nešto mi je iskrslo na poslu da uradim, neka sitnica, i vratio sam se za laptop i gledam u ovu reč NAPOKON i pojma nemam šta sam hteo da započnem u toj rečenici.
imam tu već pominjanu česmu odnosno izvor obzirom da nema nikakve slavine, nego mnogi takvi izvori se u okolini zovu Ovoga česma Onoga česma, pa mi se zato omaklo.
a tuda sam trčao neki, puteljcima dosta puta, ranije, i baš mi je gušt da malo "obnovim gradivo".
par puta sam išao glavnim putem pa tu na jednom mostu ostavljao biciklu, i nakon trčanja išao biciklom bonus od 2+2km do izvora.
jutros sam pak zapucao naslepo skroz do gore, nadajući se da će u toj pustoši biti nekog saobraćajnog znaka za koji bih mogao da vežem skupocenu poniku od dva dinara.
srećom nađoh znak na raskrsnici dva puteljka od kojih ne znaš koji je nižeg razreda, odmah 100m iznad česme.
a balon od 6l za vodu sam sakrio u žbunje, jer da sam ga ostavio u korpi bicikle dobio bi krila u roku od pet minuta, čim bi ga prvi domaćin spazio iz auta.
onaj lep šareni balon od destilovane vode iz Lidla, mami da ga uzmeš kao da da si video 50 evra izgubljenih na asfaltu.
uglavnom treće podsećanje na te puteljke mi je donelo dosta lepih uspomena, kao kad slušaš pesme koje si u mladosti slušao pa se opet osećaš mlad, uz Maršala Tita, junačkoga sina, nas neće ni pakao smet', mi dižemo čelo i kročimo smelo, i čvrsto mi stiskamo pest!
i tako sam u blaženom zanosu kao da nosim štafetu, požurio tih avanturističkih 9km tokom kojih mi je kroz glavu proteklo duplo više nego da sam otrčao 15km utabanim svakodnevnim stazama.
nakon trčanja sam izvukao balon iz žbunja, umio se i napio vode, i sa natočenom izvorskom vodom se sjurio nazad u grad.
Nema komentara:
Objavi komentar