9

deveti april, vreme kao usred leta. jutarnje trčanje je još i prošlo bez vrućine ali popodnevno fffuuuuffff.

juče sam išao samo jednom. rekoh, da se ne premaram prvog dana nakon polumaratona. danas dvaput. sve skupa 15+15+15km. juče je bila nedelja i uskrs pa smo pre jagnjetine otišli biciklama 15km do velikog jezera, odatle planinarili 7km do jednog novog vidikovca, i posle opet 15km nazad biciklama. tako da sam nakon polumaratona bio poprilično aktivan, možda i više od planiranog. obzirom da smo se iz Osijeka vratili tek pred 22h uveče.

odatle je krenuo i talas nadoknade sna. sinoć sam umesto bloga nakucao par redaka i pobegao u krevet već u 21h da bih jutros u 7h već uveliko bio na trčanju. večeras sam takođe jako rano pospan. konačno smo uspeli da odgledamo paris-roubaix na odloženom snimku. ova opcija gledanja svih programa 72h unazad vredi sto puta više od jednog evra mesečno koliko se plaća kablovskoj. plus unutar te opcije imaš naravno mogućnost brzog premotavanja tako da u ovoj kući reklame praktično više ne stanuju. premotavam ih brzinom X30 sa užitkom.

blog o polumaratonu ću nadam se lepo i smireno napisati sutra. čak ni za ovolicno nisam imao snage da ustajem iz fotelje i palim kompjuter nego sam stavio u krilo mali laptopičić pa na njemu kucam. usto je priključen na pogrešan punjač pa je za svo vreme roubaix-a, oko sat punjenja, stigao sa 0% do 7%. mašala.

još me muči što mi je Pongračić Stariji nakon trke dobacio (prijateljski naravno) "težak si na nogama nekako". verovatno toj težini doprinosi par kilograma viška, plus pogrešno treniranje, ako se tako može reći. celog života govorim ljudima da rade deonice i ubrzanja a da ne trče od jutra do mraka lagano jer to nikud ne vodi, a ja evo već nekoliko godina radim obrnuto pa se to očito primećuje. kad sam rekao par kilograma viška, mislim da sam se konačno vratio na onih prvobitnih par kg viška, nakon kojih sam dodao još par kilograma pa sam govorio kako imam par kg viška iznad uobičajenog viška. sad sam od svih viškova odbacio pola no glavni posao tek sledi.

eto. obećanje naravno ostaje jer Osijek je jedna jako zanimljiva priča i jedva čekam da je napišem.