Ipak sam pretrčao 30km a ne onih 26 o kojima sam jutros fantazirao. Imao sam sužen izbor pa sam ovako odabrao. Nisam tačno ni znao u kakvom su stanju putevi pa mi je i "upoznavanje sa terenom" pojelo nekoliko prvih kilometara. Kad sam shatio da je i magistrala ka Tari pokrivena snegom, bilo je očigledno da su sporedni puteljci kroz brda u dubokom snegu. Nije mi se naročito šlajf-šlajfovalo, pa sam nastavio ovim, što većim putem.
Ni tuda nije bilo bajno. Cesta bela od bankine do bankine, ponegde pokoji kamenčić rizle protiv klizanja auta, nešto sažvakanog snega kuda su tragovi od auta. Na samoj ivici tragovi od nekakvog bagera-grtalice-ralice. Svo vreme sam birao da gazim kuda što manje proklizava, jer ako već moram stići do tačke B onda je bolje sa što manje što lakših koraka.
Nakon 14.5km sam stigao podno velike Brane. Tamo je bila magla ili kako već nazvati oblak sitnog snega koji donosi vetar sa planine. Zaustavio sam sat, skinuo šuškavac i popeo se peške lagano serpentinama poslednjih 600m. Nisam hteo da se preznojim trčeći uzbrdo, a hteo sam i da gledam predeo ispod sebe. Ispuštanje vode iz jezera kroz onu betonsku cev od dva metra prečnika stvara mlaz koji deluje moćno kao da bi odneo i tenk. Gore po nasipu su bili smetovi i nigde tragova znatiželjnih posmatrača od kojih leti ne možeš proći. Zaladilo burazeru.
Nakon što sam prošetao popreko celim nasipom/mostom, izašlo mi je okruglo 1km pešačenja pa sam opet zautavio sat i prebacio nazad na "running". Obzirom da sam nizbrdo sa vrha brane strčao, dobio sam kilometar bonusa pa mi je povratak izašao na 15.5km. U odlasku prosečan puls 121, u povratku 118. Ima neka teorija da se na zimi skupe krvni sudovi ili šta već, no pre će biti da sam bio umoran i neispavan pa sam zbog toga bio ovako umrtvljen. Brzine odgovarajuće nagibu, u odlasku oko 6'/km a u povratku 5.5'/km. Za ta tri sata nisam naravno ništa jeo ni pio a nisam ni osetio želju. Jedva čekam sutra, pa da opet analiziram prognoze za vikend i menjam planove!
Nema komentara:
Objavi komentar