trema

Ne znam šta da radim u ovakvim situacijama, a pred svaku trku imam upravo Ovakvu Situaciju. Ili što ovi bio moderni koji su priučili maternji jezik na internetu rekli "imao sam situaciju". Kao i uvek nisam sto posto, ma šta sto posto, nisam ni 20% siguran da ću za vikend negde ići, a prognoza kaže da će svuda biti bolje vreme nego kod kuće. No za to bolje vreme treba satima i satima prizivati išijase zbog sedenja u kolima, grčeve u pokosnici od držanja noge na pola gasa, i sve ostale staračke poslastice. Opet počinjem da zvučim kao Dida a svetu je dovoljan (neko je rekao "previše"?) i jedan Dida.

Lola je sišla da nakon tri nedelje upali auto, da nas u nedelju ujutru nedajbože ne bi iznenadio akumulator. Mada imam rezervni. Dok sedim i čekam da mi hrana malo siđe iz želuca, skrojio sam jedan Novi Krug za trening. Ne trči mi se pred moguću Trku treći hronometar u samo 5 dana, pa bih otrčao nešto kraće od jednog planiranog veoma brdskog (300m uspona) od 14km.

Mislim da sam našao krug od 9km. Barem tako kaže ova mogućnost Create Route na Stravi. Bumo vidli. Nekih 40-ak minuta je na bicikli uvek bila "prava mera" za trening na anaerobnom pragu ili ukratko "na pragu", s tim da trening nije trka i nikad nisi skroz odmoran pa to uglavnom bude "ispod praga". Kao zakopano blago u starim kućama. Odoh. A hteo sam da pišem blog o akumulatoru. Šmrc. Neki drugi put...