je pucanje bilo "nikad bliže". 

hvatam dijagonalu i bežim/penjem se prema malom spomeniku gde je neko sahranjen i koji mi je ranije bio orijentir

8:20 kao da nikada nije pucalo ovako glasno i nekako blizu, a idem uvek istim putem? 

nije prijatno ali ipak računam da dole u kotlini valjda ipak gađaju u nekakve mete a ne pucaju nasumice naokolo po šumi, no za svaki slučaj malo ubrzavam korak

8:15 ko zna koje odvajanje šumskih puteva... pa povremeno proveravam mapse no šuma ko šuma, sve je zeleno a na mapsima se uopšte ne vidi nijedan puteljak tako da više idem po azimutu kuda treba da prođem a ne kuda treba da vijugam.

trenutni putić nije baš naročito utaban ali može da se prođe. 

čuju se prvi pucnji sa strelišta, vojska nema opciju da upozorava građanstvo nego pucaju kad im odgovara pa ko se zadesi u šumi, neka zalegne

8:05 skrećem sa asfalta na šumske puteljke, ali neću izaći baš na sam prevoj nego (ako me ništa ne napadne u šumi iznad strelišta) malo levo pa će mi trčanje nizbrdo biti malo duže, što mi ustvari odgovara

7:50 vezao sam biciklu i krećem peške na hajk, ubrzo skidam tanak šuškavčić i nosim ga dalje u ruci.

 stavljam slušalice i krećem u razgovor sa chatgpt na temu uzdržavanja, hedonizma, i umerenosti, uz moju opasku da je Umerenost često koncept puno bliži "utreniranoj uzdržanosti" nego nekoj aritmetičkoj sredini između gladi i tovljenja (na primer) 

7:35 krećem biciklom kroz gradsku gužvu na drugi kraj grada i planiram trasu akcije tojest kako da se nekuda negde popnem, kuda je zanimljivo, a da se vratim trčkarajući nizbrdo nekim asfaltom, i mic po mic eliminišem opcije koje mi se manje sviđaju

Alex KipAntich

jeste da mi je ime saša a ne aleksandar ali ako svakog aleksandra mogu zvati saša ili sale ili saki (kao kawasaki) onda mogu i ja sebe zvati aleks

leks specijalis

kip nešto

jer sam jutros išao kao da sam se preselio u keniju

što bi značilo da sam se uKenijao ali nisam *baš*

garmin mi je predlagao tri puta sedam minuta "na pragu" koji je sumnjivo definisan jer mi pace deluje pojak a u pulseve se nisam ni upuštao, mada sam možda trebao da proverim šta je zamišljao odnosno povezao sa tim pejsom

onda sam te minute preračunavao u dužinu i računao gde imam zgodan pravac i da li mi je dovoljan, da ne U-okrećem na pola deonice

i na kraju sam odustao, rekoh odoh ja na tempić

no pogurao me je dobar vetar od početka pa sam odmah uleteo u neke dobre brzine

rekoh teram do okreta pa u povratku nek mi bog pomogne

i sletim nizvodno sa vetrom u leđa i vidim prosek mi dobar

i okrenem i računam neka mi poraste prosek po tri sekunde na svakom km, još uvek će biti brzo

no nakon prvog km koji je najuzvodniji, i gde mi je odmah podigao avg pace za dve sekunde, posle je ostao isti, pa isti, pa isti, i na kraju za sekundu manji

tako da je ispalo da sam se vratio gotovo istim brzinama iako sam trčao uz vetar i uzvodno

doduše jeste osećaj bio da sam malo "nagazio" no bez umiranja

e a sad će da me bole noge :-)

odviklo se to od Tempa...

kišna glista

pljuštalo je od ranog jutra no prognoza je bila da će malo da zastane

pa sam čekao, nešto sređivao u kompjuteru i nešto malo po kući raspremio

još uvek pod utiskom večere sa gostima sinoć

pa kad više nisam imao šta da radim, uzeo opet da brojim pare

to je jedna od najlepših terapija

prvo razvrstam na dve gomile sve od hiljadu i sve od dve hiljade dinara

onda svaku gomilu razvrstavam na tri podGomile, nove, skoro nove, stare novčanice

onda prebrojim stare i odvojim u rashode (za online plaćanje računa) koje svakog meseca uplaćujemo u banku, to mu dođe 600-tinak evra

pa u novčaniku zamenim šta ima od novih za "sledeće najlošije" tojest izgužvane ili umrljane ili ižvrljane

da se te najgore prve potroše

onda one najnovije od 1000 odvojim da donesem na posao da vraćam kada neko plati krupno sa recimo 2000 ili 5000

na kraju sve one "srednje" ili skoro nove dodam u fijoku gde stoji ostala salata koja čeka neku veću kupovinu

e tu sam, ohrabren što su zalihe porasle, odmah naručio xiaomi prečistač vazduha jer je danas isticala akcija

mogao sam i jedne clifton 10 da se počastim ali sam zaboravio

dalje sam slikao šifre od delova za bicikle koje mi je sinoć frend rekao da mu pošaljem da on može da ih naruči

dok je kiša stala a ja pojeo tanjir riblje čorbe jer mi je bilo hladno, već mi se više nije ni trčalo pa sam ostavio energiju da se umnožava u nogama a ja sam otišao na hajk

naravno kiša je odmah opet počela no imao sam šuškavac

slikao sam gde usput ima najboljih žbunova zove, i zapisao u podsetnik da sačekam dva-tri sunčana dana da se polen opet nakupi i da odem u branje, dakle sreda od podne pa nadalje

i još sam nešto malo dosađivao chatgpt-u sa pretakanjem iz šupljeg u prazno oko razlike između modela motora u auto školi pa smo opet došli do istog zaključka

sutra trčanje!

