rekoh to ću ja sutra, i došlo je to "sutra" evo upravo danas.
jel beše atomci pevali da je svako danas jučerašnje sutra?
ili je svako juče jučerašnje danas, tako nekako.
iz nekog razloga opet odlučim da odem biciklom samo taj 1.5km od kuće, da mi polazak ne bude na istom mestu, jer mi to donosi pojačani stres i ubija mi volju za životom.
zbog toga sam morao da nosim šuškavac i da ga opet zaključavam na bicikli, provučem sajlu kroz oba rukava, onda ga umotam u loptu i stavim na gepek.
ako bi neko hteo da ga odnese, morao bi svog da ga pocepa.
pa mi onda ne bi bilo žao jelte, mislim ako si ti zeznuo mene onda sam i ja tebe.
i krenem prvo malo lagano sve po trailu iz reku, ne po asfaltu nego drugom obalom preko korenja i zemlje, da se malo podsetim kako sam nekada i tuda trčao.
nije loše za koncentraciju i propriocepciju.
a i kad kreneš nekuda gde znaš da ti prosek uopšte neće biti bitan, odjednom nestane svo ono razmišljanje o tome da li je ovo dovoljno brzo da ne bude sramotno sporo.
prosto kao malo brža šetnja.
stignem podno tog segmenta, uzletim gore uzbrdo i popravim ga za maltene dva minuta.
kilometar i nešto, piše da je prosek 8%.
nekoliko ljudi je tuda prolazilo no na dva mesta imaš nenormalno strm makadam, a na par mesta imaš i zaravnjenje pa sad, treba tu proći nekoliko puta da se pohvata najbolja taktika, gde se pričuvati a gde se potrošiti.
vratim se po onim livadama od prekjuče, da još malo utvrdim gradivo.
samo 7km ali kvalitetnih, još je rano za statistike.
Nema komentara:
Objavi komentar