repete

obično svi vole da cepnu neki trening na božić, barem u srbiji, ne znam kako je u drugim državama iliti religijama
a to se često pretvori u čist mazohizam pa preteramo jer nam je u krvi, i onda svi tu izreku "valja na božić pomalo od svega započeti" primene tako da otrče dužinu, oni ekstremisti ponekad i maraton
jedne godine sam trčao od valjeva ka loznici 21km i nazad i sutradan na blogu ili fejsu ili nekoj mejling listi, ne sećam se, čitao kako je bojan marić trčao istog dana u isto vreme dužinu od 42km na adi ciganliji, odvrteo koliko je potrebno krugova
tada smo se dogovorili da prvu sledeću božićnu dužinu otrčimo zajedno no život nas je razbacao po kontinentima pa je sve ostalo samo na lepim željama

nakon što sam 04.01. onako spontano krenuo da otrčim maraton na treningu, usput se ZAISTA (a ne kao u smešnim pričama) pitao što mi to treba jer sam još uvek bio umoran i noge su mi bile trome taman da izdrže 15-ak km a nikako više, počeo sam da se češkam po glavi i razmišljam ŠTA DALJE

vrzmala mi se neka suluda ideja da na svakih nekoliko dana otrčim po 42+km i da vidim koliko puta mogu tako u januaru, s tim da "koliko puta mogu" naravno ne znači bukvalno koliko puta mogu jer ni tog 04.01. nisam mogao nego sam nekako na jedvite jade to izvukao "na mišiće" (baš prigodna igra reči, hah!)

onda se ispostavilo kako imamo i previše obaveza na božić i par dana kasnije kada se priprema i održava tradicionalna kućna slava sa sve posluženjem organizacijom gostima itd, pa mi se nije čekalo skroz do 08.01. i rekoh ajd da krenem danas pa šta bude

ukratko, obzirom da sam prekjuče pretrčao 42.4 danas sam planirao da mi izađe 42.6 pa da prebijem i upišem to u excel kao 42+43 no skrenuo sam nekim drugim ulicama pa mi je izašlo na 42.8km, nevermind

usput sam gledao da ceo trening završim ispod 4h pa sam kao nešto žurio zadnjih par km po gradu i uspeo da se dokopam ulazne kapije tri sekunde pre pada rampe, nije loše

u odnosu na prekjuče kada su mi noge bile
u prvom satu trome,
u drugom tromo-polubolne,
u trećem pretromo-polubolne
i u četvrtom pretromo bolne,
danas su u prvom satu bile trome,
u drugom tromo-polubolne,
u trećem tromo-bolne,
i u četvrtom tromo-prebolne

ako se nekom malo zadržava razmišljajući o razlici, shvatiće da sam danas imao više te neke neuromišićne pokretljivosti, mogao sam da okrećem kolena kukove i sve ostalo, ali je zamor u mišićima bio puno veći

poklopio se neki nagoveštaj superkompenzacije sa nabubravanjem (to je stadijum tojest pola koraka iza bubrenja, zato sam odabrao drugu reč) kvadricepsa ali uz neki doms (delayed onset (of) muscle soreness) koji bi prošao do podneva da sam bolje utreniran ali n-i-s-a-m i frc milojka na kraju sam bogme jedva trčao nuzbrdo zbog bolova na svim rubovima kvadricepsa, i gornim i donjim, dok sam istovremeno imao snage na pretek za ravne delove

ispade da bi bilo bolje da sam išao po valovitom terenu (jer ovde baš i ne postoji ravno) nego što sam nakon brda opet zapucao u brda ali hajd, ta škola mi više neće koristiti jer se ovakva situacija teško ikada može ponoviti

sada je očigledno, više nego očigledno, MNOGO više nego očigledno da nigde neću mrdnuti od kuće za dva dana nego će mi trebati koji dan više za oporavak tj odmor, a da li ću nastaviti sa ovim horrorom od plana treninga i dokle, to ćemo tek da vidimo

nisam ništa odlučio pa je prerano da otvaram kladionicu, mislim da nije baš neki problem u pristojnim vremenskim uslovima (danas sam imao dosta vetra, oblaka, plus nešto malo bljuzge i ledića za preskakanje, a zima mi ionako nikad nije bila frend) otrčati recimo 10 maratona u jednom mesecu, čak ako i kreneš od četvrtog (datum) a ne odmah od prvog, s tim da najblaže rečeno POJMA NEMAM kako bi se noge ponašale nakon 3, 4, 5, da li bi počele da "ulaze u fazon" i da se bolje oporavljaju ili bi se zamor akumulirao i prelivao do tačke da prosto moraš da odustaneš od suludog projekta