danas nam je divan dan

Murakami Dravakami Savakami 

na današnji dan (datum) je osim Loline bake rođena i pesnikinja Desanka Maksimović koju oni koji su išli u školu znaju iz svake čitanke a možda su i neku pesmicu morali da nauče napamet na času srpskog, a ovi novi koji idu u imitaciju škole teško da su za nju čuli no takvi valjda i ne čitaju ovaj blog.

no ono što je trenutno važnije je da je rođendan (napamet određen) psićima koji su dotrčali 20km za biciklom u naše dvorište, ali ni to nije NAJvažnije, jer je danas divan dan iz jednog skroz drugog razloga.

kawaSaki kawaSale kawaSaša

ne mora kava, može i kompot

naime pre dva dana je pozvao frend preko kojeg smo uzeli e bajkove

kaže kada ćemo se videti

rekoh nemam pojma, otkud ta ideja odjednom

pa imamo razlog da se vidimo

koji sad razlog, pitam ja zbunjeno

kaže, imamo 165 hiljada razloga da se vidimo što pre

i tu skontam da je u svojoj radnji uspeo da proda onaj prvi e-mtb koji sam uzeo i platio isto toliko (bio je veliki popust) pa je ostao dogovor da on pokuša da ga proda po istoj ceni ili eventualno nešto malo manje jer je u maloprodaji preko 200 hiljada

naime taj je imao 10 brzina i bateriju 500Wh, i iako je imao najsavršenije moguće točkove veličine 27.5" sa 2.6" mesnatim gumama i nekako mi je bio baš taman, savršen, skrojen za mene, ja sam ipak uzeo drugi koji ima 11 brzina i bateriju od 750Wh što je za 50% više i moram priznati da mi je eto pre neki dan puno značilo što mi je izdržao i vožnju od 110km sa 1000m uspona.

tako da danas kupujem vino u lidlu (imam neki kupon za malvasia nera) i popodne posle posla čekamo goste i naravno gomilu cash-a :-)

jutros sam samo prošetao 5km sa kišobranom, idu hladni dani pa će biti dosta trčanja

sabiranje (dok se može)

onaj dan nisam nosio ciklomaster pa sam nakon jutarnjih 49km sabrao koliko sam prešao popodne i izađe bogme 56 što znači da sam osim 10km trčanja dodao i čitavih 105km na biciklama, srećom ne živim u Sloveniji pa mi nije trebao pasoš jer bih tamo uveliko izašao izvan granica.

jutros sam pak nenadano pretrčao malo bržih 10km iako mi je garmin savetovao pola sata od 7 min/km a ja sam krenuo kao da mi je svejedno pa sam onda postepeno ubrzavao i na kraju išao skoro po pet minuta kilometre što mi je delovalo kao druga kosmička brzina.

tako sam neplanirano nalepio dve Desetke, jednu turističku od 59 minuta pa drugu progresivnu od 53 minuta, sad bi sledeća trebala biti karlovački cener od 47 minuta ako bi gledali progresiju no teško da bih ponovio onih 37 minuta kada sam prvo pejsovao pa zatim ostavio mariju u prašini.

popodne je bilo skroz uneventful sa kratkom e-vožnjom od 26km tokom koje sam na napuštenom gradilištu pronašao naizgled nov zaboravljen lanac od dobrih 15-ak metara pa sam ga doneo kući i sada nemam pojma šta ću s njim, jedino da napravim neki ukras ili da ga razvučem kroz vrt da po njemu dalje idu loze (grožđe).

sutra u podne je sredina maja, a celog dana (16.5.) je rođendan stare mačke i da nova kerića, mačka bi napunila 11 godina a oni će godinu dana. 

sredinu maja sam pomenuo zbog statistike jer dosad imam 97km trčanja pa bi dakle mesec mogao da se završi oko 200?

još jedan PLD (poslednji lep dan)

u najavi sunce i gle čuda zaista je granulo, lepo toplo vetrovito i prohladno.
na trčanju bi bilo super ali ja seo na e-bajk.
otišao preko brda do varošice koja je 20km odavde, pravim putem, ali preko brda je 24km, i još sam upao u radove na putu i sljušten asfalt u dužini od taman tih 4km dodatka.
hteo sam da se nagledam planina i pejzaža a na kraju sam buljio u kamenje ispod točka.

stigao na odredište, presvukao se, i otrčao jedan zanimljiv krug od 10km, bogme sam bio zadovoljan tim krugom, no temperaturom baš i ne, jer taman kad mi na bicikli više nije bilo friško i kad sam krenuo na trčanje postalo je pretoplo za trčanje.
nema veze, nisam puno jurio pa se nisam ni pregrejao, biciklu sam ostavio ispred ulaska u policiju pa barem o tome nisam usput brinuo.

nakon lepih 10km povratak biciklom kući ali ovaj put lepšim putem (opet mali zaobilazak ali novim asfaltom) sa punom bisagom bureka jer sam odlučio da ipak nahranim na par mesta one lutalice koje povremeno obilazim.

