Ovih dana nešto opet razmišljam o blogerima i onome što se danas tako naziva. Jedna bivša "kolegica blogerka", koja je u međuvremenu postala menadžerka, upotrebila je taj izraz potpuno neprimereno, u pokušaju da trivijalne propagandne manevre uvije u šuštavi šareni papir. I onda mi je to postalo prosto nekako... bljutavo, to prenemaganje i pretvaranje, manipuliranje, kad je već tako providno. Prevare treba napraviti sa barem trunčicom stila. Zašto umesto "daću deset akreditacija da bi me vlasnici sajtova i trkačkih portala malo pogurali da zaradim i ja ta dva stana kao Đuro Kodžo", napisati "biramo 10 blogera kojima ćemo pokloniti startnine"? Pritom vređaš npr. vlasnika velikog sajta, uhodane propagandne mašinerije, degradiravši ga u "blogera", to je isto kao da si Gebrselasija nazvao rekreativcem. A vređaš i ovo malo preostalih blogera jer po definiciji je bloger (dok je postojao) bio onaj koji ni za koga ne radi, koga niko ne plaća, ko sme da iznese i kritiku a ne da poput ovih NEOblogera štancuje isključivo "lizni mi guzu pa ću i ja tebi" tekstove. No dobro, pišaj i po onome što te je učinilo poznatom. Cilj opravdava sredstvo.
Danas se reči koriste prema potrebi, ne prema značenju. Možeš reći i da biraš deset sultana, deset divojaraca, deset šahista, i kad predstaviš deset majmuna čitateljima će biti svejedno, oni će reći jaaao baš su lepi ovih deset sultana. Tako to danas funkcioniše. Evo neki sa spiska su sebi i penziju tako obezbedili. Pišu ni o čemu, prevedu tekst koji nema smisla, ustvari ne, nađu neku curu koja će za tri suflea prevesti tekst, a ljudi će ionako lajkovati, šta god pisalo i kakav god bio prevod. Ako duva vetar sačekajte da stane. Lajk. Ako trčite po vetru uzmite vetrovku. Lajk. Ako duva vetar samo malo pojačajte ritam i ne obraćajte pažnju, vetrovke su za pičkice. Opet lajk. Danas prosto ne postoji rečenica koju će neko napisati a da ne dobije poneki lajk. Prosečan posetitelj interneta je sve bliži onome što se do pre nekoliko decenija zvalo tupan. Kriterijumi se pomeraju brže nego što stižemo da primetimo. Štaviše, verovatno sam tupan i ja, ako na materiji koju poznajem u dušu ne pokušavam da sebi obezbedim koju hiljadicu maraka. Izgleda da je prokletstvo što ne znam ni šta ću sa ove dve kuće, pa me to sprečava da se za reputaciju i nekretnine grčevito laktam po internetima.
Nema komentara:
Objavi komentar