diktafon

dogodi se nekad da mi kojekakva budalaština padne na pamet ali ne stignem nigde to da zapišem i kada sednem da pribeležim nešto na blogu nikako ne mogu da se setim o čemu se radilo - moram barem nositi olovku pa napisati na dlanu kao u osnovnoj školi, tada smo manje zaboravljali a eto i zašto, sve smo zapisivali.

sada se previše uzdamo u mozak koji je najNEpouzdaniji organ, ako izuzmemo par onih koji su još nepouzdaniji.

Praznik Rada je otvorio Mesec Radosti jer upravo pored puta kreću da cvetaju makovi, a pred kraj maja ćemo imati i Dan Mladosti, za par nedelja slavimo rođendan ovim psima koji su nam trenutno u dvorištu da ne kažem na fosteru, a to je ujedno bio i rođendan prve mačke kao i loline babe, pa je po babi taj datum postao izborni kada moramo nešto ofrlje da odredimo a ne znamo tačno u dan.

jutros sam onako polumalokrvno otkaskao 10km reda radi dok je lola bila na pijaci, još nešto malo poslovao po dvorištu jer je jelte praznik rada pa ne valja lenstvovati a obzirom da nam je na poslu pauza od tri dana verovatno popodne "padne" i neka lepa vožnja.

nažalost vreme nije baš "naj" jer bi tri vezana sunčana dana sa 20+ temperaturom čučnula bolje nego ovaj sa najavljenih 14, + pokoji oblak + malo vetra i nije baš da će moći da se vozi u kratkim gaćama, ali daj šta daš, barem nije kiša i niska oblačnost.