pa sam se ujutru poštedeo.
krenuo kao na trčanje ali mućak
zeznuli su me neki poljaci sa dva ogromna motora koji su zamolili da se uparkiraju u naš prolaz dok spavaju u apartmanima u kući pored
rekli da bi izašli u 7
ja se spremim za trčanje, stanem kod kapije, pojavi se jedan
kaže mi bi otišli oko 7
ja zavirim na sat, piše 6:56
on zaviri u moj sat, zastane malo, pa kaže - hmm, ipak oko 8!
e onda su morali isterati motore onako u papučama (njih dvojica, ne motori) da bih ja opet mogao da zaključam ulaz u svoje dvorište i odem na trčanje
tu sam se malo smrzao a malo sam i zaboravio traku za puls
pa sam malo otišao biciklom izvan grada, i skockao neki hajk od sat vremena
kao što rekoh, kao da sam znao šta me čeka
125km na teškom e-bajku, i što je najgore, uzalud
jer onih štenaca u serpentini više nema
nadam se da su negde otišli trbuhom za kruhom
malo sam bauljao po šipražju ali ih nisam našao da su uginuli
krenuo malo iza 10, vratio se kući malo iza 18
da te bog sačuva
zadnjih desetak km baterija na nuli
koliko god da sam je štedeo, iscurila, doduše morao sam na mestima i noge i (posebno) leđa da prištedim pa sam je mic po mic potrošio
naravno da bi krug bio brži običnom biciklom jer nije bilo nikakvih predugih i prestrmih uspona no trebale su mi obe bisage, zbog vode i hrane
Nema komentara:
Objavi komentar