Eto kako sam zamislio tako mi je i počelo s tim da je počelo skroz drukčije od onoga kako sam zamislio. U prevodu, na jutarnjem trčanju sam video ostavljenog maleckog psića na jednoj raskrsnici i rekao Loli da ću popodne na Drugom Trčanju opet tuda proći pa može i ona pored mene biciklom da ga donesemo u grad i vidimo šta ćemo s njim.
Eeeeee onda je Lola krenula da me pritiska da odem što ranije na to drugo trčanje pa sam na kraju umesto nakon posla, otišao pre posla, praktično nalepljeno na prvo trčanje. Pritom sam naravno morao da odem biciklom 5-6km do tog mesta, jer sam jutros napravio takav plan. Onda sam odatle otišao da trčim nekim putevima koji mi inače nisu baš toliko "pri ruci", pa se opet biciklom vratio kući. A psića naravno tamo nije bilo. Sve smo pretražili, nigde se nije zavukao, neko ga je pokupio pre nas. Nadam se da je otišao u dobro domaćinstvo, neka mu je sa srećom.
Život teče dalje, plan kaže da moram i sutra i prekosutra dva puta protiv Fate. Ovo danas je skroz slučajno ispalo 15+14km tako da mi je propala ona Matematika Bolesnog Uma da moram opsesivno držati istu brojku, tipa u tri dana šest puta po 15km, ili 15+15, 20+20, 15+15, ili već neka druga pompezna simetrija. Mala kuca mi je razbucala plan pa će mi sutra i prekosutra valjda biti lakše. Zašto da ne. Odem da trčim pa koliko ispadne. Ma neka je i 14km, i 17km, preživeću valjda tolika odstupanja od idealne kilometraže koja ionako ničim nije dokazala da je idealna :-)
Nema komentara:
Objavi komentar