"rođen sam
sa sačmarom u ruci
Loše Društvo
tako su me zvali"
otprilike će to biti lajtmotiv
nespreman, neodlučan, lepršav, dolazim na trku
jedina ideja mi je da moram DOBRO da se zagrejem da bih DOBRO doveo do kraja planirani trening, to jest cenera
onda sam se šetao po gradu, sretao polu- i maratonce, popričao sa svima, svratio do mesta starta, video sto sa desetinama pehara, slikao ih pa počeo da zavirujem za koje su sve kategorije namenjeni
i onda sam video POLUMARATON M50-59
pa ovo nije tako neka svetska velika trka, jeste da sam u starijoj polovini kategorije kada ih ovako prošire na 10 godina, ali čisto sumnjam da možeš naći trojicu bržih?
sledeće čega se sećam je da tražim mesto (neplaniranih) prijava i preuzimanja brojeva, vadim 100kn i uzimam broj
DALI SU MI I DRES
dolazim do auta i umesto planiranih 40 minuta do starta shvatam da imam 25, za presvlačenje kačenje broja pišanje sranje i dolazak do cilja
i zagrevanje, poželjno
no kao i svaki put (to već postaje tradicija) primećujem da su mi noge totalna koma
procenjujem realno - teško da bih išta mogao da "namažem" i razvalim na ovakvim nogama
pametnije je malo usporiti i kaskati duplo duže i eto trofeja-uspomena
ako Tašta nešto voli, to je kad joj sa trke donesemo medalje i pehare
pa kad već toliko živi za nas, daj da joj povremeno nešto i vratim
rešen da otmem pehar, radim poslednjih nekoliko ubrzanja (strides) pre nego što ću ući u gomilu i stajati kao fikus deset minuta čekajući (odloženi) start
odatle dalje sve ide kao da niti nemam kontrolu nad događajima
tražim dobru grupu, sklanjam se od vetra, štedim se, razmišljam o naporu
brzo mi, je nije mi brzo, jako mi je, nije mi jako, hoću, neću, mogu, ne znam da li mogu
pulsevi svo vreme preniski no ne dam se zavarati, pojačavanje mi ne pada na pamet
srećom staza nije dosadno ravna kao palačinka nego ima par ulica koje jedva primetno "vise" što uz jak vetar ipak daje neke mogućnosti za promenu ritma
malo viša malo niža frekvencija, malo na prednjem delu stopala malo "odmor" na petama
zašto sam Bad Company
pa kada smo otišli "tamo" 5.3km i nazad isto toliko,
i opet "tamo" do najdalje tačke 5.3km,
odnosno kada sam shvatio da će half biti 21.2+ km (jer je sad u modi da naprave malo dužu stazu da NIKO sa garminom iz prethodnog veka ne bi izmerio manje i rekao da je kraća staza) počeo sam da zagledam tipa kojeg pratim
ako je moja kategorija, deluje mi da bih mogao da ga isfiniširam
ide kao švajcarski sat, tik-tak 4'14''/km, ali nekako tromim korakom
čisto sumnjam da bi mogao da odjednom eksplodira sa 20% višom kadencom
i na kraju se ispostavilo da je on mene prvi pitao koju trku trčim, a ne ja njega
i onda sam shvatio da čovek trči maraton, dakle 4 kruga a ne 2 kao ja
čitav plan i motivacija su mi odjednom pukli kao balon od sapunice
ko bi mogao biti toliki papak da finišira protiv čoveka koji uopšte ne završava trku nego nastavlja na duplo dužu?
i onda sam se usidrio pored njega i trčali smo rame uz rame do kraja
koga smo stigli od ovih zaletača ispred, stigli smo, koga nismo, nismo
nije mi ni bilo važno
kada smo ušli u zadnji km počeo sam češće da proveravam sat, da ne bih promašio ciljno vreme od 90', razmišljajući da bih mu tada ipak rekao ej druže izvini odoh ja da samo malo ubrzam da uđem ispod sat i po
no sve se odvijalo prema planu
prosek LAP-a se na svakom pravcu od 5.3km vrteo oko 4'13'' - 4'14''/km i poslednji kilometar sam samo odbrojao minut po minut
kada sam bio na 1h27 činilo mi se da imamo manje od 600m, kada smo bili na 1h28 delovalo mi je da imam 2 ulice (2 prosečne gradske raskrsnice, 2*160m) a ne 400m, i tako sve do cilja pred kojim sam potapšao kolegu po ramenu i rekao mu SREĆNO, propustio ga da prvi okrene u nastavak trke a ja protrčkarao još par metara kroz cilj
iskreno, noge mi nisu bile odmorne za neke bogzna finiše i sprinteve, mada sam naravno imao određenu rezervu
kolika je bila ta Rezerva, možda saznam u Osijeku za 7 dana ako mi se "otvore karte", odnosno ako mi se baš i ne slože kockice, onda možda i ne, ali nije mi ni važno
i ovih 1.29.18 prema čipu je barem dva a verovatno tri minuta brže od očekivanog
kadenca mrtvačkih 92, daleko ispod vrednosti "živahnog Halfa"
kad počnem da sabiram + i -, samo mi minus pada na pamet
pogrešna ishrana juče jer smo bili u gostima, loše spavanje tri zadnja dana, novi talas alergije, loša provedba odmora sa 5h pešačenja dan pred trku, buđenje pre zore, dugačko putovanje, loše zagrevanje, komplikovan tajming trke u odnosu na doručak...
ovo zadnje još i najviše, bilo je prekasno da nešto jedem, a kako ću gladan na polumaraton?
na kraju sam žvaknuo par nekih enervit gel-bombona za koje nemam pojma čemu uopšte služe, dobio sam ih u startnom paketu neke trke
i tako
celo proleće se vrtelo oko toga da teškom mukom pokušam da se probijem ispod 90' u Osijeku i sad sam sasvim slučajno to istrčao 7 dana ranije i sad se pitam šta uopšte tražim u Osijeku...
preko svega sam promenama uložaka u patikama par dana pred trku sebi napravio neke bolove odozgo na stopalu tačno na mestu kuda prolaze one najniže pertle iznad prstiju
kako sam i čime tu nešto nagnječio, nemam pojma ali su bolovi grozni
jedino što je zaista opravdalo očekivanja je bilo manijakalno trčanje 2x na dan
jedne nedelje 150km u 5 dana, pa onda 105km u 3 dana
nova igračka će se logično zvati A ŠTA SAD OD PONEDELJKA DO ČETVRTKA??
Nema komentara:
Objavi komentar