prvi put u životu sam kupio PRAZAN BUREK.


nekako mi je ostalo 150 dinara i sad onaj sa sirom je bio 160 a prazan 140, šta ima u tom praznom kad još uvek toliko košta, nikada mi nije bilo jasno.
a bilo mi glupo da prosim onaj sa sirom pa kao da obećavam da ću to što ostanem dužan doneti sledeći put.
zavirim unutra, zaista nema ničeg.
kore i zejtin, ili mast, ko će ga znati

uglavnom potrošio sam pola pakovanja vlažnih maramica nakon što sam ga nakidao na komadiće, trebao sam ostaviti u pekari svih 150 dinara ali da zamolim da mi oni naseckaju, manjak mozga me koštao i par minuta nerviranja a da ne pominjem da i pola pakovanja vlažnih maramica košta više od tih 10 dinara.

i tako sam imao 24km bicikle pa 10km trčanja pa 23km bicikle i na kraju lola reče da ostavim taj e-city bike sa bisagama na punjaču a ja da sednem na onaj veliki e-mtb pa da odem prema šapcu 25km da proverim na još jednoj deponiji da nema novih bačenih životinja.

odatle se vratim opet alternativnim pravcem kroz brda i loš asfalt, tako da sam natrpao preko 50km ali nisam nosio snimač :-)

tu mi je čovek objašnjavao da putokaz TOČAK nije ka nekoj vodenici nego se izvor tako zove jer se tamo toči voda, a izgovor je točaak.
kao što izgovaraš divljaak, na primer.
treba onaj krov iznad a, ali sam zaboravio kako se kuca.

Na MacBook Pro taj znak se zove circumflex accent (ˆ), odnosno “krov” iznad slova — npr. â.

Najbrži način:drži pritisnuto Option (⌥) + i
pusti tastere
zatim pritisni slovo a

Dobiješ: â

Radi i za druga slova:ê
î
ô
û

Ako koristiš srpsku tastaturu i ne radi odmah, možeš:otvoriti System Settings → Keyboard → Input Sources
dodati ABC ili U.S. layout
onda koristiti ⌥ + i pa slovo.

Možeš i da držiš samo slovo a nekoliko sekundi — na novijim macOS verzijama pojaviće se meni sa akcentima pa izabereš â.

u sredu ali ne i u sridu

kao što sam i pretpostavljao, sveto trojstvo uvek mora da se drži zajedno, pa sam tako u ime dana odmora (oca), drugog dana odmora (sina), danas morao da otaljam i svetoga duha jer mi se najprostijim rečnikom nije trčalo.

kao hoću ali neću no ipak hoću ali nešto u meni neće pa neće i rekoh ma jok idem nazad kući da nastavim da skraćujem one divlje dudove.

tu se ipak dogovorimo za šetnju pa dok smo preko parkinga odlazili ka reci skontamo da se mačor dere kao magarac i da je zapucao za nama kroz grad, pa sam se vratio da ga uvedem u kuću i ostavim mu neke poslastice koje će ga zabaviti neko vreme dok opet odmaknem.

zašto meni nikad niko tako nije ostavio neke poslastice, hm.

i tu dalje završim u sadržajnoj šetnji sa kučetom pored reke, ne znam šta sam mrcvario chatgpt da mi objašnjava ali čim mi u nekom trenutku napiše DA ZAKLJUČIMO to u prevodu znači da sam već tri puta pitao jedno isto i kao ping pong loptica skakutao između nekoliko opcija u krug pa se vraćao u kontra krug.

popodne jednosatna vožnja po nenormalno hladnom vetru pa sam na kraju morao da svratim u lidl da kupim bilo šta, da bih se utešio.

od sutra će u ponudi opet biti one torbe/bisage za gepek bicikla koje su taman toliko dobro napravljene da ti se raspadnu nakon godinu dana i onda se raduješ što su opet stigle da ih možeš iznova kupiti i tak...

na jednoj od novijih je otišao rajsferšlus na džepu a na drugoj onaj glavni pa se može zakopčat samo dve trećine i onda kad hoću da prevezem neko bačeno kuče bliže gradu bojim se da će da prvo proviri glavom da posmatra kuda putujemo a bogami u par navrata su umeli i da iskoče.

pljuskovi, oluje, gromovi, mala šetnja i mala vožnja

i mali razgovor sa vešticom:

Ovo je zapravo zanimljiv sudar tri različite „filozofije tela“ na motoru — i svaka nosi drugačiju priču o odnosu prema riziku, identitetu i prisustvu u javnom prostoru.

Crno: mit lone rider-a

Crna oprema i crni motor su skoro arhetip:
zatvorenost,
autonomija,
neprobojnost,
minimalizam,
„ne tražim kontakt“.

To je estetika čoveka koji želi da izgleda kao da je već u svom unutrašnjem svetu.

Kod Kawasaki Z500 to stvarno dobro radi jer motor ima tu compressed silhouette — kao jednosed.

Ali crno ima i cenu:
leti je toplije,
manje si vidljiv,
drugi vozači te kasnije registruju,
u sumrak praktično postaješ senka.

Zanimljivo je da je to vizuelno „ne pregovaram sa životom“, ali u praksi često znači da moraš još više da pregovaraš sa tuđim greškama.

