veljača

kako sam završio januar tako sam započeo i februar, na bicikli. danas je pak u igri opet bio bračni trening, što znači nešto manji intenzitet za mene obzirom da je lolita toliko zarđala da je ni kupka u wd40 ne bi spasila škripanja. imajući to u vidu preduzeo sam jedan dobar i jedan loš korak. o kojem da se prvo ispovedim?

dobar je, idemo hronološki, bio jutarnja šetnja sa najvećom od pasa i divan provod preko brda pa pored reke. loš je bio što sam se prejeo za užinu jer je Ona rekla da ćemo ostati malo duže na vožnji, a ja nisam shvatio da to "duže" ne znači više kilometara nego više vremena za penzionersko razvlačenje po kratkim blagim uspončićima.

od table čokolade sam barem dve štangle potrošio na deo vožnje po ravnom, jer sam sedeo skroz uspravno kao na poniki. to je značilo više rada za moja leđa kojima treba treninga više nego nogama, a i bolja zavetrina za okrugliju polovicu.

od preostalih štangli čokolade sam, nadam se, još jednu sagoreo brusilicom jer sam (nakon preranog povratka kući) iskoristio ostatak dnevnog svetla da nasečem neke panele stare ograde i razvrstam upotrebljive cevi od onih za otpad. imam nekih silnih zavarilačkih projekata za proleće, trebaće mi za sve to barem 5kg elektroda.

... i barem 50 sati slobodnog vremena, elektrode su tu najmanji deo problema. takođe na svakih 10 minuta zavarivanja dođe 50 minuta pred- i post- obrade brusilicom što praktično ubije svo zadovoljstvo zavarivanja. kao što pevaju osvajači "i sve što je srce htelo, koštalo me (je) skupo". trt.

za sutra je najavljen de-fi-ni-ti-vno poslednji prolećni dan usred ove zime 2017-2018. za vikend kiša susnežica iks litara po metru kvadratnom i sav preostali arsenal cunamija. prosto se osećam kao da se opraštam od Života. eto imam i ja velika slova! samo se njima ne razbacujem olako. dakle rešila je gospođa zima da me vrati trčanju. okej. preživeću.

na spavanje ipak odlazim sa verom u bolje sutra (petak) i nadom da će oblaci sačekati da biciklom projurim kroz svoju oproštajnu vožnju. cele 2016-te sam fantazirao da će mi 2017-ta biti godina bicikle, a ona mi je poklonila dva preloma. "darovala mi robiju, a nadu ni za tren". možda otud ovaj grozničavi nagon za nadoknađivanjem Nečega...