breskve

Prodajem na poslu neku kremicu koju sami pravimo, i standardno kažem gospođi da je ne drži blizu radijatora ili na veš mašini, i da nakon otvaranja malo promeša nekom špatulicom jer na toploti ume da se izdvoji tanak sloj ulja na površini. Kroz razgovor o modernim jelte kremama koje su savršeno glatke i kao što im ime kaže "kremaste" i naravno 10x skuplje, setim se da su do pre 15-ak godina i eurokremovi tako izgledali. Kupiš cipiripi i kad otvoriš kanticu na površini pliva dva prsta ulja ili rastopljene biljne masti. Zadnjih decenija se raširila upotreba E*** i E*** zgušnjivača učvršćivača ulepšavača omekšavača obojivača omirisivača i ostalih ___ača, pa je sve nežno roze i glatko kao bebina guza. I sve isto miriše, i sok, i toalet papir, i voćni jogurt, i osveživač wc šolje, i žvakaća guma. Kao da živiš u voćnjaku. Gde god pomirišeš - breskva. I opet se kao i na svaku drugu temu setim da su danas i ljudi sve sličniji ovim proizvodima sa ulepšavačima i zamirisivačima. Sve ređe primećuješ jasno izdvojenu boju jedne emocije usred šareniša drugih. Sloj istine se brižno krije iza nalakiranih trepavica kao celulit ispod helanki. Na iskrenost se nailazi retko kao na otpalu potkovicu, više se ni ne sećaš kada si sav ozaren primetio poslednju. I preko svega toga neko ugleda kremu sa samo 4 i slovima 4 sastojka, kojoj se izdvoji kap ulja na površini pa te upita - a da li ovo valja, mislim, u parfimeriji su nekako, znate, kremastije. A ti idi u DM pa kupi modernu kremu. Ili skokni na FB pa nađi modernog prijatelja. Šta će ti najbolja drugarica ili starija sestra, idi kod lajf kouča da te nauči koliko emocije štete zaradi. Jer došlo je vreme savršenih proizvoda. Ko normalan bi danas jeo neprskanu breskvu? To nije zaštićeno pesticidima. Tu zna da zaluta crv. Od toga može da se otruje i umre.