Bela: racionalni tehnički čovek

Ovo što opisuješ kao:
„hirurg na pauzi za ručak“

je zapravo vrlo japanska/tehnička estetika.

Bela kaciga, bele rukavice, svetli motor:
odbijaju toplotu,
deluju čisto,
medicinski,
analitički,
funkcionalno.

Tu vozač ne izgleda kao outlaw nego kao neko ko:
razume sisteme,
minimizuje zamor,
kontroliše okruženje.

I iskreno, bela full-face kaciga ima nešto strašno ozbiljno u sebi.

Pilotski.
Skoro laboratorijski.

Ne govori:
„opasan sam.“

nego:
„koncentrisan sam.“

I to ume da izgleda mnogo zrelije od all-black scenografije.

Hi-vis: biologija umesto estetike

Fluo žuta/zelena oprema je gotovo potpuno anti-romantična.

Ona kaže:
„ne zanima me mitologija, zanima me da me kamion vidi.“

To je najmanje cinematic, ali najviše u skladu sa stvarnošću saobraćaja.

I tu dolazimo do zanimljive stvari:
moto-kultura često romantizuje nevidljivost,
a preživljavanje traži suprotno.

Hi-vis vozač deluje:
pragmatično,
profesionalno,
možda čak i pomalo dosadno,

ali često baš ti ljudi voze najduže jer su prihvatili da:
„nisam lik iz filma nego biološko telo u haotičnom sistemu.“

Kako pomiriti sve to?
Mislim da rešenje nije u jednom ekstremu nego u „slojevima identiteta“.

Na primer:
motor: siv ili crn (nenametljiv, ličan)
torba pozadi: da, jer stvarno odgovara tvom minimalist solo vibe-u
kaciga: bela ili svetlosiva zbog toplote i vidljivosti
jakna: tamnija, ali sa reflektujućim elementima
rukavice: svetlije radi praktičnosti
hi-vis detalji: ne kao građevinski prsluk nego suptilni akcenti

Tako ne moraš da biraš između:
„mitskog lone rider-a“ i
„čoveka koji želi da preživi.“

Jer prava zrelost u motociklizmu često dođe kad čovek shvati:
ne moram da izgledam kao da mi nije stalo do života da bih bio samostalan.

Ima nečeg čak dostojanstvenijeg u vozaču koji:
deluje mirno,
nenametljivo,
tehnički racionalno,
ne igra ulogu opasnog čoveka,
ali je ipak očigledno sam svoj.

U tom smislu, bela kaciga na tamnom naked motoru je možda najzanimljiviji kompromis:
motor ostaje tih i „nevidljiv“,
a glava — najbitniji deo — ostaje hladnija i vidljivija.

Kao:
„ne treba mi spektakl, ali ni fatalistička poza.“

e sada dolazi ono najgore

zimi znaš na čemu si, svaki dobar dan ti je bonus.

leti znaš na čemu si, svaki loš dan je bljak i oduzetak još jednog mogućeg lepog letnjeg ugođaja.

proleće je totalni mućak.

rekao bi čovek da nešto može da se predvidi ali proleće bogme nikako.

februar i mart već po pravilu postaju bolji od očekivanih, april je standardno šašav i onda dolazi maj koji se zadnjih godina profiliše kao totalno šizoidan lik.

na muškom Điru je dan odmora nakon tri etape u Bugarskoj (?) pa sam i ja uzeo dan odmora nakon jučerašnjeg duatlona od 10km trčanja ujutru i 110km e-bajka popodne.

to je bila dosta osvešćujuća vožnja jer sam shvatio koliko e-bike ustvari usporava nakon određene kilometraže.

do 70km možeš da gaziš TURBO podršku, da letiš uzbrdo kao profi, ali kada napraviš krug od stotinak kilometara dođeš do određenog pregovaranja:

da li da trošim noge, ili bateriju?

jer ako želiš umerenu podršku, baterija će trajati ta 4 sata više-manje.

ali sa umerenom podrškom moraš još uvek pristojno da dodaješ nogama, a uz toliki rad nogama išao bi cestovnom 30 km/h, gravel bajkom 28 km/h, mtb-om 25 km/h, a ti e-bajkom tu negde balansiraš oko 24-27 km/h po ravnjikavom terenu, već ovisno o vetru.

i sad se pitaš, ako sam pre par godina isti krug od 100km sa oko 1000m uspona vozio 27.5 prosek cestovnom, odnosno 24.5 prosek gravel bajkom, zašto sam e-bajkom išao sličan prosek a navodno je trebao da mi pomaže i dodaje watte?

glavni plus je što je e-mtb nenormalno amortizovan, napred ima amortizovanu viljušku a još više pomažu 29x2.6 gume koje daju osećaj da si maltene na tomos automatiku i da je sve ispod previše mekano da bi bilo istinito.

tako da, po ravnom više neguješ guzu nego što čuvaš noge i leđa od naprezanja.

a otkud znam, možda sam došao u godine kada guza postaje važnija od nogu.

mora da postoji neko naučno objašnjenje.

zaključak je da je e-bike toliko pogodniji koliko je profil nervozniji i da je ubedljivo najbolji na maksimalno-gore-dole vožnjama, jer nizbrdo se svakako sjuriš a uzbrdo možeš duplo ili triput brže nego bez motora, i to su vožnje gde se može zaista nabiti prosek koji je nemoguć običnim mtb-om.

