pred kraj života rasparenih daunovih patika da dodam ovde ažurirani info da je onaj lošiji par ostao na 1412km i sada samo u njima šetam sa psima i već su se malo i bušnule ovde onde i odlepnule onde ovde i uopšte su skroz naskroz rikavella
a bolji par je danas stigao na 1431km i JOŠ UVEK su bolji par, očuvanije i nigde načete
eto objašnjenja i zašto brže propada obuća onima koji patike za trčanje nose svuda i koriste ih za sve namene, naspram patika u kojima samo trčiš a ovako neobavezno nosiš drugu obuću (ili stare patike za trčanje koje više nisu za trčanje, you know what I mean)
elem nakon obaranja sopstvenog rekorda segmenta na usponu od 3.7km uzeo sam opet taj isti "bolji" par i seo u auto
kao suvozač
burazer me odvezao 20-ak km do susednog mesta pa sam odatle krenuo u ekspediciju osvajanja nepoznatih predela
ima to jedno mesto koje mi je oduvek bilo pravi lavirint i nikako da ga magistriram u glavi, par puta sam pokušao da prođem mtb-om "sa donjeg puta na gornji put" i jednom se vratio nemajući pojma gde sam došao, a drugi put sam se zabo u neku šumetinu kao pčela u cvet samo mi je dupe virilo van i naravno okrenuo i vratio se istim putem nazad
eeeee sad sam kotrljao kroz karte na telefonu i učinilo mi se da sam pronašao dobitnu liniju kroz lavirint
samo što je tu bilo toliko skretanja da sam maltene svo vreme morao da držim upaljen telefon pred nosom, sa kratkim gašenjima dok u sebi ponavljam "prva raskrsnica ništa pa na drugoj u obliku ipsilona DESNO"
i tako do sledeće...
na kraju sam imao više mogućnosti da dođem gde sam hteo pa sam odabrao okolniji put jer kad dođem "tamo" lako ću videti odakle je došla kraća varijanta
tako je i bilo, sve sam povezao, skontao, zapamtio, K*RAC sam zapamtio sutra da me pošalješ tamo čisto sumnjam da bih sve natrefio recimo iz kontra smera
al nema veze
sa glavnog "gornjeg" puta sam maštao da se vratim odakle sam krenuo ali nekim drugim puteljcima no nikako nisam uspevao na karti da pronađem neki pravac kojim bih se usudio da krenem u cik-cak
da je već proleće i lep dan pa što i da ne, ali po blatu i snegu da vatam prečice po tek uzoranim njivama i da se glibim u blato do kolena tako na 25km od kuće, nije mi baš zvučalo privlačno
pa sam više manje poznatim asfaltima stigao na 10-ak km od grada, spustio se lagano peške kroz neku šumetinu jer je Lola javila da kasni biciklom, pa kad smo se sreli i nakon obaveznog cmok-cmokkk malo sam podigao sedište i dokotrljao njen pony nazad u grad a ona je dotrčala tih 8.5km
to kao bajagi ja pokušavam da nju vratim aktivnom životu ali realno to je samo izgovor da bih mogao da odem negde što dalje da trčim i da poštedim noge tog poslednjeg sata mučenja tako što ću sesti na biciklu kao gospodin čovek, a ti dušo trči run Lola run
ionako su mi pred kraj noge bile totalno balvanizovane jer sam krenuo umoran i na brzaka ne znajući da li će da mi se ostvari taj plan pa sam i malo čudno doručkovao i malo se čudno obukao ali hajd, moj život je improvizacija pa ga treba trenirati da bi ličio na nešto, slabo mi idu ti programirani scenariji
a bolji par je danas stigao na 1431km i JOŠ UVEK su bolji par, očuvanije i nigde načete
eto objašnjenja i zašto brže propada obuća onima koji patike za trčanje nose svuda i koriste ih za sve namene, naspram patika u kojima samo trčiš a ovako neobavezno nosiš drugu obuću (ili stare patike za trčanje koje više nisu za trčanje, you know what I mean)
elem nakon obaranja sopstvenog rekorda segmenta na usponu od 3.7km uzeo sam opet taj isti "bolji" par i seo u auto
kao suvozač
burazer me odvezao 20-ak km do susednog mesta pa sam odatle krenuo u ekspediciju osvajanja nepoznatih predela
ima to jedno mesto koje mi je oduvek bilo pravi lavirint i nikako da ga magistriram u glavi, par puta sam pokušao da prođem mtb-om "sa donjeg puta na gornji put" i jednom se vratio nemajući pojma gde sam došao, a drugi put sam se zabo u neku šumetinu kao pčela u cvet samo mi je dupe virilo van i naravno okrenuo i vratio se istim putem nazad
eeeee sad sam kotrljao kroz karte na telefonu i učinilo mi se da sam pronašao dobitnu liniju kroz lavirint
samo što je tu bilo toliko skretanja da sam maltene svo vreme morao da držim upaljen telefon pred nosom, sa kratkim gašenjima dok u sebi ponavljam "prva raskrsnica ništa pa na drugoj u obliku ipsilona DESNO"
i tako do sledeće...
na kraju sam imao više mogućnosti da dođem gde sam hteo pa sam odabrao okolniji put jer kad dođem "tamo" lako ću videti odakle je došla kraća varijanta
tako je i bilo, sve sam povezao, skontao, zapamtio, K*RAC sam zapamtio sutra da me pošalješ tamo čisto sumnjam da bih sve natrefio recimo iz kontra smera
al nema veze
sa glavnog "gornjeg" puta sam maštao da se vratim odakle sam krenuo ali nekim drugim puteljcima no nikako nisam uspevao na karti da pronađem neki pravac kojim bih se usudio da krenem u cik-cak
da je već proleće i lep dan pa što i da ne, ali po blatu i snegu da vatam prečice po tek uzoranim njivama i da se glibim u blato do kolena tako na 25km od kuće, nije mi baš zvučalo privlačno
pa sam više manje poznatim asfaltima stigao na 10-ak km od grada, spustio se lagano peške kroz neku šumetinu jer je Lola javila da kasni biciklom, pa kad smo se sreli i nakon obaveznog cmok-cmokkk malo sam podigao sedište i dokotrljao njen pony nazad u grad a ona je dotrčala tih 8.5km
to kao bajagi ja pokušavam da nju vratim aktivnom životu ali realno to je samo izgovor da bih mogao da odem negde što dalje da trčim i da poštedim noge tog poslednjeg sata mučenja tako što ću sesti na biciklu kao gospodin čovek, a ti dušo trči run Lola run
ionako su mi pred kraj noge bile totalno balvanizovane jer sam krenuo umoran i na brzaka ne znajući da li će da mi se ostvari taj plan pa sam i malo čudno doručkovao i malo se čudno obukao ali hajd, moj život je improvizacija pa ga treba trenirati da bi ličio na nešto, slabo mi idu ti programirani scenariji
Nema komentara:
Objavi komentar