ode plan

Ode plan kao konfeta. Evo šta sam (bio) smislio. Proverio sam da li uopšte postoji mogućnost trčanja bgd maratona za onu humanitarnu organizaciju koja je to pravila svake godine, pa je onda delovalo da će tu nešto pući, pa su na kraju ipak izdejstvovali nastavak suradnje. I sećam se da je bio datum 02.04. i da sam izguglao da postoji mogućnost prijave do 04.04., doduše ne po ceni ranih prijava ali ajde. I onda sam malo razmišljao i 03.04. sam popunio prijavu i spremio se da 04.04. odem u banku i uplatim.

I tog kobnog jutra 04.04. mi stigne mejl od one osobe koja mi je rekla da će trčati bgd pa smo se kao nešto dogovarali, i dotična mi jelte osoba priopći da neće moći doći u bgd zbog nekog kongresa, i onda počnemo dogovaranje da se nađemo u Rijeci. I u tom premišljanju naravno prođe pomenuti 04.04. i zadnji rok za uplatu bgd-a.

No dobro, bgd je ionako u subotu pa ako bih i trčao Rijeku u nedelju to mu dođe na isto, štaviše umesto u subotu rano ujutru tek bih krenuo na put u subotu popodne, PLUS Rijeka znači jedan dan više vremena za trening u odnosu na bgd.

I onda sam uzeo da detaljnije razgledam sajt od Rijeke i zaključio da je half totalno sranje jer samo trčiš po gradu napred-nazad a jedino zbog čega vredi otputovati je ceo Maraton stazom kojeg se fino prošetaš Opatijskom Rivijerom. A ja volim te gore-dole staze sa pogledom. I tako sam sa prvobitnog Fruškogorskog maratona, preko beogradskog halfa, stigao do maratona u rodnoj Rijeki kojeg sam oduvek merkao ali nikako da mi se "namesti".

Dalje od te skoro-pa-Odluke sam stigao do skoro-pa-Plana prema kojem bih nakon Osijeka nalupao neke monstruozne kilometre do narednog vikenda, 15.04. bih još turistički otrčao onu neku lokalnu trkicu od 10km, i nakon toga bih konačno mogao da počnem da "odbrojavam sitno" do maratona. Eto. Napraviš 99 planova i skroz slučajno završiš na 100-tom.