tamo u titovo vreme onih 50ih i 60ih godina, možda i 70ih, većina bi potrčala da pomogne, priskoči, bez straha od posledica.
danas čak i žene, posebno ove mlađe, instagram generacija, odmah pobegnu, ko bi se petljao sa slomljenim biciklistima, policijom, hitnom, produži dalje i pravi se da se ništa nije dogodilo.
ne dozvoli da ti pokvari dan to što si nekog zamalo ubio, ili ubio.
a meni se baš ne završava ovo malo života što mi je ostalo tako što će neko da se vrati kamionom u rikverc da bi me još jednom pregazio, za svaki slučaj ako još uvek mrdam.
plus se promenilo za 180° to da su nekada žene važile za opreznije vozače, prosto su imale manje adrenalina, testosterona, slabije reflekse pa su bile opreznije.
danas cele selfi generacije imaju sve više i više mišljenje o sebi, narcistički poremećaj je postao pravilo a ne izuzetak, to je juče položilo i već piči predgrađem 90 na sat kroz krivudave ulice, pršti samopouzdanje na uši i šta će drugo takva guska da uradi kad joj se nešto iznenada pojavi u krivini osim da ga udari i pobegne.
totalno nesvesni sveta oko sebe, brzine, mase automobila, svojih refleksa dok negde žure i kucaju sms jer njihovo je vreme dragoceno jelte a nečiji život malo manje.
no nekako sam pretrčao 13km jutros, zadovoljan sam.
opet sam bio u fazonu "neće mi se jutros valjda opet NE trčati?" no kada sam ostavio bajs ispred Lidla i odšetao kilometar uzbrdo brojeći ko mi je šta lajkovao u zadnja dva dana, rekoh daj da probam.
i ispade neloše.
Nema komentara:
Objavi komentar