mega giga

napokon neka prava Dužina, iako nije imalo veze sa trčanjem
onaj rođak što montira satelitsku po okolini mi se ponudio a ja naravno prihvatio izlet, što se sve poklopilo sa slobodnim danom na poslu
e ovo je vredno bloga, a mini putopis sam stavio i na Stravu gde sam nakačio fotografija kao da radim promidžbu za neku turističku agenciju

elem autom smo otišli skroz na Divčibare i to sa one tamo istočne strane, pa sam izašao na samom ulasku u naseljeno područje
odatle stazom koju znam od ranije, a koja je vidim sada i obeležena biciklističkim putokazima, umesto 3-4km do centra mesta pa još 2km do vidikovca pa još 6km nizbrdo do prevoja Kaona pa još 8km do kamenoloma, dakle skoro 20km, ova prečica ide kroz šume i spušta se severnom padinom na neki potok kojim dođe do istog kamenoloma na užičkom putu, i to duplo kraće, samo 10-ak km

nekad davno sam se tuda popeo mtb-om i zapamtio to kao lep kraj, a jednom sam i iz sela Krčmar (koje je u podnožju onog južnog puta) trčao nekom prečicom pa izbio na isti ovaj put kojim sam sada išao

nakon toga sam malo omašio uspon na sledeće brdo koje se poprečilo ispred Valjeva pa sam malo srnećim stazama bauljao dok ga nisam našao
kartu naravno nisam učitao na vreme a tamo nisam imao signala pa sam se malo i nervirao a malo bio i zbunjen
no dobro, nije to pustinja ni tundra pa da ne znam gde sam, više manje sam se orijentisao i taman povezao neke stvari, zašto se uvek izgubim kada dolazim od valjevske strane i ne umem da nađem ove puteve
prosto zato što nisu ni povezani
tamo kuda ja krenem jeste najkraće ali se treba spustiti nekih 200-300m nadmorske, već ovisno gde ćeš izaći, i to sve kroz šumu i šikaru
izgleda da postoji neki obilazni ali prohodan način za taj krug oko Bačevačkog visa ili lokalno rečeno samo "Visa", no to će ostati za neko lepše vreme

najviše sam nadrljao zbog vremena jer sam po severnim padinama za podlogu imao led ili zaleđeni sneg, a po južnim padinama blato koje se nalepi na patike kao da sam ugazio u neku pogaču od govana i za par koraka na svakom đonu vučeš po kilogram
onda se obraduješ ledu jer ćeš se očistiti od blata pa se onda opet obraduješ zemlji jer se nećeš klizati i proklizavati a koleno samo sevne, i tako u krug

još par eksperimantalnih skretanja kasnije bio sam na poznatim terenima a umesto 39km koliko bi mi trebalo asfaltom telefon mi je pokazao samo 28km pa ću morati naknadno da proanaliziram da mi autopauza nije nešto ošišala mada nije bila uključena ali ipak, nešto mi došlo pokratko
ovo kuda sam prošao nema šanse da kao pre 10 godina guram biciklu celim putem da bih premerio dužinu, moraću se snaći na bolji način