21

21km 21-og dana aprila, a moguće da je bilo i 21°C. Nemam nekih bogzna anegdota. Već iskusan po pitanju tvrdih Asics uložaka ovaj put se nisam dao iznenaditi pa sam uz nove Noosa FF patike poneo
1) njihove nove uloške (5mm)
2) uloške iz novih DS Trainer (4mm)
3) iz razgaženih Noosa 10 (3.5mm)
4) iz PRErazgaženih Zaraca 2 (3mm)
kao i tanke, polutanke, i ne previše tanke čarape

Naravno umesto u 9 stigli smo u 9h10, onda sam vrteo serpentine do 10-og sprata garaže, i dok zakačiš broj i presvučeš se već je uobičajenih 30' do starta što je taman na trkama od 200 ljudi gde za 10 sekundi prođeš u drugi red iza linije starta, ali za trku od 7000 ljudi nije dosta.

Već u 9h45 sam potrčao ka ogradama tj ulazima u predstartnu zonu i 5' potrošio na provlačenje kroz masu, par minuta na tesno razgibavanje u gužvi, još par minuta da dotegnem pertle i zaglavim ih u položaj "anti-razvezivanje". Još par minuta stajanja i sirena.

Zaboravih da napomenem da sam umesto degustacije samo uzeo prve uloške i prve čarape s reda, pomislio - ovo malo "šeta" ali ko će ga menjati, malo ću dotegnuti, i pomoz' bože. Na zagrevanju sam bio skeptičan da ću uživati u fenomenalnom provodu što se stopala tiče ali ovo ipak nije bio ceo Maraton nego samo 45% (vremenski).

Svo vreme sam imao osećaj da mogu malo brže no obzirom da me je ove godine već 3x zakovrnuo bodac pod rebrima kad god sam ubacio u višu brzinu, računao sam da malo opreznosti nikom nije škodilo. Što se naravno opet pokazalo kao gigantska istina obzirom koliko sam ljudi prošao u drugoj polovini staze.

Razlika od trka u Hrvatskoj je što tamo prema kraju stižem sve manje ljudi, ako uopšte ikog stižem, jer što su brži to su i iskusniji. Beograd je pak puno veći grad pa ima i više (relativno, u odnosu na gornji prosek) brzih, ali i više neiskusnih. Tri faze početničkog polumaratona: juriiiš, neće valjda, i jao pa kako opet.

Možda me osećaj i vara ali deluje mi kao da sam otrčao najprosečniji trening; nit sam umoran nit napregnut nit verujem da ću se sutra nešto otezati kao belance, da ne kažem kao slina. No sutra za sutra.

Prošlogodišnje vreme sa iste staze sam popravio sa 1h34.5 na 1h30, i oba puta govorim o vremenu CILJNOG semafora, dakle bruto sa uračunatim sekundama dok se dokopam linije STARTA. No to što nisi stajao u prvom redu ništa ne pomaže, pamti se samo slika ulaska u cilj, dakle bez obzira na čipove ipak je bolje na startu se progurati napred.

Next stop 29.04. Slavonska Požega.