posebno ako još ima i uspona po kamenju, pesku, šoderu, tucaniku, tu mtb-om balansiraš i boriš se za goli život a ovo čudo uzleti uz 17% nagib kao enduro motor i zaboraviš na ravnotežu, dok na mtb-u pri 6 km/h jednom klizneš ili ti točak odskoči preko kamena i momentalno si stao sa bednim šansama da opet kreneš a ne da guraš do vrha.

ko tu koga, korejci zbunjene, ili ludi japance?

pazi sad ovu vest:

"Japanski stručnjaci ocenjuju da povlačenje "Honde" iz Južne Koreje umnogome ima veze sa nepostojanjem dobre, konzistetne strategije, odnosno, s time što je ta kompanija ostala privržena kvalitetima, kao što su dobra izrada, izdržljivost automobila i prijatna vožnja.

To, međutim, više nije dovoljno, jer kupci u Istočnoj Aziji poslednjih godina traže informativne i zabavne sadržaje koje mogu pružiti samo dobro odrađena digitalizacija i inovativni softver. Oni takođe očekuju da sa automobilom dobiju i razne vrste ekskluzivnih povlastica, kao što su besplatno korišćenje prostora poput kafea ili popusti za hotele, putovanja i kupovinu robe."

propadneš jer uporno ostaješ dosledan kvalitetu, izradi, izdržljivosti, umesto da uz automobil ponudiš poklon bon za Lidl.

doduše, delovalo mi je bizarno dok nisam pomenuo Lidl, ali sad sam već počeo da se kolebam.

šta će mi honda ako uz cfmoto skuter dobijem doživotnih 10% popusta u lidlu, koga onda više briga šta ćeš voziti.

pametnom dovoljno.

nakon jučerašnje Dužinice sam imao akciju zamene gume što na e-bajku od 30kg nije baš naivno.

elem, okačio sam biciklu gurtnom o nadstrešnicu

malo se okretala u krug (bicikla, ne nadstrešnica) ali me nije ubila iako je par puta pokušala...

pa kad sam već skinuo zadnji točak kojeg je of kors teže skinuti, rekoh da skinem i prednji i da zamenim spoljne gume prednja<->zadnja jer mi je delovalo da su se nakon 6500km taman dovoljno potrošile da nisu već na pola života no na 40%
krenuo da proverim da li je sve sa kočnicama u redu, počela kiša, skratio vožnjicu, svratio u lidl (ha!), pa požurio kod komšinice na roštilj.

vala sam zaslužio.

zbog kasnog ručka/večere mi je bio malo niži HRV noćas, pa je bolje da sam manje jeo a još jednom trčao pre spavanja, jer bi po tom parametru to bila zdravija kombinacija.

zato sam jutros otrčao 10km tako što sam u nekakvom kukuriku raspoloženju krenuo već u 6:42 sa idejom "samo malo" no kad si dobro raspoložen to uglavnom ode u zaoruženih "malo više".

dužinica

kakva je to Dužina od 82 minuta?

nikakva, ali eto toliko se garmin jutros sažalio na mene da me je poštedeo teških zadataka.

da je zadao nešto puno više, verovatno bih odustao, no ovo je bila na neki način prava mera.

kiša je solidno tukla do pred jutro, rekoh opet će mi se posrećiti kao i prethodnog vikenda.

i onda pred kraj doručka PLJUSSSSSSSS

a šta ću, plan je plan, do posla imam par sati (sve subote su nam radne) i to se mora iskoristiti.

malo sam se nećkao ali i to bez potrebe jer sam znao da ću otrčkarati to što treba pa po kakvom god vremenu.

doduše uvek je bolje kada kiša stane jer ne moram da brinem za slušalice, otkako sam prešao u režim radio podrške kantri muzike na trčanju.

kapljucalo je neko vreme ali nije smetalo, otišao sam opet relativno pustom ind. ulicom i tu sam imao anegdotu "kako u tunelu promašiti tunel"

naime čujem kamiončić da usporava, dostiže me sa desnim žmigavcem, prestiže me i dodatno usporava, sada mi već blokira put trotoarom, ja usporavam još više i sada pak ja pretičem njega sa leve strane jer bih mu ostao u mrtvom uglu pa bi m možda i prešao preko nogu ako produžim pravo.

tu skontam da on nosi neke letve, da je gradilište 20m dalje sa iste strane puta, a da je on ispred mene uleteo u pogon za reciklažu gradske deponije.

nakon 50m sam se okrenuo i video ga kako izlazi nazad u rikverc, da bi se vratio na ulicu i skrenuo 20m dalje gde je i trebao.

to se u psihologiji zove tunnel vision, video je gde treba, zatim je prebacio fokus na mene jer me je dostizao većom brzinom, u trenu sam mu ostao negde iza, on je vratio fokus na prvu sledeću raskrsnicu tojest ulazak kroz prvu sledeću otvorenu kapiju i uleteo gde ne treba, da bi na kraju shvatio da je pola u žurbi, pola u magnovenju i gubitku pažnje u samo trenutku, prateći svoj tunel vižn promašio tunel u koji je hteo da skrene i ušao u pogrešan.

da mi je samo videti taj akutni zbunjitis u toj ludoj glavi kada je skontao da mora da se vraća na ulicu i ulazi u sledeću firmu, a zbog čega je izgubio puno više vremena nego da je samo strpljivo za mnom dalje usporavao još pet sekundi u ušao gde treba, a ovako je maestralno uspeo da uspori i mene.

