odem u lokalnu radnju tu u tržnom centru na 300m od kuće, ali prc cvrc gevezn zajn, nemaju u prodavnici nijedan model Mizuno
DŽABA STE GUGLALI
(inspirisano grafitom "džaba ste krečili")
da me ubiješ nemam pojma koji broj mi treba
u Mizuno vawe rider 12 sam trčao i pobedio Pešterski maraton, samo zato jer su to bile najizdrndanije patike koje sam imao, i rekoh ako treba nešto da pocepam, nek barem bude nešto što je "za kantu"
pre ili posle toga sam u njima trčao i Sljemenski, dal sam te godine bio treći ili drugi ne sećam se, a nije ni bitno dok obrađujem drugu temu
takođe, nakon neke kraće trke u Istri na koju sam poneo samo ravne Puma Belus i nakon godišnjeg jesenovanja od pet dana bicikle, nekako mi je dunulo da bih trčao Zagrebački maraton
e sad, ako si u formi i dobro ti ide, naravno da ćeš zagrebački prijaviti puno unapred
kako je došlo do te situacije da ja odem na neku kraću trku, i da se nakon pet dana cikloturizma po Istri odjednom odlučim da trčim maraton, nemam pojma!
to je onda mogla biti jedino 2008. kada sam nakon godinu dana kuburenja sa povredom zadnje lože napokon počeo malo ambicioznije da pristupam trkama
verovatno me na toj trci vikend pred maraton ništa nije bolelo, pa sam se ohrabrio da pokušam neplanirano?
kako god, naglo je zahladnelo, sećam se da sam u subotu pred maraton ušao u samoborski Intersport i kupio helanke, jer je nedeljno jutro bilo najavljeno samo +6°, i da sam kupio neki dres dugih rukava, i da sam kupio svoje druge Mizuno u životu, vawe nexus 3 se zvao model
takođe se sećam da me je Kum tj organizator pitao da li bih kao i 2007. pejsovao maraton na 3h ali da sam odbio NE ZATO što sam planirao da idem brže nego jer sam bio skeptičan spram ideje da uopšte mogu da istrčim maraton za tri sata.
jer nikad ne znaš, hladno, vetar, loža, zatezanje, ovo ono...
posle toga se jedino sećam da su mi nakon starta pale roletne na oči i da sam u nekom čudnom NAMERNOM positive split-u trčao prvu polovinu sa momkom čudnog prezimena Kralj za 1h26, i da sam nakon što je otoplilo, kao švajcarski sat usporio za okruglih 2% i isto tako ravnomerno dovršio drugi krug za 1h28 i ušao u cilj sa fantastičnih 2h54' koje nisam ni sanjao, a kamoli planirao.
čitavih pola godine kasnije sam guglao i užasnut čitao za koju kategoriju trkača i invalida su namenjene, ali jbg, kad si u formi valjda ti je samo važno da nisi bos, i svaka obuća će ti završiti posao, jer "boj ne bije gumeno oružje, no papak od junaka"
zvuči dvosmisleno ali mi se dopada
na kraju je presudilo to što je Lola uporno tvrdila da se seća da su njene "vawe rider 12" bile broj 41, pa sam njoj naručio isti broj tj jedini u ponudi (žute) a sebi 45 jer je između nas uvek bila tolika razlika.
ako sam nekada i nosio 44.5, verovatno su mi bile "knap", najlakše je ubaciti puniju čarapu ili mesnatiji uložak a pamtim da je u starim vawe rider uložak bio potanak.
tako će pored dva para bruksica koje sam naručio u petak, stići još dva para mizunčica, a sa svim ovim poenima (30€ po paru) ću za 20 dana imati podosta džeparca na kartici pa se mogu počastiti još svačeg lepog, bjutiful!
ostalo je samo još da se plate te dve isporuke od gotovo trista ojra ali bože moj, jednom se živi, a zadnji put sam kupio patike pre tri godine, ili mi je barem osećaj takav.
biti zaboravan je blagoslov, izgleda.
