komica

Opet sam imao čudnu reakciju na treninge. Ili to već postaje normalno. Kao nešto trčim trčim i onda se probudim i pomislim MRTAV SAM umoran, i odem malo da se prošetam sa nekim od pasa i shvatim da mi nogama ništa ne fali i onda se vratim kući i odem na trčanje. Pa mi do pola trčanja bude fino i svo vreme mislim ETO SAMO MI SE UČINILO da sam bio premoren, a onda odjednom ostanem bez snage pa na drugoj polovini trčanja mislim ETO IPAK MI SE NIJE UČINILO, stvarno sam umoran.

A možda je nesuglasica sa nogama i u tome što pokušam previše. Da sam se zaleteo na ravnih 9km itekako bi mi bilo prijatno, a obzirom da sam zapucao na brdskih 19km nije nikakvo čudo što mi je duplo duži trening bio duplo teži. K svemu tome sam podosta i ožedneo jer ovo naglo otopljenje zahteva drukčiju strategiju hidriranja, pa sam se kući vratio sa 64.5kg što je potpuno objašnjenje zašto sam pred kraj malaksao.

Preko svega toga, cele nedelje ne mogu da se sračunam koji je dan. Utorak sreda utorak četvrtak sreda petak utorak, sve mi se vrti u krug. Ideja da trčim 4 dana nakon polumaratona je naravno bila nemoguća jer je Osijek u subotu pa neko ludovanje u četvrtak nema nikakvog smisla. Dosadašnja taktika se pokazala kao dobra, nakon vikenda udri po treninzima koliko god hoćeš pod uslovom da DVA dana pred trku ne radiš ništa ni jako ni dugačko.

Tako je prošao radni deo nedelje:
ponedeljak trčanje 14+14km,
utorak ujutru 14km i total trčanja 42km u 26 sati
pa kasno popodne MTB biciklom na jedan brdski krug od 53km.
Da bih kompletirao mikrociklus u sredu sam otrčao 19km ali malo kasnije, ne odmah ujutru jer sam se osećao "satran" od prethodna dva dana nalepljena na polumaraton.
Popodne je prošlo u kopanju i završetku radova u vrtu.

Zimske gume ću menjati nakon Osijeka, sada su po crkvenim običajima neradni dani pa ne bih da me komšiluk gleda kao ludaka, mada mi je sto puta veće ludilo ovako na početku proleća proglasiti od četvrtka do ponedeljka zabranu poslova jer za 5 dana može svašta korisno da se uradi a verujem da bi se i Bogu više svidelo da me gleda kako kosim travu umesto što gledam kako sve zarasta i nerviram se.

Ako u Hervisu nađem neke dobre MTB gume taman ću ih promeniti i na biciklama a ne samo na autu. Onda se trgnem pa pomislim kako Hervis neće raditi zbog uskrsa pa se setim da je sada "naš" a ne "njihov" uskrs i onda opet počnem da razmišljam da li je danas utorak ili četvrtak a ono je naravno opet sreda kao i juče što je bila.