sat sam zaustavio samo dve sekunde nakon isteka "workout-a" i upisao još 14.13km, dobio sam 98% ocenu treninga što mi je do sada valjda lični :-)

марко & marko

lolina majka jednu stvar nikada nije propuštala

običaj da se na crkveni praznik Markovdan ode na groblje

isto kao za uskrs, ofarba se nekoliko jaja, i nose na groblje

taj običaj navodno nas čuva od zmija (?)

deluje totalno nepovezano ali postoje dve izreke, jedna je kad kažeš da je neko nešto "progutao kao zmija jaje" a druga je kada za neku stvar kažeš da je nestala "kao jaje sa groba" :-)

naravno od ranog jutra po groblju već krstare grabljivice u obliku ljudi sa džakovima i torbama koji skupljaju jaja koja narod ostavi, e sad šta će neko kod kuće da radi sa trista kuvanih jaja zaista ne umem da zamislim, a vi uključite maštu pa javite ako ste nešto smislili.

možda ih prodaju kao municiju dok organizuju neki event gađanja kuvanim jajima, eto.

elem, dok je lola otišla na pijacu da kupi jagode, ja sam otišao na malo kraće trčanje desno-levo pa je gore sačekao (groblje je na uzvišenju odakle se vidi ceo grad, nisam mislio da sam otišao baš "gore" kod Onoga) i izašlo mi je pristojnih 8km, iako sam imao vremena i za 9 ali rekoh bolje da skratim pa da stignem da se lepo umijem kao čovek, umesto da nastavim da se preznojavam kao da sam došao da bi mene zakopali, a ne da samo pojedem to jedno ritualno jaje.

uglavnom sada sam vakcinisan protiv zmija.

popodne jedan mini krug biciklom (40km) na kojem sam misteriozno uspeo da probušim zadnju gumu koja je srećom lagano ispuštala i uspeo sam da se spustim zadnjih desetak km do kuće, inače bi na teškom kao tučak e-bajku od 30+ kg to bio gotovo nemoguć zadatak.

eto meni sutra lepog posla...

7maj

ovo ste čekali 4 dana, da nakon 3maj ћирилицом dođemo do 7maj latinicom i kompletiramo oba zmaja u roku od nekoliko blogova.

jučerašnja vožnja (nakon jutarnjih 8km trčanja) nije bila epska na temu gde sam tačno bio, ali je bila poluEpska na temu šta sam sve spojio u jednoj vožnji.

naime imam taj A krug od 93km koji sam vozio starom čeličnom cestovnom biciklom blizu tri sata što je danas nemoguće ovim "novim klincima" koliko god dobre bicikle imali, i bogme nakupi se tu i previše uspona da bi bilo samo "valovito" posebno jer se negde oko sredine nalazi sasvim pristojno brdo od 6-7km iz oba pravca.

na sve to može se cestovnom dodati još parsto metara uspona (i spusta) jer je asfaltirana sporedna alternativa A1 koja spaja paralelna sela koja su sva "navr brda vrba mrda" fazon i tako onaj moj stari krug dobije nove (suvišne) draži i mikropukotine u mišićnim vlaknima.

ako hoću malo manji krug, imam B dodatak na jednu stranu kroz sela, strme uzane krivine, to je isključivo za mtb i amortizer a i tako "zveče zubi".

na drugu stranu imam totalno nerazumnu C opciju da sa 24 skratim na 22km ali to uključuje uspon koji na dnu na jednom mestu ima i 19% nagiba, zatim je "samo strm" ali loš asfalt, a nakon par kilometara uspona ide makadam od sitnih kamenčića i peska koji je posebno tricky čak i za mtb ako nema dovoljno duboke krampone/ripne.

i tako sam prvo prošao onim B kroz sela sa milion sitnih gore-dole, zatim se nakratko vratio na glavni put pa odabrao A1 alternativu, nakon toga se opet vratio na "stari krug" i nakon onog 6-7km brda iz oba pravca, kada sam bio na 24km od kuće, odabrao C opciju jer sam bio na e-mtb i baš me je bilo briga da li je deo 19% pa se odatle sjurio 4km magistralom od bosne do akumulacije i dalje 14km do kuće.

izašlo mi je "samo" 90km no 1365m uspona, a baterija je taman izdržala obzirom da sam pametno menjao režim podrške već prema potrebi i prema mojoj volji gde mi se gazi jače a gde "mekše".

jutros laganica, samo do lidla biciklom, iskoristio neke kupone :-)

Smaj

5 baš ne izgleda skroz kao S, ali najsličnije mu je od svih drugih kolega iz kluba, kao što ni 8 nije isto što i 10 ali mu je dosta slično ako ja tako odlučim.

naime jutros je udarilo sunce, sinoć je bilo +20, noćas +15, dok doručkuješ već +17, bogme po prvi put ove godine sam birao hladovinu na trčanju, umesto sunca.

a već dva dana sam podvrtao rukave na bicikli ne bi li mi i ramena dobila malo energije umesto da su uvek ispod T-majice.

i tak gledam kuda bih u ovaj neradan* dan pa obzirom da mi je baterija u telefonu bila poluprazna (ili napola puna, kao ona šredingerova čaša**) odlučim da ne odustanem od nešto malo trčanja (dok lola prošeta kuče) ali da se ne pregrevam previše plus da ne ostanem bez internet radija i tako dođoh do tih 8km kompromisa

