skica

znate ono kad gledate strani film pa neki doktor za šizofreničara kaže SKICO-frenik

do petka sam bio jedna ličnost i mahnito vozio biciklu koristeći svaki lep dan, onda sam u subotu štrajkovao po kišurini i vetru i gunđao kako nikome ništa ne dugujem i nikom nisam obećao da ću izaći iz kuće pa prema tome mogu da prespavam ceo dan

onda sam u nedelju na treningu otrčao polumaraton a danas mi se opet nešto unutar duše narogušilo i nisam pronašao nijedan mogući razlog za nešto što bi se zvalo Trening

nakon jučerašnjih 21km tempo trčanja je jedino sigurno bilo da danas ni od kakvih deonica ni ubrzanja ne bi ispalo ništa, i onda sam napustio svako razmišljanje u tom pravcu. dovoljno je odmoriti se, pa sam ubacio šetnju od 2 sata i nešto kraću laganu izlet-vožnju biciklom

da odem sa idejom da samo trčkam lagano, smučilo mi se. trčkati ujutru 10km i popodne 10km mogu milion dana zaredom i na kraju od svega ne bude ništa kao što je nekoliko meseci ili čak i prethodnih godina pokazalo

opet kad malo razmislim, nije to baš tako ni loše, ali kada si u tom nekom drugom filmu koji se zove Hoću ili barem Zašto-da-ne. onda otrčkaraš krug oko bloka i zagreješ se pa u školskom dvorištu malo zalećeš kratka ubrzanja i na kraju došetaš do kuće i opet si zadovoljniji nakon 40 minuta nečega nego nakon nula minuta ničega? no eto. šta ću. u fazi sam Neću i to je bilo to