Sinoć na džez festivalu u Valjevu, večeras na džez festivalu u Samoboru. Rekao bi čovek auu blago vama ala putujete, mora da ste saksofonisti, a mi došli na polumaraton. Ovo ostalo se skroz slučajno tako namestilo. Od treninga imam da prijavim samo jučerašnje divljanje po kiši, kad sam za sat vremena napravio 24 prosek na bicikli pony (što je Milijana gony) i uspeo da jednog mučenika na mtb-u prestignem tri puta, a on mene nijednom :-) Da sam na kompjuteru, sad bih vam crtao kartu iliti strip, ali ovako na telefonu baš i neću moći. Jedino sutra da kupim onog samsunga sa penkalom, mada mi to izgleda nekako pešovanski. Što se tiče trke nemam nikakvih predviđanja obećanja niti strahovanja. Ovaj polumaraton trčimo 4-ti put, stazu znam napamet, i nisam juče/danas (za prekjuče ne garantujem, isplaženi smajli) uradio ništa što bi me usporilo za 10% kao što sam običavao celog proleća. To verovatno znači da ću sutra osećati manjak snage od 15 ili 20%, jer mora da postoji neki marfijev zakon i za ovakve prilike. Nakon trka 8, 5, 5, 5, 5, 18, 15, 4km ove godine, Lola će u 2016-oj debitovati na 21km i tako svečano obeležiti prelazak horoskopa iz bika u blizance. Ko voli da čita blogove neka navija da istrčim bar pola minuta brže nego prošle godine (1:30:xx) jer ću onda 7 narednih dana biti pun teorija detalja nijansi i finesa, a ako ga istrčim još sporije najverovatnije ću se na duže vreme povući u monaške odaje i u grobnoj tišini kuvati čajeve za mršavljenje po tajnim recepturama, praviti planove treninga uz pomoć konzilijuma slepih miševa, i vratiti se traganju za idealnim telekasterom koji bi ovim prstićima zauvek prepolovio slobodno vreme za blogovanja.
Nema komentara:
Objavi komentar