Trku protiv vremena teško možemo dobiti, a ako se i dogodi obično je varka. Sada je već sreda a "trka" traje od nedelje i trebala bi da se završi sledećeg vikenda, dakle za samo 3 dana. Oblaci putuju neumoljivo i nepokolebljivo. Ako između ta dva izraza uopšte postoji suštinska razlika u ovom slučaju.
Ledeni talas preti mojim planovima. Pre samo par dana je najava za Istru bila sunčanih 7-9° a sada je max 0° sa noćima u minusu. A tako sam se uzbudio kada sam shvatio da je IZL u Umagu upravo narednog vikenda.
Baš sam pisao o tome kako je kroz SLO jeftiniji autoput. A dalje od Ljubljane nisam prošao dobrih ... ... 20-ak godina. Idealno! I kad su se kockice poklopile, cvrc. U nedelju ujutru u Samoboru i Ljubljani je najavljen dvocifreni minus.
Bar bi u Umagu mogli da se tešimo sa tih toplih 0 stepeni jer norvežani za RiZL na molo longo najavljuju temperature -9° do -4° aaaaaaa?¡!¿?
Trka u mojoj glavi se nastavlja. Tri puta dnevno pratim prognoze od Vardara do Triglava, a deset puta na dan premotam napred-nazad ceo tjedan i razmišljam koliko i šta trenirati ako idem, odnosno ako ne idem na trku.
U ponedeljak sam odmarao, u utorak pretrčao 10+10km lagano, a danas prvo uz pomoć štapova prešlajfovao 2.5h teškog trekinga kroz blato i mokar sneg, pa se sa brda vratio 8km trčeći asfaltom. Od sutra bih verovatno mogao da nastavim sa "normalnim" treninzima, ako bih znao da je putovanje definitivno otpalo.
Ali zašto gubiti nadu? Kako ne zaviriti u prognoze još koji put? I posle ti kažu prijavi se 6 meseci unapred. A ja ni u petak neću 100% znati da li ću u subotu opremu za trčanje natrpati u torbu pa pravac Umag, ili na sebe pa pravac tempo-dužina. Leti je sve prosto. Sve se može. Mrzim zimu. Život je... fartlek?
Nema komentara:
Objavi komentar