22 travnja 2018

prevara

Nekad tako imam dobru ideju ali ne stignem da napišem blog, i onda pribegnem podlom triku. Sutradan ujutru (to jest evo sada) napišem taj blog, pa postavim datum objave na juče uveče. I tako dobijem blog od juče, a računam da ću današnji već napisati kasnije.

Ova nedelja će biti drukčija od ostalih jer je trka (beogradski polumaraton) bila u subotu, a sledeća bi trebala da bude u nedelju, pa tako imam previše dana između. Ona pomama za treniranjem na koju sam navikao, verovatno bi me ubila na ovako dugi rok. Prvi put ove godine dolazim u iskušenje da napravim sendvič od nekoliko treninga nedelja-pon-uto i posle toga četvrtak-petak, umesto da zaređam dok ne crknem, pa onda odmorim par dana i eto trke.

A možda i ne. Jer nedelja je prošla u aktivnom odmoru, sat i po trčkaranja sa lokalnim klubom i sat i po vozikanja biciklom, da ne kažem sunčanja. Ujutru naravno sat i po šetnje. Sat i po po sat i po (u smislu hour after hour) ahaha ova rečenica zvuči kao japanski.

Desilo se da sam nakon polumaratona, dok smo sedeli na uglu one strme ulice 500m pred cilj, uslikao neke zanimljive ljude koji su završavali Half sat posle mene, i onda sam shvatio da je jedan momak o kojem sam hteo da pišem neki smešan blog, upravo jedan od ovih koje sam juče upoznao i trčao zajedno. Malo smo se smejali tome, a moj blog je naravno propao :-)

Od zanimljivosti još jedino izdvajam koliko sam pocepao konkurenciju rezultatom od 1:29:30 netto odnosno 1:30:00 na semaforu, ali mi ipak nije žao što sam trčao sa tuđim brojem i uštedeo 30€, pa ne postojim na ovim spiskovima. Da je bilo pravog proglašenja, bogme bih se postarao da budem propisno prijavljen.


Nema komentara:

Objavi komentar