pita od bulšita

evo koja je tema za danas.
nekoliko puta sam čuo nešto
o čemu nisam stigao pošteno da razmislim.
znate ono, kad neko nešto kaže,
vi to prihvatite kao njegovo mišljenje, iskustvo,
i sve se završi na tome.
ali već neko vreme o ovome zaista i RAZMIŠLJAM.
otud i taj pomak sa pukog prihvatanja na
potrebu da se nešto objasni i zašto ne, opovrgne.

"trčanje je učinilo da postanem bolja osoba". 

eto o čemu se radi.
da li je to mit, ubeđenje, zabluda, besmislica, glupost?

zašto nikad nisam pročitao kako je bilo koji drugi sport
ili bilo koji drugi posao učinio da neko postane bolji?
otkud ta fama samo u trčanju, i to ISKLJUČIVO kod rekreativaca?
zašto to kao papagaji ne ponavljaju SVI elitni maratonci, biciklisti?
bokseri, teniseri, balerine, karatisti, gimnastičarke?
šta tačno žele da poruče ti koji su navodno
"postali nešto bolje" nego što su bili?

prvi zaključak je jednostavna matematika.
ako si danas NEKO BOLJI od onog juče,
to znači da si juče bio GORI.
i to znatno gori, čim primećuješ dramatičnu razliku.

drugo, otkud znaš da je od trčanja?
pa niko, ko je počeo da trči, ne trči 24h na dan,
to je obično 2-3 puta nedeljno po nekih pola sata - sat.
i sad, onaj što je upisao književnost i uči 10 sati na dan,
i onaj što se zaposlio u rudniku i radi 10 sati na dan,
oni nisu postali Bolji Čovek nakon godinu-dve,
e nego si samo ti postao bolji čovek
jer trčkaraš svako drugo jutro oko bloka?

i onaj koji je udomio psa sa tri noge
i svaki dan ga izvodi tri puta napolje i neguje ga,
i razgovara s njim,
i kupuje lekove, specijalnu hranu za pse,
taj nije postao bolji čovek,
nego si ti postao jer si kupio dva para patika i deset šarenih dresova?
platio si ličnog Trenera sto evra!
uh jebote, dakle to zvanje Boljeg Čoveka može i da se kupi, ha?

ah da.
redovno ustaješ!
stičeš radne navike!
u 40-oj godini???
baš fino.

počeo si da se javljaš ljudima na ulici.
naučio si da kažeš izvolite i hvala,
postao si normalna osoba.
sa 40 godina?
ma fenomenalno!

pa Svet je samo čekao da ti postaneš bolji čovek, zaista.
e tek sad ova planeta ima neku vrednost,
razlog da na njoj boravimo.
čast mi je što delimo iste ulice,
mislim, sada, nakon što si TI "postao bolji čovek". 

a ja?

ja nisam postao bolji čovek.
eto, ja sam smrdljiva luzerčina.
jer verujem da se karakter ne menja baš tako preko noći,
činjenicom da si gumenjake zamenio šarenim patikama iz reklame.
ja mislim da papak uglavnom ostane papak.
da drkadžija ipak ostane drkadžija,
da se iz razmažene frajlice ta razmaženost ne može iscediti,
tek tako kroz znoj, nakon par krugova oko bloka.

i šta onda hoće ti koji nas ubeđuju da su postali bolji od samih sebe?
jedan od najboljih saveta u životu je da ne veruješ samoreklamerima.
jer su to najobičniji manipulatori.
(okej, ili pričicama u koje ne veruju leče neke komplekse)
svi ti koji pokušavaju da utiču na tvoje mišljenje o njima.
ja sam vredan čovek.
ja sam dobra majka.
ja sam uvek otvorena.
ja ti uvek kažem šta o tebi mislim.
ja sam ti najbolji prijatelj.
ne družim se s tobom iz interesa nego što te volim.

a da vas pitam nešto.
zašto ništa, ali ništa od ovoga,
nisam čuo od bilo koga, koga smatram Dobrim Čovekom?
a znam ih podosta, hvala bogu.
zašto svi ti dobri ljudi ćute, jebote???
zašto kažu "hvala", i posle se ne hvale kako su rekli hvala?
zašto mi kažu istinu, bez da mi napomenu kako mi govore istinu?
zašto mi nikad nisu rekli "ja ti ne govorim iza leđa"?
kako uspevaju da ĆUTKE ustanu svakog jutra u ŠEST-NULA-NULA?

mogu o ovome da pišem bukvalno deset dana bez prestanka.
ali ukratko.
kad bi se trčanjem zaista "postajao bolji čovek",
sva malena deca bi postala, i ostala, najbolji mogući ljudi.
jer sva deca trče od jutra do mraka.

dakle pliz nemojte mi više prodavati te gluposti.
da se hvalite time kako od juče više niste ljudsko govno,
nego ste preko noći postali krofna.
sramota je, baš je sramota. 
zaista...