obrni okreni svaki istraživački poduhvat na tom terenu se završi tako što izbijem na asfaltić kod groblja, baš poučna pričica, gde drugde može da svako putovanje završi nego tamo.
he he
jutros sam pak biciklom na skroz drugu stranu sveta, ostavio je vezanu na jednom mostiću pa se uputio prvo na podsećanje nekih opskurnih stazica kojima sam davno protrčavao, da bih između dva ta "poznata istraživanja" šmeknuo i jednu prečicu koja je možda prečica a možda i nije, nisam uspeo da skontam da li iz svake livade može svukud da se izađe jer su neke ograđene, a nisam imao vremena da proveravam tako što bih prošao dalje kroz zaselak.
uostalom, ovo je bitno, ako prvo kreneš kroz nečije kuće, često će ti reći da dalje NEMA prolaska, čisto jer ne vole da im tu neko prolazi, svoj kraj doživljavaju kao da su sva brda i sve šume njihove.
ako pak sledeći put krenem odozgo sa brda, odakle sam prvi put uopšte primetio taj puteljak koji deluje kao moguća prečica u zaselak, jednom kad si već prošao i ušao u sokak između kuća, nema šta nikoga ni da pitaš.
samo kažeš "ja krenuo odozgo puteljkom sa onog brda, da vidim gde ću izaći".
naravno umesto dobar dan uvek je poželjno u selu reći pomaže bog, to odmah omekša domaćina i osujeti svaku negativnu reakciju.
jer nakon što po peesu nekom odgovoriš sa "bog ti pomogao", kako ćeš mu nakon toga reći - ajd šta si zapucao ovuda, ne može kroz moju avliju, marš nazad istim putem na to brdo s kojeg si strčao.
bio je to besplatan čas avanturizma, nema na čemu.
mislim da sam stigao do 189.3 kilometra u martu, biće ovo dobar prebačaj u odnosu na prošlu godinu.
Nema komentara:
Objavi komentar