22 veljače 2018

utorci


Pošto ne volim da mi se neki od satova isprazni, potrebno je redovno ih dopunjavati. Obzirom da inače (a posebno vikendom) uglavnom nosim jedan koji mi malo više odgovara, onda obično utorkom uzmem onaj drugi. Zbog toga što Polar ne dozvoljava da imam dva sata morao sam da napravim dva profila, pa sada kao neki klonovi-klovnovi jedan drugom pregledamo fajlove :-)

Sreća u nesreći je da na Stravi mogu to da objedinim pa mi se sa jednog Polara sve prebacuje automatski a sa drugog moram "export session as .tcx" pa onda to nabacim na Stravu ručno. Kažem sreća u nesreći jer 1) mogu da objedinim treninge ali mi 2) za to treba neko TREĆE mesto. Sreća u sreći u nesreći je da često i telefonom snimam ponešto na Stravu pa onda nemam utisak da sam tamo "džabe".

Šta da vam kažem. Četvrtak je ionako dan "ni tamo ni ovamo" pa ću otići na neko ravno tempo-trčanje, obzirom da sam u prethodna 2 vikenda odnosno 4 trke imao vrlo malo ravnog i čvrstog tla pod nogama. A kad-tad će mi to ravno zatrebati - nije sve u kvadricepsima i listovima, ima nešto i u lovi, ovaj, u ložama. Od svega me najviše boli dupe (ne u smislu da me je baš briga nego zaista) i to cele ove nove godine. Nešto opterećujem na nekakav način, samo još da shvatim šta kako i zašto. Postoji čak i znak za "gluteus na putu!". Kad ga ugledate, usporite, i recite u sebi "stižem Saleta".


Što se tiče prognoze, OPET su je malo promenili, ovaj put nabolje. Sada više nisu onako strašni minusi, naročito ovde kod kuće gde bi trebali doputovati odmah u nedelju kasno uveče, ili u ponedeljak prepodne ako nakon trke prespavamo u HR. Šanse za Umag su se sa 5% opet vratile na 20%, hej nije to loše?

Nema komentara:

Objavi komentar