EPP

Enciklopedija Propalih Planova

Premotavam film par dana napred-nazad.
Subota rano ujutru.
Još uvek nisam milion posto siguran da li ću ići na neku trku.
Poslednjih par trčanja sam osećao neko golicavo "klackanje" negde gde se mišići lista otpozadi pripajaju na koleno.
Šetam sa psom i razmišljam kako ću nakon šetnje otići na kraće trčanje, stručno nazvano "nadražaj".
Opet ću na stadion, kao i pred Beogradski half.
Tada sam, ako makar približno pamtim, uradio 25 dijagonala i jednu 400-tku.
Zašto baš tako i toliko? Nemam pojma. Stvar inspiracije.
Ideja je da otrčim "nešto slično" pa ako me ništa ne zateže, eto zelenog svetla, idemo u Požegu.

Onda sam ugledao policiju koja zatvara stazu, pa sam sreo atletičare, šokirao se činjenicom da nisam imao pojma da se održava trka na 2.5km od moje kuće, i bez razmišljanja dojurio kući da se presvučem.
TRI KILOMETRA INTERVALA ILI TRI KILOMETRA TRKE, PA TO JE ISTO!!!
E sad ovde postoji par pitanja:
- da li je isto, odnosno u čemu je tačno razlika?
- da li je uopšte bitno kolika je razlika, ako su ta dva napora "tu negde"?
Pitao sam se tada, a pitam se i sada, no odgovor baš i ne nazirem.
Pa iz toga pretpostavljam da razlika i nije dramatična.

Za nekog ko uvek trči tempo a nikad deonice, ubrzanja mogu biti problematična, ili obrnuto, za nekog ko stalno radi "strides" može biti kritično da umesto 30 pauza između ubrzanja samo otrči zbir intervala u jednom cugu i tako sprži noge neplaniranom Trkom dan pred drugu, planiranu Trku.
A ja sam valjda toliko puta otrčao i jedno i drugo, da po osećaju više umem da "gađam" onaj zbirni napor, pa na kraju treninga imam osećaj sličnog učinka, bez obzira da li sam 3km pretrčao iz jednog ili 30 intervala.

Dakle, odgovor je - zavisi.
Ako umeš da otrčiš doslovno bilo šta, tako da ti suma napora tog dana bude "nadražaj" za sutra, onda trči bilo šta.
Ja sam radio i hiljadarke, trčao trke na 3km, 5km, radio 30x100m, 10x200m, 20x130m (!) jer mi je eto baš toliki deo trave na nasipu između dva betonska segmenta, i ko zna šta još.
Da, odmarao sam dobrovoljno, i nevoljno, i sabotirao odmor biciklom i planinarenjem, odmarao sam prinudno kad sam morao da vozim 8 sati na trku, i tako.
Od svega mi je taj nazovi odmor još najmanje prijao i najgore padao.

A što se EPP tiče, pa ništa.
Jesam planirao da ponovim isti nadražaj da bih mogao da uporedim makar dve trke nakon toga i donesem zaključak da li mi je Beograd prošao dobro zbog toga ili nečeg skroz trećeg, ali eto, prošla mi je i Požega dobro iako sam nadražaj izvrnuo kao čarapu.