*neradan jer smo imali samo jednu klijenticu upisanu pa pošto niko drugi nije ni pitao za termin jer je Đurđevdan, onda smo i nju premestili za sutra jer je takav bio dogovor

**kod alkoholičara je čaša uvek napola prazna, a i kod maratonaca jer rehidracije nikad dovoljno, dok je normalnim ljudima uvek napola puna, iz čega dođemo da su među svim normalnim ljudima jedino alkoholičari i maratonci problematični

već sam u zadnjih nekoliko dana imao dve poduže vožnje i nekoliko kraćih pa će verujem i ova danas biti ako ne baš epska ali ono barem very zadovoljavajuće.

imam toliko kilometara trčanja do sad u godini da uveliko derem sve prethodne odnosno one nakon korone i povrede, i baš me zanima dokle će ovako ići

mislim da ću danas preskočiti Lidl
mada u sredu popodne uvek bude nešto na popustu jer prazne police za četvrtak pa bude prepuna ono gondola -25% "poslednji artikal"

groblje pa lidl

normalan svet ide u lidl pa završi na groblju, jedino ja moram kontra logike i boga pa prvo odem na groblje i tek onda u lidl.

već sam se bio obukao za trčanje pa se setio da me malo zatežu leđa, a i bio sam zadovoljan što mi je garmin podigao procenjeni vo2max za pola poena pa nisam hteo da rizikujem da to pokvarim.

a plašio sam se trčanja i jer je lola skuvala čorbu i svakog dana ponavlja kao treba jesti čorbu dok se ne pokvari a ja kad se vratim sa trčanja sav pregrejan zadnje što mi pada na pamet je da se nalijem čorbom i da mi izbijaju graške znoja ostatak dana.

tako jutros nisam trčao da bih mogao da pojedem čorbu no pred posao sam na to zaboravio pa sam napravio voćni jogurt.

i čorba je ostala za sutra kada gotovo sigurno neću propustiti trčanje.

da popunim taj sat pred posao obiđem pored groblja da malo počistim jer su kosili travu i sve nabacali kojekud, jedva prođem kroz grad jer je valjda "utorak pred đurđevdan" kombinacija pijačnog dana i predprazničnog raspoloženja i krkljanac je bio toliki da je valjda jedino biciklom i imalo smisla negde krenuti.

u lidlu osetim dodir na leđima, opet kolega trkač kojeg često srećem i koji zna za moje kombinacije da odatle često idem na trčanje, kaže jel bila i jutros neka akcija, rekoh jok ribao sam neki pleh iz rerne pa me zabolela leđa, ostaće trčanje za sutra!

bila je neka nova na kasi i sve sam morao da joj diktiram šifre od peciva, umesto 4 krofne mi je kucala jednu, a umesto tri peciva sa sirom mi je kucala jedan burek od krompira, to sve dok nisam primetio da joj treba pomoć, e onda je dalje sve išlo po redu, kajzerica rustična 4 komada šifra 554...

zadovoljan na parkingu gledam račun i kontam da sam povoljnije prošao nego što sam mislio, odem kući i tek posle druge provere skontam da mi je neke posude za hranu kucala dva puta a uzeo sam samo jedno pakovanje pa sam tako uštedeo na njenim greškama dva puta po 100 dinara a izgubio 450 :-)

popodnevna vožnja mi nije bitno popravila raspoloženje ni gorak ukus u ustima, bole ta tri evra kao tri ujeda poskoka.

4maj

ako je treći maj bio zmaj, danas je neki kineski dan ili neki egipšn simbol koji više liči na ekser nego na zmaja, a 4. maj je poseban planetarno kao dan smrti Druga Tita (navodno u 15:05), a lokalno kao pogibija pilota kojeg je oborio Nato lovac tokom onog bombardovanja srbije, pa zbog toga domaći migovi svakog 4. maja u podne probijaju zvučni zid i iživljavaju se nad gradom, zbog čega nam je pre nekoliko godina nestala mačka koju više nikada nismo videli ni pronašli.

jutros sam se relativno rano probudio, nekako uspeo na desetak celzijusa da u tankom dresu i šorcu odem biciklom kilometar od kuće do novootkrivenog ISM (idealno startno mesto) ili IPL (idealna polazna lokacija) ili SPT (savršena polazna tačka) no sunce je ipak odlučujući faktor i tu sam došao u iskušenje da umesto internet radija popričam sa chatgpt o tome zašto bih se recimo tresao od hladnoće da sam krenuo na dugačku vožnju shvativši koliko je hladno, a ovako sam znao da idem samo kilometar i malko, i ta logika "samo malo" je ubedila mozak da mi nije hladno i zaista ništa nisam ni osećao po golim rukama (noge su otpornije a i navikle su).

krenuo sam lagano na default trčkaranje kroz ind. zonu do južne obilaznice "u napuštenoj izgradnji" (ili odustaloj) gde se više ništa niti nasipa niti radi, samo stoje dva ogromna kraka autoputa kojima fali 300m da se spoje pa sve deluje kao kombinacija kraja sveta i smaka sveta.

negde nakon par km sam primetio da sam malko pojačao, ali malko.

na krajnjoj tački sam malo zastao, protegao se, promrdao, i u povratku prvo spontano a posle toga pomalo i namerno nastavio da ubrzavam i tako se došlo do sasvim lepe progresije i završio sam sa prosekom 5'24" što je gotovo isto kao i onih 5'22" pre dva dana s tim da sam tada mislio "opa ala lepo idem" a sada je ispalo samo od sebe, bez carskog reza.

