Da sam upola pametan od ovoliko koliko mislim da jesam, setio bih se da danas uradim 36 dijagonala na travici pomoćnog terena. Ali ne. Maštovit poput balegara došao sam na briljantnu ideju da u čast Kuminog rođendana pretrčim 36km. Pa sam nakon jutarnjih 15 umesto ležernih 12-13-14 popodne zapucao na 21km po letnjih +28°. Jednom kad sam obećao da ću do kraja dana isporučiti 36 komada, nije bilo kajanja. Taknuto maknuto.
Loša stvar u dobroj je da je oko 15km ovog popodnevnog trčanja počelo da me zateže u dupetu i da seva dole do desne pete. Auklinac još mi samo fali da se povredim. Nekako istovremeno sam shvatio da već neko vreme progresivno usporavam (?) i pomislio da to možda ima neke veze. Na drugoj brzini telo drukčije klima, drukčije se uvija, skroz su druga opterećenja na mišiće leđa i dupeta, kao i na sve pripoje karlice.
Malčice sam pojačao, tek koliko da iz rastrčavanja ili trčkaranja ili ako ćemo pošteno preživljavanja, pređem nazad u trčanje, lagani Tempić. Umor je nastavio da se pojačava, no bol je nestao. Eto revanša, sad se pak desilo dobro u lošem. Kuma je prezadovoljna "poklonom" a mene je koštao dva i po piva i dva litra izotonika, dakle povoljno sam prošao.
Nema komentara:
Objavi komentar