Pametni ljudi se unapred informišu, a glupi sve pretpostave i podrazumevaju da će baš tako biti. Iz nekog razloga sam zaključio da će Brtonigla Trek biti sav po kamenjarima i makadamima. Bar da nisam trčao po Istri uzduž i popreko pa i da sebi oprostim izvesnu dozu neopreznosti. Kad god sam od tete iz Fuškulina negde krenuo van asfalta ili šireg makadama upao sam u blato i brže-bolje pobegao.
Svo to "iskustvo" me nije sprečilo da dva dana pred trku odem na kratak trening u ovim plavo-žutim DS Trainer 22 i isprobam ih na deset 200-tki. To je bio tek drugi put da sam ih obuo i kad sam shvatio da mi odlično stoje preko čarapa u kojima planiram da trčim trku, nisam puno razmišljao. PATIKE ZA TRKU, TO JE TO! Koliko ovakva peta može držati nizbrdo kroz vinograd, prosudite sami. Ili pogledajte čuveni crtić "Bambi u blatu".
Za drugu trku (Ivančica i sneg do kolena) sam poneo Brooks Cascadia jer su bile blatnjave od prethodne trail trke na Košutnjaku. Imaju samo 200-nak kilometara i odlične su za tehničke trail-ove. Pri tome sam zaboravio da imam patike koje su posebno napravljene za trčanje po snegu (Nike Torino) sa nekim snow-loco(motion) đonovima od posebne gume. I zaista su nepobedive u snegu. Zašto sam ih zaboravio, ni to nemam pojma. Video sam da su ove blatnjave, i pomislio eto divne prilike da ih operem duž 10km kroz sneg uzbrdo, i isto toliko nizbrdo jer to spada u čari planinskih trka gde moraš sâm i da se vratiš na mesto starta.
Dobro, tako sam barem oprao dva para patika (zato su na slici bez uložaka). Nije ni to loše. Da sam u dve trke po 10km po blatu ili snegu sebe počastio sa jednim malim otklizavanjem manje, na svakih 20-50 metara, bilo bi dovoljno uštedeti i samo 3 sekunde po kilometru i to bi već bilo pola minuta u cilju. Eto zašto je važno uvek odabrati najprikladniju opremu, umesto bez razmišljanja dograbiti prvo što ugledaš.
Nema komentara:
Objavi komentar