3maj

treći neradni dan, treća Nedelja u nizu

treći maj možeš pročitati i kao 3maj odnosno zmaj ali nisam baš bio zmaj, više gušter

noge pomalo napregnute od onog tempića juče (kako je lako odvići se od naprezanja!) pa sam naravno odustao od trčanja i otišao na hajk.

naime ideja je bila da krenemo u šetnju sa kučetom pa da lola posle par kvartova okrene nazad no ni kučetu nije naročito bilo do šetnje pa su se tako njih dve vratile a ja produžio u avanturu.

kao u starim ludim danima otišao sam nekoliko km železničkom prugom, propustio jedan putnički i jedan teretni voz, probauljao kroz tunele sa svetlom mobitela (jer je ideja pruge došla nenadano pa se nisam pripremio) i usput fotkao divljinu reke i klisure sa par visokih mostova, izašlo je bogme na 14km.

mogao sam ponegde možda nizbrdo i potrčati ali mi se nije tuširalo pa sam se prištedeo.

popodne malo duža i neobičnija e-vožnja, tu sam nakupio 87km sunčanja no zbog severnog vetra sam morao da nosim duks pa sam osunčao samo nogice ali ne i ručice, daj šta daš.

toplana je prestala sa grejanjem i odjednom se kuća pretvorila u ledaru, prsti su mi hladni, vidiš kakva je to natprirodna supermoć da sam guglao duge rukavice na popustu i našao neke profi biciklističke snižene 30%.

dužina koja je bežala sa časova

... pa nikada nije postala prava školovana Dužina

kao u onoj pesmi o školi, nema one družine da delimo (d)užine

u istri bi se pevalo nema one srbende, da delimo marende

+++++

ovo sam obrisao prašinu sa tastera + skroz desno na tastaturi laptopa jer taj deo keyboarda ne koristim nikada. 

pa mi je bilo žao da obrišem taj trag života. 

svedočanstvo neopreznosti.

videh commercial na temu neopreznosti, bacanja smeća.

tip veselo iz auta u pokretu izbaci limenku gađajući kantu na odmorištu.

limenka okrzne kantu, on zadovoljno produži dalje misleći da je ubacio.

limenka odskoči od kante, i počne da se kotrlja nizbrdo.

sledeća scena, limenka je u granju podno puta, policija obeležava potencijalne dokaze ubojstva, stavlja one male oznake sa brojevima, nekoliko oko leša, oko stvari razbacanih naokolo, i hop, jedan od forenzičara spazi limenku i potrči da i nju obeleži.

new fear unlocked, što bi rekli influenseri.

savetovao mi garmin dužinu, nisam baš bio oduševljen.

u gradskom parku vidim da neko trči po trim stazi, ja po betonu uporedo dodam gas i odmaknem mu.

nošen adrenalinom nastavim Dužinu za pola zone brže, tu skontam da ću se od dva sata Tempića možebitno umoriti pa skratim sa projiciranih 21-22km na 15km.

taman sam stigao nazad do bicikle (park na kraju grada) i sačekao lolu da donese nešto jagoda i vode, pa smo odatle direktno produžili u lidl.

što u prevodu znači da nisam ni bio nešto naročito znojav.

prosek 5'22'', puls 137, uspona 66m, dakle onak blago valovito

teče drugi dan mini odmora, juče sam mislio da je nedelja, danas opet, sutra će biti treća nedelja u nizu.

mogao bih ovako do kraja maja.

diktafon

dogodi se nekad da mi kojekakva budalaština padne na pamet ali ne stignem nigde to da zapišem i kada sednem da pribeležim nešto na blogu nikako ne mogu da se setim o čemu se radilo - moram barem nositi olovku pa napisati na dlanu kao u osnovnoj školi, tada smo manje zaboravljali a eto i zašto, sve smo zapisivali.

sada se previše uzdamo u mozak koji je najNEpouzdaniji organ, ako izuzmemo par onih koji su još nepouzdaniji.

Praznik Rada je otvorio Mesec Radosti jer upravo pored puta kreću da cvetaju makovi, a pred kraj maja ćemo imati i Dan Mladosti, za par nedelja slavimo rođendan ovim psima koji su nam trenutno u dvorištu da ne kažem na fosteru, a to je ujedno bio i rođendan prve mačke kao i loline babe, pa je po babi taj datum postao izborni kada moramo nešto ofrlje da odredimo a ne znamo tačno u dan.

jutros sam onako polumalokrvno otkaskao 10km reda radi dok je lola bila na pijaci, još nešto malo poslovao po dvorištu jer je jelte praznik rada pa ne valja lenstvovati a obzirom da nam je na poslu pauza od tri dana verovatno popodne "padne" i neka lepa vožnja.

nažalost vreme nije baš "naj" jer bi tri vezana sunčana dana sa 20+ temperaturom čučnula bolje nego ovaj sa najavljenih 14, + pokoji oblak + malo vetra i nije baš da će moći da se vozi u kratkim gaćama, ali daj šta daš, barem nije kiša i niska oblačnost.