pa dole

Svake godine oko rođendana doživim svojevrstan pad motivacije i raspoloženja. Generalno mi je proleće ON faza no baš tih dana oko rođendana mi se sve smuči. Najviše zbog torte verovatno. Šećer je provereni toksin i uvek napravi ršum u organizmu, sad mi je jasno zašto su neki ljudi kilavi preko cele godine. No evo polako se izvlačim iz bunara, kao na onaj točkić kojim namotavaš uže na dnu kojeg je kofa puna vode.

Obzirom da sam zaključio da nedvosmisleno NE MORAM da se polu-odmaram (aktivno) dva dana, ako nisam u toku nedelje trenirao DVA PUTA dnevno, sada sam opet upao u isti ćorsokak jer sam ceo jučerašnji dan proveo u nekim laganim aktivnostima. Nakon trke na 10km u nedelju još sam trčao u ponedeljak laganih 15+9km, u utorak teških planinskih 21km, u sredu brdskih 17km srednjeg tempa poznatog i pod mojim još-uvek-ne-trademark-ovanim nazivom Tempić.

Još je između upalo tona šetnje a juče i sat i po bicikle isto tako lagane kao i šetnja. Danas bi mogla da bude i neka Trka no nije nego je tek sutra. Pa ću prazninu popuniti nekim pred-Treningom, kakve sam običavao da umetnem ranijih godina. Prošle godine sam izmislio taj koncept Napada na Brdašca oko Grada pa sam jurišao uz raznorazne ulice od približno kilometra i postavljao neke svoje rekorde. No sa drugim prelomom sam to prekinuo a evo koliko primećujem i zaboravio.

No postoji i ona druga mogućnost treninga koji i nije previše trening, a to su ubrzanja. Juče sam sa mosta slučajno spazio da onim automobilčićem šišaju travu na pomoćnom stadionu, pa ću danas otići da uradim nekoliko dijagonala. Kad se šetajući nakon dijagonale (~115m) vratim iza stativa do susedne korner zastavice, i nakon druge dijagonale nazad napravim celu osmicu, izađe mi na 330m.

Dakle kada se nakon tri "osmice" vratim na početno mesto, završio sam 6 ubrzanja, i na štoperici imam 1km pređenog puta. Radio sam i po 3km, 5km, 10km, prema potrebi. Obzirom da je sutra, da kažem "trka", neću preterivati već ću otrčati koliko je potrebno da se nakupi 3-4km bržeg trčanja, dakle ukupnih 5km recimo, što sa trčkaranjem do i od stadiona izađe na nekih 10-ak km ukupno. Tek koliko da nemam osećaj da sam bespotrebno prespavao još jedan dan. 

Ne treba ni potcenjivati trčanje deonica, jer noge učine jednak napor da pređu 4km brzinom od 16 km/h bez obzira da li su to uradile u cugu ili iz dosta naseckanih delova. Intervalima se pak eliminiše onaj akumulirani zamor pa se deonice trče znatno pravilnijom tehnikom nego Tempo, jer na svakih 115m krenem odmoran. Trčati brzo a bez osećaja napora, ima li šta lepše? I preko svega pretrčim 3-4-5km brže nego što bih to mogao na trci.