naime kad si umoran, nema ništa gore od toga kad probaš da prođeš nekom prečicom pa ne uspeš, pa onda treba iz neke rupe izaći nazad u život što je poprilično teško kad si umoran, onda ti je i motivacija nikakva pa se takva razočarenja pretvore u agoniju hajka i samosažaljenja.
a kad si ko zapeta puška, ništa ti ne smeta, možeš deset puta strčati u potok i istrčati nazad na breg i ništa ti ne smeta, čak ti bude pomalo i zanimljiv taj mazohizam.
umesto da se razočaraš, ti si opet zadovoljan eto jer si skontao kuda NE može da se prođe.
i tako sam "ubo" jednu prečicu koju sam oduvek merkao, spojio sam dva puteljka preko dve livade nizbrdo pa uzbrdo i bile su povezane nekakvim mostićem tojest preko velike cevi je navučena zemlja pa ni ne primetiš da si prešao potok.
molto zadovoljan, da ne kažem veoma soddisfatto.
eto nakon 10 još 11km u martu, ovo ide na dobro.
obzirom da sam u januaru i februaru imao 171 i 172km, u martu bih mogao 173, he he.
prošle godine sam pretrčao samo 149km, šta li sam radio celog marta bog bi ga znao.
možda je to bilo ono kada je kraj zime bio lep, a posle toga opalila kiša pa proleće nije došlo do jula.
Nema komentara:
Objavi komentar