žniranci

Iskoristio sam dan odmora za 20 km pešačenja kroz sneg i blato po brdima njivama i šumama, i usput sam shvatio zašto me uvek boli desni palac nakon nošenja ovih Salomonki. Koristio sam ih isključivo za trčanje po snegu, no jutros nisam imao nijedne druge na raspolaganju za pešačenje. Imale su one poznate pertle/vezice/žnirance "na potez" a jedan se završavao (ili počinjao) dijagonalno preko korena palca i najvećeg metatarzalnog zgloba. Nije prijatno kad ti satima nešto stoji odozgo zategnuto kao žica od kontrabasa. Tako da sam sve to odsekao (JERES! JERES!!!) kao i onaj džep na vrhu jezika, i umesto celog mehanizma provukao obične pertle kojih imam brat bratu stotinak pari.

Ceo dan sam proveo u nekom osećaju krajnjeg zadovoljstva. Uspešno isplanirano putovanje, savršeno uklopljene trke, putovanja pametno programirana, sa malo lufta da ni u jednom trenutku ne žurimo niti da nas išta pritiska.

Čak smo u Jaski i benzina sipali za 100kn više nego inače da nam se ne bi hronično palila lampica već kod Babine Grede, pa onda nakon što si par sati gazio 150 i "uštedeo vremena" moraš na Spačvi da skreneš u one osmice gore-dole preko mosta na benzinsku da dospeš za još tih istih 100kn jer NEĆETE VEROVATI ŠTA IM SE DOGODILO -  po stoti put im se upalila lampica na istom mestu. Baš neverovatno. No eto sada nije. Tek pred Mitrovicom. Baš kad treba.

Koliko sam trenirao i kada sam i na koji način počeo, to je druga priča, no čak i na ovako "glupim" trkama nešto možeš da vidiš. Uspon na Japetić me je ugodno smestio između dva trkača koje znam sa ranijih trka i koji su uvek polumaratone završavali "tu negde" kad i ja. Zato mi je bilo baš cool da dođem na brdo kad i oni, par sekundi gore-dole, nakon sat vremena lomatanja po onom blatu dan ranije.

Okej, neko će reći da nije lako trčati dve trke u dva dana, a neko će reći da su to bile samo trening trke pa dakle i sa malo rezerve, kako da kažem, obe na 90%. Paaaa, ne znam da li se drukčije i može rasporediti snaga, kad u 36 sati treba da trčiš dve trke po sat + da voziš auto 1000km (Lola je vrlo kratko sela za volan u par navrata jer je muči neki živac u nozi). Jedino što je moglo biti bolje je spavanje, jer smo imali susjede na spratu koji su bili poprilično bučni do kasno u noć.

I tako. Nakon ovog blještavog sunca danas, prognoze su za tri tmurna dana po 2-3 stepena u plusu, pa šta ćeš drugo nego na trčanje. Da li će me intuicija odvući u dužine ili brzine, bumo vidli.