četvrtak, 30. siječnja 2020.

tri boljke, pruga

kako je zanimljivo ovo inžinjerstvo
mogu zamisliti taj trenutak kada je nekom dat zadatak da trasira prugu Beograd-Bar kroz klisuru reke Gradac, ili kanjon Morače takođe.
šta znam, najviša tačka pruge (zatvaram .png fajl i google maps, otvaram google earth) između Valjeva i Kosjerića se nalazi u onom petkilometarskom tunelu između Samara i Drenovaca, s tim da sa valjevske strane pruga ulazi na nekih 515-520m nadmorske a odande ulazi na 540-545m i verovatno ne pravi nikakav skok ni grbu nego se popne još malo i nakon toga 1) ide ravno do poslednjeg km ka Valjevu odakle uhvati isti pad kao i u nastavku ili 2) uhvati najblaži mogući pad od najviše tačke do kraja tunela.
takođe, čuveno inžinjersko rešenje serpentine u Lastri jeste jedan enorman tunel koji (zajedno sa ulaznom krivinom) sačinjava 180° okuku pa naizgled vraća lokomotivu u isti smer odakle je došla; pruga naime i uz levu i uz desnu obalu reke krene ka Valjevu, da bi južni krak zatim naglo skrenuo kroz brda ka pomenutom 5km tunelu na prevoju.
taj tunel pak ima pad sa otprilike 425 na 405m nadmorske.

ovaj pak bliži nastavak kroz kanjon Gradca mnogi znamo napamet, što krateći baš prugom kada nam se ne planinari po brdima a što iz nužde kada srednji tok Gradca (ponornica Suvaja) nabuja pa se od hladnoće vode ili dubine snega ne može proći koritom.
deo pruge najbliži Valjevu sam upoznao još kao dete kada smo tuda išli na kupanje.
tada smo znali da ono kamenje naređamo po 10 metara dužinom šine i da čekamo "da vidimo šta će da bude" kada naiđe voz.
naravno, šta bi bilo, voz to sve smrvi u paramparčad uz relativno glasno čangrljanje a zvuk sirene smo uvek doživljavali kao ljutnju mašinovođe, verovatno ne shvatajući da nas nije grdio zato što se plaši da će voz da mu iskoči iz šina od kamenčića 2cm prečnika, nego što ga je nervirala naša glupost da to sve ushićeno posmatramo sa par metara daljine pošto nas je neki komad kamenja koje pršti mogao ozbiljno povrediti.

svo to trasiranje je očigledno imalo dve varijante, odnosno Prvu pa Drugu, obzirom da su na dosta mesta vidljivi tragovi "pruge koja nije prošla" sa sve ozidanim potpornim stubovima/prolazima/prelazima (baš kao i pruga ka Loznici koja je trebala da prođe kroz sred grada i tunel na zapadnom kraju ovoga što je sada Magistrala, odnosno stara pruga kuda nam je iz Beograda dolazio "ćira")
moj jutrošnji zadatak je bio da pokušam da nacrtam kuda je pruga prošla kroz tunel obzirom da sam juče po nevremenu odustao od povratka po brdu pa sam se vratio u grad upravo tuda... pa sam video da je tunel neka nepravilna varijanta S krivine, da ne kažem "šikana" :-)
naravno ono što je ucrtano kao izohipsa ostane negde na površini brda, a pruga već na izlasku odstupa od te linije jer je pred tunel već donekle ukopana.

i tako je sve počelo, to moje razmišljanje o trasiranju, kako treba od Lastre do Valjeva spustiti šine sa 405 na 180 metara a bogme i pruga se nakrivuda skoro kao i put pa verovatno ni njom nije bitno kraće od 18km koliko treba magistralnom putu M-21.
u nekom nastavku bih mogao tačno da prebrojim mostove i tunele, mada su tuneli i obeleženi brojevima, tamo gde nisu pospadale table doduše.

čuveni tunel "osmica" prevede šine sa leve na desnu obalu da bi se pruga odmah nakon žel. stanice vratila levo u žel. stanicu Leskovice koja pak služi meštanima brda skroz prekoputa, a nakon te stanice se pak ubrzo vrati opet desno i tuda ide još dugo, dugo, sva do železničke stanice Gradac na samo 6km od valjevske.
tu pak reka napravi šikanu pa pruga brzo pređe sa obale na obalu i nazad, tačnije reka se provuče ka desno pa nazad levo, a samo nekoliko stotina metara kasnije se u Deguriću definitivno premesti na levu obalu koje se nepokolebljivo drži sve do mosta koji pređe Gradac maltene na mestu gde i magistralni put, na samom ulasku u širi centar grada, pa nakon beskrajne blage okuke pred sâm dolazak u stanicu pređe Kolubaru (a s njom i Gradac koji se tek u nju ulio) i u svoj ravni deo putovanja ka Beogradu krene levom stranom reke.

Nema komentara:

Objavi komentar