DŽABA STE GUGLALI
(inspirisano grafitom "džaba ste krečili")
da me ubiješ nemam pojma koji broj mi treba
u Mizuno vawe rider 12 sam trčao i pobedio Pešterski maraton, samo zato jer su to bile najizdrndanije patike koje sam imao, i rekoh ako treba nešto da pocepam, nek barem bude nešto što je "za kantu"
pre ili posle toga sam u njima trčao i Sljemenski, dal sam te godine bio treći ili drugi ne sećam se, a nije ni bitno dok obrađujem drugu temu
takođe, nakon neke kraće trke u Istri na koju sam poneo samo ravne Puma Belus i nakon godišnjeg jesenovanja od pet dana bicikle, nekako mi je dunulo da bih trčao Zagrebački maraton
e sad, ako si u formi i dobro ti ide, naravno da ćeš zagrebački prijaviti puno unapred
kako je došlo do te situacije da ja odem na neku kraću trku, i da se nakon pet dana cikloturizma po Istri odjednom odlučim da trčim maraton, nemam pojma!
to je onda mogla biti jedino 2008. kada sam nakon godinu dana kuburenja sa povredom zadnje lože napokon počeo malo ambicioznije da pristupam trkama
verovatno me na toj trci vikend pred maraton ništa nije bolelo, pa sam se ohrabrio da pokušam neplanirano?
kako god, naglo je zahladnelo, sećam se da sam u subotu pred maraton ušao u samoborski Intersport i kupio helanke, jer je nedeljno jutro bilo najavljeno samo +6°, i da sam kupio neki dres dugih rukava, i da sam kupio svoje druge Mizuno u životu, vawe nexus 3 se zvao model
takođe se sećam da me je Kum tj organizator pitao da li bih kao i 2007. pejsovao maraton na 3h ali da sam odbio NE ZATO što sam planirao da idem brže nego jer sam bio skeptičan spram ideje da uopšte mogu da istrčim maraton za tri sata.
jer nikad ne znaš, hladno, vetar, loža, zatezanje, ovo ono...
posle toga se jedino sećam da su mi nakon starta pale roletne na oči i da sam u nekom čudnom NAMERNOM positive split-u trčao prvu polovinu sa momkom čudnog prezimena Kralj za 1h26, i da sam nakon što je otoplilo, kao švajcarski sat usporio za okruglih 2% i isto tako ravnomerno dovršio drugi krug za 1h28 i ušao u cilj sa fantastičnih 2h54' koje nisam ni sanjao, a kamoli planirao.
čitavih pola godine kasnije sam guglao i užasnut čitao za koju kategoriju trkača i invalida su namenjene, ali jbg, kad si u formi valjda ti je samo važno da nisi bos, i svaka obuća će ti završiti posao, jer "boj ne bije gumeno oružje, no papak od junaka"
zvuči dvosmisleno ali mi se dopada
na kraju je presudilo to što je Lola uporno tvrdila da se seća da su njene "vawe rider 12" bile broj 41, pa sam njoj naručio isti broj tj jedini u ponudi (žute) a sebi 45 jer je između nas uvek bila tolika razlika.
ako sam nekada i nosio 44.5, verovatno su mi bile "knap", najlakše je ubaciti puniju čarapu ili mesnatiji uložak a pamtim da je u starim vawe rider uložak bio potanak.
tako će pored dva para bruksica koje sam naručio u petak, stići još dva para mizunčica, a sa svim ovim poenima (30€ po paru) ću za 20 dana imati podosta džeparca na kartici pa se mogu počastiti još svačeg lepog, bjutiful!
ostalo je samo još da se plate te dve isporuke od gotovo trista ojra ali bože moj, jednom se živi, a zadnji put sam kupio patike pre tri godine, ili mi je barem osećaj takav.
biti zaboravan je blagoslov, izgleda.
Nema komentara:
Objavi komentar