na jedvite jade

još uvek pod utiskom rezultata iz londona gde je takmičar završio maraton ispod dva sata, rezultatom koji je svetski rekord ali, pazi sad, nije pobedio, jer je još veći "ludak" stigao tik ispred njega i pokupio sve lovorike (a i pare bogme).
kad sam već pomenuo, morao sam da izguglam odnosno izčetdžipitam:

Za London Marathon 2026 nagrade su podeljene u dve glavne kategorije: osnovna nagrada za plasman i dodatni bonusi za rekorde.

🏆 Osnovna nagrada za pobedu (M/Ž)

1. mesto (muškarci i žene): 55.000 USD
(To je ista cifra za obe konkurencije; dalje nagrade opadaju za 2., 3. itd.)
💰 Bonusi za rekorde
📍 Rekord staze (course record) +25.000 USD za obaranje rekorda staze
🌍 Svetski rekord +125.000 USD za obaranje svetskog rekorda
📊 Kako to izgleda u praksi
Ako pobednik uradi sve (što se desilo 2026):

55.000 USD (pobeda)
+25.000 USD (rekord staze)
+125.000 USD (svetski rekord)
➡️ Ukupno: 205.000 USD samo iz ovih stavki

ono što je više nego tužno je što je drugoplasirani osvojio 30.000 USD za svoje drugo mesto i ništa više.

ne znam kako ko razmišlja, ali da sam pobedio i da mi je njegova konkurencija dosta značila u smislu da me je tokom trke "gurao" da istrčim tako dobar rezultat, sigurno bih mu dao značajan deo svojih nagrada jer svakako sam za prvo mesto dobio skoro duplo od njega, pa ako smo radeći timski na međusobnoj stimulaciji adrenalina evidentno je da je njegova uloga u obaranju svetskog rekorda i rekorda staze jednaka mojoj.

no nažalost ja nisam ni trčao ni pobedio u londonu, nego sam uspešačio uzbrdo do obilaznice i strčao nazad u grad jedva namakavši pet kilometara, a razlog zašto sam tako malo trčao je što sam skontao da sam zaboravio traku za puls i onda mi je odjednom trčanje postalo manje "vredno" pa sam ga samo otaljao sa frtalj motivacije.