kriterijum

To što sam napisao preko 30 blogova u februaru a mesec još nije gotov, ne znači nužno da sam ove godine posebno pametan nego sam možda samo imao malo više slobodnog vremena. Ne znam na šta prosečan čovek utroši slobodno vreme. Verovatno pametnije nego ja. Na neko samo-usavršavanje možda. Napretka nikad dosta. Vidiš odavno nije osnovan neki novi klub koji bi se zvao Napredak. To pripada posleratnim godinama kada se ljudima zaista napredovalo. Suštinski. Sada bi što više da lenčare i što više da napreduju u poslu, zaradi, položaju u firmi. Zašto raditi na usavršavanju ako se prečicom može puno brže, tipa ubaciš se u neku stranku. U sportu je drukčije. Ubaciš se u bolji klub ali opet dođeš na ono da moraš više trenirati.

Juče sam pametno sačekao nekoliko sati topljenja snega, ne jer je bilo u plusu nego se sunce probijalo kroz nekakvu maglu pa je i na -3° (udruženo sa putarima koji su posipali so) većina puteva bila mokra, a ne zaleđena. Taj put prema Šapcu je specifičan jer nema puno usputnih sela, kao ostali pravci iz grada. Dok pređeš preko jednog pa drugog brda već si na 17km od grada. Ja sam prešao preko prvog, do mesta Brankovina poznatog po sajmu malina i pesnikinji Desanki Maksimović. Tačno ispred prodavnice na magistrali mi je tačka 10.5km od kuće.

Doduše ne volim taj okret, posebno leti jer vazda sede neke pivopije pred prodavnicom a i prolaznici zastaju autima da bi nešto kupili. Onda uvek neko nešto dobaci, pa mi ometa koncentraciju jer kad stisnem LAP volim da pregledam sve što mi sat izlista od podataka. Ovaj put sam uleteo u čopor dece, valjda im se završila škola.

Grupica od 4-5 njih je krenula da trči za mnom iz sprdnje, no kada sam im rekao da ću im zapamtiti taj napor i odati priznanje kada im u srednjoj budem predavao fizičko, odjednom su se uozbiljili. U kojoj srednjoj, reče jedan, a ja rekoh - u Tehničkoj. Na šta sam gotovo čuo kako su svi odahnuli jer se valjda podrazumeva da će svi redom ići u Poljoprivrednu.

Jedan po jedan su otpadali iz grupe i nakon 300m je ostala samo jedna klinka. Tanka sa rancem na leđima i gumenim čizmama do ispod kolena. Teško ti je u čizmama - nije. Teško ti je sa tim rancem, ni ja ne bih sa rancem mogao brže - nije. Oznojićeš se - neću. Obrazi rumeni kao nova led stop svetla na vw passatu ali trči i smeje se. Prešli smo skoro kilometar do skretanja za njen zaselak, gde je zastala da sačeka drugove koji su bili skroz na kraju dugačkog pravca. Ja sam njoj rekao da će biti maratonka kad poraste, a ona je meni rekla svaka čast kada sam joj odgovorio da odatle imam 10+10km od/do kuće.

Što se tiče velike potere među patikama, Drugi par je prišao Prvom za dodatnih 21km (1h50) i sada je trenutno stanje na semaforu 728 : 674. Dakle fali još 26km od 674 do 700, i još 28km do izjednačenja. Iz čega zaključujem da bih danas mogao da pretrčim i 26km, eto, to je jedini broj za koji imam "razlog".