zašto

Ooooo, zašto, pevao je Oliver. Kad bi neki zamišljeni vanzemaljci uzeli baš mene da posmatraju, zaključili bi da kod ljudskog roda ni slučajno ne postoje pravila, i da jedino bacanje kockice može odlučiti da li uopšte postoji razlika između trčanja 10-12-13 km/h.

Ko zna koliko puta sam mogao da otreniram "nešto više". A ko zna i kako bi to uticalo na tok mog života, da ne kažem Sudbinu. Jeste da sam zadnjih godina dramatično proredio one "prâve treninge", ali stoji i činjenica da ne pamtim kada sam zadnji put kuburio sa nekom povredom ili bolovima. Da li se isplatilo, ili bi se nešto drugo više isplatilo, nikada nećemo saznati. 

Pre desetak godina sam napisao podužu priču o tome kako je nemoguće živeti više života odjednom, da bi se takve stvari mogle uporediti i shvatiti. Dok odlučiš nešto da promeniš sledeće sezone, to više nećeš biti ti, nego neki skroz drugi, novi Ti, koji je već proživeo onu prvu godinu/mogućnost. Taj novi Ti će imati noge jače za godinu treninga i glavu jaču za godinu iskustva. I više neće razmišljati na ovaj današnji način.

Evo sada zaista ne znam kako mi je pre par meseci, godina, više se ni ne sećam tačno, bilo "normalno" da trčkaram lagano 10 km/h, i to mi je delovao skroz "normalan" tempo. Malo gore malo dole, malo blata malo snega, puno kilometara pa nekako nemaš ni želju da ideš brže. Što se manje umoriš više ćeš moći sutra. Rinse, repeat.

Danas sam krenuo onim ritmom, kako beše naslov od Đonija "život običnog tempa" heh. Eto prilike za jedan od onih blogova kakve sam nekada pisao, sa podnaslovima od stihova neke pesme:

u mojoj sobi zauzimaš kraljevski dio

Ovo bi se moglo odnositi na biciklu jer se godinama dešavalo da neka od njih završi u dnevnoj sobi kao dekoracija. Stavim je na trenažer pa onda drugu stavim na drugi trenažer u drugoj sobi jer je tamo hladnije, i ova prva ostane u dnevnoj sve do leta.

i dok se treseš kao razjebani taksi

Sad se vraćam nazad na trening. Truckam tako putem i kilometri prolaze i primećujem jedan čudan osećaj koji mi je sasvim stran. Radi se o nekakvoj STREPNJI jer nisam siguran ni koliko dugo ni koliko jako da trčim. Ah, tako ti je kad kreneš bez plana! Rupičasta podmajica ispod pa onda jedan najtanji mogući dres dugih rukava isto šupljikast i preko toga duks od fleece-a. Vetar i -3°C, promiču pahulje. Prvo me je malo produvavalo, pa sam se ipak zagrejao. ALI! Ako odem recimo 15km od kuće i treba se vraćati prema vetru, a malo popustim u ritmu, smrzavanje mi je garantovano...

odnekud dopiru krici ljubavi

Da bih bio siguran da ću zadržati osećaj iste snage, pravim neki plan "nit-nit". Ni dužina ni brzina. Idem do tačke 10.5km i tu ću okrenuti. Ionako sam juče trčao 25km, noge mi sigurno nisu željne dužine. A ranije od 10.5 mi je prosto neprijatno da okrenem, sramota bre. I onda ću nazad nešto da smislim, da mi brže prođe vreme. I kilometri takođe. 

i psi laju u susret danu

Praktično nisam ni imao NEKOG izbora. Najobičniji tempo mi nije padao na pamet jer se to uvek pretvori u odbrojavanje koliko još minuta - koliko još kilometara - koliko još koraka. Dakle trebalo je smisliti nešto što je 1) korisno, kad sam već, kao, na treningu 2) zanimljivo, da mi odvrati pažnju od vetra i rada koji ću zadati nogama 3) dovoljno cool, da dobro zvuči na blogu pa ću se onda i ja osećati više profi. 

danu običnog tempa

Negde od 8. do 10. kilometra sam se lomio, da li da u povratku trčim 1km/1km ili u svakom kilometru 500/500m brzo/lagano. Pa su mi se nekako 1000 učinile predugačke za trpeti u brzom režimu, a još predugačkije u laganom tempu. Kontam za pet minuta bih se previše ohladio, pa ko će posle opet zaleteti novi brzi kilometar. 

i osamnaest-karatnog razočaranja

500-tke su pak letele prečesto da ih nešto grozničavo merim i stiskam LAP svaki čas. Pa sam samo gledao na sat. Kad mi se okrene kilometar .98  .99  .00 ja ubrzam i pogledam samo zadnji broj sekundi. Kad prođe 500m ja opet škicnem na sekunde i svaki put su bile za nekoliko manje, dakle držao sam prolaske ispod 2'. A nakon komplementarnih sporih 500m se broj povećavao za 20-ak sec. pa sam znači vrteo kilometre oko 4'20''. Bilo bi bolje da je po ravnom no vraćao sam se nizvodno i to mi je puno više pomagalo nego što mi je smetao ledeni vetar spreda. 

Ma koga briga. Nisam otrčao JOŠ jednu dužinu (od milion) ali nisam ni skratio trening. Pritom sam malo prodrmao noge i uradio nešto što nisam evo već par godina. Ranije sam često znao varirati te 500-tke kad se vraćam sa neke polu-dužine pa poželim malo razonode i igre ritmom/brojkama. 

Nakon zadnja tri dana 18-25-21km sada evo vidim da su mi prosečni pulsevi bili 127-125-133 što je sve "tu negde". Kad pokušam da brojeve preračunam u osećaj u nogama, možda ću se i sutra probuditi jednako umoran/odmoran kao i poslednjih dana. To ne bi bilo loše.

21.05 km
1:43:07
4'53''/km
+110m -110m
176 steps/min
24% fat percentage of calories
1217 kcal
Load from this session: 1 day 2 hours