pre večere sam bio 44. a sada sam 46. što znači definitivni top50 jer kao što sam već naveo, ameri imaju još ihaj fore da trče ali japanci i novozelanđani već kreću na jutarnja trčanja pa nas sad dočekuju "na kvarno" jer nam nabijaju svoje kilometre od SUTRA
dakle ovako stoje stvari:
(to sam već rekao)
ako hoćeš da trčiš koliko najvećih 50 svetskih manijaka (na stravi), trebao bi dnevno da pređeš nekih recimo 25km.
pa i nije nešto strašno, nekako sam očekivao neki nemogući-ji zahtev.
ako želiš da budeš u top100, potrebno ti je trenutno 222, 222, 222, 223km, dakle sa nekih 22.5km dnevno bi trebao da si tu negde na drugoj strani skrolanja, jer nas je popisano 50 po 50
idemo sad malo kontra plasmanom, uzbrdo.
ako hoćeš da si u top20, treba ti negde između 280-290km što je lako podeliti sa 10 dana pa videti koliko ti treba dnevnog trčanja.
ZATO sam i odabrao 10. u mesecu za presek, valjda je jasno.
a za top deseeeeetttt,
pa eto negde 330km bi bilo knap ali 340km je puno bezbednije za nekog kome je svejedno da li će dnevno trčati 33 ili 34km, dakle rokaj 34 i upadaš u top ten, svaka čast.
o mojim ambicijama ću pisati kada ih budem imao i shvatio i procesuirao (?) i preveo u reči, za sada je to sve poprilično u magli.
da sam imao ikakve pripreme za ovo, umesto što sam cele godine vagao da li mi je malo 9km ili puno 13km, mogao sam puno ambicioznije napasti na izazov.
sada sam ni tamo ni vamo.
mogu i ne mogu.
nisam baš siguran da li će nešto da zaboli, da zategne.
sećam se one godine kad sam nalupao nepunih 1200km, da mi je bilo svejedno da li ću sutra namlatiti 16+13, ili 16+23, ili 26+23!
ali zaista, prosto noge "pregore" kao kad kažu za đubrivo stajsko da je "pregorelo" i nakon toga možeš sve za šta imaš vremena, ma i 4 puta po 20km ti nije ništa, samo da se dobro organizuješ, pojedeš supicu kad treba i napolitanku kad ne treba i sve štima.
tako da, u nekoj bajci, moguće je sa ove moje pozicije stići i 20-og pa čak i 10-og, samo ako si dovoljno ovan i jarac i bik i budala i usredsređen i besposlen i zvrknut.
jedino je glupo od nečeg napraviti da nešto moraš, onda postane obaveza, onda postane smor, onda se osećaš da si ti protiv toga, da je život protiv tebe, onda se boriš protiv nečega a do juče ste bili ekipa i žarili i palili i provodili se kao naj ortaci, trčanje i ti.
e to je najvažnije zapamtiti.
da ti ortak ne postane konkurent, neko sa one strane.
Nema komentara:
Objavi komentar