nije da sam uopšte razmišljao o tome da li ću kisnut ili neću, prosto sam imao taj okvir da je trčanje između 8 i 9 pa kako mi se zalomi.
nekim čudom je kiša stala pred 8 tako da sam ubo pravi tajming, nehotice.
vidim komšinicu kako je izvela psa u šetnju, kaže jesmo li vredni, rekoh ma čim je stala kiša, uleteli smo u pucanj!
(to ja kao da je pohvalim, a ustvari naravno ne pominjem da bih bio na tom mestu u to vreme i da je pljuštalo, ali ljudi vole te ekipne sportove pa se emotivno uklapam i pravim ekipe gde ih nema)
sim tam krenem po gradu pa skrenem ka šetnici uz reku pa sretnem tetku (to je ustvari sestra bliznakinja druge žene moga oca no iz zezanja je Lola jednom prozvala tetka i ostala je tetka) tu me ona malo izbalavila kao one babe kad dograbe da cmaču malu decu pa sam čekao da malo odmaknem trčeći dok ramenom tj dresom ne obrišem obraze.
samo mi fali da protrčim gradom sa pečatima od karmina kao da sam pobegao iz neke švaleracije.
koliko će ovih 9km značiti na mesečnom nivou videću kasnije, nakon trčanja sam se lepo istuširao a nisam se samo plaknuo tako da su nikakve šanse da popodne otrčim desetak minuta ako mi zafali koji kilometar zaokruženja zbog nekih viših ciljeva.
(naime sećam se da sam imao 200, pa u zadnja 4 dana pretrčao 0+12+5+9=26 što znači 226km u aprilu, ali ne znam da li ću iznaći neki razlog zbog kojeg je to nedovoljno)
ono što je bilo zanimljivo je što sam tražio patike ("Šift Prve/Zimske") jer kao "mogu da ih nosim još par puta po mokrom betonu" i nakon tri puta preturanja po kutijama gore i dole, skontao sam da sam ih bacio pre desetak dana DA NE BI DOŠAO U ISKUŠENJE DA IH JOŠ NOSIM.
pa sam uzeo one Brooks greškom kupljene za koje me je chatgpt tešio da sam spor zbog njih a ne zato što sam ukilaveo, jer mi patike navodno miniraju neuromotoriku.
posle smo prešli na razgovor o jednocilindričnim motorima sa srednje-nisko dobrim obrtnim momentom, u prevodu - uvek može da se nađe lepših tema za diskusiju.
Nema komentara:
Objavi komentar